M

ma [ma] part. ma ~ Ma kaj ti zn'âš.

macafuta [macaf’uta macaf’ute] f pej. prljava žena ~ = cafuta

macafutati [macaf'utati, macaf'utam] impf. hodati po selu (macafuta)

macati [m’âcati, m’âcam, pl. 3. m’âcajo, imp. m’âcaj, prid. rad. m’âcav, m’âcala, m’âcalo, sup. m’âcat] impf. 1. stavljati obloge radi vraćanja onesviještenoga svijesti ~ ♦ macanje [m’âcaje m’âcaja] n

mackati [m’âckati, m'âckam] impf. mrljati; nabacivati boje bez smisla ~

maček [m’âček/m’ọček, m’âčka/mọčka, dem. mačkec = c’icek] m 1. mačak muški ili općenito mačka ◈ H’ọda kak m’ọček k’ọli vr’ọče k’aše. (dvoumi se) ~ M’ọčki se št’âčejo. 2. okrugli mucasti valjak za bojanje zida ~ Dok se b’ielilo z v’âpnom n’ucala se k’ẽfa, a vẽ se z’id f’ârba z m’âčkom. 3. sidro ~ = krč ♦ d'ivji m'ọček

mačka [mâčka/mọčka, m’âčke/m’ọčke, dem. m'âčkica] f mačka (ženka) ~ M’âčka pr’ede. ~ M’ọčka je don’ẽsla dvâ c’iceke.

mačkeno [m'ačkeno] adv. sasvim malo ~ Poč'âkaj m'ačkeno!

mačkinji [mačk'iji mačk'ijega] adj. od mačka ~

mačuha [m’ačuha m’ačuhe] f maćeha ~ M’akar je m’ačuha b’ila d’obra, deci je m’ama fal’ila.

mačuhica [mačuhica mačuhice] f cvijet ~

mađarija [mađar'ija mađar'ije] f doba mađarske vladavine u Međimorju ~ Za mađar'ije sam v šk'ọlo h'odiv.

Mađarka, Mađerka [mađ’ârka mađ’ârke, mađ’erka mađ’erke] f Mađarica ~

Maga [m'aga m'age] f oblik ženskog imena Margareta

Maga, Magica [m'aga m'age, m'agica m'agice] f oblik ženskog imena Magdalena

magacin [magac’in magac’ina] m skladište ~

magaciner [magac’iner magac’inera] m skladištar ~

magaditi (se) [magaditi, mag'âdim, prid. rad. mag'adiv, mag'adila, mag'adilo, imp. mag'âdi, sup. mag'adit] impf. I. trans. trpjeti, podnositi što; izdržavati kakvu situaciju ~ N'ẽbrem vẽč mag'aditi t'oga pij'ọnca. II. refl. trpjeti se, podnositi se ~ Tie dv'â se n'ikak ne mag'âdijo. ♦ premagaditi [premag’aditi] pf. pretrpjeti ~ 'Išče 'ovo l'eto si premag'âdimo a dr'ugo bo b’ole.

Magda [m'agda m'agde] f oblik ženskog imena Magdalena

mah [m'âh m'âha] m 1. tren ~ V 'isti m'âh su si sk'očili.

mahati [m’âhati, m'âšem, prid. rad. m'âhav, m'âhala, m'âhalo, imp. m'âši, sup. m'âhat] impf. mahati ~ M'âhav nam je z pap'ieri pred n'osom.

mahnoti [m'âhnoti, m'âhnem, prid. rad. m'âhnov, m'âhnola, m'âhnolo, imp. m'âši] pf. mahnuti ~ N'ika je nie r'ẽkla, sam je m'âhnola. ~ M'âši, m'ort nas b'odo v'idli.

majka [m'ajka m'ajke] f prabaka ~ N’aša m’ajka su nie d’išli v š’umo a ka d’imo nẽj don’ẽsli pun stevlj’âk gl’iv. ~ M'ajka su hm'rli d'ok smo b'ili m'ali. ~ M'ajka me z'ela v kr'ilo pak nam je j'abuke b'ielila. ♦ majkin [m'ajkin m'ajkinoga] adj. od majka, majčin

majster [m’ajster m'ajstra] m majstor ~ M'ajster d'ọjde kr'ova popr'âvljat. = mešter

majuš [m'ajuš m'ajuša] m svibanj, maj ~

mak [m'ak m'aka] m mak ~ M’aka tre st’uči za kol’âče. ♦ dom'âči m'ak ♦ p'oljski m'ak ~ M’aki l’iepo cv’ẽtẽjo po pšen’ici.

makar [m’akar] konj. iako ♦ makar kak gut bilo kako ♦ m'akar kak b'ilo bilo kako

makarun [makar'un makar'una] m tijesto cijevasta oblika ~ Z več'erjo b'odo makar'uni.

makovinje [makov'ije makov'ija] n suha makova stabiljka ~

malar [m’âlar m'âlara] m slikar, ličilac ~ M'âlar je h'ižo pom'âlav.

malažija [malaž’ija malaž'ije] f maženje sa svrhom dobivanja nečega ~ Malaž'ija je dok se d'iete m'azi tak d'ugo dok ne dob'i 'ono kaj 'oče.

Malča [m'alča m'alče, dem. m'alčika] f oblik ženskog imena Amalija

mali [m’ali m'aloga, komp. m'enši] adj. 1. mali ~ 2. nedorastao, nemoćan, nesposoban ~ P'usti ga, 'išče je m'ali. ◈ M'ali ft'ič, v'eliki kr'ič.

malički [m’alički, fem. m’alička] m hip. malecki, vrlo malo, sićušno, malo dijete ~ Či je tie m’alički? ~ Ọn m’alički nẽj d'ọjde!

malički [m'alički, m'aličkoga] adj. malecki ~ L’iepi m’alički c’icek. (sićušno mače)

malina [mal’ina mal'ine] f 1. drvo dud ~ R'ietko de se m'ore n'ajti mal'ino v s'ẽli. 2. plod ~ Kak d'eca smo h'ọdali mal'ine j'iest.

malina [m'alina m'aline] f malina; grmolika biljka ~ Vu v'rto kreskr'a r'âstejo m'aline.

malinjek [mal'ijek mal'ijeka] m dio polja od škole do šume kraj Podturna

malo [m’alo, komp. m'eje] adv. malo ~ M'alo mi je fal'ilo. ~ M'alo ga pen'es.

malodoben [malod'oben malod'obnoga] adj. maloljetan ~ Nẽjst'areši je punod'oben, a 'ostala d'eca su sâ malod'obna.

malošteri [malošt'eri malošt'eroga] adj. malokoji ~ Malošt'eri z s'ẽla je zavr'šiv v'isoke šk'ọle.

mam [m’ọm/m’âm] adv. smjesta, istog časa, odmah ~ M’âm d’ọjdi!

mama [m’ama m'ame] f mama ~ ♦ h’ižna m’amica mama, roditelj na svadbi ♦ st’âra m’ama baka, najuobičajeniji i najstariji oblik uz mamica

mamica¹ [m’amica m'amice] f 1. baka ~ M'amica nas je r'ada p'azila dok smo b'ili m'ali. = stara mama

mamica² [m’ọmica m'ọmice] f vrtoglavica ~ M'ọmica mi je, m'ọram si m'alo s'ẽsti.

mamičen [m’âmičen m'âmičnoga] adj. mamuran, ošamućen ~ N'ekak sam m'âmičen, kak daj si pr'ẽveč sp'iv.

mamično [m'âmično] adv. ošamućeno ~ M'âmično mi je. (imam vrtoglavicu, vrti mi se)

mamiti [m’âmiti, m'âmim, imp. m'âmi, prid. rad. m'âmiv, m'âmila, sup. m'âmit] impf. mamiti ~ Lj'ude m'âmijo sam kaj n'ekaj k'upili.

mamiti [m'âmiti, m'âmim] impf. mamiti, vabiti ♦ domamiti [dom'âmiti] pf. domamiti, dovabiti, privoljeti koga da dođe ♦ namamiti [nam'âmiti] pf. namamiti

mamlaz [m'amlas m'amlaza] m glupan, blesan; trapav, nespretan čovjek ~ Ti m'amlas j'aden.

mandula [m'andula m'andule] f 1. badem ~ M'andule r'âstejo na m'orjo. 2. krajnik ~ V'iek sam b'iv bẽt'ẽžen pak su mi m'andule vum z'eli.

mandura [mand'ura mand'ure] f vojnička odjeća, uniforma ~

mantlin [m'antlin m'antlina] m kabanica, kuta ~ Č'âkaj ka si m'antlina prebl'iečem pak m'oremo 'iti.

mapa [m’apa m'ape] f zemljopisna karta ~ Pogl'eč na m'apo. v. karta

Mara, Marica, Mariča, Maričika, Mica, Micika [m'ara, m'arica, mar'iča, mar'ičika, m'ica, m'icika] f oblici ženskog imena Marija

marcijuš [m'arcijuš m'arcijuša] m ožujak, mart ~ V m'arcijušu se v'eč p'ozna kak doh'âjajo l'epši dn'ievi.

marha [m’ârha m'ârhe] f pl. t. marva (krave u staji) ~ 'Idem d'imo m'ârho hr'ọnit i nap'âjat.

Marija [mar’ija mar'ije] f Marija, Isusova majka ~ Pre s'aki h'iži je b'ilo j'ano ž'iensko d'iete št'ero je dob'ilo 'ime po Mar'iji.

maringa [m'âringa m'âringe] f briga, predmet razmišljanja, ono čime je čovjek zaokupljen ~ Što je ž'ẽlen tv'oje m'âringe poslj'ušati.

mariti [m’âriti, m'ârim] impf. mariti ~ N'ikaj ne m'âri za r'ieč.

marka [m'arka m'arke] f 1. poštanska marka ~ Z Amer'ike 'ili z Austr'alije su doh'âjale m'arke v b'oji dok su pr'i nas b'ile janob'ojne. 2. robna marka ~ K'akše m'arke ti je 'auto? 3. njemačka novčana valuta ~ Kaj d'iela Međ'imorec dok n'iema p'eneze? Premen'i m'arke.

marljiv [m'arljiv marlj'ivoga] adj. marljiv, vrijedan ~

marljivost [m'arljivost m'arljivosti] f marljivost ~

marot/maroden [mar'ọt adj. indekl., mar'ọden mar'ọdnoga] adj. mamuran, bolestan, iscrpljen, nemoćan ~ Mar'ọden je d'enes z'âto jer je fč'ara b'iv na z'abavi.

Mars [m'ars m'arsa] m planet Mars ~ Tie pak je kak daj z M'arsa 'opav!

marš [m'arš m'arša] m 1. koračnica ~ M'arš se 'igra i na gost'uvajo. 2. ritmički ravnomjeran hod organizirane kolone, stupanje ~

marš [m'arš] indekl. grubo tjeranje; idi, odlazi, bježi, van ~ M'arš v'um! ♦ n'apret m'arš zapovjed u vojsci za pokret (franc. marche)

maršal [marš’âl marš'âla] m maršal ~ T'ito je b'iv marš'âl.

marše [m'arše m'aršeta] n govedo ~ M'arše je vleklo vlač'ugo. (mađ. marha)

maršerati [maršierati, marš’ieram, mraš’ierajo, imp. marš’ieraj, sup. marš’ierat] impf. 1. stupati ~ V’ojska na par’âdi marš’iera. 2. fig. brzo hodati ~

Marta [m'ârta m'ârte] f žensko ime Marta

Marta [m'arta/m’ârta m'arte/m'ârte] f žensko ime Marta

Martin [m’artin mart'ina] m muško ime Martin ♦ sv’eti mart’in ♦ Sv'eti M’artin selo

Martinje [m'ọrt’ije m'ọrt'ija] n blagdan svetoga Martina (11. studenoga) ~

marulica [mar'ulica mar'ulice] f marelica ~ Mar'ulica rod'i k'akše l'eto pak se posuš'i.

marun [mar'un mar'una] m vrsta ribe, moruna

maslačen [masl'ačen masl'ačnoga] adj. svadljiv ~

maslenka [masl'ienka masl'ienke] f = maslinjek

maslinjek [masl’ijek masl'ijeka] m posuda za pravljenje maslaca ~ M'asten si kak masl'ijek.

maslo [m’aslo m'asla] n 1. maslac 2. fig. zlonamjerno urađeno djelo ~ Da mi je zn'ati č'ije je tọ m'aslo.

masten [m'asten m'asnoga] adj. mastan ~ M'asten 'oblak na j'uhi.

mašča [m’âšča m’âšče, z m'âščom] f 1. mast ~ Z m'âščom mi kr'uha nam'aži. ♦ tal’iena m’âšča 2. med. krema ~ Z m'âščom si n'oge m'âžem. 3. fig. čovjek sklon prepredenom rješavanju stvari ~ Ọn ti je v’elika m’âšča.

mašetar [maš'ietar maš'ietara] m posrednik u trgovini ~ Maš'ietaro smo prod'ali kr'avo. ~ Maš'ietar je preprod'âvav k'oje.

mašina [maš'ina maš'ine] f 1. stroj ~ Maš'ina je č'uda fl'ẽtneša n'ego či se na r'ọke d'iela. 2. vršilica ~ ‘Idemo k maš’ini. ~ Pre maš'ini se f'est pr'âšilo. ~ Z maš'inom se ml'âtilo. ♦ v'iešmaš'ina ♦ š'ivača maš'ina

mašinariti [mašin'âriti, mašin'ârim] impf. vršiti žito vršalicom, mašinom ~ J'apa je c'ielo l'eto mašin'âriv na tr'ataj.

mašinister [mašin'ister mašin'istera] m onaj koji vršilicom vrši žito ~

maškor [m'aškor m'aškora] m sudionik poklada, maškara ~ Zgled'iš kak m'aškor, 'idi se prebl'ieči.

mašlin [mašlin m'ašlina] m ukrasna vrpca od tkanine ili papira ~ M'ašlin na p'ârti.

Matekovec [m'atekovec, m'atekovca] m zaselak kod Podturna

mater [m'ater m'atere] f majka, mama ~ S'akoj m'ateri je do sv'ẽga dẽt'ẽta. ~ 'Ona je nie b'ila j'ẽgva pr'âva m'ater. (majka koja ga je rodila)

materijal [materij'âl materij'âla] m materijal, građa ~ K'upili smo materij'âla za h'ižo.

maternica [m'aternica m'aternice] f maternica, uterus ~

matica [m'atica m'atice] f 1. pčelinja matica ~ Z d'obrom m'aticom čm'iele napr'eduju. 2. matica vijka ~ D'eni n'ọvo m'atico, st'âra je hrđ'âva.

Matjaš, Mata, Matek [matj'âš matj'âša, m'ata m'atija, m'atek m'ateka] m oblik muškog imena Matija

matrac [matr'ac matr'aca] m madrac ~ Str'ožuke smo v'um h'itili, pak smo k'upili matr'ace.

matulj [mat'ulj mat'ulja] m leptir ~ B'ežali smo za mat'uljom kaj ga prij'eli.

Matuzalem [mat'uzalem mat'uzalema] m ime Matuzalem (prema biblijskom izvještaju živio je najduže od svih ljudi na zemlji, 969 godina) ~ Živ'i kak Mat'uzalem. (doživio se duboke starosti)

maza [m'aza m'aze] f hip. dijete ~ M'amina m'aza.

mazati (se) [m’azati, m'âžem, imp. m'aži, prid. rad. m'azav, m'azala, m'azalo, sup. m'azat] impf. I. trans. mazati ◈ Či b’ole m’âžeš, b'ole v’oziš. II. refl. mazati se ~ Z ‘ọvom kr’emom se m’aži. ♦ mazanje [m'azaje m'azaja] n mazanje ~

mazga [m'azga m'azge] f mazga ~

maziti se [m'aziti se, m'azim se] impf. I. trans. postupati s kim nježno, ugađati kome ~ II. refl. maziti se, umiljavati se ~

maznoti [m'aznoti, m'aznem] pf. 1. udariti koga ~ 2. ukrasti ~ M'aznoli su m'ašino z poduz'eča.

meč [m'ẽč m'ẽča] m mač

med [m’ed] prep. između, među ~ M’ed n’ami ga n’ie vẽč sr’ẽče. Nẽj se r’ivati m’ed-je. (ne guraj se k njima) ~ Mẽđ’imorje med M'urom i Dr'âvom. ♦ med s’obom među sobom, između sebe ~ Med s’obom se pod’elite.

med [m'ed m'ẽda] m med ~ Vr’iedne čm’ielice don’âšajo m’ẽda v k’ošnico. S’eti so p’une m’ẽda. M’ed tẽče kak zlâto. ◈ Što m’ẽda prem’ieče i p’rste si l’iže. (ako si blizu nečega imaš i korist od toga)

medalja [med'alja med'alje] f medalja ~

medenjak [medej'ọk medej'ọka] m medenjak, kolač s medom

medica [med’ica med'ice] f žestoko piće od meda ~ D'ene se 8 decil'itrov m'ẽda i 1 l'iter žgan'ice a m'ore se d'odati i 1-2 d'eci v'ode.

medicinski [medic’inski medic'inskoga] adj. medicinski ~

medo [m'edo m'edija] m ime za psa

medrocvet [medr’ocvet medr'ocvet] m različak (lat. centaura cyanus) ~ Trdi je kak medr’ocvet (č’ovek). ~ Medr'ocvet r'âste med pšen’icom i t'rdo g’ori stoj’i.

medtem [medt'iem] adj. međutim, u međuvremenu ~

medved [m'ẽdvẽd medv'eda] m medvjed ♦ medv'edek dem. medvjadić ♦ m'edek plišana igračka

medveni [medv’eni medv'enoga] adj. koji je od meda; meden ~

Međimorec [međ’imorec međ’imorca] m Međimorec; stanovnik Međimorja

Međimorje [međ’imorje, međ’imrorja] n top. Međimorje, kraj između Drave i Mure (Hrvatska) ~ Lj’iepo n'aše Međ’imorje. (međimorje se prevodi riječju otok: a) prema: Lexicon Latinum 1742. , A. Jambrešić, latinska riječ međimorje se prevodi s otok; Insula otok, međimorje, kotar z vodami okolo i okolo obstrt; međimorski, med-vodni; međimorčan; b) prema: Čtejenja i Evangeliumi na vse nedelje i svetke celoga leta iz 1831. str. 210. citat proroka Izajie (41. poglavlje) iz Biblije glasi: „Čujte međimorja, i pazete puki dalečni“. )

međimorski [međ’imorski međ'imorskoga] adj. međimorski ~ Međ’morske pesme so poznâte po cielomo svieto.

mefkiti (se) [m'ẽfkiti, m'ẽfkim] impf. I. trans. mekšati ~ II. refl. mekšati se, omekšavati se ~ = prfkiti se

mefko [m'ẽfko, komp. mẽfk'ie, m'ẽfkẽše] adv. meko ~

megla [megla megle, pl. G m’egli] f magla ◈ Vl’ečeš se kak m’egla. ♦ r’ietka m’egla sumaglica ♦ g’ọsta m’egla gusta magla

meglenasti [megl'enasti megl'enastoga] adj. maglovit ~

megleni [megl’eni m'eglenoga] adj. pun magle, ispunjen maglom, magleni, maglovit ~ Megl’eno j’utro.

megnoti [m'egnoti, m'egnem, prid. rad. m'egnov, m'egnola] pf. trepnuti ~ Dok m'egneš, zl'aže. ~ Kak daj m'egnov. (u tren oka)

meh [m'ieh m'ieha] m 1. mahovina ~ M’ieh r’âste na d’rievi od s’everne str’ọni. 2. naprava od kože koja slući za raspirivanje vatre, mijeh ~ Kov'âč je z m'iehom resk'uriv vugl'ieje. 3. paperje ~ G’ọske ‘imajo j’âko f’inoga m’ieha pod p’erjom. 4. cvijet vrbe ive 5. glazbeni instrument diple, gajde ~

mehek [m'ẽhek m'ẽfkoga, komp. m'ẽfkẽši] adj. mek, mekan ~

mehur [meh'ur meh'ura] m mjehur ~ Meh’ura sam si prehlad’ila. ~ Od p’ajcekovoga m’ehura smo napr’avili l’opto. ~ Meh'uri se d'ielajo na v'odi.

meja [m'ẽja m'ẽje] f međa ~ S'ọsed nam je m'ẽjo pre’orav. ~ ‘Idemo brât drača po mẽji.

mejaš [mej’âš mej'âša] m međaš, susjed s kojim imamo zajedničku među ~

mejašiti [mẽj’âšiti, mej'âšim] impf. graničiti, biti susjed ~

meka [m’ẽka m'ẽke] f vodoplavno područje, šuma uz rijeku ~ V m’ẽki ‘imam fal’aček z’ẽmlje. G’ori r’âstejo pâr v’rbi i k’akši t’opol.

meknoti (se) [m'eknoti, m'eknem] pf. 1. maknoti, ukloniti, premjestiti ~ M’ekni l’onca z r’inka. II. refl. maknuti se, skloniti se ~ M'ekni se z p'ọta!

mekota [m’ẽkota m’ẽkote, pl. G mek’ọt] f ral, jutro ~ ‘Imamo pet mek’ọt z’ẽmlje. ♦ st’âra m’ẽkota 1600 čhv ♦ n’ọva m’ẽkota 1200 čhv (dolazi od glagola mehkotiti, mekšati, činiti mekim; mehkotim, polje delam, Belostenec)

mekuvati (se) [mek’uvati, mek'uvlem] impf. I. trans. micati, uklanjati II. refl. micati se, uklanjati se ~

melin [m’ẽlin m'ẽlina] m mlin ◈ T'ira v'odo na sv'ọj m'ẽlin. ~ M'ẽlin je d'išev po M'uri d'oli.

melinski [m'ẽlinski m'ẽlinskoga] adj. koji se odnosi na melin; mlinski ~ M'ẽlinsko k'olo.

melja [m'elja/m'ielja m'elje/m'ielja] f brašno ◈ Z te m'elje ga na kr'uha. ♦ b'iela m'elja bijelo pšenično brašno ~ Z b'ielje m'elje se p'ẽčẽjo kol'âči. ♦ č'rna m'elja ~ Z č'rne m'elje se p'ẽče kr'uh. ♦ p'rva m'ielja ~ P'rve m'ielje ga b'ilo nẽjm'eje. Tọ je zapr'af b'iela m'ielja za kol'âče p'ẽči. ♦ dr'uga m'ielja ♦ tr'etja m'ielja ~ Z tr'etje m'ielje se p'ẽče kr'uh.

meljati [m’ẽljati m’ẽljam] impf. mljeti ~ Z'rje za m'ẽljati m'ọra b'iti s'uho ka zvon'i.

meljnati [m'ẽljnati/meljn'âti m'ẽljnatoga/meljn'âtoga] adj. posipan brašnom, brašnast ~ St'ol je meljn'âti, kak je m'ama t'iesto m'iesila. ~ Nẽj cul'ọjka k s'ẽj t'iskati, ves boš m'eljnati.

menđeler [menđel'ier menđel'iera] m mjernik, geodet ~ Menđel'ier je d'ošev gr'unta m'erit.

menek, mlič [m'enek m'eneka, ml'ič ml'iča] m riba manjić (Lota lota)

meniti se [m'ieniti se, m'ienim se] impf. razgovarati ~ M'alo smo se m'ienili, vẽ pak 'idemo na d'elo. = spominati se

menkati [m'enkati, 3. l. j. m'enka] impf. manjkati ~ N'ika mi ne m'enka.

menjati (se) [miejati, m'iejam] impf. I. trans. mijenjati ~ II. refl. mijenjati se ~

mera [m'ẹra m'ere] f mjera ♦ na m'ero 1. umjereno 2. točno kako je određeno (često s prizvukom škrtosti) ~ Na m'ero je nat'očiv k'upico. ♦ 'ober m'ere obilno

mergotati [merg'otati, merg'očem] impf. mrmljati ~ Ọv d'et mi 'ide na ž'ivce, c'ieli d'ien n'ekaj merg'oče.

merica [m’erica m'erice] f ujam, ušur, naknada za mljevenje u mlinu

meriti [m'eriti, m'ierim, prid. rad. m'eriv, m'ierila, m'erilo, imp. m'eri, sup. m'erit] impf. mjeriti ~ Dv'âpot m'eri, j'ampot r'eži. ♦ premeriti [prem'eriti] pf. premjeriti ~ Nẽjpredi premerimo hižo, unda morẽmo iti kupuvat matẽrjâla.

merkati [m'ierkati, m'ierkam] impf. gledati, motriti, razmišljati; odmjeravati, mjerkati ~

mernik [m’iernik m'iernika] m geodet ~ M'iernik d'ọjde gr'unta m'erit.

merzer [m'erzer m'erzera] m 1. teški top velikoga kalibra 2. fig. pej. debela osoba

mesar [mes'âr mes'âra] m mesar ~ Mes'âr b'ọ sv'ijo kl'av.

mesec [m’esec m’eseca] f mjesec ~ M’esec dni ga nie b’ilo d’oma. ~ Ml’âdi m’esec 'ili ml'at. ~ P’uni m’esec. ~ Gled'im m'eseca.

mesečina [m’esečina m’esečine] f mjesečina ~ 'Oblačno je pak je sl'aba m'esečina.

mesiti [m’iesiti, m'iesim] impf. mijesiti, gnječiti ~ Ž'ẽne su m'iesile sẽ kaj je tr'ebalo v k'uhji. T'iesto se nie kup'uvalo kak d'enes.

mesnati [mesn'âti mesn'âtoga] adj. mesnat ~ J'ẽso m'asne i m'esnate sv'ije.

meso [m’ieso m'iesa] n 1. meso (ljudi, životinja) ~ M'esa, kaj d'rf. 2. meso (biljnih plodova, npr. od tikve, jestivi dio ♦ bielo m'ieso (kod peradi, pileća prsa) ♦ ž'ilavo m'ieso meso puno žilica i opne

mesto [m’esto m'esta] n mjesto ~ Tu ga nie d'ost m'esta. ~ Na m'esti su ga strel'ili. ♦ mesto za kọpati mjesto gdje se moguće kupati ♦ n'ẽbrem si m'esta n'ajti uznemiren sam ♦ m'esto pr'oti s'unco ~ V h'udi m'esti je d'elav. (radio je u lošim uvjetima)

meša [m’eša m’eše] f misa ~ Bez j’anoga i m’eša m’ine. ~ Z’utra bọ za glj’uhe m’eša. (kaže se onome koji se pravi gluh) ♦ M’ala m’eša Mala Gospa, katolički blagdan ♦ V’elika m’eša Velika Gospa

mešalec [meš’âlec meš’âlca] m mješalica ~ Meš'âlec je zam'eniv j'anoga r'adnika. ~ Meš'âlec nam je č'uda pom'ogev dok smo d'elali h'ižo. 'Inače bi m'orta i bet'ọna m'ọrali m'iešati na r'ọke.

mešar [m'ešar m'ešara] m onaj koji prisustvuje misi

mešati (se) [m'iešati, m'iešam] impf. I. trans. miješati ~ M'iešaj p'ekmeza ka se na pr'ijav. II. refl. 1. miješati se ~ N’ẽj se m’iešati med je! ~ N'amo se m'iešali vu v'aše probl'ieme. 2. luditi; pomutiti razum ~ M'ieša mu se v gl'âvi.

mešetar [mešet'âr mešet'âra] m = mašetar

mešiti se [meš’iti se, meš'im se, prid. rad. m'ešiv se, meš'ila se, meš'ilo se, impf. m'ieši se] impf. začepljavati se ~ V'oda don'âša l'istje v t'uto i tak se meš'i.

mešter [m’ẽštẽr m’ẽštra] m zanatlija, majstor, znalac, stručnjak u svom poslu, umjetnik ◈ ‘ẽzẽr m’ẽšter, ‘ẽzẽr srm’ọk. (poslovica, kombinacija mađarskih i međimorskih riječi, čovjek s tisuću zanimanja je obično siromašan)

mešterski [m'ẽšterski m'ẽšterskoga] adj. majstorski ~ ♦ m'ẽšterski č'ovek čovjek od zanata

meštrija [meštr'ija meštr'ije] f 1. zanatski pribor, alat ~ M'ọraš m'eti s'ako f'ọrmo meštr'ije. 2. obrt, zanat, znanost, umjetnost ~ 3. vještina u obavljanju posla, umijeće ~

metati (se) [m'ẽtati/met'ati, m'ẽčem, prid. rad. m'ẽtav, m'ẽtala, m'ẽtalo, imp. m'ẽči, m'ẽčite/mẽčte, sup. m'ẽtat] impf. I. trans. stavljati ~ M’ẽčite j’ano na dr’ugo. ♦ d'oli met’ati unazađivati, osiromašivati ~ Z’ima nas d’oli m'ẽče. ♦ napr'ie mẽtati isticati ~ S’ẽbe nav’iek napr’ie m'ẽče. ♦ naz’âj met’ati stavljati odostraga, unazađivati II. refl. hrvati se ~

metek [mietek mietka] m metak ~ M’ietek ga je pog’odiv v s’rce.

metelen [m'ẽtẽlen m'ẽtẽlnoga] adj. okretan, spretan, umješan; vrijedan ~

metelno [m'ẽtẽlno] adv. spretno, okretno, umješno; znalački ~

metelnost [m'ẽtẽlnost m'ẽtẽlnosti] f umijeće, umješnost, spretnost ~

meteljtoga [m'ẽtẽljt'oga] adv. međutim; za to vrijeme, u međuvremenu ~

meter [m’eter metra] m 1. metar, osnovna dužinska mjerna jedinica ~ H’iža je š’irka d’ẽset m’etri. 2. prostorni metar ~ V dv’oro je skl’ajeno d’ẽset m’etri d’rf. 3. naprava za mjerenje ~ D’odaj mi m’etra.

meterni [m’eterni m’eternoga] adj. od jednog metra ~ Prod’âvlem m’eterne d’eske. ~ M’eterna d'rva. (drvo za loženje narezano na jedan metar dužine)

meteš [m’ẽtẽš m'ẽteša] m čovjek koji premjerava prostor, mjernik ~

metež [m'ẽteš m'ẽteža] m metež ~ V'uni je v'eliki m'ẽteš. (zmešar'ija od d'ežđa, v'etra, sunca... nevr'ieme)

meti [mẹti, ‘imam, mev, m’ela] impf. imati, posjedovati ~ ‘Imam 'ali n’edam! ~ J’ani ‘imajo s’ẽga, dr’ugi pak n’ika. ~ M’ev bi da nẽj biv z'apiv. ~ Kaj jâ ‘imam s tiem? (ne tiče me se) ~ ‘Imaš gl’âvo. (razmisli) ~ N'eka je tu je. (ima tu nečega, sumnjivo je) ♦ m’eti soli v gl’âvi biti pametan ♦ ‘ima dr’ugoga ima ljubavnika ♦ da ‘imam kak n’iemam bilo bi mi lijepo ♦ ‘ima što netko je sposoban za to ♦ m'eti v gl'âvi biti pametan, raspolagati sa informacijama ♦ ‘imaš mi d’ati moraš mi dati ♦ ‘imaš d’ojti moraš doći ♦ m’eti s’ẽga č’asa imati jako puno vremena, previše slobodnog vremena ♦ m'eti pr'af imati pravo ♦ m’eti vu s'ẽbi imati u sastavu, sastojati se ♦ m'eti h'ižo skrasiti se ~ S’aki bi št’ev sv’ojo h’ižo m’eti. ♦ m’eti p’amet biti pametan, razuman ♦ m'eti pod s'obom vladati nad nekim, biti šef nekome ♦ m'ẹti rad voljeti ♦ m'eti za hrm'ọka praviti budalu od koga

metla [m’ẽtla m’ẽtle, pl. N m’ẽtle, G m’ẽtli, D m’ẽtlam, A m’ẽtle, L m’ẽtlaj, I z m’ẽtlami] f metla ~ Je nie za dr’ugo kaj ga s posr’ânom m’ẽtlom nat’irav. ~ M'ẽtla je za vr'âti. ♦ š’ibnata m’ẽtla metla koja se izradila od tankog šiblja ♦ št'âlna m'ẽtla

metlica [m’ẽtlica m'ẽtlice] f 1. dem. od metla 2. žitni klas

mezdrina [mezdr’ina mezdr'ine] f posteljica, mezdra ~ ♦ mezdrinje [mezdr'ije] n pl. t. ~ Na mezdr'ijo se drž'ijo košč'ice v t'ikvi.

mezinec [mez’inec mez'inca] m mali prst ~

mežđiti [m’iežđiti, m'iežđim] impf. gnječiti (jabuke ili bilo koje drugo voće) ~ = druzgati

mi [m'i G n'as, D n'am I z n'ami] pron. osobna zamjenica za 1. l. pl. ~

mic po mic [m'ic po m'ic] malo pomalo, korak po korak napredovati u određenom pravcu ~ M'ic po m'ic, i d'ošli smo do kr'aja.

Mica [m’ica m'ice] f 1.hip. ženskog imena Marija 2. ime za kobilu 3. m'ica m'icek, hip. za mačku

mica [m'ica m'ice] f ime za kravu

mic-mic, mic-na [m'ic m'ic, m'ic na] interj. za dozivanje mačke ~

migati (se) [m'igati, m'igam] impf. I. trans. micati ~ N'ẽbrem n'ikaj z r'ọkom m'igati. II. refl. micati se ~

miguliti [mig'uliti, mig'ulim] impf. namigavati ~

Miholjane [miholj’ane miholj’ân] pl. t. naselje Mihovljan

mijaukati [mij'aukati, mij'aučem] impf. mijaukati ~ M'âček mij'aoče.

mikati [m'ikati, m'ikam] impf. obrađivati i češljati konoplju (vunu, lan) na grebenu, grebenati ~

Miklavec [m'iklavec m'iklavca] m naselje Miklavec ~ V M'iklavci živ'i. ♦ m'iklavčan m ♦ m'iklaski adj. ~ V m'iklaski m'ẽlin smo p'ẽljali pšen'ico. ♦ M'iklovec hist. naziv za Miklavec

mileni [m'ileni m'ilenoga] adj. mio, drag; voljen ~ M'ajčica m'ilena!

mili [m'ili m'iloga] adj. mio, drag; voljen

milijarda [milj’ârda milj'ârde] f milijarda ~ Vel'ido da ga v'eč s'ẽdem milj'ârdi lj'udi na z'ẽmlji.

milijon [milij'ọn milij'ọna] m milijun ~ D'obro bi mi d'ošev k'akši milij'ọn v ž'ẽpo.

milina [mil'ina mil'ine] f osjećaj ugode ~ J'ie ka ga je mil'ina gl'edati.

militi se [m’iliti se, m'ilim se] impf. biti žao, žaliti ~ M'ili mi se zakl'ati k'okoš. ♦ smiliti se [sm'iliti se] pf.

milo [m’ilo] adv. 1. tužno, žalosno; teško ~ M'ilo mi je k'okoš zakl'ati.2. ljupko, umiljato; blago ~ P'es me m'ilo gl'edav. ♦ m'ilo b'iti žaliti nekoga = militi se

milodar [milod'âr milod'âra] m novac koji se daje u crkvi, milodar

milogovoreči [milogovor'eči milogovor'ečega] adj. onaj koji laska, koji milozvučno govori ~ Kaj to sẽ v'erješ, 'ona je tak milogovor'eča.

milost [m'ilost m'ilosti] f milost ~

milostinja [mil'ostija mil'ostije] f darovi koji se skupljaju za siromašne i unesrećene, milostinja ~

milostinjski [mil'ostijski mil'ostijskoga] adj. milostinjski ~

milostiva [milost'iva milost'ive] f gospođa kojoj treba ugađati ~ Milost'iva se n'ieče s k'im g'ut spom'inati.

miluvati [mil'uvati, m'ilujem] impf. 1. ugađati kome; maziti koga 2. žaliti ~ Nie mu je m'ilo. (ne žali)

mimo [m'imo] adv. mimogred ~ M'imo h'ọda kak sl'iepi.

mimo [m'imo] prep. s A: uz, pokraj ~

minaža [min'aža min'aže] f jelo, hrana ~

minažerati [minaž'ierati, minaž'ieram] impf. ići si po hranu ♦ minažeranje [minaž'ieraje minaž'ieraja] n

minister [min'ister min'istra] m ministar ~ Da si se št'ev vuč'iti vẽ bi m'ortik b'iv min'ister.

minoš [m'inọš] m hrana iz kotla pri poslu ~ 'Idem si po m'inọš.

minoti [m'inoti, m'inem, prid. rad. m'inov, m'inola, m'inolo] pf. proći ~ Sẽ m’ine. (i to će proći) ~ M'oje vr'ieme je min’olo.

mir [m’ir m’ira] m mir ~ M’ir mi je potr’ieben. ~ I p’es ‘ima m’ira d’ok jie (ova izreka se koristi kad se nekoga ometa pri jelu). ♦ dẽj si mira izreka, poštapalica; razumij me ~ D’ẽj si m’ira, n’ẽbrem ti tọ sẽ pov’edati kaj sam prep’atila s tiem pij’ọncom. ~ N’iemam m’ira n’it spok’oja dok ne r’ẽčeš da b’oš m’oja (mnp) ♦ nie m’eti m’ira biti uznemiren, uzrujan ~ N’iemam m’ira uznemiren sam. ♦ dẽj mi m’ira pusti me, ostavi me na miru ~ P’usti me pre m’irom ♦ š č’istoga m’ira bez povoda, razloga ~ Š č'istoga m'ira se p'očela pl'akati. ♦ prẽm'irom b'odi budi miran ♦ miren [m'iren m'irnoga] adj. miran ~

miruvanje [miruvaje] n mirovanje ~ D'oktor mi je prep'isav str'ogo mir'uvaje.

miruvati [mir'uvati, mir'ujem/mir'uvlem] impf. mirovati ~ D'ečec je tak ž'iv ka n'ẽbre p'et min'ọt mir'uvati. = biti na miro, biti premirom

misel [m’isel, I z miselj'ọm, pl. m’isẽli] f misao ~ Daj ti zn’ala k’akše sẽ m’iseli mi h’ọdajo po gl’âvi. ~ A k'akše si ti m'iseli?

misliti [m’isliti m’islim, m’islijo, sup. m’islit] impf.1. misliti ~ N’ẽbrem m’isliti, gl’âva me bol’i. 2. razmišljati o ~ M’isli kaj d’ielaš razmišljaj o tome što radiš. 3. smatrati ~ M’islim da ne d’ielaš d’obro. ♦ misliti si [m’isliti si] 1. promišljati,razmišljati ~ Tak sam si m’isliv da bi b’ilo d’obro. 2. slutiti ~ M’islim si da tọ n’ikam ne pẽlja. ♦ napr'ie m'isliti planirati ~ Či n'aš napr'ie m'osliv n'aš d'avko d'ošev.

miš [m’iš m’iša] m miš ~ M’iš mi je d’ošev v l’omâr. ◈ Da si st’iha kak m’iš!

Miška, Miha, Miko, Mikec, Miškec [m'iška, m'iha, m'iko, m'iškec] m oblici muškog imena Mihovil, Mihael, Mijo

mišlenje [mišl’ieje mišl’ieja] n mišljenje, uvjerenje ~ N’ieso si ‘istoga mišl’ieja. ♦ mišl'ieje + gl. biti - smatrati ~ K'akšega si ti mišl'ieja?

mititi [m'ititi, m'itim] impf. davanjem novca ili čega drugog pridobivati koga za sebe, podmićivati ~ ♦ podmititi [podm'ititi] pf. podmititi

mitlačiti [mitl'ačiti, mitl'ačim] impf. stvarati probleme prenoseći krive informacije nasuprot dogovoru ~

mito [m'ito m'ita] n mito ~

Mitrica [m’itrica] m oblik od imena Domiter

mlačen [ml’âčen ml'âčnoga] adj. mlak ~ ♦ ml'âčno post'ati

mlačno [ml'âčni ml'âčnoga] adj. na mlak način, bez oduševljenja ~

mlada [ml'âda ml'âde] f nevjesta, zaručnica ~

mladenec [ml'âdenec ml'âdenca] m koji prvi put stupa u brak, mladenac ~ ♦ mladenka [ml'âdenka ml'âdenke] f mladenka = mlada

mladi [ml'âdi] m pl.t. omladinac, omladina ~ Ml'âdi 'ide de ga tr'e i de ga nie tr'e. ~ Ml'âdi se r'adi zab'âvljajo.

mladi/mnadi [ml'âdi/mn'ọdi, ml'âdoga/mn'ọdoga, komp. ml'ajši] adj. mlad ~ Ml'âdi je pak n'iema pamet. ♦ za ml'ada/za mn'ada u vrijeme moje mladosti = mnadi

mladica [mlad’ica mlad'ice] f mladica, izdanak ~ Mlad'ica pot'ira z drieva na p'rtuletje.

mladika [mlad’ika mlad'ike] f mladica, izdanak biljke ~ Mlad'ike su pot'irale.

mladina [mlad’ina mlad'ine] f živad, perad ~ Mlad'ina se po v'rto p'âse. ~ 'Idem d'imo mlad'ino zap'irat.

mladinče [mlad’inče mlad'inčeta] n 1. mladunče ~ 2. jedno od peradi, pile ~

mladinski [mlad’inski mlad'inskoga] adj. od peradi ♦ mlad’inska j’uha ♦ mlad’insko m’eso;

mladost [ml'adost ml'adosti] f doba života između djetinstva i zrelih godina; mladost ◈ N'iega sv'eca bez pr'ošlosti, nit ml'adosti bez bud'učnosti.

mladoženja [mladož’ẽja mladožẽje] m mladoženja ~

mlaj [ml'âj ml'âja] m mulj = mnoj

mlajšina [mlajš’ina mlajš'ine] f pl.t. mladež, omladina ~

mlaka [ml'aka ml'ake] f mlaka, voda stajačica, bara ~

mlat [ml'at ml'ata] m mlađak ~ Ml’âdi m’esec 'ili ml’at.

mlatiti [ml’âtiti/ml'ọtiti, ml’âtim, prid. rad. ml’âtiv, imp. ml’âti, sup. ml’âtit] impf. tući, mlatiti,vršiti žito ◈ Ml’âtiti pr’âzno sl’amo. ♦ za ml'âtiti vršaći (od vršiti)

mlečec [mlečec mlečeca] m 1. maslačak ~ 2. mladi nezreli kukuruz

mlečen [ml'iečen ml'iečnoga] adj. mliječan ♦ ml'iečne jestv'ine jela s mlijekom ili mliječnim prerađevinama

mlečni [ml'iečni ml'iečnoga] adj. mliječno ~ Ml'iečna hr'ọna.

mlehavi [ml'ẽhavi ml'ẽhavoga] adj. mlohav, slabašan ~ ♦ ml'ẽhavi post'ati onemoćati ~

mlehavi [mlj'ẽhavi mlj'ẽhavoga] adj. mlohav, onemoćao ~ Od j'utra sam mlj'ẽhava.

mlekar [mlek’âr mlek’âra, f mlekar'ica mlekar'ice] m mljekar ~

mlekara [mlek’ara mlek’are] f mljekara ~ V’išek ml’ieka se m’ogev prod’ati na mlek’aro.

mleko [mlieko ml’ieka, dem. mlece] n mlijeko ~ D’enes d’eca n’iti nẽ zn’ajo k’akše je tọ fr’iško pod’ojeno ml’ieko ♦ kis’ielo ml’ieko kiselo mlijeko ♦ fr'iško ml'ieko svježe mlijeko ♦ k'âčje ml'ieko biljka roda mlječika, zmijino mlijeko (Euphorbia sp.)

mleti [ml’eti m’ẽljam, prid. rad. ml’ev ml’iela ml’elo, sup. m’ẽljat, imp. m’ẽljaj] impf. 1. mljeti ~ Pšen’ico b’omo d’âli ml’eti. 2. pričati koješta ~ Kaj ga ọv m’ẽlja!

mleti [ml’eti ml’etoga] adj. mljeven ~ Mleto meso.

mlezovina [ml'ezovina ml'ezovine] f prvo kravlje mlijeko nakon teljenja, mljez ~ T'ẽle je zdr'aveše či sp'ije ml'ezovino.

mlinar [ml'inar ml'inara] m mlinar ~ J'ani ml'inari su i sp'âli v m'ẽlino.

mlinček [ml'inček ml'inčeka] m valjak za tijesto ~ Z ml'inčekom se t'iesto resten'i.

mlinec [ml’inec ml’inca] m tjestenina koja se dobiva valjanjem (z mlinčkom) te se peče a služi kao prilog mesu ~ Ml’inci su se slagali za ned’ieljni ‘obed, sv’etke i za gost’uvaje.

mnačen [mn’âčen mn'âčnoga] adj. mlak = mlačno

mnoj [mn’ọj mn'ọja] m 1. mulj ~ Popl'âvlena tr'âva po mn'ọjo smrd'i. 2. dio kod Mure, naziv polja = mlaj

mnojnati [mn'ọjnati, mn'ọjnatoga] adj. muljnat ~ Kr'ave n'ẽ-smẽjo j'esti mn'ọjnato tr'âvo, 'inače zbẽt'ẽžajo.

množina [množ'ina množ'ine] f mnoštvo ~

množiti (se) [mn'ožiti, mn'ožim] impf. množiti, povećavati brojnost ~

moči [m’oči, m'orem, prid. rad. m'ogev, m'ogla, neg. n’ẽbrẽm] pf. moći ~ Tak d’ale n’ẽbrẽmo d’elati. ♦ m'ore b'iti može biti, moguće je

močiti (se) [m’ọčiti, m'ọčim] impf. I. trans. 1. mučiti, malteretirati ~ Kaj me m'ọčiš, p'usti me na m'iro. 2. fig. presavijanjem uništavati ~ Kaj m'ọčiš tọ kn'igo! II. refl. mučiti se, truditi se ~ Zab'adav se m'ọčiš. (uzalud se trudiš)

močiti (se) [m'očiti, m'očim] impf. I. trans. močiti ~ II. refl. močiti se ~ ♦ namočeni [nam'očeni nam'očenoga] adj. umočen ♦ namočeno

močjek [m’očjek] m pečena zamućena jaja s brašnom (obično s kukuruznim) i mlijekom, ali u rjeđem obliku ~ Za z'ajtrek je b'iv č'uda pot m'očjek.

moder [m'ọder m'ọdroga] adj. modar, plavi ♦ m'ọder post'ati poplaviti ~ R'ọka mu je post'âla sâ m'ọdra kak ga je v'udriv.

modlica [m'odlica m'odlice] f zemljana posuda

modlo [m’odlo m'odla] n kalup ~

moj [m'ọj] pron. posvojna zamjenica za 1. lice: moj ~ Kak ‘očeš, po m’ojim ili po tv’ojim?

mojga [m’ọjga m'ọjge] f svadbeno drvo pri dvorišnim vratima s bocom vina na vrhu i cimerima (ukrasima), znači skoru svadbu ~

Mojzeš [m’ojzeš m'ojzeša] m muško (biblijsko) ime Mojsije

mok [m'ọk] u svezi v m'ọk meko kuhano jaje ~ Sk'uhaj mi j'ẽjce v m'ọk.

moker [m’oker m'okroga, komp. m'okreši] adj. mokar ~ Sẽ pr’iek sam m’oker. (m'oker do k'ọže)

moliti (se) [mol’iti, m'olim] impf. I. trans. moliti ◈ D'elaj kak da b'ọš zanav'iek ž'ivev, a m'oli kak da boš z'utra hm'rv. II. refl. 1. moliti se ~ V nev'olji se nav'iek lj'udi m'olijo, m'akar i ne v'erjejo v B'oga. 2. nagovarati (koga) ~ Jâ mu se nam m'olila, či 'oče nẽj d'ọjde. ~ Či 'očeš pom'ori, jâ ti se nam m'oliv.

molitvenik [molitven'ik molitven'ika] m molitvenik ♦ mol'itvena kn'iga

molta [m'ọlta m'ọlte] f gostiona izvan mjesta (sela) ~

molj [m'olj m'olja] m moljac ~ M'olji su poj'eli kap'uta.

moljec [m'oljec m'oljca] m moljac ~ M'oljci su kap'uta poj'eli.

montrati [m'ọntrati, m'ọntram] impf. ometati, zadržavati = muditi

moped [m'oped m'opeda] m lagani motocikl koji se pokreće i pedalama ~ Na m'opedo sam se v'es sprehl'adiv!

morati [m’ọrati, m'ọram] impf. 1. morati ~ M'ọram 'iti na p’osel. ~ 'Očeš-n'iečeš, m'ọraš. 2. biti ponukan ~ M'ọrala se zl'ajati. 3. vrlo vjerojatno se tako dogodilo ~ Tọ je m'ọralo tak b'iti kak vẽ pov'iedam.

morebiti [m'orebiti] adv. možda, moguće ~ M'orebiti da je tak kak ti pov'iedaš.

morje [m'orje m'orja] n more ~ L'etos p'ẽmo na m'orje.

mort [m'ort m'orta] m masa za zidanje ~ M'ort se m'iešav na r'ọke.

mortalka [mort'âlka mort'âlke] f posuda za pripremanje žbuke ~ Mort'âlko d'obro zopr'ati ka bo drug'ọč kr'edo.

morti, mortik [m'orti(k)] adv. možda ~ M'ort bo d'iešč, kak se k'âže.

moslak [m’oslak m'oslaka] m ekspr. svadljivac, malo pijan, pripit ~

moslati [m'ọslati, m'ọslam] impf. obavljati dugotrajan posao ~ Kaj tak d'ugo m'ọslaš!

most [mọst m'osta] m most ~ Či si št'ev d'ojti na pr'iečne z'ẽmlje tr'ebalo je drv'ienoga m'osta pr'ejti.

mošije [moš’ije moš'ija] n pl. t. od mošnica, prazne mahune, u kojima nema zrnja ~

moški [m'oški m'oške] m muškarac ~ Tọ se j'anomo m'oškomo ne š'ika.

moški [m'oški m'oškoga] adj. muški ~ M'oško d'elo. ♦ kak m'oški muževan ~ B'ọj kak m'oški!

moško [m’oško] adv. muško ~ Ž'ẽna v m'oškim hl'ačama.

mošnica [mošn’ica mošn’ice] f mahuna ~ B’âžolj ‘ima l’iepe mošn’ice, m’ogev bi d’obro rod’iti.

mošnja [m’ošja m'ošje] f kesa, vrećica ~

mošt [m’ošt m'ošta] m grožđani sok, mošt ~ M'ošt se p'očev vr'eti.

motati (se) [mot’ati, m'otam, impf. m'otaj, prid. rad. m'otav, m'otala, sup. m'otat] pf. I. trans. 1. omotavati ~ 2. zbunjivati ~ H'oj kr'ẽj sam me m'otaš. 3. govoriti besmislice ~ Kaj m'otaš! ~ S'am n'ẽjte mot'ati. ~ M'ota bez v'eze. II. refl. 1. omotavati se ~ Sl'âk se m'ota po dr'oto. 2. vucarati se ~ Kaj bi se tọ m’otav po sẽli! ~ mot’ati se po gl’âvi vrzmati se po glavi ~ mot’ati se kọli h’iže švrljati oko kuće ~ M'ota mu se v gl'âvi. ~ Z 'ovim člov'ekom je n'ekaj nie vr'edo, sam m'ota. ~ V'ugni se, n'ẽj mi se mot'ati pod nog'âmi.

motor [m’otor mot'ora] m 1. elektromotor, motor u automobilu itd. 2. motocikl 3. auto, za neke starije ljude je auto bio vozilo, kola koje pokreće motor, pa su skraćeno upotrijebili riječ motor misleći na automobil ~ Z mot'orom (motocikl ili automobil) se s'ikam m'oreš tp'ẽljati. ~ Či bi 'išev p'ešice v Č'akovec tr'ebalo bi ti tri v'ure a z mot'orom si za čas tam.

mozek [m'ozek m'ozga] m mozak, srž, srčika ~ M'ozga bo mi sp'ila.

mozgati [m'ozgati, m'ozgam] impf. razmišljati, mozgati ~

mozol [moz'ol moz'ola] m čir na koži ~

mož [m'ọš m'ọža] m muž, suprug ♦ v z'amuš 'iti udati se ♦ v z'amuš d'ati udati

možđani [možđ’âni možđ'âne] pl. t. mozak (kulinarski)

mračiti se [mr'âčiti se, 3. l. j. mr'âči se] impf. smrkavati se ~ P'očelo se mr'âčiti. ~ V z'imi se pr'edi mr'âči kak čr'ez l'eto.

mrak [mr’âk mr’âka] m mrak, tama ~ V z’imi je mr’âk več v p’eti v’uri. ♦ p'rvi mr'âk sumrak

mramornati [mramorn’âti mramorn’âtoga] adj. mramorni (od mramura) ~ Mramorn’âti spomen’ik.

mravci [mr'âvci] pl. t. trnci ~ Mr’âvci mi ‘ido po r’ọki.

mravijek [mrav'ijek mrav'ijeka] m mravinjak ~

mravlišček [mravl’išček mravl’iščeka] m mravinjak ~ Po sen'okoši mr'âvle r'ade napr'âvijo mravl'iščeke.

mravlja [mr'âvlja mr'âvlje] f mrav ~

mrazova sestrica [mr’azova s’estrica] f šafran (lat. crocus sativus)

mrcina [m’rcina m'rcine] f 1. truplo životinje 2. pej. osoba ~ Tâ m'rcina mi je k'okoš fkr'âla.

mrcinišče [mrcin'išče mrcin'išča] n životinjsko groblje = mršečki cintor

mrckati [m’rckati, 3. l. j. m'rcka] pf. glasanje teleta dok je gladno ~ fig. Kaj m'rckaš, p'oveč kaj 'očeš!

mrcvariti [mrcv'âriti, mrcv'ârim] impf. mrcvariti ~

mrčeti [m’rčeti, mrč’im, imp. m’rči, prid. rad. m’rčev, sup. m’rčet] impf. režati (jedan oblik) ~ Ne v’upam vu dv’âr, pes mrč’i na m’ẽne.

mrdati [m'rdati, m'rdam] impf. ekspr. spolno općiti ~

mrelo [mr’elo mr’ela] n kišobran ~ Z’emi si mr’elo s’obom, m’ort bo d’iešč.

mrena [mr'ena mr'ene] f riba mrena (Barbus barbus)

mrgotati [mrg’otati, mrg’očem, imp. mrg’oči, sup. mrg’otat, prid. rad. mrg’otav, mrg’otala, mrg’otalo] impf. gunđati ~ Kak je t’eško z ‘ovim čov’ekom, viek mrg’oče.

mrha [m'rha m'rhe] f pokvarena žena ~ M'rha j'ana. P'âk me št'ela fkan'iti.

mrkva [m’rkva m’rkve] f mrkva ♦ d'ivja m'rkva biljka

mrlezgati [mrl’iezgati, mrl'iezgam] impf. bezvoljno raditi ~ Kaj mrl'iezgaš, h'odi kr'ẽj!

mrmrati [m'rmrati, m'rmram] impf. mumljati

mrnđati [m'rnđati, m'rnđam] impf. prigovarati mrmljajući ~

mrnjiti se [m'rjiti se, m'rjim se] impf. rugati se s grimasom na licu, mrštiti se ~

mršavi [m'ršavi m'ršavoga] adj. mršav ~ usp. suhi

mršavo [m'ršavo] adv. mršavo, malo ~

mrtev [m’rtev m'rtvoga] adj. 1. mrtav ~ M'rtev je v'eč d'ẽset l'iet. ♦ na m'esti m'rtev koji je naglo umro 2. umrli ~ M'rtvoga b'odo d'imo dopẽlj'ali. 3. mrtvac ~N'egda je m'rtev l'ẽžav d'oma a d'enes v kap'urii. ♦ m'rtvo t'ielo leš, truplo

mrtvečki [mrtv’ečki mrtv'ečkoga] adj. mrtvački ♦ mrtv'ečka gl'âva oznaka smrtne opasnosti ♦ mrtv'ečka k'ọla ('auto) vozilo kojim se prevozi lijes,mrtvačka kola

mrzel [m’rzel m’rzloga, komp. m’rzleše/b’ole m’rzlo] adj. hladan, mrzli ~ R'ọke so ti m'rzle. ~ M’rzel zn’oj me obl’ejav. ~ V’uni je f’est m’rzlo. ~ M’rzla v’oda. ~ M’rzel v’eter p’uše. ~ M’rzlo mi je po nog’âj. ~ Spiv bi si m’rzloga špr’icara. ♦ m’rzel post’ati biti ohlađen, ohladnjeti ~ Dn’ievi so post’ali m’rzli. ~ H’ote j’iest ‘inače bo se m’rzlo post’alo.

mrzlina [mrzl’ina mrzl’ine] f hladnoća ~ Od z’ida mi mrzl’ina doh’âja.

mrzlo [m’rzlo] adv. 1. hladno ~ M'rzlo mi je tu sed'eti. (manja hladnoća). ~ M'rzlo mi je za n'oge. 2. hladne stvari ~ M'rzlo ml'ieko, žel'ezo… 3. vremenska pojava ~ V'uni je m'rzlo. (vani je hladno) = v'uni je z'ima

muca [m'uca] f gusta mekano krzno, dlaka životinjskog ili biljnog porijekla; ♦ mucek, mujcek [m'u(j)cek] m ~ M'ucek m'ore b'iti m'âček 'ili k'akša (plišana) igr'âčka.

mučati [m’učati, muč'im] impf. tiho biti, šutjeti ~ Kaj muč’iš! Rẽči n'ekaj.

mučelnica [m'učelnica] f snop od deset ručica (rukoveti) konoplje ~

muden [m’uden m'udnoga] adj. spor ~

muditi (se) [mud’iti, mud'im] impf. I. trans. zadržavati, smetati, ometati, gubiti vrijeme ~ D'ošev sam te m'alo mud'it. II. refl. zadržavati se ~ N'iemam se č'as mud'iti, do p'ọlne m'ọramo dogot'oviti p'osla. ~ Mud'i se mi. (žur'i se mi)

mudno [m’udno] adv. sporo, polako, posao koji dugo traje ~ R'ẹhẽ tr'iebiti je j'âko m'udno. ♦ m'udno d'elo

mudrijaš [mudrij'âš mudrij'âša] m iron. mudrac, spletkar, pametnjaković ~

muha [m'uha m'uhe] f muha ~ Št'ala je p'una m'uh. ~ M'uhe su hm'ọje, d'iešč bọ.

muhljariti [muhlj'ariti, muhlj'arim] impf. zabušavati na poslu, slabo raditi, omuhavati se ~

muhljavi [m'uhljavi m'uhljavoga] adj. koji radi polako, spor; bezvoljan ~ Či b'ọš tak m'uhljavi do p'ọlne naš g'otov.

muhljavo [m'uhljavo] adv. sporo; bezvoljno ~ M'uhljavo d'elo.

mujo [m'ujo] m pej. priglupa osoba ~ K'akši si ti m'ujo!

mula [m'ulja m'ulje] f 1. križanac između magarca i kobile; mula 2. pej. žena ~

mulec [m'ulec m'uljca] m pej. muška osoba

mulj [m'ulj m'ulja] m talog blata na dnu kakve tekućine ~

muljnati [m'uljnati m'uljnatoga] adj. koji ima mulja, taloga, zamućen, muljevit ~

mumljati [m’umljati, m'umljam] impf. mumljati ~

Muna, Munika [m'una m'une] f oblik ženskog imena Monika

Mura [m’ura m’ure] f rijeka Mura ~ M’ura, M’ura, gl’oboka si v’oda ti. (mnp) ♦ St’âra M’ura ♦ N’ọva M’ura (Klaić, blato s vodom)

mus [m'us] m indekl. ono što se mora uraditi, prisilno, u svezi: pod mus

musa [m’usa m'use] f mrlja ~ M'asna m'usa ti je na hl'ačaj.

musiknoti se [mus'iknoti se, m'usiknem se] pf. proletjeti, prebježati velikom brzinom tako da je teško zapaziti ~ Si v'idev kak je m'iš preb'ežav? M'ore b'iti, n'ekaj mi se mus'iknolo.

mustač(i) [must’âč must'âča] m brk(ovi) ~

mustrača [mustr'ača mustr'ače] f riba nosić (Vimba vimba)

muškarec [mušk'ârec mušk'ârca] m muškarac ~ Z'ela si je f'est mušk'ârca.

muškatlin [mušk'atlin mušk'atlina] m cvijet ~ P'un balk'ọn je mušk'atlini.

muštra [m’uštra m'uštre] f 1. rezbarija, uzorak 2. vojna vježba 3. pej. osoba, spodoba ~

muštrati [m’uštrati, m'uštram] impf. 1. vojnički vježbati; tjerati u red 2. fig. gnječiti voće ili grožđe ~

mutavi [m'utavi m'utavoga] adj. gluhonijem, mutav, koji muca (lat. mutitio? mucanje)

mutiti (se) [m'utiti, m'utim] impf. I. trans. mutiti, prljati, zamućivati ~ II. refl. mutiti se, postajati zamućen ~ V'ino se m'uti.

muzati [m'uzati, m'uzam] impf. dječ. sisati prst ili dudu

muzek [m'uzek m'uzeka] m duda za djecu ~

muzgati [muzgati] impf. gužvati, gnječiti ~ Tak d'ugo ga je m'uzgav dok ga je nie zm'uzgav. usp. mọčiti

mužarec [muž’ârec muž'ârca] m mužar ~ Muž'ârec je za t'uči m'aka, r'ehe...

mužika [m’užika m'užike] f muzika, glazba ~ Plẽh m’užika limena glazba. v. b'ânda, = glâzba

mužikaš [mužik'âš mužik'âša] m svirač, glazbenik ~

mužjača [mužj'ača mužj'ače] f životinja koja dobro doji (konj, krava, svinja) ~