Ужице кроз историју
Град Ужице (411 m надморске висине) налази се у југозападном делу Србије, у долини реке Ђетиње. Општина Ужице простире се на површини од 666,7 кm2 и броји 82.723, а сам град 53.607 становника. То је до скоро био привредни, административни, здравствени и културни центар округа који обухвата 10 општина: Ариље, Бајину Башту, Косјерић, Нову Варош, Пожегу, Прибој, Пријепоље, Чајетину, Сјеницу и Ужице.
Склавко - први Ужичанин
Први поуздан помен града Ужица нађен је у једном документу из Дубровачког архива од 9. октобра 1329. године у једној задужбини дубровачке канцеларије, мада неки историчари препознају Ужице у Повељи цара Василија II из 1020. године. За Ужице се тврди да је насеље келтског порекла, старо око 20 векова. И из римског и византијског периода овде су пронађени трагови развијених насеља.
За више кликните на: Како је град Ужице добио име?
9. октобар
Турци су га освојили средином XV века. Већ у XVI веку Ужице је било средиште нахије и кадилука, са сталном дубровачком колонијом, а током XVII века постаје значајно занатско и културно средиште. У време аустроугарских ратова, крајем XVII века и у току XVIII века, град постаје велика војна база, а у време Првог српског устанка значајно војно-стратегијско место. Српски устаници су 1805. године ослободили Ужице. Град је поново пао под турску власт 1813. године и остао све до 1862. године када је, после великог пожара и протеривања Турака, коначно ослобођен. Током XIX века у Ужице се досељава ново становништво из Санџака, Херцеговине и Црне Горе. У периоду Другог светског рата од 1941 до 1945. године Ужице је било средиште значајних историјских догађаја. У Ужицу су прва редовна школа и гимназија почеле са радом 1839. године, пошта 1841. године, болница 1853. године, читалиште 1856. године. Од 1866. Ужице се сврстава међу вароши у Србији.
Генерални регулациони план завршен је 1891. године, струја је уведена 1900. године, а телефон 1904. године. У лето 1912. године Ужице је пругом повезано са Београдом, што је као последицу имало развијено занатство и трговину. Ужице има повољан туристичко-географски положај што омогућава да се уврсти у ред транзитних центара. Кроз Ужице пролази пруга Београд-Бар, као и магистрални, путеви који воде у правцу Републике Српске, Босне и Хрцеговине и Црногорског приморја, затим према Београду, Чачку, Краљеву и Нишу.
У непосредној близини је војни аеродром на Пониквама, 18 кm удаљен од града, као и афирмисани туристички центри: Златибор, Тара, Златар, Перућац, Мокра Гора, као и познате споменичке вредности у Пријепољу, Прибоју, Увцу, Ариљу, Потпећу, Рачи. Ужице је модеран град, који има школе, факултете, научне установе, позориште, музеј, галерију, библиотеку и друге установе. Окосницу привредног развоја чине Ваљаоница бакра и Ваљаоница алуминијума у Севојну, а ту спада и све развијенији сектор приватног предузетништва. Сваке године у првој половини новембра у Ужицу се одржава најзначајнији Југословенски позоришни фестивал, за око и душу, који окупља најбоље позоришне представе из годишње продукције југословенских позоришта. Дођите и уверите се у надалеко чувену гостољубивост наших људи и природне лепоте овог дела Србије!
