Генерал Младић и догађаји у Сребреници јула 1995. године

Прошло је преко две деценије од завршетка рата у Босни и Херцеговини. И поред протока времена поједина питања овог рата и данас су довољно неразјашњена и оптерећују и данашње односе, не само српског народа са друга два народа која живе у Босни и Херцеговини, већ и у самом српском народу. Српски ратни противници и њихова послератна историографија, публицистика и мемоаристика, а још више хашки трибунал са својим деловањем, успоставили су доминантно негативну слику о догађајима у којима је учествовала Војска Републике Српске у рату 1992-1995.

Мир је донео наставак рата другим средствима, пре свега у борби за освајање „менталне“ јавне слике рата послератних генерација, у којима српска страна тежишно губи борбу, и где се као доминанта и истинита перцепција догађаја рата 1992-1995, намеће слика рата коју креирају српски ратни противници и ненаклоњена међународна јавност.

Вероватно је најкарактеристичнији такав догађај улазак Војске Републике Српске на челу са њеним командантом генералом Ратком Младићем у Сребреницу јула 1995. године. Данас, писати или говорити о Младићу, Војсци Републике Српске и Републици Српској, готово да увек укључује злочин у Сребреници. Како год га ко квалификовао, од потпуног негирања до инсистирања да је реч o геноциду. Наша идеја је била да сложимо догађаје из јула 1995, по реду њихових дешавања и да често немајући јасне одговоре на поједина питања, те дилеме поставимo и нама и читаоцу:

да ли је влада у Сарајеву жртвовала подрињске енклаве па тако и Сребреницу, о чему говоре поједини ратни актери муслиманске стране?

Да ли је случај убиства једног од припадника специјалне бригаде МУП-а Републике Српске био окидач за масовно убиство?

Какав је и чији мотив да се нареди ликвидација свих заробљеника, док је генерал Младић у Београду?

Зашто је поступак у Жепи две недеље касније био другачији и снаге Армије БиХ пропуштене ка Србији?

Колики је заиста реалан број убијених и да ли у достигнуту бројку улазе и они Сребреничани који су настрадали раније и касније током рата?

Да ли је тај догађај требао да буде увод у ваздушну интервенцију снага НАТО или замену територија између српске и муслиманске стране?

Како то да је српска страна оптужена у Хашком трибуналу да планира геноцид само на бази наводног разговора двојицe припадника службе безбедности ВРС по уласку у Сребреницу?

Када се додају и неки други догађаји из рата у Босни, само побројати питања и дилеме представља озбиљан научни изазов.