ИЗГУБЉЕНИ РАЈ
др Петар Ристановић
Редакција "Наше Ужице" захваљује се господину др Петру Ристановићу на указаном поверењу и доброј сарадњи.
Повод за настанак ових прича је докторска дисертација господина Ристановића и његов дугогодишњи научно-истраживачки рад.
Демонстрације Албанаца на Косову 1981.
ПРВИ ДЕО
„На неки начин, рак који је убио Југославију појавио се на Косову.“
Ове речи Тима Џуде сумирају доминантни став у делима академских аутора, публициста и других ткз. „експерата за Балкан“, којима и Џуда припада, да је распад Југославије отпочео на Косову. Тврдња није случајна, и разјашњење мотива који су се иза ње крили заслужује посебан текст.
Демонстрације Албанаца на Косову 1981.
ДРУГИ ДЕО
У претходном тексту је показано да су демонстрације Албанаца на Косову 1981. имале знатно комплексније узроке од обичног студентског незадовољства, како се у највећем делу литературе наводи. Постепена ескалација немира, од подстакнутих, али ипак чисто студентских демонстрација 11. марта, па до (поново инсценираних) демонстрација 26. марта, довела је до промене парола демонстраната, од оних са социјалних захтевима ка оним са националном тематиком.
Демонстрације Албанаца на Косову 1981.
ТРЕЋИ ДЕО
Скоро четрдесет година након демонстрација Албанаца у покрајини Косово 1981. године, у наратив о овим догађајима са далекосежним последицама уткане су бојне заблуде. Претходна два текста су показала да су демонстрације букнуле захваљујући дуго таложеном незадовољству социјалном ситуацијом, али да њихово избијање није било спонтано, већ подстакнуто планираним инцидентима, и да су захтеви демонстраната брзо са социјалних тема прешли на оне са националном тематиком.
БИОГРАФИЈА
Петар Ристановић је историчар, рођен 1985. у Подгорици. Основно и средње образовање је стекао у Ужицу. Основне и мастер академске студије историје је завршио на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду. На истом факултету је у децембру 2018. године одбранио докторску дисертацију „Српска интелектулана елита и косовско питање 1974-1989“. Добитник је награде „Гаврило Принцип“, издавачких кућа „Просвета“ и „Принцип“, за најбољу докторску дисертацију одбрањену у Србији током 2018. године из области националне историје.
Од фебруара 2011. запослен је на пројекту „Материјална и духовна култура Косова и Метохије“ Института за српску културу Приштина – Лепосавић. Аутор је више научних радова обајвљених у Србији и иностранству, и учесник више међународних и националних научних конференција.