Алекса Поповић

Милијан Деспотовић

Прочитајте ауторски текст о војводи Алекси Поповићу, написан вештим пером великог писца и господина Милијана Деспотовића.

Редакција "Наше Ужице" исказује велику захвалност господину Деспотовићу на указаном поверењу, упркос здравственим проблемима.

Алекса Поповић

ПРВИ ДЕО

Може се казати да су просветарски дух у Субјел, село седам километара источно од Косјерића, досељавањем донели свештеници. Нема писаних трагова али првим угледником из Субјела, уз то и писменим, поред свештеника сматрао се Карађорђев војвода Алекса Поповић (1768–1815).

Алекса Поповић

ДРУГИ ДЕО

Алекса је био веома бистар и мудар човек. Издвајао се од осталих сељана у Субјелу, као и западном делу поробљене Србије. Пре Првог српског устанка био је земљорадник у родном Субјелу и бавио се трговином. Постао је народни првак.

Алекса Поповић

ТРЕЋИ ДЕО

Алекса је имао звање војводе, а ословљаван је са господар Алекса и био је један од најзначајнијих Карађорђевих војвода. Он је, дакле, био старешина првог реда, господар, а господари су имали војну и управљачку власт, власт над администрацијом и црквеном организацијом.

Вулета Владимир, свештеник цркве Светог апостола и јеванђелисте Луке у Субјелу, његова супруга Мила Вулета професорица веронауке и књижевник Милијан Деспотовић

Алекса Поповић

ЧЕТВРТИ ДЕО

Алекса Поповић је по наређењу Карађорђевог совјета од 26. маја 1812. године, у Ужичкој нахији организовао прву регуларну јединицу од 250 људи који су обучавани по правилима регуларне војске.

ДЕЦЕМБАР, лета Господњег 2019.

БИОГРАФИЈА

Милијан Деспотовић (Субјел код Косјерића, ФНРЈ, 1952) је српски књижевник и песник.

Студирао на Факултету народне одбране у Београду а књижевност и библиотекарство на Филозофском факултету у Сарајеву. Живи у Пожеги, уредник је Књижевних новина „Свитак“ и првог часописа за хаику поезију на српском језику „Паун“.

Пише поезију за децу и одрасле, прозу, афоризме, књижевну и ликовну критику. Афоризми, савремена и хаику поезија су му превођени на: италијански, француски, шпански, енглески, немачки, мађарски, словеначки, румунски, русински, пољски, бугарски, македонски, турски, руски, јапански и грчки језик. Заступљен је у више антологија савремене и хаику поезије, код нас и у свету. Добитник је више књижевних награда, међу којима и: „Паунове награде” (Народна библиотека Ужице, 1999); „Јохан Волфганг Гете”, (Српска дијаспора у Штутгарту, 2001); „Цар Урош” (Јазак, 2004); „Лазар Зубан” (Општина Пожега); награда „Сима Цуцић“ (Банатски културни центар Ново Милошево, 2013; „Милутин Ускоковић” (Куршумлија, 2015); „Мала птица” (2017), Међународне награде "Наџи наман" (Naji Naaman), Jounieh – Lebanon (Жуње, Либансka република), „Почасне награде за укупно стваралаштво“ – „Honour prizes (for complete works).” За ову награду било је предложено 2386 писаца који пишу на 27 светских језика а награђено је њих 60, међу којима је и Милијан Деспотовић једини добитник ове награде у сезони 2018-2019. из Србије који пише на српском језику.

Канадски часопис „Levres urbaines“, који финансира Министарство културе Канаде, посветио је 1997. свој 29. број поезији Милијана Деспотовића (у преводу Мирјане Михајловић из Ниша) и канадског песника, академика Адре Руа.

Члан је Удружења књижевника Србије од 1989—2012. и председник Удружења књижевника Србије, Подружница за Златиборски округ. За редовног члана Матице српске (Нови Сад), примљен је 2009. године. Награђиван за поезију и делатност у култури.