ЗАВРШНА РЕЧ

Драгољуб Дража Михаиловић

Редакција "НАШЕ УЖИЦЕ" овом страницом одаје почаст и признање Драгољубу Дражи Михаиловићу и свим припадницима Југословенске војске у отаџбини.

У шест наставака се налази завршна реч са суђења Драгољубу Дражи Михаиловићу.

ЗАВРШНА РЕЧ

ПРВИ ДЕО

Рођен сам у Ивањици, у варошици у којој су моји родитељи службовали. У том лепом градићу угледале су свет и моје сестре, Милица и Јелица. Свега неколико месеци по Јеличином рођењу умре наш пожртвовани отац Михајло, а после пет година и наша племенита мајка Смиљана.

ЗАВРШНА РЕЧ

ДРУГИ ДЕО

Чувајући народ и војску, примењивао сам тактику повлачења и изненадних препада, на уштрб фронталних напада. У бесу наталоженог после неуспелог састанка у Дивцима и поруке пуковника Когарта да немачки Вермахт не води преговоре са бандитима јер их само хвата и стреља, написао сам Хитлеру овакву поруку...

ЗАВРШНА РЕЧ

ТРЕЋИ ДЕО

Спорадичне борбе смо наставили и наредне 1945. У тој години, почетком априла, Лијевче поље постало је најтрагичније српско стратиште, чему сам и ја донекле допринео, задржавајући поред себе мајора Павла и његову војску, слепо верујући у скоро искрцавање Савезника на обале Јадрана.

ЗАВРШНА РЕЧ

ЧЕТВРТИ ДЕО

Прекоравао сам блиске сараднике којима је било сумњиво његово име, порекло, циљ и добра воља. Одговорио сам мог поузданог Драгишу Васића да организује Маршалову ликвидацију, после нашег првог сусрета, на који је дошао у сељачком оделу.

ЗАВРШНА РЕЧ

ПЕТИ ДЕО

Господин јавни тужилац устремио се на мој живот зато што сам био на челу југословенске војске у отаџбини. Са тог полазишта, умесно је питање: зашто у исту раван нису стављени и партизанска народноослободилачка војска и њене старешине?

ЗАВРШНА РЕЧ

ШЕСТИ ДЕО

Можда би племенити француски министар рекао Енглезима још коју, да је чуо и видео Српкињу распуштене косе и једнако широких руку док дозива, поред тела погинулих: „Мико, сине, где си, мајка ти је ручак спремила“.

Драгољуб Дража Михаиловић

Драгољуб Михаиловић – Дража (Ивањица, 14/26. април 1893 — Београд, 17. јул 1946), међу присталицама познат и као Чича Дража, био је армијски генерал и начелник Штаба Врховне команде Југословенске војске у Отаџбини, као и министар војске, морнарице и ваздухопловства Краљевине Југославије, у првој и другој влади Слободана Јовановића, у међувлади Милоша Трифуновића и влади Божидара Пурића, у току Другог светског рата.