Крај Соколства

СЖУ функционисала је све до средине априла 1941. године. Као и у многим другим местима широм Југославије, у Ужицу су одржане демонстрације 27. марта 1941. године због приступања Тројном пакту. Протести, у којима су учествовали сви слојеви ужичког грађанства, одржавали су се на платоу испред Соколане. Са балкона Соколског дома говорили су Ђорђе Драшкић и Милија Јовичић, адвокати, као и професори Драгутин Прљевић, Благоје Живковић и Стеван Павловић. Са почетком рата и доласком окупационих снага, зграда Соколане служила је као штаб, да би се до његовог краја у њој сменило 89 немачких јединица. У јесен 1941. године, за време постојања Ужичке републике, Соколски дом био је центар културних и политичких манифестација. Овде је крајем октобра прослављено 24 године од избијања Октобарске револуције у Русији. За прославу читава Соколана била је окићена натписима, сликама комунистичких вођа и заставама. За зграду Соколског дома у Ужицу био је везан и рад Српског народноослободилачког омладинског савеза, основаног 17. октобра 1941. године, који је организивао грађанске и радничке митинге и друге скупове. По завршетку Другог светског рата, Соколска организација није обнављана. Уместо „Сокола“ основано је Друштво за телесно вежбање „Партизан“, које је преузело соколски програм, будући да је Соколство од стране нове власти сматрано промонархистичком, па чак и фашистичком организацијом.

Просветни рад и манифестације

У току 1931. године просветни рад у Жупи је заостајао, а посебно после одласка Јосифа Јехличке у Крагујевац, када су се соколи фокусирали на повратак свог начелника. У неким друштвима у оквиру СЖУ просветна делатност била је развијена, али генерално гледајући Жупу у целини, није. Ни Савез СКЈ није био задовољан како се у Жупи Ужице одвијао рад на просвети, због чега је више пута критикована. У овој години Жупа није имала своје гласило, нити је постојала стална рубрика о Соколству у локалним новинама. Крајем године, 20. новембра, Управа СЖУ расписала је литерарни конкурс за ученике Учитељске школе на тему „Деловање Соколства на изглађивању племенских и верских разлика“. Традиција ових конкурса настављена је и у наредним годинама, а њихов циљ био је упознавање омладине са соколском идеологијом и принципима. У току ове године код друштва Ужице одржане су две биоскопске представе, један слетски филм (у корист Савеза) и један директно везан за рад ужичких сокола. Такође, ово друштво имало је и највећу библиотеку, која је бројала око 1.000 књига. Књиге су углавном добијане на поклон од Савеза, јер је Ужичко друштво било у великој финансијској кризи. Последње месеце 1931. године обележиле су две значајне манифестације, прослава 1. децембра и одржавање Пропагандне недеље соколске штампе. Први децембар соколи су обележавали јер је на тај дан 1918. године дошло до стварања Краљевине СХС. Овом приликом одржавана су предавања, свечане академије и седнице соколских друштава, које су 1931. године реализоване у девет друштава и 10 чета у оквиру СЖУ. Битан моменат при обележавања 1. Децембра била су тзв. „превођења“, када су деца прелазила у нараштај, а нараштај у чланство, пошто би положили соколску заклетву. Поред моралног успеха ових церемонија који је био одличан у већини јединица, Жупа је остварила приход од 11.842 динара од продаје улазница за соколске свечаности. Пропагандна недеља соколске штампе одржана је 13–20. децембра 1931. године, а њен циљ био је популаризује соколске часописе међу народом, али и да подстакне чланство да се претплаћује на исте.

Жупске соколске манифестације, утакмице и течајеви у 1932. години биле су још ређе због премештаја начелника Јехличке. Почетак године обележио је проблем са стручним кадром, будући да млади просветни радници заинтересовани за соколски рад у школским надзорништвима нису имали квалификације за ове позиције, док су старији сарађивали са „Соколом“ више иницијативом Министарства просвете него по сопственој вољи. Прва значајнија манифестација у овој години, обележавање стогодишњице рођења др Мирослава Тирша, одржана је 5–6 марта у читавој Југославији. Од 28 јединица у оквиру СЖУ, 16 је прославило ову годишњицу и одржало свечане академије којима је присуствовало преко 2.000 људи, чак је једна улица названа Тиршовим именом. Ни у току ове године Жупа није издавала сопствене новине, али је зато до јуна месеца имала сталне рубрике о Соколству у два листа, у „Ужичким новинама“ и у „Народном гласнику“, а сарађивала је и са ДТМ. Значајно је да је у 1932. години СЖУ посвећивала више пажње позоришној секцији, која је била битан елемент просветног рада. Члан ове Жупе Јоса Угочи похађао је Савезни луткарски течај у Љубљани, на коме је стекао знања неопходна за оснивање соколског позоришта. Међутим, материјална ситуација у којој се ужичко соколство налазило онемогућила је да луткарство заживи у овом крају, будући да није било средстава да се направи сцена, кулиси итд. Како у Жупи још увек није био формиран ЖПО, два члана послата су на Просветни течај у Новом Саду са циљем да побољшају и интезивирају просветну делатност. Као и претходне године, 1932. године обележен је 1. децембар. Међутим, према статистичким извештајима, примећује се знатно лошији учинак него 1931. године. Поред тога што су се број присутних на академијама и материјални приходи готово преполовили, евидентно је да је мање јединица обележило овај празник него прошли пут. Ова аномалија може бити последица јаке финансијске кризе, али и одсуства начелника Јехличке, будући да се он вратио у Ужице тек средином 1933. године. Пропагандна недеља соколске штампе одржана је и ове године 11–17. децембра.159 Број претплатника на соколске часописе међу чланством друштва Ужице био је, према статистичким извештајима, изузетно мали. Иако је процењени проценат чланства који би требало да је претплаћено на „Соколски гласник“ био 30%, заправо је само нешто више од 4% куповало ове новине. Ситуација је била још неповољнија у случају „Соколића“, листа за нараштај, на који није био претплаћен ни 1% ужичког соколског нараштаја.

Са повратком Јехличке у њихову средину, ужички соколи посветили су се довршењу свог Дома. Захваљујући одличној организацији и плану бившег старешине Друштва Ужице Владете Милетића, укупна сума износила је око 800.000 динара, што је око једне трећине новца предвиђених предрачуном. Да би прикупили остатак новца потребан за подизање овог здања, СЖУ почела је преговоре са Удружењем Ужичана у Београду око одржавање велике свечане академије још крајем 1933. године. У припремама ове свечаности Жупа је, поред друштва Ужице, позвала и соколе из Пожеге, Чајетине и Косјерића да узму учешћа. Позиву су се одазвала друштво Чајетина, које је послало 25 својих чланова, и Косјерић које је учествовало са 5 вежбача. Чланови ова два друштва спремили су тзв. „Сарајевске“ и „Загребачке“ вежбе, које су предвиђене за сеоске чете. Док се СЖУ спремала за академију са вежбама, УУБ је радило на проналажењу просторија за смештај и пробе програма, али и обавештавању широких маса о предстојећој манифестацији, путем плаката и огласа у „Политици“ и „Правди“. Свечана академија одржана је 11. марта 1934. године, у просторијама Соколског друштва Београд I, у Кнез Милетиној улици број 24. Углавном су извођене слетске вежбе и вежбе на справама, а учествовале су све категорије чланства. Морални успех ове манифестације је, према извештајима, био одличан. С друге стране, материјални учинак, који је био главни циљ приредбе, био је нешто слабији, услед великих издатака.

Иако Соколана у 1934. години није била у потпуности завршена, сала је била готова, што је омогућило одржавање разних врста течајева и свечаности. У овој години приређена су у Дому два течаја, предњачки (20. октобра–5. новембра) и просветни (25–27. децембра). На предњачком течају учествовали су махом почетници, тако да ни учинак овог курса није био потпуно задвољавајући, док је просветни течај донео јако добре резултате. Наставници на предњачком течају били су углавном чланови СЖУ, Ђорђе Драшкић, Јехличка, Љубомир Верговић, Крсто Харамбашић и Јанко Равник. Поред њих на течају као предавач учествовао је и Рафаел Бан, предњак Савеза СКЈ. Поред поменутих челника СЖУ, на просветном течају учествовали су Љубомир Романовић, старешина Друштва Ужице, Владета Милетић, и још два члана СЖУ, Аранђеловић и Јовичић.