Завештање мом српском роду

Гордана Гоца Павловић

Прочитајте изабране одломке из романа Гордане Гоце Павловић, "Божијом промисли вођена" и "Завештање мом српском роду".

Редакција "Наше Ужице" исказује велику захвалност госпођи Павловић на указаном поверењу.

БОЖИЈОМ ПРОМИСЛИ ВОЂЕНА

ПРВИ ДЕО

Иако се трудила током дана да скрене мисли физичким пословима, није јој успевало. Осећање усамљености ломило је све у њој. Гледајући ујну како љуби свог сина Марка у образ, прикривала је сузе. Дала би све на свету за само један мајчин загрљај, за очеву руку на својој коси.

БОЖИЈОМ ПРОМИСЛИ ВОЂЕНА

ДРУГИ ДЕО

Жена је пољуби у чело и оде. Божана закључа, угаси светла, остављајући само оно у кухињи. А онда поче да тражи нешто по полицама. Коначно пронађе две свеће. Узе тањирић, постави их и запали. Прекрсти се и помоли: Упокој, Господе, душе уснулих слугу Својих...

БОЖИЈОМ ПРОМИСЛИ ВОЂЕНА

ТРЕЋИ ДЕО

– Е, ћеро моја, рат...Рат ти је велика несрећа. Добро си ти и прошла. Захвали драгом Богу што се све завршило на том ожиљку, који се временом неће ни видети, мада ће тебе болети цео живот и увек подсећати на то.

Завештање мом српском роду


ХРАБРОСТ ПРАДЕДЕ СТЕВАНА - АЛБАНСКА ГОЛГОТА

Албанска голгота има у себи нечег епског, савременом човеку данашњице несхватљиво. Први светски рат је остао упамћен по огромним губицима и великом броју жртава. Нарочито за нас Србе. Цена којом је плаћена слобода била је превисока. Међутим, ти велики људи нису жалили своје животе, верујући у боље сутра.

Завештање мом српском роду


ВРЕМЕ КАДА РЕЧ „СРБИН“ НИЈЕ СМЕЛА ДА СЕ КАЖЕ!

Први светски рат је од самог свог почетка разоткрио своје лице зла и таме, која се спремала Србима и свему ономе што се звало српским. Мало је говорено и јако мало се зна о злочинима Бугара на тлу Србије у том периоду. Терор и геноцид над Србима започет је спровођењем бугарске политике, под начелом да треба истребити што више Срба, а оно што преостане бугаризовати.

Завештање мом српском роду


ЈЕЦАЈ ДУША У СЕЛУ ВЕЛИКА

Испод планине Чакор, на надморској висини од 900 до 1700 метара, налази се село Велика. Још за време Стефана III Дечанског, помиње се у повељама манастира Високи Дечани у 14-том веку. Становништво Велике је претрпело демографске промене сеобама 1690. године коју је предводио Арсеније III Чернојевић и 1738. године са Арсенијем IV Јовановићем на челу.

Завештање мом српском роду


„НЕ ДАЈ ТИ БОЖЕ ШТО СЕ ИЗДРЖАТИ МОЖЕ!“

„Не дај ти Боже што се издржати може!“ изрека је коју су наши стари често говорили. Када наступи време да зло превагне и из људског бића изађе звер, остају огољене кости, лешеви, али и остају и преживели да сведоче о језивим страдањима и о томе шта све човек може издржати.

Завештање мом српском роду


УГУШЕНА ИСТИНА

Слушајући стално приче о Сребреници и о томе како смо ми Срби највећи злочинци на свету, а читајући вест како ове године на обележавањe годишњице у Сребреници, делегација Србије није пожељна, имам потребу да напишем овај текст.

Завештање мом српском роду


НЕ МОГУ ДА ЗАБОРАВИМ!

У последњих неколико месеци врло често до нас долазе вести о терористичким нападима по Европи. Као заклети пацифиста и неко ко не подноси насиље ни у једном облику, нити имам оправдање за некога ко му прибегава, информације заокупише моју пажњу.

БИОГРАФИЈА

Гордана Павловић је рођена 16. маја 1971. године у Сарајеву. Писањем се бави више од двадесет година, док је са 2013. годином почела са објављивањем дела. Рецензент је преко 80 књижевних дела у Србији и иностранству и уредник је великог броја књига(преко 100) . Припремила је велики број зборника и антологија. Песме су јој преведене на македонски, енглески, немачки, бугарски, албански, словеначки језик, руски и као такве презентоване у различитим новинама и културним установама широм света. Пише за многе електронске и штампане новине.

  • Члан је Удружења књижевника Србије и редован члан Матице српске, Нови Сад.

  • Члан Српског удружења „Ћирилица“ Београд

  • Члан "Седмице" из Франкфурта (подружница УКС-а);

  • Члан "Горске виле" из Подгорице (Колективни члан Матице Српске);

  • Почасни члан књижевног клуба "Душко Трифуновић"-Кикинда;

  • Почасни председник Удружења слободних стваралаца "Алекса Шантић"- Република Српска.

Живи и ствара у Београду.

Библиографија: "Аманет", "Кад душа проговори" , "Потка живота", "Шкриња успомена", "Пукотине срца", "Челична воља", "Вртлог", "Завештање мом српском роду", "Светлост кандила", "4320 минута српског генија", "Жигосање истине", "Божијом промисли вођена", "Тесла јуче, данас, сутра", "Молитва без речи", "Мирисом тамјана пиши ми, сестро Српкињо", "Сузе соколице", "У кухињи сећања".