Потпећка пећина

Ако верујете да потковица доноси срећу, Потпећка пећина, споменик природе и најзначајнији спелеолошки локалитет у западној Србији, представљаће вам посебно уживање и то управо зато што је улаз у ову пећину, коју су саградиле воде реке понорница, баш у облику потковице.

Потпећка пећина се налази у селу Потпеће надомак Ужица, са десне стране Западне Мораве, близу магистралног пута, али ипак далеко од знатижељних погледа. Један је од седам пећина у Србији које су уређене за туристе. Улаз, један од највећих пећинских улаза на Балкану, висок је више од 50 метара, широк 12 метара при дну и 22 метра при врху, и спада у чуда природе.

У пећини се налази 555 метара уређених стаза, до којих се може доћи спуштањем низ 700 степеника. Интересантно је да ова пећина нема своје право име, а њен назив "Потпећка", наводно потиче од села покрај кога се налази које је, опет, добило назив по пећини - "село под пећином".

Потпећка пећина спада у тзв. изворске, јер су је саградиле воде река понорница које пониру у Дрежничкој котлини и после подземног тока избијају из пећине или из врела испред пећине, градећи два километара дугу пећинску реку Петницу. Пећина има два спрата канала: старији, назван Горња пећина, и млађи - Доња пећина.

Горњим делом је некада протицала река и правила водовод, док је доњи део био насељен. Када је тај зид између спратова урушен под теретом воде, река је потекла доњим делом, а људи су се, уз свакодневну борбу са стенама, пресели у горњи ниво, али су и њега због тешког приступа, убрзо напустили.

Постоје докази да је Потпећка пећина била насељена људима у време неолита, а у њој су пронађени археолошки остаци керамике, обрађени јеленски рогови, камено оруђе и оружје. Ископани су и урезани крстови прекривени калцитом које се ствара веома споро па се сматра да су се Срби скривали у њој за време турске владавине. Томе у прилог иду и пронађене људске кости.

Потпећка пећина, у којој средња годишња температура износи око 9 степени, обилује сталактитима и сталагмитима за које стручњаци кажу да спадају међу ретке у крашким пећинама. Ови, миленијумима вајани пећински украси, носе називе: "Калем", "Октопод", "Палма", "Снежана и седам патуљака", док је једна дворана названа "Јован Цвијић и спелеолози".

Такође, бела сталагмитска провидна драперија је названа "Невестински вео", стуб висок 3,5 метара добио је име "Дон Кихот", док се у пећини налазе и "Села макарона", "Змајева дворана", "Пролаз слепих мишева"...

Бројни посетиоци данас у удубљењу у главном ходнику Потпећке пећине остављају ситан новац - "са срећу".

Где је Потпећка пећина и како до ње доћи?

До ове пећине необичног облика, из правца Београда, можете доћи магистралним путем за Црну Гору, где на пола пута између Пожеге и Ужица (између села Узићи и Горјани), у непосредној близини железничког стајалишта Узићи скренете са магистрале, а одатле вас асфалтни пут води до пећине.

Кроз овај део земље пролази и железница, па ја могуће доћи и возом. Ако долазите аутобусом, препоручујемо да идете до Ужица или Пожеге, одатле можете узети локални аутобус или такси.

Када сте овде, не пропустите...

Да одете до Златибора и допустите да вас очара једна од најлепших планина Србије. Ако одлучите да останете, овде вас осим идиличних пејзажа очекује ноћни живот и одлична традиционална кухиња у оквиру које не смете заобићи пршуту, кајмак, кисело млеко и комплет лепињу.

Из овог краја не би требало отићи, а не видети места као што су: музеј на отвореном - старо село Сирогојно, Мокра Гора и Шарганска осмица којом ће вас провозати стари воз "Ћира".

Ако се нађете овде у јулу, не пропустите Златиборски сабор трубача који традиционално окупља најбоље трубаче из златиборског краја и велики број гостију из земље и света, као предтакмичење за Сабор трубача у Гучи удаљеној 43 km од Златибора. Овај фестивал трубе се такође одржава крајем јула.

У јануару се на Мокрој Гори одржава Кустендорф, фестивал филма и музике који је осмислио познати редитељ Емир Кустурица.

Ако сте љубитељ доброг меса, а у овом крају се нађете крајем јануара, не пропустите "Пршутијаду", која се одржава у златиборском селу Мачкат.