Сви за Ужице

На опроштају од родитеља некако се везах за мајку. Гледам је, а све ми се поглед не одваја од ње. У дубини њених очију потражих утеху, срећу, љубав, а видех сузе и тугу....

Србин има три светиње, а то су крсна слава, породица и отаџбина. Крсну славу, хвала Богу, славиш и преузећеш је од оца. Породицу ћеш тек да оснујеш.

Авденаго је био један од тројице младића који су одбили да послушају заповест вавилонског владара Навуходоносора. Цар је наредио да све сви поклоне пред великим кипом који је изображавао њега самог. Младићи, доследни вери у Једног Бога, одбијају то да учине, због чега су бачени у ужарену пећ, али их је Бог спасио од страдања. Блог који водим носи име у част једног од ове тројице храбрих младића. Кад већина ћути, у страху се клања пред силом или прихвата наметнуто мишљење, верујући треба да стоји усправно и сведочи своју љубав према истини, до краја, без обзира на последице. „Истина ће вас ослободити.” (Јн.8,32)

Куманово – град на северу Македоније, има посебан значај за историју Србије најмање из два разлога. Први је Кумановска битка која је, као једна од најславнијих и по даљи ток српске историје најзначајнијих битака у Првом балканском рату, вођена од 23. до 24. октобра 1912. године, између српске и турске војске.

Мали и велики хорови спајани су са свих страна. Они у којима певају само деца, предшколског, па она мало старија, школског узраста, затим они рекреативни хорови где бабе и понеки деда са задовољством троше сате доколице, и на крају, они важни, супер-супер важни, под неком еминентном диригентском палицом.

У јуну упекне звезда, где убога жарка прегреје мозак, па тело почне знојем да кипти а суза усахне у сланом оку, тражећи хлада у веђи. Прегрејан ваздух лебдећи трепти, у песку ветар трагове ставља, мокенбирд, опет храбро из грма, песмом се јавља.

Негде на Керасији, пределу изнад скита Светог Василија, налази се пећина Пахомија Србина. Пахомије се у овој пећини подвизавао у 19. веку. Био је веома цењен и поштован међу светогорским монасима....

У данашње време сведоци смо свакодневних напада на СПЦ. У јавности, свештеници и епископи СПЦ често су актери разних афера везаних за новац, педофилију, содомију, разуздан живот итд. Шта је од тога истина, само Бог зна.

Нећеш ти ноћас нукуд, синак. Чујеш ли како вјетар фијуче, онај северни што бије из Маџарске, што облаке сабира и сабија. Ускоро ће, за сат или два, почети и мећава, а онда божепомози оном ко се затекне напољу, без заклона и крова. Сједни ту крај огњишта, гриј се и окрепи. Ако огладниш, моћи ћемо и да заложимо. Имамо проје и сира, црвена и бјела лука.

Скоро четрдесет година након демонстрација Албанаца у покрајини Косово 1981. године, у наратив о овим догађајима са далекосежним последицама уткане су бојне заблуде. Претходна два текста су показала да су демонстрације букнуле захваљујући дуго таложеном незадовољству социјалном ситуацијом, али да њихово избијање није било спонтано, већ подстакнуто планираним инцидентима, и да су захтеви демонстраната брзо са социјалних тема прешли на оне са националном тематиком.

Отац и мајка су направили кућу са само три просторије - собе и подрумом под две собе 1952. године , подно Белог гробља изнад Слануше и Костине баште, у крају који се звао Пашиновац. Пошто је то била једна од првих послератних кућа, рађена по пројекту инжењера Прохорова, била је једна од најлепших међу старим и бомбардовањем не срушених турских кућа.

У међувремену, Карађорђе је показао да брине о својим људима и из крагујевачког затвора избавио Младена Миловановића тако што је тамошњем муселиму послао у размену ону тројицу заробљених Турака. Младен је био највиђенији утамничени Србин за кога је вожд знао, а силом није могао да га спасе, тако да је искористио заробљенике на најбољи могући начин.

Прошло је преко две деценије од завршетка рата у Босни и Херцеговини. И поред протока времена поједина питања овог рата и данас су довољно неразјашњена и оптерећују и данашње односе, не само српског народа са друга два народа која живе у Босни и Херцеговини, већ и у самом српском народу.

Алекса је био веома бистар и мудар човек. Издвајао се од осталих сељана у Субјелу, као и западном делу поробљене Србије. Пре Првог српског устанка био је земљорадник у родном Субјелу и бавио се трговином. Постао је народни првак. Као такав постављен је за кнеза у кнежини Ужичка Црна Гора. Алексу су красиле особине мирног и правичног човека, одликовао се „административним и политичким способностима“. За њега је записано да је био „човек дипломата“.

Жена је пољуби у чело и оде. Божана закључа, угаси светла, остављајући само оно у кухињи. А онда поче да тражи нешто по полицама. Коначно пронађе две свеће. Узе тањирић, постави их и запали. Прекрсти се и помоли: Упокој, Господе, душе уснулих слугу Својих...

Рођен сам у Ивањици, у варошици у којој су моји родитељи службовали. У том лепом градићу угледале су свет и моје сестре, Милица и Јелица. Свега неколико месеци по Јеличином рођењу умре наш пожртвовани отац Михајло, а после пет година и наша племенита мајка Смиљана.