Тара

Тара је планина чувена по својој разноврсности биљног и животињског света, а њени адути су и нетакнута природа, скијалишта и археолошка налазишта.

Старословеснки бог Тар је, према предању, због лепоте предела изабрао управо ову планину за свој дом. Тако је Тара, смештена у један од најпривлачнијих делова Србије са густим четинарским и листопадним шумама, бујним пашњацима и пространим ливадама, и добила име.

Тара се налази у западној Србији, ослањајући се на Златибор и Мокру Гору, и представља подручје нетакнутих природних богатстава чиме постаје идеална дестинација за одмор и рекреацију.

Природном богатству Таре доприноси и река Дрина са својим кањоном који уоквирује северне обронке овог планинског масива. На ободима Таре налазе се језеро Перућац на Дрини и Заовинско језеро. Управо због оваквих изузетних природних услова и јединственог амбијента, Таре је један од бисера Србије.

У зимском периоду Тара постаје популарна дестинација пробирљивих скијаша јер поседује неколико мањих скијалишта: Бели бор, Награмак, Шљивовица и Митровица на Тари. Најквалитетнији скијашки терени се налазе у региону Предовог крста и поседују стазе за алпско и нордијско скијање, а повезани су системом ски-лифтом.

Ван зимске сезоне, Тара је изузетно посећена због повољних климатских услова. Најпосећенији туристички локалитети су: Заовине са језерима, Калуђерске Баре, Митровац, Соколина и Предов крст. Током летње сезоне актуелне су бициклистичке и планинске туре. За љубитеље екстремних спортова организоване су туре планинског бициклизма.

Уколико пак желите да уживате у благородној природи Таре кроз мање напоре активности, шетња и планинарење по некој од планинских стаза задовољиће сва ваша очекивања. Такође, могуће је обићи и неке од бројних културних и туристичких атракција.

У ширем подножју Таре налазе се Бајина Башта, Вишеград, етно село Дрвенград, као и јединствена Шарганска осмица. Ова величанствена туристичка атракција нуди невероватан доживљај вожње старим возом по неприступачном терену преко Мокре Горе и Шаргана.

На простору Таре налазе се и археолошка налазишта, где је могуће посетити стећке код језера Перућац, средњовековно утврђење Солотник, као и манастир Рача из 13. века. За оне жељене авантуре ту је сплаварење и рафтинг на Тари и Дрини.

Због својих јединствених природних богатстава и обиља флоре и фауне, планински масив Таре проглашен је за Национални парк 1981. године. На Тари је регистровано 53 врсте сисара и 153 врста птица, а под посебном заштитом су медвед, дивикоза и срна.

Посебна атракција на Тари је "Тепих ливада", која је део природних резервата "Црвени поток". Назив је добила по томе што се угиба под ногама посетиоца као мек тепих, а настала је задржавањем површинске воде услед водонепропусног земљишта на коме се налази.

Због недостатка кисеоника, киселе подлоге, вишка воде и ниске температуре, онемогућено је распадање и истовремено гомилање биљних остатака. Клима у овом станишту је влажна и хладна, па успевају маховине које одумирањем стварају наслаге белог тресета.

Ово тресетиште се формира од леденог доба, старо је више хиљада година и расте темпом од 1 милиметар сваке године.

Како доћи до овог резервата природних лепота?

Ако се на планину старословенских богова запутите из Београда, онда је најкраће ићи путем Београда-Ваљево-Рогачица- Бајина Башта-Тара који је дугачак 180 km, док је од Новог Сада Тара удаљена 246 km.

До Таре из Београда постоје два аутобуска поласка дневно. Међутим, до Бајине Баште су поласци чешћи, а одатле постоје локални аутобуси до Таре.

Најближа железничка станица планини Тари је у Бранешком пољу која се налази на прузи Београда - Бар и која је удаљена 15 km од планине. Бранешко поље је од Бајине Баште удаљено 16 километара, колико има и до чувене Мокре Горе.

Извор: http://www.serbia.com