Златибор

Легенда каће да су за назив Златибор заслужни бели борови са жутом четином, боје старог злата, који су некада пекривали прелепе таласасте падине. Од тих борова остао је само један примерак у селу Негбина коме је дато научно име "Pinus silvestris variegata Zlatiborika”.

Први становници златиборског краја били су Илири тј. племе Партини. Остаци њихове културе - орнаментална керамика украшена карактеристичним шарама утиснутим у глину помоћу нокта, пронађени су у пећинама и на стрмим висовима где су живали. Такође илирске гробнице на Златибору откривене су на локацијама - Криворечка градина, Кремна, Бранешко поље...

После Илира, почетком наше ере, овде долазе Римљани који граде нова утврђења и путеве, а већина надгробних споменика, који датирају из 2. и 3. века, налази се у селу Кремна. После 9. века ове крајеве насељавају Словени, који на Градцу у Доброселици граде утврђење, чији се остаци бедема и данас виде. Око 1180. године Стефана Немање прикључује Златибор и Ужице самосталној српској држави.

Златибор, који са својих 1.000 метара надморске висине краси западну Србију, данас је један од најпосећенијих планинских центара. Пријатна клима обезбеђује да буде посећен током целе године.

Поред спортског и сеоског туризма, подручје Златибора је посебно повољно за здравствени туризам. Током зиме ова планина постаје популарна дестинација за све љубитеље зимских спортова.

Под туристичким појмом Златибора подразумева се пространа висораван дуга 30 и широка 12 километара, оивичена планинским висовима Градином, Црним врхом, Чиготом, Муртеницом, Торником, Чавловцем, Вијогором и горњим током реке Сушице.

Златибор пресецају токови река Црни и Велики Рзав, као и реке Увац која тече јужним делом Златибора усецајући прелепе кањоне. Ове реке и два вештачка језера богата су рибом тако да је овде развијен и риболов. Златибор је богат и изворима природне минералне воде, а један од њих бања Вапа код села Рожанства.

Током топлијег периода године организују се школе парагладинга и летења змајем, школа тениса и кошарке. При посети Златибору незаобилазна је и вожња возом, чувеном "Шарганском осмицом".

Данас ова траса обухвата обновљени део железнице између Шаргана и Мокре Горе. Траса прави облик осмице, па отуда и име "Шарганска осмица". Стога уколико се нађете у близини не смете пропустити вожњу старом парном локомотивом.

На Златибору се одржавају и бројне манифестације. Сабор трубача и смотра народног стваралаштва најпосећенији је догађај, одржава се крајем јула и окупља оркестре и културно-уметничка друштва која негујемо изворно стваралаштво. Овде се организују и годишњи Сабор ловаца, а "хајка на вука" је најзначајнији део те манифестације која се одржава крајем фебруара и на коју долазе љубитељи лова из целог региона.

Такође, омиљена златиборска манифестација је и "Пршутијада" коју организују произвођачи сухомеснатих производа из Златиборског региона, који чува аутентичну технологију производње меса.

Када се нађете на Златибору, не пропустите прилику да одседнете у хотелу "Палисад" који ће својом свестраном понудом задовољити и најзахтевније посетиоце.

Како доћи на планину златних борова?

До Златибора се може доћи возом, аутобусом и сопственим превозом.

Уколико се одлучите да путујете возом, он ће вас одвести до Ужица, које се налази на удаљености 25 km од Златибора. Из овог града можете узети локални аутобус до вашег одредишта.

Друмским саобраћајем се из Београда до Златибора стиже магистралним путем за Црну Гору, а потребно је прећи 220 km. Из свих већих градова Србије, постоје редовне аутобуске линије ка Златибору, а из Београда аутобуси полазе на сваких пола сат до сат времена.

Када сте већ овде, не пропустите....

Дрвенград - јединствено етно-село на Мећавнику, изграђено по замисли познатог филмског редитеља Емира Кустурице.

Уколико планину посетите у првој половини августа, не пропустите Сабор трубача у Гучи, удаљеној 43 km од ове планине. Ово је један од највећих фестивала Србије, посвећен труби.

Обавезно пробајте кајмак, сир и пршуту, али и специјалитет срспке традиционалне кухиње и ужичког краја "комплет лепињу".