Културна добра
НАРОДНИ МУЗЕЈ УЖИЦЕ
Посебан споменични комплекс чине зграде и објекти данашњег Народног музеја у Ужицу. Наиме, Народна банка Краљевине Југославије започела је 1938. године изградњу две спратне зграде и три подземне галерије намењене за рад целокупног апарата банчине централе у случају рата. Објекти су грађени на имањима браће Ђерасимовић, Станише Петковића и Јована Ђокића. Радове је изводило Грађевинско предузеће Драгаша Калафатовића из Београда, а надзор је обављао Јован Шнајдер, архитекта Народне банке Краљевине Југославије.
Изградња је почела 2. новембра 1938. године а обустављена услед почетка рата, 8. априла 1941. године. До 5. децембра 1940. године само је зграда банке била у потпуности грађевински завршена и тада је предата Филијали Народне банке у Ужицу.
У време Ужичке републике, октобра и новембра 1941. године, у изграђеној згради банке боравило је највише политичко и војно руководство на челу са Јосипом Брозом Титом, односно чланови ЦК КПЈ и Врховног штаба НОПОЈ који су из Ужица, у наведеном периоду, руководили устанком у целој земљи.
У оквиру прославе 10-годишњице ослобођења града на згради је, 24. септембра 1951. године, постављена спомен-плоча, рад Бранка Ковачевића, академског сликара из Ужица. Зграда и подземни тунели, решењем Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе НРС из Београда број 533/49 од 29.априла 1949. године, стављени су под заштиту државе. За непокретно културно добро од изузетног значаја зграда је проглашена 1979. године (Сл.гласник СРС број 14. од 7. априла 1979.)
Решењем Народног одбора Титово Ужице од 29. априла 1963. године основан је Народни музеј, у чији су састав ушли Музеј устанка 1941. и Завичајни музеј, чија се збирка постепено формирала. Одлуком СИЗ-а културе, а на предлог друштвено-политичких организација града, Народном музеју је 22. јуна 1979. године пренет на управљање и коришћење спомен-комплекс на Кадињачи. Од 1. јануара 1991. до 21. октобра 2002. године споменик Кадињача пословао је као самостална установа. Поново улази у састав НМУ 2002. године.
У другој згради Музеја налазе се три сталне поставке: „Ужице, настанак и развој“, „Легат сликара Михаила Миловановића“ и „Историја Наменске производње у Ужицу од 1928. до данас“. Стална поставка „Устанак у Југославији 1941.“, која се налазила у првој згради Музеја, дислоцирана је 2005/06. после 45 година постојања. У току је рад на реконструкцији нове поставке меморијалног карактера „Ужичка република“, у оквиру које ће бити поново доступне собе Врховног штаба НОПОЈ-а и Јосипа Броза Тита. У Јокановића кући налази се стална поставка „Градска кућа с краја XIX и почетка XX века“, а на Кадињачи, у оквиру спомен-дома, „Раднички батаљон у борби на Кадињачи“ и „Ужички крај у НАТО агресији“.
По уласку партизанских снага у Ужице, 24. септембра 1941. године организована је производња у предратној Фабрици оружја и муниције у Крчагову. То је 1941. била једина фабрика у окупираном делу Европе где се производило оружје за борбу против фашизма.Честа немачка бомбардовања Фабрике онемогућавала су производњу. По наређењу Врховног штаба Фабрика је расељена на више места у граду. Машине једног дела муницијског одељења и алатница смештене су у првој половини октобра 1941. год. у подземне просторије изграђене непосредно пред почетак Другог светског рата за потребе трезора Народне банке Краљевине Југославије. Производња је организована у три смене. У подземним трезорима, где је радила партизанска фабрика муниције, данас је споменик изгинулим пушкарима, који је вајар Небојша Митрић израдио од делова фабрике разорене у експлозији. Испред трезора је метална скулптура - споменик настрадалим у експлозији 22. новембра 1941. године, рад Бориса Анастасијевића. Испред једне од музејских зграда је аутентичан први партизански тенк.
Литература:
Културно-историјско споменичко наслеђе Титовог Ужица, др Живота Марковић, Ангелина Станимировић, Ужички зборник 19
