Ž

žaba [žaba žabe, pl. žâp] f žaba ~ Ž'aba je skoč’ila vu v’odo či smo jo št’eli prij’eti. ◈ 'Ima pen'es kaj ž'aba p'erja.

žabec [ž’âbec ž’âpca] m žabac ◈ Napuh’âvlje se kak ž’âbec.

žabica [ž’abica ž’abice] f 1. dem. od žaba 2. ležište kamo ide lesna peta v. prprica 3. mekani unutarnji dio kravljeg papka ~ Ž'abica se t'eško zar'âsla.

žabji [ž’âbji ž’âbjega] adj. od im. ž’aba ~ Ž’âbje rẽg’ẽtaje.

žabokračina [žabokr’ačina žabokr’ačine] f zeljasta končasta alga, žaborečina ~ Žabokr’ačina se naprâvi de v’oda stoj’i.

žaga [ž’âga ž’âge] f pila ~ Ž’âga se zat’ọpila.

žaganje [ž’âgaje ž’âgaja] n piljenje ~ D’rv ga za tri dni ž’âgaja.

žagati [ž’âgati, ž’âgam, ž’âga, pl. 3. ž’âgajo, imp. ž’âgaj, prid. rad. ž’âgav, ž’âgala, ž’âgalo, prid. trp. ž’âgani, sup. ž'âgat] impf. piliti ~ Na r’ọke smo ž’âgali d’rva za ‘ogrev. ♦ nažagati (se) [nažâgati se] pf. I. trans. napiliti ~ Naž'âgali smo d'rva za c'ielo z'imo. II. refl. 1. napiliti se ~ Naž'âgalo se d'obri d'ẽset m'etri. 2. umoriti se od piljenja ~ B'ormeš sam se naž'âgav. ♦ zažagati (se) [zažâgati se] I. trans. prepiliti II. refl. ispiliti ~ Vẽ dok se d'rva zaž'âgajo 'unda m'oremo na dr'ugo d'elo. ♦ prežagati [prež'âgati] pf. prepiliti ~

žagovina [ž’agovina ž’agovine] f piljevina ~ I ž’agovino b’omo pok’urili.

žajgati [ž’âjgati ž’âjgam] impf. grepsti kožu kod trenja tkanine i kože ~ Hl’ače me ž’âjgajo.

žal [žal] adj. indekl. 1. žao ~ N’ẽbrem si m’esta n’ajti, t’ak mi je ž’al. 2. uvrijediti se ~ Žal mu je či mu kaj vel'iš. ~ Sẽ mu je ž'al. (sve prima k srcu)

žalec [ž’âlec ž’âlca] m žalac ~ Ž’âlca sam si zev v’um z k’ọže. ♦ ž’âlca pust’iti ubosti žalcem ~ Čmielja mi je ž’âlca pust’ila.

žaliti (se) [ž’aliti] impf. I. trans. žaliti ~ Za n’ičim ne ž’alim. ~ Tie n’ikoga ne ž’ali. II. refl. žaliti se ~ N'iemam se na kaj ž'aliti.

žalosno [ž’alosno komp. žalosn’eše] adv. žalosno ~ D’ost ž'alosno zaista žalosno. ~ Ž’alosno ka n’ẽbre b’iti žalosn’eše.

žalost [ž’alost ž’alosti] f žalost ~ S’ẽdem žalosti! (zaista jadno) ♦ na ž’alost protiv moje volje ♦ sr'iedja ž’alost ništa osobito.

žalosten [ž’alosten ž’alosnoga] adj. žalostan ~

žalostiti (se) [žalost'iti, žalost'im, prid. rad. žal'ostiv, žalost'ila, žalost'ilo, imp. žal'ọsti] impf. I. trans. žalostiti II. refl. žalostiti se ~

žaltavi [ž’altavi] adj. pjegav po licu ~ Ž’altavi je po obr’azo.

žaluvati [žalj’uvati, žalj'ujem] impf. žalovati ~

žandar [žand’âr/šand’âr žand’âra/šand’âra] m žandar ~ Mi d’eca smo gl’edali kak su žand’âri tpẽlj’ali čov’eka.

žar [ž’âr ž’âra] m žar; vrućina ~ Žâr me prijav strašno mi je vruće.

žareči [žar’eči žar’ečega] adj. 1. usijan, vruć, ljut ~ Žar’eče s’unce. 2. koji žari ~ Žar’eče kopr’ive.

žarek [ž'arek ž'arkoga] adj. žarki ~ Papr'iši su ž'arki. ◈ Nẽj ga ž'ârki vr'âk poslj'uša! (nie ga št'ela poslj'ušati, tko bi ga slušao!)

žariti [žar’iti žar’im] impf. osjećaj pećenja ~ Ọv c’ukor je pr’ẽveč sl’adek tak ka me žar’i v zob’ej.

žariti se [ž’âriti se, ž’ârim se, imp. ž’âri se, sup. ž’ârit se] impf. žariti ~ ‘Išče se ž’âri v p’ẽči.

žegečlivi [žegečlj’ivi žegečlj’ivoga] adj. škakljiv ~ N’ẽsmeš ga popet’ati, tak je žegečlj’ivi.

žegetati [žeg’etati, žeg’ečem, prid. rad. žeg’etav, žeg’etala, žeg’etalo, imp. žeg’eči, sup. žeg’etat] impf. škakljati ~ Nẽj me dr’âgi ml’inar žeget'ati, f'ortuf bo mi v'es meljn'âti. (mnp)

žegnoti [žegnoti, ž'egnem] pf. udariti ~ Ž'egnov me je. = fčehnoti, vudriti

žeja [ž’eja ž’eje, I ž'ejom] f žeđ ~ Ž’ejo je t’eško trp’eti.

žejen [ž’iejen žiejnoga] adj. žedan ~ Ž’iejen kak pes. ~ Ž’iena sam. ~ Prepelj’ati ž’iejnoga pr’iek v’ode. ♦ ž’iejen post’ati ožednjeti

želeti [ž’ẽljẽti žel’iem si, žel’ieš si, žel’ie žel’iemo, prid. rad. ž’ẽlev žel’iela žel’elo] impf. željeti ~ S’ẽga ga kaj ti s’rce želj’ie što ti srce želi. ~ D'ober d'ien vam želj'iem s'iem sk'upa.

železara [želez’ara želez’re] f željezara ~ Zap’osliv se v želez’rai.

železnica [žel’eznica žel’eznice] f željeznica ~ Dvajsti liet sam na žel’eznici delav, sẽ do p’enzije.

železo [žel’ezo žel’eza] n željezo ~ I železo se zr’âbi, kaj se nẽj č’ovek.

železovje [želez’ọvje želez’ọvja] n razni predmeti od metala ~ Kup želez’ọvja.

želoček [žel’oček žel’očeka] m želudac kod peradi (kulinarski) ~

želodec [žel’ọdec želọca] m želudac ~ Žel’ọdec me bol’i boli me trbuh. ~ Ima zdr’avoga žel’ọca pak m’ore d’obro j’esti. ~ Žel'ọdec mi se obr'âča. (smučilo mi se)

želva [ž'elva ž'elve] f kornjača ~

želja [ž’ẽlja ž’ẽlje] f želja ~ Ml'âdi č'ovek 'ima č'uda ž'ẽlji.

željen [ž'ẽljen ž'ẽljnoga] adj. željan ~ Gl'eč kak ž'ẽljno gled'i. ♦ b’iti ž'ẽljen žudjeti za nečim ~ N’ičega sam nie žẽljen ~ B'ili smo ž'ẽljni kr'uha.

željeti [ž'ẽljeti, želj'iem, prid. rad. ž'ẽljev, ž'ẽlj'iela, ž'ẽljẽlo, imp. ž'ẽlji] impf. željeti ~ T'ọ ti ne želj'iem. ~ P'azi kaj si želj'ieš.

žemlja [ž'iemlja ž'iemlje] f žemlja ~ Či je m'ala ž'iemlja sp'ila j'an št'amperlin žgan'ice k'uliko jâ 'unda m'orem?

žena [ž’ẽna ž’ẽne, pl. žien, žen] f 1. žena ~ K'akšega ž'ẽna 'ima m'ọža tak je i zdr'ava. ◈ Ž'ẽna drž'i tr'i v'ogle v h'iži. 2. supruga, udana žena ~ Ž'iveli so kak m'ọš i ž'ẽna. (nisu bili zakonski oženjeni, izvanbračna zajednica) ~ V'idi se da ga nie ž'ẽne pre h'iži. ♦ kak ž'ẽna ženstvena ~

ženka [ž’ienka ž’ienke, dem. ž’ienkica] f ženka ~

ženska [ž'ienska ž'ienske] f ekspr. žena ~ P'âk si je dr'ugo ž'iensko dop'ẽljav.

ženski [ž'ienski ž'ienskoga] adj. ženski ~ J'ẽso m'oške i ž'ienske hl'ače.

žep [ž’ẽp žẽpa] m džep ~ Ž'ẽp mi je c’usravi. ♦ gl’oboki ž'ẽp dubok džep, raspolagati s puno novca ~ N’ajdi si m'ọža z gl’obokim ž'ẽpom.

žerjafka [žerj’âfka žerj’âfke] f žeravica ~ Či ga nie žerj’âfke, n’iega n’iti pr’âve topl’ine. ~ Žerj’âfka se nam’ietala v p’ieglo.

žeti [ž'ẽti, žj'ẽm, žj'ẽmo, prid. rad. ž'ẽv, ž'ela, ž'ẽlo, sup. ž'ẽt] impf. žeti ~ 'Idemo gl'et da p'ọjdemo ž'ẽt.

žežjanje [ž'ežjaje ž'ežjaja] n žamor ~ Z s'ale sa sam ž'ẽžjaje č'uje.

žežjati [ž’ežjati, ž’ežjam] impf. žamoriti ~

žganica [žgan’ica žgan’ice] f rakija ~

žganjara [žgaj’ara žgaj’are] f sustav za pečenje rakije ~

žganjariti [žgaj’ọriti, žgaj'ọrim] impf. peći rakiju ~

žgati [žg’ati, žg'ẽm, prid. rad. žg'av, žg'âla, žg'âlo, imp. žg'i, sup. žg'at] impf. 1. paliti, peći (osjećaj pećenja) ~ Žg'ẽ me tu de sam se z kopr'ivom poh'ariv. 2. peći rakiju ~ ♦ nažgati (se) [n’ažgat, n'ažgem, prid. rad. n'ažgav, nažg'âla, n'ažgalo, imp. n'ažgi] pf. upaliti ~ N'ažgi sv'iečo (sv'etlo). II. refl. upaliti se (svjetlo) ~ Sv'etlo se nie sm'âlo n'ažgati i pust'iti kaj bezv'eze gor'elo. ♦ nažgati [nažg’ati, nažg'ẽm, prid. rad. nažg'âv, nažg'âla, nažg'âlo, imp. n'ažgi] pf. ispeći rakiju ~ Nažg'ali smo d'ẽset l'itri žgan'ice. = nažgaj'ọriti

žgoljavec [žg’oljavec žg'oljafca] m mršavko, suhonja ~ Tie žg'oljavec n'ika n'ieče j'esti. Sam preb'ira po taj'iero.

žibek [ž’ibek ž'ibeka] m guščić ~ L'iepo je gl'edati kak se ž'ibeki k'ọplejo.

žibeki [ž’ibeki ž'ibeke] m pl. t. maslačak = mlečec

žigosati [žig'ọsati, žig'ọsam] impf. označiti u šumi drva za siječu, čekićati ~

žinja [ž’ija ž'ije] f 1. dlaka od konjskog repa ili grive ~ Ž'ija (od b'ieloga r'epa) je drž'âla r'ọpca v zr'âko. 2. plastična špaga za ribolov ~ Ž'ije za r'ibe lov'iti su se d'elale z k'ọjskoga r'epa.

žitki [ž’itki ž'itkoga] adj. židak, žitki ~

žito [ž’ito ž'ita] n raž ~ Ž'ito se s'ejalo za kr'uh.

živ [ž’iv/ž’ivi ž'ivoga] adj. živ ~ N'ẽ znaš, je ž'iv 'ali m'rtev?

živ [ž'iv] adv. živ, živahan, hiperaktivan ~

živad [živât živ'âdi] f domaće životinje ~ Živ’ât tr’eba nhr’ọniti i napoj’iti.

živčenjak [žifčej'ọk žifčej'ọka] m osoba nagle naravi ~ Tie živčej'ọk n'ẽbre d'elati t'oga p'osla. Tọ tr'e d'ati 'onomo št'eri 'ima m'irno r'ọko.

živeti [ž’iveti živ’im, imp. ž'ivi, prid. rad. ž'ivev, ž'ivela, ž'ivelo, sup. ž'ivet] impf. živjeti ~ Nie m'oči tak d'ale ž'iveti! ~ Si bi št'eli l'iepo ž'iveti a ka n'ẽj m'ọrali n'ikaj d'elati. ♦ preživeti [prež'iveti] pf. 1. preživjeti ~ K'oma je prež'ivev, kak je b'iv bẽt'ẽžen. 2. proživjeti ~ N'ẽsmem se n'iti zm'isliti kaj smo sẽ prež'iveli.

živež [ž'iveš ž'iveža] m živež; živežne namirnice ~

živina [živ'ina živ'ine] f pl. t. životinje ~

živinče [živ'inče živ'inčeta] n jedinka životinje ~

živo [ž’ivo] adv. 1. živo ~ Ž’ive fârbe vesele boje. 2. živahno ~ Ž’iv je kak ž’ivo sr’ẽbro. ♦ na ž’ivo pri svjesti, bez anestezije ~ Na ž’ivo mi je zub’âr zev z’ọba vum.

život [ž’ivot živ’ota] m život ~ Tọ je nie n’ikši ž’ivot. ~ M’ọraš si živ’ota vr’editi.

žižek [ž'ižek ž'iška] m nametnik u zrnju ~ Ž'iški su b'âžlja poj'eli.

žjaviti se [žj’aviti se, žj’âvi se] impf. 1. tinjati ~ N'abo tr'e spon'ova k'uriti, 'išče se n'ekaj žj'âvi. ~ C'ieli d'ien se pom'ali žj'âvi v p'ẽči. 2. pregorjeti ~ V'es 'obed mi se prežj'aviv. 3. dim koji upućuje na vatru ~ Tu se n'ekaj žj'âvi!

žlabrač [žl’âbrač žl’âbrača] m brbljavac ~

žlabrati [žl’âbrati, žl’âbram, imp. žl’âbraj, sup. žl’âbrat] impf. brbljati ~

žlabravi [žl’âbravi žl'âbravoga] adj. brbljav ~ D'ečec je žl'âbravi, tọ je d'obro, bọ se pr'edi n'afčiv govor'iti.

žlaga [žl’aga žl’age] f češalj za zbijanje pređe pri tkanju

žlajdernica [žl'ajdernica žl'ajdernice] f lanac za vuču (npr. drva iz šume) ~ Žl'ajdernica je l'anec z kar'ikom i h'âkljom, tr'i do št'iri m'etre duž'ine.

žlajfar [žl’ajfar žla'jfara] m čovjek koji se profesionalno bavio brušenjem noževa i popravljanjem kišobrana

žlajfati (se) [žlajfati/žl'âfati, žl'âjfam] impf. brusiti, proklizavati pri kočenju ~ (njem. schleifen – kliziti)

žlajtar [žl'ajtar žl'ajtara] m grabljač za vodu kod zlatara, oni su njim grabili vodu kojom su ispirali zlato na zlatarskoj daski

žleb [žl’ieb žl'ieba] m 1. žljeb, oluk ~ Žlieb je pun l'istja tak ka v'oda n'ẽbre ot'ekati. 2. utor, što izgledom podjeća na žljeb ~

žleviti [žl'eviti žl'evim] impf. ekspr. prekomjerno piti ~ K'aj t'uliko žl'eviš, 'unda b'ọš c'ielo n'ọč h'ọdav sc'ât!

žlica [žl'ica žl'ice] f 1. žlica ~ N'iemaš l'epšega nek da se z sv'ojom žl'icom naj'ieš. ~ Žl'ica mu je p'âla z r'ọke, tak se iznen'adiv. ◈ V žl'ici v'ode bi te ft'opiv, da m'ore. ~ V č'aj 'ide žl'ica c'ukora. ♦ zid'ârska žl'ica ♦ žl'ica za ob'uvaje (c'ipele) ♦ zid'ârska žl'ica

žljundra [žlj'undra žlj'undre] f nevrijedno, gnjecavo meso (njem. schrunde – ispucana koža) ~

žmah [žm’ah žm'aha] m neugodni miris, smrad ~

žmefko [žm’ẽfko] adv. teško (količinski) ~ Vr'eče je žm'ẽfko. (za razliku od: teško ~ Tọ so mi b'ili t'eški dn'evi.)

žmegasti [žm'egasti žm'egastoga] adj. onaj koji trepta kapcima ~

žmehek [žmẽhek žmẽfko žmẽfka, komp. žm'ẽfkeši] adj. težak ~ Žm'ẽhek si mi kaj te č'uvala. (dijete)

žmeknoti [žm'eknoti, žm'eknem] pf. ručno iscijediti neki platneni predmet ~ Kak žm'eknoti pl'âfto? Naf'rčeš jo i otf'rčeš.

žmerati [žmierati, žmer'im, prid. rad. žm'ierav, žm'ierala, žm'ieralo, imp. žm'ieri, sup. žm'ierat] impf. žmiriti ~

žmereč(ki) [žmereč(ki)] adv. žmireći ~ Tọ kaj ti d'ielaš jâ žmer'eč napr'âvim.

žmigati [žm’igati, žm'igam] impf. treptati ~

žmigavec [žm’igavec žm'igavca] m pokazivač smjera na vozilu ~ L'ievi žm'igavec mi ne d'iela, m'ort je s'ijalica zgor'iela.

žmukleš [žm’ukleš žm’ukleša] m pej. onaj koji zataškava stvar ~ Tie žm'ukleš n'ieče n'ikaj pov'edati. ~ Tọ je j'an žm'ukleš, s'igurno mi je ọn z'ẽv t'ọrbico.

žmuklja [žm’uklja žm’uklje] f čvor od više niti, od slame, špage… ~ Što bo tọ žm’ukljo š’irom z’ev?

žneranec [žn’ieranec žn’ieranca] m vezica na cipeli ~ D’ečec si nẽ zna n’iti žn’ieranca zav’ezati.

žnerati [žn’ierati žn’ieram, prid. rad. žnierav, žnierala, sup. žn’ierat] impf. vezati vezicu (njem. schnüren) ~ Pr’edi kak sam p’očev v šk’ọlo hod’iti m’ama me nafč’ila žn’ierati c’ipele. ♦ zažnerati [zažn’ierati] ~ Zažnieraj si cipela ka naš opav!

žnora [žn’ọra žn’ọre] f uzica, vrpca, vezalo, vezica (njem. schnur) ~ P’ucke su si r’ade kaj k’akše žn’ọre v’ezale za igr’ačo.

Žofa [ž’ofa] f oblik ženskog imena Sofija

žofko [ž’ofko] adv. gorko ♦ ž'ofka s'ọl

žohek [ž'ohek ž'ofkoga] adj. gorak ~ Ž'ẽne su zn'ale sp'ẽči ž'ofkoga kr'uha, 'ali je tọ nie b'ilo za j'esti. (kr'uh od pokv'ârjene m'elje) ~ 'Ova k'âva mi je ž'ofka, n'ẽbrem tọ p'iti.

žona [ž'ọna/ž'una ž'ọne/ž'une] f žuna, vrsta ptice

žrebe [žr'iebe žr'iebeta, dem. žr'epček] n ždrijebe, muško ždrijebe ♦ žreb’ička žensko ždrijebe

žrebec [žr'ebec žr'epca] m muški rasplodni konj, pastuh ~ Kob'ile smo gon'ili k žr'epco.

žrebica [žr'ebica žr'ebice] f ženka konja koja nije imala ždrijebe

žrmlja [ž'rmlja ž'rmlje] f naprava za muljanje grožđa, muljača ~

žrmljati [ž’rmljati, ž'rmljam] impf. muljati (o grožđu) ~

žrt [ž’rt ž'rti] f okruglo drvo za povezivanje sijena na kolima ~ Za žrt se pr'imi ka n'aš d'oli 'opav! (za onoga koji se vozio na sijenu, to je bilo opasno)

žrti (se) [ž’rti, ž’ẽrem, prid. rad. ž’rv, ž’rla, ž’rlo, imp. ž’ẽri, sup. ž’rt] impf. I. trans. žderati; piti ~ P'âk si ž'rv! II. refl. žderati se, izjedati se, imati grižnju savjesti ~ ♦ nažirati se [naž’irati se, naž'iram se] impf. prejedati se, prežderavati se ~ Tak su se d'ugo naž'irali d'ok su nie sẽ poj'eli. ♦ nažrti se [naž'rti se, naž'ẽrem se, prid. rad. naž'rv/naž'rav se, naž'rla se, naž'rlo se, imp. n'ažri se] pf. nažderati se (jela ili pića) ~ Naž'rv se kak sv'ija. ♦ požrti (se) [požrti se] I. trans. požderati II. refl. požderati se, izjedati se ~ Pož'rla bo se kak je srd'ita. v. pojesti se ♦ požrti [pož'rti pož'rtoga] adj. pohlepan ~ Lj'udi su pož’rti.

žučanjek [žuč’ọjek žuč’ọjka] m žutanjak ~ Dom'âče j'ẽjci 'imajo l'iepe žuč'ọjke.

žurati [ž’urati, ž'uram] impf. trljati, način pranja trljanjem ~ Te fl'eke bo tre d’obro ž’urati. ~ S’am so si f’est ž’urali r’ọke. ♦ prežurati [prež’urati] pf. protrljati, način pranja trljanjem ~ Fl'ake s'am prež’urala. ♦ sprežurati [sprež'urati, sprež'uram] pf. oprati trljanjem ~ V'ieša sam sprež'urala, vẽ ga sam spl'âvim. ♦ zažurati [zaž'urati] pf. protrljati ♦ nažurati se [naž'urati se] pf. oprati ručno puno rublja ~ Naž'urala sam se v'ieša d'ok smo n'ie viešmaš'ino k'upili.

žuriti se [žur’iti se, žur'im se, imp. ž'uri se, sup. ž'urit] impf. žuriti se ~ Kaj se tak žur’iš? ♦ požuriti se ♦

žuti [ž’uti, ž'utoga] adj. 1. žut ~ Ž'uti l'âsi. ~ Ž'uti je v obr'azo. 2. nadimak ~ Ž'uti, Ž'uti, ž'abo g'uti.

žutiti se [ž’utiti se, ž'utim se] impf. dobivati žutu boju, žutjeti se (o bilju koje se suši) ~ N'eka je nie vr'edo z 'ovim cv'ietjom, l'isti su p'očeli ž'uteti.

žvajznoti [žv'ajznoti, žv'ajznem, prid. rad. žv'ajznov, žv'ajznola, žv'ajznolo, imp. žv'ajzni] pf. udariti bičem ~

žvala [žv'ala žv'ale] f 1. metalni dio uzde koji se stavlja konju u usta iznad jezika v. vuzde 2. pat. oboljenje sluzokože u kutovima usana ♦ žvaljavec [žv'aljavec žv'aljavca] m pej. žvalavac ♦ žvaljavi [žv'aljavi žv'aljavoga] adj. koji ima žvale; žvalav ~ ♦ žvaliti [žv'aliti] impf. žvaliti (koga, što) 1. namicati konju žvale; zauzdavati, viličiti 2. pej. ljubiti ~ ♦ zažvaliti [zažv'aliti] pf. zažvaliti v. zavuzdati

žvarckati [žv'arckati, 3. l. j. žv'arcka] = žverckati

žveglja [žv’eglja žv'eglje, dem. žv'eglica] f frula ~ D'oma smo si d'elali žv'eglice od v'rbovi b'otici. (njem. schwegel)

žvepleni [žv’epleni žv'eplenoga] adj. sumporni ~

žveplo [žv’ẽplo žv’ẽpla] n sumpor (njem. schwefel)

žverckati [žv’ẽrckati, 3. l. j. žv'ẽrcka] impf. proizvoditi zvuk - od hodanja po vodi, ili kad voda uđe u obuću ~ Žv'ẽrcka dok h'ọdaš po tr'âvi de je z'ẽmlja f'est nap'ita. ~ M'ọram se prez'uti v'eč mi žv'ẽrcka v č'ižmama. (čizme koje propuštaju vodu) = žvarckati