Алекса Поповић
ЧЕТВРТИ ДЕОМилијан Деспотовић
Милијан Г. Поповић
СРЕД ПОПОВА ПОЉА1
Алекси Поповићу, обор-кнезу Ужичке нахије
Само један брежуљак
У удолици
Сред Попова Поља
Настао давно
Од камена и шута
Разрушене Господареве куће2
Брежуљак један само
Гробу сличан
На крају
Светли у свануће
Подно Поља воденица3
Откачено чекетало
Празнину
Меље
Све је дим
Измаглица
Изнад
Кружи дух
Или ласта
Ил` нека друга птица
Горе
У брдима
Зору најављују петли
Певају преље
Светлост
Силази с брега
Муње парају небеса
Изнова кроје
У брдима
Горе
Надомак звезда
Високо
Из порте
Цркве Субјелске4
Призор посматра
Господарево
Невидљиво
Око.
У Субјелу, 2004. год.
__________________
1) Милијан Г. Поповић је написао две варијанте ове песме посвеене Господар Алекси. Друга носи назив „Храст“ и објављена је у часопису „Наш траг“, Косјерић, бр. 6, 2017. 2) Песма „Сред Попова Поља“ Милијана Г. Поповића обнавља одређена станишта и топониме у Поповини. Пре свега оријентише, из предања али и материјалних трагова, место куће војводе Алексе Поповића код храста у Поповића Пољу: „Један брежуљак у удолици/ сред Попова Поља/ настао давно од камена и шута/ разрушене Господареве куће.“ 3) Историјски је тачно да је „подно Поља воденица“ постојала на потоку Бруш-њача, данас се назива и Марића поток. * Источно од Поповића Поља је Анина ливада, на чијем је врху некада постојао Анин Хан „свратиште за путнике намернике и оружнике“. Сада је ту шума, уместо „намерника“ пева шева. 4) Војвода Алекса почива под темељима цркве „Свети Лука“: „Из порте цркве Субјелске/ призор посматра/ Господарево невидљиво око.“
Милијан Деспотовић
ШЕСТ САТИ ДАЉИНЕ
Добро нам дошао Господар Алекса!
Дугог ли пута теби, са кога се већ вратили
Милан Обреновић, и Хаџи Мелентије –
Ви сте историју зулума скратили,
„ Шест сати даљине“ бар, потом дуго,
Ужице, пало није!
А падале су главе и царства трула,
још све то памте зидине каменог града.
Са шанца, на Брановој главици, команда се чула,
постројена чета твом се повратку нада.
Није зулуму веровати, и кад љуби он тражи главу,
ужасна је та љубав крвава и зелена,
претрпела је пораз, изгубила славу,
а теби нико не може узети срце из камена.
Оно, вековно здраво и свето, још бије!
Чујем му дамаре од Субјела испод храма,
а свет се, Господару у памет узео није,
све оно људско нека друга сила слама.
„Шест сати даљине“, толико још векова,
није довољно да се скраси душа на своме,
сабирамо се овде, уз тебе опет, изнова,
уз аманет: „Буди брату брат, а Србији син.“
_____________
* Песма је написана и казивана поводом откривања спомен бисте Господар Алекси Поповићу у Косјерићу 7. октобра 2016. године.