Како је град Ужице добио име?
Иако много детаља везаних за најранији историјат Ужица спада у домен претпоставки, сигурно је да да овај град најмање седам векова носи своје име. Од имена Всице које се помиње у једном дубровачком документу из 1329. године, до верзија Оујице, Оугитсе, Всцхитза, Уситза, Ужице, постоји више легенди о пореклу имена града.
Прва легенда каже да су за време Турака , све оне који су се противили турској власти, затварали у логор опасан жицом. Када су затворенике враћали са рада, Турци су говорили " Водимо их у жице!" Међутим, ова легенда искључује могућност да је град под овим именом постојао пре турског доба.
По другој легенди, у Ужицу су некада давно израђивали ужад за везивање снопова жита која су продавали у многим балканским земљама. Како су та ужад била мала, називали су их "ужице", па је народ и месту дао такво име.
Трећа легенда казује како је у Ужицу постојао један дућан кога су лопови стално харали. Трговац је због тога око дућана поставио жицу. Када је пало, веле, лопови, желећи да што пре обаве посао, јурнуше не гледајући куда иду, заплетоше се у жице и једва је живи извукоше. Један од лопова повика: "Вала, браћо, нећемо ти никад више у жице!" Од тада народ, срећан што се ослободио лопова, назва град Ужице.
Четврта, најреалнија легенда, каже да је град добио име по уским, дугачким њивицама које су се налазиле на простору данашњег града, са обе стране реке, које су називане "ужице".
9. октобар
Богати ужички архив, са списима на 3.000 дужних метара, однедавно је, захваљујући сарадњи са архивистима из Дубровника, у поседу оног најважнијег документа за датирање имена града.
У дубровачким књигама остало је записано да је извесна "Мила, жена Склавка из Ужица", како гласи превод са латинског, на коме је признаница писана, и то готицом којом се у то време служила дубровачка администрација, "дала аптаги уз милост за Радославу Бисерку, задржавајући право над кућом речене Бисерке све до следећег Ускрса."
У то време, у 14. веку Ужице је не велики, али стратешки важан град, на путевима ка приморју и са моћном тврђавом која припада властелинској породици Војновић.
Поменутом Склавку се наравно, више ни гроб не зна, али му је име и на једном муралу овдашње средње школе, а 9. октобар, дан када је његова Мила документовала позајмицу, Ужичани славе као Дан града.
