др Живота Марковић

"Становништво Ужичког округа за време аустроугарске окупације"

Преносимо у целости научно-истраживачки текст др Животе Марковића, објављеног у часопису Народног музеја Ужице, "Ужички зборник".

Захваљујемо се Народном музеју Ужице на указаном поверењу и доброј сарадњи.

Увод

Рат који су у лето 1914. године отпочеле Аустроугарска и Немачка против Србије, а у октобру им се придружила и Бугарска, завршио се војним сломом од вишеструко надмоћних непријатеља. Угрожена са три стране, војска Србије са носиоцима државног суверенитета повукла се према Косову и северном делу Албаније. До децембра 1915. године непријатељ је заузео целу Србију.

Становништво – положај и бројно стање

На почетку окупације, аустроугарске јединице вршила су насиља, пљачку имовине и одмазду над становништвом. Приликом заузимања ужичког подручја у новембру 1915. године, у више села, посебно у Срезу златиборском, стрељано је више мештана, међу којима је било и жена.

Однос окупатора према ратним заробљеницима и интернираном становништву

У току рата многи српски војници изгинули су на бојном пољу, многи су пали у заробљеништво што је био случај и са великим бројем ратника из ужичког краја. Поред војника који су заробљени на фронту и за време борби, било је и оних које су аустроугарске окупационе власти заробиле.

Одузимање оружја и металних предмета, пљачка имовине

У низу мера које је окупатор проводио посебно се истиче наредба Окружног заповедника у Ужицу о одузимању оружја од становништва. Понављана је више пута у току окупације. Називали су је „добровољна“ предаја оружја и муниције, али су убијали оне који би затајили оружје. Ова наредба објављена је у „Службеном гласнику“ 1. новембра 1916. године.

Кулук и други видови принудног рада

Да би обезбедио потребну радну снагу ради провођења својих планова и реализовао своје војне, политичке и привредне циљеве, окупатор је завео обавезни кулук. Кулучари су највише радили на изради путева, транспортовању реквириране хране, превожењу робе и разног материјала, затим на сечи шума и за друге потребе окупационе власти.

Порез и разни фискални намети

Ради покрића издатака окупационог апарата, становништво је имало више врста непосредног пореза. Осим редовних пореских обавеза, периодично су увођени нови фискални намети. Ратови 1912–1918. године довели су, према неким мишљењима, до „руинирања“ државних финансија и економске снаге земље. О томе Драгиша Лапчевић каже.....

Принудне мере у области привредног живота

Задатак окупационе управе био је да током рата чврсто држи поседнуту територију и обезбеди максимално коришћење привредних богатстава за своје ратне потребе. После уласка окупационих трупа у Србију, па и у ужички крај...

Школе и цркве под контролом окупатора

Посебну пажњу окупатор је поклањао школству. Основни смисао био је контрола, а посебно да се млади од детињства „ставе под стални надзор“ и да се преко школа на њих утиче. Крајем школске 1916/17. године било је укупно 135 школа са 24117 ученика.

Погоршање услова живота становништва, епидемије и појачана смртност

Рат који је почео 1914. године изазвао је бројне проблеме. Приликом продирања, непријатељска војска је купила свиње и терала у Аустроугарску и Немачку. И касније је трајао транспорт свиња из Србије.

Спонтани отпор окупатору

У Србији, народ је сматрао окупацију привременим и пролазним стањем. У неким крајевима, посебно на југу у сливу реке Јужне Мораве, избио је у току 1917. године устанак против окупаторске војске. Центар је био у Топлици па је у историји познат као Топлички устанак. У другим деловима окупиране Србије било је разних видова отпора неорганизованог, међусобно неповезаног и без шире....