Установе културе
Народна библиотека Ужице
Историја Народне библиотеке Ужице почиње на Преображење 1856. године, када је на иницијативу напредног грађанства и омладине основано Ужичкочиталиште, које је постало центар културног и друштвеног живота града.
Први управитељ Читалишта био је Стојан Обрадовић, судија и свестран културни посленик.
Читалиште је 1857.године имало 100 чланова, а у књижевном фонду налазило се 200 књига и сви дневни листови Кнежевине Србије.
О раду Читалишта нема много података. Зна се да је 1881. године књижни фонд чинило 485 књига на нашем и страном језику, а извршена је и претплата на већи број дневних листова и часописа.
Политичка превирања у земљи утицала су на рад установе , која је више пута гашена и обнављана. Иницијативом Културне лиге, 1910. године основана је Народна библиотека са читаоницом, али је њен фонд уништен током Првог светског рата. У међуратном периоду Библиотека је радила са прекидима, да би током Другог светског рата фонд поново био уништен.
Континуитет у раду успоставља се тек у послератном периоду. Почетни фонд чиниле су књиге које су грађани поклонили библиотеци.Установа је 1946. године радила под називом Градска књижница, 1950. године мења назив и постаје Градска библиотека, а 1961. добија данашњи назив – Народна библиотека Ужице.
Управници и директори Библиотеке били су:
Ђорђе Николић, Гојко Шкоро, Слободан Радовић, Зоран Тешић, Анђа Бјелић.
Опстајући током времена, упркос ратовима, пожарима и политичким превирањима, Библиотека је постала центар културног и друштвеног живота града.
Данас је Библиотека модерна установа са око 190.000 књига, преко 130 наслова периодике и Интернет клубом, која суграђанима нуди обиље информација из свих области живота.
Ђенића кафана
Историјски архив Ужице
Министарство просвете НР Србије, својим расписом, ставило је у надлежност свим среским и градским народним одборима да приступе прикупљању података о архивама у циљу њиховог обезбеђивања . Неколико дана по оснивању Архивског средишта у Титовом Ужицу, Министарство просвете НР Србије именовало је 24. априла 1948. првог руководиоца ове установе, „као органа Државне архиве НР Србије“, Предрага Гордића, професора историје у Ужичкој гимназији.
Архив је 1960. постао самостална буџетска установа, а 25. јануара године Окружни привредни суд у Ужицу донео је решење да се ова установа упише у регистар као институција која обавља културно-просветну и научну делатност, а да права и обавезе оснивача врши Скупштина општине Титово Ужице.
Од оснивања Архивског средишта, априла 1948. године, било је више покушаја да се нађе одговарајући простор за смештај. Најпре је добијена једна канцеларија у тадашњем Окружном одбору, затим је коришћен простор у Музеју устанка 1941, а касније и Задужбина проте Гаврила Поповића. У међувремену повећала се количина архивске грађе, па је Архив добио на коришћење једну учионицу у ОШ „Душан Јерковић“. Историјски архив је пресељен, 1959. године, у зграду познату као „Ђенића кафана“, да би у јануару 1967. године био пресељен у северно крило Скупштине општине Ужице, где је остао до октобра 2009. године.
Градња нове зграде Архива започета је 24. фебруара 1997. године на месту старог млина на Ракијској пијаци.4 Зграда је подигнута и укровљена године. Услед недостатка финансијских средстава, дугогодишњих санкција и бомбардовања Србије (1999), градња је прекинута. У току 2003. године настављени су послови на довршавању зграде Архива.
Након 14 година, 2009. године, завршена је нова зграда Историјског архива. У зграду је уложено око 1100.000 евра. Највише средстава издвојило је Министарство културе Републике Србије (око 60%), Град Ужице (33%), а део средстава и општине Ариље, Бајина Башта, Косјерић, Пожега, Ивањица и Чајетина.
Народни музеј Ужице
Народни музеј Ужице (НМУ), регионални je музеј надлежан за територију осам општина Златиборског округа: Ужице, Бајину Башту, Косјерић, Пожегу, Ариље, Чајетину, Нову Варош и Сјеницу. Формиран је 12. јула 1946. год, најпре као Музеј устанка 1941.
29. априла 1963. год. основан је Народни музеј, у чији су састав ушли Музеј устанка 1941. и Завичајни музеј.
Народном музеју је 1979. год. пренет на управљање и коришћење Меморијални комплекс Кадињача, који је један период самостално функционисао (1991-2002). Поново улази у састав НМУ 2002. год.
У оквиру НМУ налазе се стручна одељења за археологију, етнологију, историју и историју уметности, педагошка служба, стручна библиотека, конзерваторске радионице, фотолабораторија, служба за опште, материјално и финансијско пословање и служба за помоћно-техничке послове. Стручњаци Музеја баве се научно-истраживачким и музејско-истраживачким радом, обрадом музејских предмета, конзерваторско-рестаураторским и сниматељско-документационим радом, изложбеном и издавачком делатношћу, просветно-педагошким и информативно-маркетиншким радом, пружају услуге корисницима музејског материјала и сарађују са сродним установама. Музејски материјал разврстан је у више археолошких, етнолошких, историјских, уметничких и нумизматичких збирки.
Поред заштите покретних културних добара, Народни музеј Ужице се бави и заштитом непокретних културних добара. У периоду од 1994. године до 1998, урађена је комплетна конзервација, рестаурација и ревитализација манастира Увац (СО Чајетина). У 2012. години завршен је пројекат реконструкције-изградње цркве брвнаре у Севојну. Извршена је рестаурација родних кућа и спомен-соба познатих личности и народних хероја (Димитрија Туцовића, Стеве Чоловића), као и спомен чесама на Поповој води, у Великом парку у Ужицу (Ружића чесма) и других спомен обележја.
У две зграде Музеја налазе се сталне поставке: „Ужице, настанак и развој“, „Ужичка република 1941.“, „Легат сликара Михаила Миловановића“ и „Историја Наменске производње у Ужицу од 1928. до данас“. У подземним тунелима налази се стална поставка „Партизанска фабрика оружја и муниције 1941.“
У Јокановића кући, као саставном делу музејског комплекса, налази се стална поставка „Градска кућа с краја XIX и почетка XX века“, а на Кадињачи, у оквиру спомен-дома, „Раднички батаљон у борби на Кадињачи“ и „Ужички крај у НАТО агресији“.
Од 30. априла 2009. год. у оквиру организације рада Народног музеја Ужице је и презентација хидроелектране „Под Градом“.
У склопу Народног музеја Ужице налази се и Завичајно одељење Музеја у Новој Вароши.
За целокупан рад Музеј је добио значајне награде и бројна признања, међу којима се издвајају две награде „Михаило Валтровић“ добијене од Музејског друштва Србије и Вукова награда.
Ужичко народно позориште
Ужице има Позориште од 1945. године, а зграда у којој се данас налази подигнута је 1968. године. Позоришна сала је једна од најлепших у Србији и може да прими 560 посетилаца. Налази се у центру града на великом Градском тргу. Сваке године у оквиру југословенског позоришног фестивала на сцени Ужичког позоришта одржава се смотра најуспешнијих позоришних представа Србије, Црне Горе и других држава из региона. Организатор и домаћин фестивала, које се одржава у другој недељи новембра, је ужичко Народно позориште.
Градска галерија Ужице
Градска галерија у Ужицу основана је 1990. године. Галерија се бави излагањем дела модерне и савремене уметности, а организује и изложбе иностраних аутора.
Када би смо се осврнули на догађаје, ауторе и концепт изложби које су организоване у нашој установи, име Миодрага Табачког, Ангелине Атлагић, Чеде Васића, Владе Величковића, Дада Ђурића, Петра Лубарде, Пеђе Милосављевића, Надежде Петровић, Цуце Сокић, Ивана Мештеровића, Томе Росандића и других, манифестација Париски јесењи салон, виђена први пут на Балкану, довољно говоре о курсу који Градска галерија у Ужицу има све ове године.
У својој делатности имамо и веома значајну међународну манифестацију - Интернационални графички бијенале Сува игла, чији смо иницијатор, оснивач и организатор.
С поносом истичемо и активности којима смо 2009. године, као важна институција културе у граду, направили један огроман искорак. У оквиру пројекта Дохвати уметност покренули смо едукативне програме за децу, који су у складу са савременим образовним и музеолошким променама, као и искуствима и праксом светских музеја и галерија. Такође, наша установа је 2009, године иницирала и реализовала пројекте Ноћ графита и Зид мозаик, чији су активни учесници била деца старијег узраста.
Градски културни центар
Градски културни центар у Ужицу је основан Одлуком скупштине Града Ужица, 8.06.2010. године ради обављања делатности којима ће се створити услови за адекватан развој деце и омладине, али и грађана свих генерација града Ужица, кроз организовање и промоцију афирмативних културних, образовних и спортских садржаја.
У обављању своје делатности ГКЦ ће обезбеђивати обављање организационих, маркетиншких, административних, финансијских, техничких и других послова неопходних за остваривање постављених циљева и задатака, потребних да ГКЦ својом делатности одговори на изражене потребе деце, младих и других грађана за квалитетним садржајима у области културе, уметности и спорта и организовати саветовања, продукцију и презентацију пројеката из ових области.
Основна делатност ГКЦ-а је културно - образовна, културно - уметничка, издавачка делатност, делатност презентовања културних добара, музичко-сценска и филмска делатност, као и продукције осталих културних, уметничких и образованих садржаја.
Градски културни центар при остваривању својих циљева и реализације својих активности посебно ће уважити, применити и промовисати следеће принципе:
Принцип доступности услугама и активностима циљној групи , принцип укључивања деце и младих и осталих грађана у креирање, имплементацију и евалуацију програма и активности ГКЦ-а, принцип укључивања локалне заједнице у креирање, имплементацију и евалуацију програма и активности ГКЦ-а, принцип инклузије, принцип отворености и транспарентности, принцип уважавања потреба и интересовања корисника.
