Соколски слетови

Слетови су били најзначајније соколске манифестације. Њихов циљ био је да кроз телесно вежбање обележи масовност овог покрета, окупљајући припаднике једне жупе, једне државе, или пак представнике више народа. Будући да суслетови били од велике важности за Соколство, поред вежби приређивани су свечани дефилеи, бакљаде, концерти и друге приредбе које су увеличавале читаву манифестацију. Често се дешавало да се слетови на територији Југославије одржавају на дане великих празника (у СЖУ то су углавном били Ускрс, Видовдан, Духови и други, будући да је становништво већином било православно). У зависности од јединица које су на њима учествовале, слетови су се делили на четири групе: окружне, на којима су учествовале јединице из једног соколског окружја; жупске, на којима су се такмичила друштва и чете из једне жупе; покрајински, који су окупљали све жупе једне државе или неке њене регије; и међународни, који су подразумевали тзв. свесловенске свесоколске слетове који су се традиционално одржавали у Прагу, али и слетове са неким другим фискултурним организацијама, као што је био случај са бугарским „Јунаком“ из Софије. Соколско друштво Ужице, а касније и СЖУ, учествовало је на свим слетским нивоима за време свог постојања.

У периоду од оснивања Друштва, па до избијања Првог светског рата, ужички соколи учествовали су на 2 међународна слета. О трошку Владе Краљевине Србије 17 сокола из Ужица послато је на слет у Загребу 1911. године, што је за новоформирано Друштво био велики успех. Већ наредне 1912. године, 64 представника ужичког „Сокола“ учествовало је на Шестом свесоколском слету у Прагу, најважнијој манифестацији Словенског Соколства.

Како је за време Великог рата рад Соколства био обустављен, ни слетови у то време нису приређивани. Први послератни слет на коме су учествовали чланови Друштва Ужице, Први Југословенски свесоколски слет, одржан је у Љубљани крајем јуна 1922. године, а имао је карактеристике међународног слета. На овој манифестацији такмичило се око 50 Ужичана, а чланице су оствариле добар учинак у вежбама на справама и лакој атлетици. Две године касније, одржан је покрајински слет у Сарајеву. Поред податка да је СЖУ учествовала на манифестацији, информације о учинку и броју јединица ове Жупе нису сачуване. За разлику од Шестог, на Осмом свесловенском слету у Прагу 1926. године учествовало је само 6 представника СЖУ. Битно је напоменути, с друге стране, да је југословенска војска овом приликом изводила вежбе са пушкама и бајонетима, које је припремио начелник Јосиф Јехличка. Први жупски слет СЖУ одржан је 28. септембра 1928. године у Ужицу. Поред вежбачког дела, приређен је и свечани део на коме развијена застава ове Жупе, поклон краља Александра I. Иако је овај слет окарактерисан као жупски, прослави су присуствовали представници Соколске жупе из Сарајева, друштва из Земуна, али и чланови Руског сокола из Горажда. Свечани део манифестације обележио је концерт оркестара гостујућих јединица и свечана поворка кроз град. На самом крају деценије, 8–30. јуна 1930. године, одржан је Други Југословенски свесоколски слет, на коме су чланови СЖУ узели учешћа.

Други жупски слет СЖУ приређен је на Духове (31. маја и 1. јуна) 1931. године у Пљевљима. Чланство друштва Ужице, њих 41, учествовало је на овом слету. Учествовало је и друштво Вишеград са 25, Пријепоље са 12, Пљевља са 70, Нова Варош са 16, Рудо са 18, Прибој са 20 и Сјеница са непознатим бројем чланова. У свечаној поворци у одорама учествовало је 172 члана и 131 нараштајац, уз пратњу оркестра друштва Вишеград и војне музике из Пљеваља. У вежбачком делу учешћа је узело 733 људи, од тога 188 чланова, 65 чланица, 89 нараштајаца, 80 нараштајки, 110 мушке и 113 женске деце, а представника сеоских чета је било 88.219 Одржана су такмичења у штафетном трчању, док такмичења на справама није било. Материјални и морални успех слета оцењени су као одлични, а Ђорђе Драшкић је у извештају Савезу написао да су „одушевљени играчким успехом“.

Због одсуства жупског начелника, активности СЖУ у 1932. години стагнирале су. Једина манифестација којој су присуствовали представници СЖУ био је Девети свесловенски слет у Прагу на који је послато 40 сокола из Жупе. Услед велике материјалне кризе, Савез СКЈ је прописао акцију соколске штедње у циљу финансирања учесника прашког слета. Овај слет, на коме је учествовало око 5.500 сокола, био је значајан јер је обележена и стогодишњица рођења Мирослава Тирша.

У наредној години организована су две окружна слета Жупе Ужице, први у Ивањици, 4. јула, на коме су учествовала друштва Ужице, Пожега, Ариље, Ивањица и Косјерић и други на Илиндан, 2. августа у Новој Вароши. На овом слету такмичила су се друштва Нова Варош, Пљевља, Пријепоље, Прибој и Сјеница. У извештају тајника за ову годину наводи се да је успех слетова постигнут и да су ове манифестације оставиле јак утисак на околину. Поред поменутих слетова, одржан је и Први покрајински слет у Љубљани, 28–29. јуна, који се по организацији може сврстати у најбоље слетове Југословенског „Сокола“. Постигнути резултати СЖУ на утакмицама били су на „одличној висини“, али је дисциплина заостајала у односу на соколске стандарде.

Већ је поменуто да је 1934. година, до октобра месеца, била година када је СЖУ била најактивнија на свим пољима рада. У овој години Жупа је учествовала на пет слетова, од којих је три организовала. Први у низу био је Трећи жупски слет СЖУ одржан 27. маја у Пожези. Овај слет није нарочито успео, будући да се, у припремама за слетове у Сарајеву и Загребу, многе јединице нису ни појавиле, што је изазвало критике од стране жупске управе и забране одлажења на поменуте слетове оним јединицама које су игнорисале жупски слет. Ипак, оцењено је да је морално и материјално слет успео, захваљујући великом одзиву Пожежана и људи из околних села. Само две недеље касније, 10. јуна, приређен је окружни слет у Вишеграду. Ова манифестација, којој су присуствовали чланови управе СЖУ Драшкић, Јехличка и Романовић, „особито је успела“, посебно учешћем сеоских вежбача. После вишеградског, уследио је Трећи покрајински слет у Сарајеву 27–29. јуна. Одзив чланова СЖУ био је изузетно велики. Тајник Жупе забележио је да је било „утркивања за учешће на слету“, што је резултирало екипом која је бројала 1.000 чланова. Дисциплина је овог пута била задовољавајућа, а чланови СЖУ постигли су запажене резултате у лакоатлетским утакмицама. Средином наредног месеца, 12. јула, организован је окружни слет у Пријепољу, на коме су се највише истакла друштва Нова Варош, Пљевља и Пријепоље. Успех овог слета, који је превазишао очекивања жупске управе, био је доказ да се Соколство у Рашкој области повољно развијало. Последњи слет у 1934. години био је Четврти покрајински слет у Загребу 30. јула–6. августа. Исцрпљеност чланства, и материјална и физичка, од прошлих слетова, као и пољски радови спречили су одређени број припадника СЖУ да посете слет, тако да је из ове Жупе послато 600 сокола. Дисциплина је, као и у Сарајеву, била на завидном нивоу, а поред 4. места из лаке атлетике, Жупа није остварила запажене резултате.

У 1935. години жупа Ужице посветила је се окружним слетовима. На Видовдан, 28. јуна, одржан је слет у Сјеници, на коме су учествовале све јединице са тог подручја. Слету у Косјерићу, 6. октобра, присуствовала су друштва из Ужице, Косјерића и Пожеге. Поред ова два, СЖУ је учествовала на Осмом слету бугарских „Јунака“ у Софији, од 12–14. јула, који је оцењен као манифестација „југословенско–бугарског братства“.

Наредне 1936. године Жупа је учествовала на два слета. На други дан Духова (1. јуна) одржан је окружни слет у Ариљу, на коме су се такмичила друштва из Ужица, Ариља, Косјерића и Ивањице. Исте године организован је Четврти покрајински слет у Суботици од 27–29. јуна. Представници СЖУ изводили су партерне и вежбе на справама, а посебно се истакао члан друштва Ужице, Илија Поповић.

Четврти слет СЖУ одржан је 20–21. јуна 1937. године у Ужицу. Овај слет је, према статистичким извештајима, био највећи и по броју учесника и по трајању од оснивања Жупе. Програм је био подељен на свечани део, изведен првог дана слета, а који је обухватао јавни час, концерт и свечану академију, и такмичарски део, који је био заказан за 21. јун. Материјална средства за организовање слета била су мала. Поред донације Градског поглаварства Ужица од 1.000 динара, никаква помоћ није добијена од Савеза, што је приморало Јехичку, Верговића и вежбаче да сами праве слетиште. Одзив других јединица није био потпуно задовољавајући, будући да су се јединице спремале за Пети покрајински слет у Скопљу, који је уједно био и последњи слет ове врсте у Краљевини Југославији. Исте године одржан је и окружни слет у Ивањици, 1. августа, на коме су учествовала друштва Ужице, Пожега, Ариље и Ивањица и чете Бреково, Крушчица и Кушићи. Поред солидног одзива, овај слет обележила је и свечана поворка од 200 коњаника, коју су предводили чланови друштва Ивањица. У 1938. и 1939. години, СЖУ није била активна по питању слетова као претходних година. Према изворима, једини слет на коме су учествовали у 1938. години био је Десети свесловенски слет у Прагу 24–30. јуна. Наредне године организован је последњи жупски слет, у Вишеграду, 28. маја. Премда је свим јединицама било наређено од стране збора начелника да присуствују слету, одзив је био слаб. Иако је осам друштава наступило у свечаној поворци, само су ужички, пљеваљски, вишеградски и пожешки соколи учествовали у вежбачком делу. Последњи слет на коме је СЖУ учествовала био је међународни слет „Јунака“ из Софије 6–14 јула 1939. године. Из СЖУ послата су 73 члана, под вођством жупског предњака. До краја свог постојања, Жупа Ужице није учествовала на слетовима нити их организовала.