O

o ['o] uzvik, izriče se čuđenje, upozorenje, o, evo ~ O, kaj sẽ n'am v'idla! ~ 'O, tu je, n'ašla sam ga!

obatroviti [(o)b'âtroviti, (o)b'âtrovim] pf. ohrabriti, utješiti ~ Ž'alosnoga m'oreš ob'âtroviti.

obaviti [ob'aviti, ob'âvim, imp. ob'avi, prid. rad. ob'aviv, ob'âvila, ob'avilo, prid. trp. ob'âvljeni] pf. obaviti, riješiti ~ S'aki d'ien n'ekaj ob'âvim.

obavljati [ob'âvljati, ob'âvljam] impf. obavljati, rješavati ~ C'ielo dop'ọlne 'imam kaj ob'âvljati v Č'akovco.

obdelati [obd'elati, obd'ielam] pf. obraditi ~ Z j'anim k'ojom sam obd'elav sẽ n'aše i t'ẽcine z'ẽmlje.

obdelavati [obdẹl'âvati, obdel'âvlem/obdel'âvam] impf. obrađivati ~ St'âri smo, n'ẽbremo t'ulikše z'ẽmlje obdel'âvati. ~ Z'ẽmljo st'âlno tr'e obdel'âvati.

obečani [ob'ẽčani ob'ẽčanoga] adj. obećan ~ Ob'ẽčani mi je p'osel. (č'âkam ka se zap'oslim)

obečano [obeč'âno] adv. obećano ~ Obeč'âno je je, a v'idli b'omo či bo se tak napr'avilo.

obečati (se) [(o)b'ẽčati, ob'ẽčam] pf. I. obećati ~ L'efko je ob'ẽčati, a t'eško zvrš'iti. II. refl. ponuditi se za pomoć ~ Ob'ẽčav se je pak je nie d'ošev.

obečuvanje [obeč'uvaje obeč'uvaja] n obećavanje ~ Naposlj'ušala sam se obeč'uvaja.

obečuvati [obeč'uvati, obeč'uvlem] impf. obećavati ~ N'ikaj ti n'am ob'ẽčav.

obed [‘obet ob'eda] m objed, ručak ~ P'ọlne p'ẽmo k ob'edo. ♦ ned'ieljni 'obet nedeljni, svečaniji, obilniji ručak ~ F'ine jestv'ine št'ere se ne j'iedo čr'ez tj'ẽden. Tọ m'ore b'iti č'ista j'uha, kalamp'ier, ml'inci 'ili dr'ugo kaj t'akšega z m'esom. Tu ne sp'âdajo k'akše pr'ọste j'uhe, kur'uzne 'ili k'akše pret'ẽpene jestv'ine de ga nie m'esa. ♦ po ob'edo nakon objeda ♦ zv'ati, 'iti k ob'edo na objed

obedovati [ob’edovati, ob'edujem, impf. ob'eduj, prid. rad. ob'edovav, ob'edovala, sup. ob'edovat] impf. objedovati ~ 'Idemo ob'edovat.

obedva [obedv'â] oba, obojica, obadvoje ~ Obedv'â n'ẽj d'ọjdo.

obeliti [ob'ieliti, ob'ielim] pf. 1. obijeliti domaće platno 2. oljuštiti krumpir, jabuku ~ Za pog'ačo sam ob'ielila lav'orček j'âbok.

ober ['ober] prep. s G: iznad, povrh ~ G'ori se ogl'ẽdni, 'ober t'ẽbe je.

oberlift [‘oberlift ‘oberlifta] m gornji prozor uski iznad glavnog prozora ~ 'Oberlift je i v z'imi otp'rti.

obesiti (se) [ob'esiti, ob'iesim, imp. ob'esi, prid. rad. ob'esiv, ob'iesila, ob'esilo, prid. trp. ob'iešeni] pf. I. trans. objesiti ~ Ob'esi kap'uta na kl'inčenico. II. refl. 1. objesiti se, izvršiti samoubojstvo vješanjem ~ P'rvi m'ọž se ji je ob'esiv. 2. spuštati se djelovanje sile teže ~ Tak je d'ẽbẽli ka mu se žel'ọdec ob'esiv. ~ Rožen'ice su sl'abe pak se kr'ov ob'esiv.

obgoreti [obgor'eti, obgor'iem, prid. rad. obg'orev, obgor'iela, obgor'elo] pf. djelomično obuhvatiti nešto vatrom ~ 'One d'eske št'ere su obgor'ele su d'ogo nie sp'rhle.

obgrizavati [obgriz'âvati, obgriz'âvlem/obgriz'âvam] impf. okolo gristi ~ D'abri su tak obgr'izli dr'ievo ka bo se za č'as pod'rlo.

običen ['običen 'običnoga] adj. 1. običan ~ 'Obična h'iža. 2. jednostavan ~ 'Običen čl'ovek. 3. uobičajen ~ 'Obični z'ajtrek.

obično ['obično] adv. obično, uobičajeno ~ 'Obično je t'ak.

obirati [ob’irati, ob'iram] impf. 1. sakupljati ono što je isplivalo na površinu (obično prilikom kuhanja) ~ 2. pažljivo brati voće ~ J'abuke tr'eba ob'irati tak ka se ne st'učejo.

obiti [ob'iti, ob'iđem, imp. ob'idi, prid. rad. ob'išev, ob'išla, ob'išlo] pf. obići ~ Str'âh me ob'išev.

obiti [ob'iti, ob'ijem, imp. ob'i, prid. rad. ob'iv, ob'ila, ob'ilo, prid. trp. ob'it] pf. obiti (zabiti daske na određenu konstrukciju) ~ Šk'edja b'omo ob'ili za d'eskami.

objačati se [obj'ačati se, obj'ačam se] pf. 1.ojačati, ugojiti se ~ B'iv je bẽt'ẽžen 'ali se vẽ obj'ačav. 2. fig.vidljivo je da je žena trudna ~ Obj'ačala se. (v'idi se da je nos'eča)

objedati [obj'iedati, obj'iedam] impf. prejedati se ~

objediniti [objed'initi, objed'inim] pf. ujedniti ~ Z komas'acijom su pr'ọbali objed'initi z'ẽmlje v j'ano.

objesti se [obj'esti, obj'iem, prid. rad. obj'ev, obj'iela, obj'elo, prid. trp. obj'ẹđen] pf. prejesti se, nasititi se ~ Objev se.

objuniti se [obj'uniti se, obj'unim se] pf. uzoholiti se, ojačati ~

obkoračiti [opkor'ačiti, opkor'ačim] pf. zaobići; prekoračiti ~

obkružiti [opkr'užiti, upkr'užim] pf. zaokružiti ~

oblačen ['oblačen 'oblačnoga] adj. oblačan ~ C'ieli d'ien je 'oblačno.

oblačiti (se) [obl’âčiti, obl'âčim, imp. obl'âči, prid. rad. obl'âčiv, obl'âčila, obl'âčilo, sup. obl'âčit] impf. I. trans. odijevati ~ Mar'iča je h'ọdala m'rtve obl'âčit. II. refl. oblačiti se ~

oblačiti se [oblač’iti se, 3. obl'ači se, prid. rad. obl'ačilo se] impf. prekrivati se oblacima, postajati oblačno ~ Oblač'i se, zgled'i da bọ d'iešč.

obladati (se) [obl’âdati, obl'âdam] pf. I. trans. svladati, ovladati, pokoriti, pobjediti ~ II. refl. samosvladati se ~ Pre j'estvini i pij'ači se tr'e zn'ati obl'âdati.

oblajsati [obl'âjsati, obl'âjsam] pf. ekspr. obići, ophoditi, optrčati, na brzinu obaviti stvari na mnogo mjesta ~

oblak ['oblak obl'aka] m oblak ~ Č'rni 'oblak je 'ober n'as.

oblečalo [obleč'alo obleč'ala] n navlaka za poplun ili jastuk ~ Z obleč'alom se bl'âčijo v'ajkuši i d'ujhe.

oblečeni [(o)bl'ečeni (o)bl'ečenoga] adj. odjeven ~ Gl'eč ga, bl'ečeni je kak m'aškor.

obleči se [(o)bl'ieči, (o)bl'iečem, impf. (o)bl'ieči (si), prid. rad. (o)bl'iekev, (o)bl'iekla, (o)bl'ieklo] pf. I. trans. odjenuti ~ Obl’ieči si kap’uta! II. refl. odjenuti se ~ Obl'ieči se!

oblejani [oblej'âni oblej'ânoga] adj. oblijan ~ Po gl'âvi je b'iv z krvj'ọm oblej'âni.

oblejati [obl'ejati, obl'iejem, imp. obl'ie, prid. rad. obl'ejav, oblej'âla, oblej'alo, prid. trp. oblej'âni] pf. oblijati ~ M'rzli zn'oj ga obl'ejav.

obleka [obl'ieka obl'ieke] f odjeća ~

obletavati [oblet'âvati, oblet'âvlem] pf. oblijetati ~ L'astavice oblet'âvlejo k'ọli št'ale.

oblezek [obl'iezek oblez'ieka, pl. oblez'ieke] m desertni kolač, slatkiš, poslastica ~

obleznoti se [obl'eznoti se, obl'eznem se] pf. obliznuti se ~ Oblez'âvle se kak kr'ava.

oblik [obl’ik obl'ika] m oblik ~ = forma

oblizati [obl'izati, obl'ižem] pf. I. trans. polizati, oblizati II. refl. prijeći jezikom preko usana, obliznuti se ~

oblog ['oblok 'obloga] m mokra krpa koja se stavlja na bolno mjesto ~

oblok [(o)bl’ok (o)bl’oka] m prozor, okno ~ Bl'oki su zah'ukani. ♦ dvokr’ilni obl’ok. ♦ k'ẽfẽrni obl’ok. (glavni prozor koji se otvara u gornjem dijelu)

obmotani [obm'otani obm'otanoga] adj. obavijen ~

obnašati (se) [obn'âšati se, obn'âšam se] impf. I. trans. obnašati, vršiti, obavljati II. refl. ponašati se ~ Č'ovek se v'eč d'oma m'ọra vuč'iti kak se ubn'âšati v dr'uštvi.

obnavljati (se) [obn'âvljati, obn'âvljam] impf. I. trans. obnavaljati ~ C'ieli ž'ivot m'ọraš h'ižo obn'âvljati II. refl. obnavljati se ~ V'ulice se obn'âvljajo z n'ọvim asf'altom.

oboružati se [obor'užati se, obor'užam se] pf. opskrbiti oružjem, naoružati ~ II. refl. opskrbiti se znanjem ~

obožavati [obož'âvati, obož'âvlem/obož'âvam] impf. pretjerano voljeti, diviti se (kome), obožavati ~

obrasti (se) [obr'âsti, obr'âstem] pf. I. trans. zarasti ~ V'rt ti fl'ẽtno obr'âste či ne h'odiš pl'et. ~ H’iža je obr’âsla od da n’išči ne živ’i vu j’oj. II. refl. zarasti~

obrati [obr'ati, ob'ẽrem] pf. 1. sakupiti ono što je isplivalo na površinu (vrhnje, mast...) ~ V'rhje sam obr'âla z ml'ieka. 2. pažljivo pobrati voće tako da se ne ošteti ~ S'ẽga s'âda smo l'iepo obr'ali v k'ište.

obraz [‘obraz, obr’aza, br'as br'aza] m obraz, lice ~ Zgled'i j'âko st'âra v obr'azo. ~ L'iepoga je obr'aza.

obrezavati [obrez'âvati, obrez'âvlem, imp. obrez'âvli, prid. rad. obrez'âvav, obrez'âvala, sup. obrez'âvat] impf. obrezivati ~

obrlatiti (se) [obrl'atiti, obrl'atim] pf. uvjeravanjem preusmjeriti osobu da promijeni mišljenje ~

obrnoti (se) [ob'rnoti, ob'rnem, imp. ob'rni, prid. rad. ob'rnov, ob'rnola, prid. trp. ob'rjeni] pf. I. trans. okrenuti ~ Ob'rni m'ajco na pr'âvo str'ân. ~ Ob'rni str'anico. ~ Kak gut ob'rneš n'ikak ne v'alja. II. refl. 1. okrenuti se, obratiti se (kome) ~ N'ẽbreš se ob'rnoti či te z'ovem? ~ N’iemaš se na k’oga ob'rnoti. 2. ne uzvratiti na uvredu ~ Ob'rni se na dr'ugo str'ân.

obrobiti [obr'ọbiti, obr'ọbim] pf. opšiti, porubiti, obrubiti ~

obrukati (se) [obr'ukati, obr'ukam] pf. I. trans. osramotiti; oklevetati ~ G'rdo si ga obr'ukav. II. refl. osramotiti se ~ L'iepo smo se obr'ukali.

obruliti se [obr'uljiti se, obr'uljim se] pf. obrusiti se (na koga) ~

obružđavati [obružđ’âvati se] impf. ručno skidati preostala zrna kukuruza na klipu ~ 'Išče je ost'alo n'ekaj kur'uze za obružđ'âvati.

obružđiti [obr'užđiti, obr'užđim] pf. ručno očistiti klipove od preostalog zrnja ~ Pr'ọti sam obr'užđila kaj se zružđ'ârilju.

obskupsti [opsk'upsti, opsk'ubem] pf. očerupati živu gusku radi perja ~ Opsk'ubla sam g'ọske.

obsušavati (se) [opsuš'âvati, opsuš'âvlem] impf. prosušivati ~ D'enes je l'iepo vr'ieme za opsuš'âvati postel'ijav.

obtrgati [opt'rgati, opt'rgam] pf. potrgati okolo čega (obično bilje dijelove) ~ Tr'eba opt'rgati pos'ušene l'iste. ~ Sn'opa obt'rgati.

obtrgavati [optrg'âvati, optrg'âvlem] impf. trgati komuške, cvjetove ili koje druge dijelove od stabljike ~ Gl'âvice kam'ilice m'oči optrg'âvati tak ka se dr'uge m'orejo zr'ieliti.

obut [(o)b'ut (o)b'utoga] adj. 1. obuven ( o obući) 2. kukuruz s puno komušima ili pšenica (puno pljeve) ~ Ml'âda kur'uza je f'est (o)b'uta tak ka ju je t'eško zl'uščiti.

obutel [(o)b'utel (o)b'uteli] f obuća ~ S'ako f'ọrmo ob'uteli n'ucaš pre h'iži.

obuti (se) [(o)b'uti, (o)b'ujem] pf. I. trans. obuti ~ Ob’uj si c’ipele! II. refl. obuti se ~ Ob’uj se!

obzidati [obz’idati, obz'idam] pf. obzidati ~ D’âv sam d’imjaka obz’idati.

obzidavati [obzid'âvati, obzid'âvlem] impf. obzidavati ~

ocediti (se) [oced'iti, oced'im, imp. oc'iedi, prid. rad. oc'ediv, oced'ila, oced'ilo] pf. I. trans. ocijediti ~ Oc'iedi v'odo z kalamp'iera. II. refl. ocijediti se ~

ocel ['ocel 'ocla] m čelik ~ K'osa m'ọra b'iti od kavlit'etnoga 'ocla.

ocelnati ['ocelnati 'ocelnatoga] adj. čelični ~

ocena [‘ocena 'ocene] f ocjena ~ V'uči se ka boš m'ev d'obre 'ocene!

oceniti [oc'eniti, oc'enim] pf. ocjeniti ~ Z p'rve sam ga oc'eniv k'akši je.

ocerjati se [oc'ierjati se, oc'ierjam se] impf. izdirati se na nekoga ~ G'rdo se na m'ẽne oc'ierjao.

ocet ['ocet 'octa] m ocat ~ 'Ocet je prepr'âvljeni za kis'ieliti.

ociknoti se [(o)c'iknoti se, (o)c'iknem se] pf. uoctiti se ~ V'ino se oc'iklo.

ocvesti [ocv'ẽsti, ocv'ẽtem] pf. ocvasti ~ Š'ipki su ocv'ẽli.

očalje [oč'âlje oč'âlje] pl. t. naočale ~ Br'ez oč'âlji n'ẽbrem č'itati.

očitavati [očit'âvati, očit'âvlem] impf. očitavati (brojilo) ~ S'aki š'est m'eseci d'ọjde očit'âvat str'ujo.

od [od] prep od + G ~ D'ojti od Nov'akovca. (doći cestom iz smjera Novakovca) ~ Vr'âta su od p'ọta. (od ulične strane)

od da [od da] adv. otkad, od kada, otkako ~ ‘Od da pak je tọ tak! ~ Od da pak se tọ premen'ilo!

od negda [od n'egda] od nekad, odavno ~ To je od n'egda tak! N'amo vẽ tọ m'iejali.

od sejo [od s'ejo] od svih, svčaiji ~ Tọ je od s'ejo, nie sam tv'oje.

od šuba [od š'uba] odmah, istog trena ~ Od š'uba se zm'isliv.

od unda [od 'unda] otada ~

odbrojiti [odbroj'iti, odbr'ojim] pf. odvojiti određen broj ~ Odbr'oji mu kaj je j'ẽgvo.

odbrusiti [odbr'usiti, odbr'usim] pf. odrješito odgovoriti ~ G'rdo mu je odbr'usiv.

oddelati [odd'elati, odd'ielam] pf. odraditi ~ Pos'ọdi mi p'eneze. Či ti nam m'ogev vrn'oti, ti odd'ielam.

oddeliti [oddel'iti, oddel'im, imp. odd'eli, prid. rad. odd'eliv, oddel'ila, oddel'ilo] pf. odijeliti ~

odebirati [odeb'irati, odeb'iram, imp. odeb'iraj, prid. rad. odeb'irav, odeb'irala, odeb'iralo] impf. odabirati ~

odebrati ['odebrati/odebr'ati, odeb'ẽrem, imp. odeb'ẽri, prid. rad. od'ebrav, odebr'âla, odebr'alo] pf. odabrati ~

odefčiti [odefč'iti, odefč'im, imp. od'efči, prid. rad. od'efčiv, odefč'ila] pf. odučiti ~ Od'efčiv b'ọm jâ t'ẽbe ka naš kv'âra d'elav.

odeganti [od'egnati, od'egnam] pf. odagnati ~

odgovarjati (se) [odgov'ârjati, odgov'ârjam] pf. I. trans. odgovarati ~ N'ẽsmeš pr'ečki odgov'ârjati. 2. pasati, odgovarati namjeni ~ Tọ bi mi tak odgov'ârjalo. = pasati; II. refl. odvraćati se od nauma ~ N'ikomo se ne daj odgov'ârajti! Kak si odl'učiv tak napr'avi.

odgovoriti [odgov'oriti, odgov'orim] pf. 1. odgovoriti (dati odgovor) ~ 2. uvjeravanjem potaknuti koda da odustane ~ N'išči ga n'ẽbre odgov'oriti od t'oga kaj si je nam'isliv.

odgrinjati [odgr'ijati, odgr'ijam] impf. odgrtati ~

odgrnoti [odg'rnoti, odg'rnem] pf. odgrnuti ~

odhitavati (se) [odhit'âvati, odhit'âvlem] impf. I. trans. odbacivati II. refl. odbacivati se ~

odkeliti (se) [odk'ẽliti, odkẽl'iti, odk'ẽlim, imp. odk'ẽli, prid. rad. odk'ẽliv, odk'ẽlila/odkẽl'ila, odk'ẽlilo/odkẽl'ilo] pf. I. trans. odlijepiti ~ Pr'ọbaj odkel'iti ka naš st'rgav. II. refl. odlijepiti se ~ Ne drž'i kelj'e, odk'ẽlilo se.

odkrečiti [otkr'ečiti, otkr'ẽčim] pf. odškrinuti vrata ~ M'alo otkr'eči vr'âta, t'uliko ka pẽ fr'iški zr'âk n'uter.

odkud [‘otkut/otk’ut] adv. odakle ~ Nẽ zn’am ‘otkut bi se nẽjpr’edi h’apili.

odlaka [o’dlaka 'odlake] f odugovlačenje ~

odlehnoti [odl’ẽhnoti, odl’ehnem] pf. osjetiti olakšanje, odlanuti ~ Odl’ẽhlo mi je dok sam z’eznav da je d’obro pr’ẽšlo.

odlepiti [odl'epiti, odl'epim] pf. odljepiti ~ = odkeliti

odlepljuvati [odleplj'uvati, odleplj'uvlem] impf. odljepljivati ~

odlučivati [odluč'ivati, odluč'ivlem] impf. odlučivati, odvajati ~

odlupiti [odlj'uiti, odlj'upim] pf. odvojiti ljusku ~

odmagati [odm'âgati, odm'âžem, imp. odm'âži, prid. rad. odm'âgav, odm'âgala, odm'âgalo] impf. štetiti, otežavati ~

odmahnoti [odm'âhnoti, odm'âhnem] pf. odmahnuti ~ Sam je odm'âhnov z r'ọkom i d'išev.

odmatati [odm'âtati, odm'âtam] impf. odmotavati ~

odmegliti [odm'egliti, odm'eglim] pf. pobjeći, odmagliti ~

odmeknoti (se) [odm'eknoti, odm'eknem] pf. I. trans. odmaknuti, udaljiti ~ II. refl. odmaknuti se, udaljiti se ~

odmetati (se) [odmet’ati, odm'ẽčem, imp. odm'ẽči, prid. rad. odm'ẽtav, odm'ẽtala, odm'ẽtalo] pf. odgrnuti ~

odmetati [odm’ietati, odm'iečem, imp. odm'ieči, prid. rad. odm'ietav, odm'ietala, odm'ietalo, sup. odm'ietat] impf. odgrtati ~ ‘Idemo sn'ega odm'ietat!

odmoči [odm'oči, odm'orem] pf. odmoći ~

odmotati [odmot'ati, udm'otam] pf. odmotati ~

odmrznoti (se) [odm'rznoti, odm'rznem] pf. I. trans. odlediti ~ II. refl. odlediti se ~

odnavek [odnav'iek] adv. oduvijek ~

odne-dodne ['ọdne-d'ọdne] adv. od-do, jedva dovoljno za preživjeti ~ M'oreš si m'isliti kak živ'im! 'Ọdne-d'ọdne.

odnemagati [odnem'âgati, odnem'âžem] impf. suprotno od pomoći, otežavati ~ Či mi n'ẽbreš pom'oči, n'ẽj mi odnem'âgati.

odnemoči [odnem'oči, odnem'ognem] pf. posustati, umoriti se ~ R'ọke su mi odnem'ogle.

odnesti (se) [odn’ẽsti, odn'ẽsem, imp. odn'ẽsi, prid. rad. odn'ẽsi, prid. trp. odn'ẽšeni] pf. I. trans. odnijeti II. refl. izgubiti se odavde ~ Mâm se odnẽsi otud!

odnikud [odn’ikut] adv. niodakle ~ Odn’ikut se stv’oriv.

odnut, odonut ['odnut, odon'ut] adv. odande, odonuda ~

odonut [odon’ut] adv. odande ~ Odon’ut su d’ošli.

odozgor [odozg'ọr] adv. odozgo ~

odposlati [otposl'ati/otp'oslati, otp'ošlem, imp. otp'ošli, prid. rad. otp'oslav, otposl'âla, otposl'alo] pf. odaslati ~

odrasti [odr'âsti, odr'âstem, imp. odr'âsti, prid. rad. odr'âsev, odr'âsla] pf. odrasti ~ R'odiv sam se v Č'akovco a v Podt'urno odr'âsev. ~ Da b'ọš odr'âsev več j'ampot.

odreči se [odr'ẽči se, odr'ẽčem se] pf. odreći se ~

odreda [odr'ẽda] adv. redom ~ Si odr'ẽda su nie kak tre.

odrediti [odr'editi, odr'edim, imp. odr'edi, prid. rad. odr'ediv, odr'edila, prid. trp. odr'eđeni] pf. odrediti ~ Tak je odr'eđeno, mi tu n'ikaj n'ẽbremo.

određivati [određ’ivati, određ'ivlem] impf. određivati ◈ Č’ovek sn’uje a Bọk određ’uje.

odrinoti (se) [odr'inoti, odr'inem] pf. odgurnuti, riješiti problem, ili neugodnost ~ 'Ovoga m'eseca smo odr'inoli a kak bo dr'ugi b'omo v'idli. ~ Odr'ini tọ od s'ẽbe! Odr'ini z n'ogom. II. refl. odgurnouti se ~

odspod [ocp'ọt] adv. odozdo 1. za mjesto ~ Ocp'ọt v'oda zv'ira. ~ Ocp'ọt 'ide m'rzlo. 2. za smjer ~ Ocp'ọt je d'ošev. ~ Ocp'ọt pogl'ẽdni.

odstati (se) [odst'âti, odst'ânem] pf. I. trans. odstajati II. refl. odstajati se ~

odsukati [ods'ukati, ods'učem] pf. odmotati ~

odškrinoti [odškr'inoti, odškr'inem] pf. odvrnuti ~ Odškr'ini p'ipo.

odteknoti [ot'eknoti, ot'eknem] pf. otčepiti ~

odumeti se [od'umeti se, od'umim se] pf. oglasiti se; odati se, otkriti, izdati se govorom ~ Nie se št'ev od'umeti.

oduren [od'uren od'urnoga] adj. oduran, odvratan, ružan, neugodan ~ Od'uren d'et, s'ikam se r'ivle.

odurščina [od’urščina od'urščine] f odurna stvar = grdoba

odustati [od'ustati, od'ustanem] pf. odustati ~

odvajkada [odv'ajkada] adv. od davnine, oduvijek ~

odve [odv'ẽ] adv. odsada ~ Odv'ẽ bọ kak jâ vel'im.

odvečer ['odvẽčer] adv. kasnije poslije podne ~

odvezati (se) [odv'ezati, odv'ežem] pf. I. trans. odvezati ~ Odv'eži cul'ọjke. II. refl. odvezati se, osloboditi se ~ P'ẽs se odv'ezav z l'anca. ~ Br'ọd se odv'ezav.

odvijati se [odv'ijati se, odv'ijam se] impf. odmakivati se od društva

odvozlati [odv'ọzlati, odv'ọzlam] pf. odriješiti čvor, razvezati ~

odvrči se [odv'rči se, odv'rgnem se] pf. odmetnuti se ~

odvud, odovud ['odvut, odov'ut] adv. odavde, odovuda ~

odvugnoti [odv'ugnoti, odv'ugnem] pf. 1. izravnati presavijeno, odvrnuti ~ Odv'ugni pap'iera! 2. ovlažiti ~ T'rda kr'uhova k'ora za jan d'ien odv'ugne.

odzada [odz'âda] adv. odostraga ~

odzdavnja [odzd'âvja] adv. odavno ~

odzdol [odzd'ọl] adv. odozdo ~

odzgor [odzg'ọr] adv. odozgo ~

ofer ['ofer 'ofra] m u svezi: m'eti 'ofra biti u velikoj poslovnoj stisci, biti u gužvi, nemoguće rješavati više stvari odjednom ~ N'iemam t'uliko 'ofra. (ne stignem to sve) ♦ z'eti si 'ofra ~ R'ivati se de te nie tre, pod'ufati se t'â 'iti.

oferati [of'ierati, of'ieram] impf. hofirati; udvarati (njem. den Hof machen, hofieren) ~

oficer [ofic'ier ofic'iera] m oficir, časnik ~ Z ofic'ierima se zakl'epala v z'âdjo h'ižo.

ofnati (se) ['ọfnati, 'ọfnam] pf. I. trans. raditi prolaz ~ II. refl. otvoriti se ~

ofrkavati se [ofrk'âvati se, ofrk'âvlem se] impf. motati se oko nečega, ulagivati se ~

ofurdati [of'urdati, 3. l. j. of'urda] pf. promijeniti perje, omitariti se ~

ofuriti [of'uriti, of'urim] pf. popariti ~

ogenj ['ogej 'ogja] m vatra, oganj ~ 'Ogej d'iela č'uda h'asna, 'ali i šk'ode. ~ Z 'ogjom se nie za igr'ati.

ogladniti [ogl'âdniti, ogl'âdnim] pf. ogladniti ~ Vẽ bi v'eč m'ogli 'iti j'iest, f'est smo ogl'âdnili.

oglas ['oglas 'oglasa] m oglas, objava ~ D'âli smo 'ogalsa ka pr'odamo gr'unta.

oglasiti (se) [ogl'âsiti, ogl'âsim] pf. I. trans. oglasti, dati oglas ~ II. refl. javiti se, odazvati se ~ Ogl’âsi se dok p’ẽš m’imo. ~ P'es se ogl'âsiv či je što d'ošev na dv'ọr. ~ Č'uje, 'ali se n'ieče ogl'âsiti.

oglašuvati (se) [oglaš'uvati, oglaš'uvlem] impf. I. trans. oglašavati, objavljivati II. refl. javljati se, glasati se ~

ogledati se [ogl'ẽdati se, ogl'ednem se] pf. 1. ugledati se ~ N'a jega se ogl'ẽdni. 2. osvrnuti se natrag ~ Ogl'ečte se!

ogledavati se [oglẽd'âvati se, ogled'âvlem se] impf. ogledavati se, obazirati se

ognišče [ogn'išče ogn'išča] n ognjište ~

ognjec [‘ogjec ‘ogjeca] m neven (lat. Calendula officinalis L.)

ogrev ['ogref 'ogreva] m ogrijev ~ 'Ogref je prepr'âvljeni, vẽ m'oremo č'âkati ka sn'ieg p'âdne.

ogrijač [ogr’ijač ogr'ijača] m vrsta pluga na ogrijanje ~

ogrinjati [ogr'ijati, ogr'ijam] impf. ogrtati, zasipavati; učvršćivati korijen biljke zemljom ~ D'enes p'ẽmo ogr'ijat kur'uzo.

ogrnoti ['ogrnoti, 'ogrnem] pf. ogrnuti, zasipati; učvrstiti biljku zemljom ~ Ogrnoli smo kalamp'iera.

oguliti [og'uliti, og'ulim] pf. oguliti koru ~ Kol'iči za v'rt i gor'ice se og'ulijo i zašp'ičijo.

oha ['oha] interj. za zaustavljanje stoke: stani!

ohladiti (se) [ohlad’iti, ohlad'im, imp. ohl'âdi, prid. rad. ohl'adiv, ohlad'ila, ohlad'ilo] pf. I. trans. ohladiti II. refl. ohladiti se ~ H'ote k st'olo, j'uha bo se ohlad'ila. ~ M'ama je z'ela hl'eba z pečn'ice i d'iela ga je vr'ọčega na st'ol, a mi kak d'eca smo ga p'ọl opt'rgali pr'edi kak se ohl'adiv.

ohol ['ohol oh'olnoga] adj. pretjerano samouvjeren; ohol ~ Tre 'iskati tak oh'olnoga čov'eka.

oholica ['oholica 'oholice] f nedruželjubiva, ohola osoba ~

oholščina [oh’oljščina oh'oljščine] f oholost ~

oj ['oj] adv. ovdje ~

ojzer ['ojzer] adv. ovdje ~

okaniti se [ok'âniti se, ok'ânim se] pf. odreći se čega, odustati od čega ~

okapanje [ok'âpaje ok'âpaja] f okopavanje ~ D'ošlo je vr'ieme za ok'âpaje.

okapati [ok'âpati, ok'âpam, imp. ok'âpaj, prid. rad. ok'âpav, ok'âpala, ok'âpalo, sup. ok'âpat] impf. okopavati ~

okerusiti se [oker'usiti se, oker'usim se] pf. ojačati, podići se, oporaviti se ~ L'iepo se oker'usiv. (p'osle bẽt'ẽga)

okinčiti (se) [ok'inčiti, ok'inčim, imp. ok'inči, prid. rad. ok'inčiv, ok'inčila, prid. trp. ok'inčeni] pf. I. trans. okititi, urediti, ukrasiti ~ Ok'inčili smo h'ižo za gost'uvaje. II. refl. urediti se (npr. nakitom) ~ Ok'inčila se kak b'ọr.

okljekaviti [oklj'ẽkaviti, oklj'ẽkavim] pf. oslabiti od pothranjenosti ili bolesti, klounuti ~ V z'âdje vr'ieme je č'ist oklj'ẽkaviv.

oko [‘oko 'oka] n 1. organ vida; oko ~ V'idla sam na sv'oje 'oči. (sama sam se uvjerila) ◈ Č'ẽsa se 'oči boj'e r'ọke napr'âve. (ohrabrenje) ◈ Kaj 'oko v'idi r'ọka ne st'âvi. (pokrasti) ◈ Dob'iti na l'iepe 'oči. (besplatno, badava) ~ Na 'oko mi se v'idi vr'edo. (procjena od oka) ~ V'ideti z g'olim 'okom. (vidjeti bez pomagala za gledanje) ~ 'Oči v 'oči. (suočiti se) ~ M'azati 'oči. (zamagljivati stvarnost) ~ Lag'ati v 'oči. (lagati bez sustezanja) ~ D'ržati ga na 'oki. (paziti što radi) ~ Pr'ed očmi. (predamnom, jasno se vidjelo) ~ M'eti d'obro 'oko. (dobro zapažati) ~ Zap'rti 'oči. (namjerno previdjeti nešto loše) ~ Pogl'ẽdni me v 'oči či m'oreš. (jesi li pošten) ~ Prelet'eti z 'okom. (letimice pogledati, pretražiti) ~ Otp'rti 'oči. (biti pažljiv) ~ 'Oko ga p'ẽlja. ~ P'asti v 'oko. (zapaziti) ~ V'ideti na sv'oje 'oči (uvjeriti se) ~ V'ideti z dr'ugim 'očima (vidjeti na drugačiji način) ~ Stekl'eno 'oko. (umjetno oko) ~ St'aviti 'oči. (izgubiti dobar vid) ~ P'asti 'oči. (promatrati) ~ Od 'oka. (procjena, otprilike) ~ Obr’ačati z očm’i. (čuditi se) 2. pupoljak ♦ c'iepiti na 'oko 3. očica u pletenju

okoli [ok’ọli] adv. okolo, unaokolo, oko ~

okolina [okol'ina okol'ine] f društvo u kojem se tko kreće, okolina, sredina ~

okomito ['okomito] adv. okomito, vertikalno ~

okosniti se [ok'osniti se, ok'osnem se] pf. uspraviti se, okomiti se ~

okosnoti se [ok'osnoti se, ok'osnem se] pf. otresti se na nekoga ~

okov ['okov 'okova] m kutnik od željeza koji učvršćuje prozorski okvir

okovani [ok'ovani, ok'ovanoga] adj. učvršćen željezom (obično drveni dijelovi), okovan ~ Kos'išče je nie ok'ovano.

okrajati se [okr'âjati se, okr'âjam se] impf. ustezati se, izvlačiti se, suzdržavati se ~ N'ẽjte se n'ikaj okr'âjati, sam si z'emite kaj je na st'olo.

okrajek ['okrajek 'okrajka] m rub ~

okrepa ['okrepa, 'okrepe] f dobro jelo i piće, okrepa ~

okrepti (se) [okr'iepiti se, okr'iepim se] pf. I. trans. ojačati, okrijepiti ~ II. refl. ojačati se, povratiti snagu ~

okrnoti [(o)k'rnoti] pf. okrnjiti ~ Z'id je ok'rjeni.

okroglo [okr'ọglo] adv. okruglo ~ Daj Z’ẽmlja b’ila okrọgla 'unda bi 'oni od sp'ọd d'oli p'ali.

oktober [okt’ober okt'otbra] m listopad, oktobar ~

oldomaš [oldom'ọš oldom'ọša] m piće po svršenom poslu ~

olehkotiti [olehk'otiti, olehk'otim] pf. olakšati ~

olika ['olika 'olike] f maslina ~ Za 'oliko 'ili ol'ikovo dr'ievo Međ'imorci su zn'ali pr'iek Sv'etoga P'isma.

olovka ['olovka 'olovke] f olovka ~ 'Olovko nav'iek 'iščem. ♦ tes'ârska 'olovka olovka koja ima minu, nešto širu, plosnatu i veću nego obična olovka

olje [‘ọlje 'ọlja] n ulje ♦ z 'ọljom nam'azati nauljiti ♦ č'rno 'ili košč'ično 'ọlje ♦ b'ielo 'ọlje suncokretovo ulje

omedleti [omedl'eti, omedl'iem] pf. onesvjestiti se ~

omeknoti [om'eknoti, om'eknem] pf. skinuti, ukrasti ~

ometati [om'ẽtati, om'ẽčem] pf. obložiti blatom ~ Zem'ljeni z'id se p'rvo spl'ẽv od š'ibja št'ero se 'unda omet'alo z bl'atom.

omlehaviti [oml'ẽhaviti, oml'ẽhavim] pf. tjelesno oslabiti zbog slabe hrane ili bolesti ~

omlitaviti [oml'itaviti, oml'itavim] pf. smršaviti, oslabiti, izgubiti snagu ~

omogučavati [omoguč'âvati, omoguč'âvlem] impf. omogućavati ~

omogučiti [omog'učiti, omog'učim] pf. omogućiti ~

omohlevati se [omohl'ievati se, omohl'ievlem se] impf. izbjegavati posao, izvlačiti se od posla ~

omohlevati se [omohlj'ievati se, omohl'ievlem se] impf. biti neodlučan kad treba krenuti ~ N'iemamo se čas omohl'ievati. H'ote 'idemo!

omrsiti se [om'rsiti se, om'rsim se] pf. omastiti se, naviknuti se na nešto dobro ~

on ['ọn, 'ona, 'ono, GA m. n. j'ẽga/ga, D m. n. j'ẽmo, L m. n. j'ẽmo, I m. n. ž'im, pl. D m. n. f. j'im, I m. n. f. ž'imi] pron. osobna zamjenica za 3. l. m.: on ~ O j'ima ti pov'iedam. ~ Jâ se j'ẽga ne boj'im. ~ Sẽ je pod j'im. (sve je pod njegovim utjecajem)

on ['ọn] pron. pokazna zamjenica za 3. l. m.: onaj

onak [‘onak/on’ak] adv. onako ~ On’ak napr’avi kak je t'am več sl’oženo. ~ 'Onak je b'olje!

onakši [on'akši] pron. onakav, onolik ~

oni ['oni] pron. oni ~ 'Oni su nav'iek tak govor'ili. (j'apa)

ono ['ono] pron. ono ~ V 'oni kn'igi.

opasti se [op'asti se, 3. l . j. op'âse se] pf. na paši se udebljati (blago, konji, krave) ~

opče [‘opče] adv. uopće ~ ‘Opče me nie br’ige kaj ti m'isliš.

opčina ['opčina 'opčine] f općina ~

opčutiti [opč'utiti, opč'utim] impf. osjećati ~

ophajati [oph'âjati, oph'âjam] impf. obilaziti, obuzimati ~ Kaj pak t'ẽbe oph'âja, ka t'akše bẽdast'ọče gov'oriš? ~ N'ekši str'âhi me oph'âjajo. ~ Č’udne m’iseli me oph’âjajo. ~ Jampot dok se h'âpiš d'oktore oph'âjati tu ga nie kr'aja.

ophod ['ophod 'ophode] m posjećivanje, posjeta ~ C'ieli d'ien sam m'ev 'ophode.

ophodavati [ophod'âvati, ophod'âvlem] impf. obilaziti (mjesta, osobe, institucije...) ~ 'Imam kaj c'ieli d'ien ophod'âvati po Č'akovco.

ophoditi [ophod'iti, oph'odim] pf. obići ~ R'adi j'anoga pap'iera m'ọram p'ọl Č'akovca ophod'iti

opklajeni [opkl'ajeni/opkl'âjeni, opkl'ajenoga/opkl'âjenoga] adj. 1. previše natovaren 2. okružen s mnogo stvari ~

opklasti (se) [opkl'âsti, opkl'âdnem, imp. opkl'âdni, prid. rad. opkl'âv, opkl'âla, opkl'âlo] pf. I. trans. natovariti II. refl. natovariti se ~

opkrasti [opkr’asti, opkr'âdem, imp. opkr'âdi, prid. rad. opkr'av, opkr'âla, opkr'alo] pf. pokrasti ~

oplahnoti [opl'âhnoti, opl'âhnem] pf. splasnuti (oteklina) ~ Fč'ara je b'ilo f'est nat'ẽčeno, a d'enes je opl'âhlo. ~ N'oga mi je opl'âhla.

oplesti [opl'ẽsti, opl'ẽtem] pf. omotati šibljem, oplesti ~ St'eklo se opl'ẽte i dob'i se plet'ienka.

opleti [opl'eti, opl'iejem, prid. rad. opl'ev, opl'iela, opl'elo, imp. opl'ie] pf. očistiti od korova, oplijeviti ~ ♦ popleti [popl'eti] pf. malo po malo oplijeviti ~ ♦ napleti se [napl'eti se] pf. naraditi se plijeveći ~

opoletati se [opol'ietati se, opol'iečem se] impf. teturati se, nestabilno hodati, saplitati se u hodu, posrtati ~ T'ak je p'ijan ka se opol'ieče po c'esti.

opoletnoti se [opol'ẽtnoti se, opol'ẽtnem se] pf. posrnuti, saplesti se, izgubiti ravnotežu

opomena [‘opomena 'opomene] f opomena, upozorenje ~

opomenoti [opom’enoti, opom'enem] pf. opomenuti, upozoriti ~ M'ọraš ga opom’enoti.

opominjati [opom'ijati, opom'ijam] impf. opominjati ~

opomoči se [opom'oči se, opom'ognem se] pf. stvoriti sam sebi dobro ~ Opom'ogev se kak se zap'osliv.

oponesti se [opon'ẽsti se, opon'ẽsem se] pf. uzoholiti se, umisliti se ~ Kaj što se opon'ẽsev dok je z n'ičesa d'ọšev do n'ečesa.

oporaviti se [opor'aviti se, opor'âvim se, prid. rad. opor'aviv se, opor'âvila se, opor'avilo se, imp. opor'avi se] pf. oporaviti se ~ B'ila je f'est bẽt'ẽžna, 'ali se liepo opor'avila.

oprasiti (se) [opras'iti se, opras'im se] pf. I. trans. oprasiti ~ Pras'ica je opras'ila d'ẽvet p'ajceki. II. refl. oprasiti se ~ Pras'ica se opras'ila.

oprati (se) [opr'ati, op'ẽrem, imp. op'ẽri, prid. rad. 'oprav, opr'âla, opr'alo] pf. I. trans. oprati ~ II. refl. oprati se ~

oprava ['oprava 'oprave] f 1. odjelo, svečana ili svečanija odjeća ~ ♦ svet'iešja 'oprava svečano odijelo ♦ štr'afasta 'oprava odijelo na pruge 2. odjeća (često ima prizvuk svečanog ili nešto boljeg do obleke) ♦ 'oprava za s'aki d'ien v. obleka

opraviti se [opr’aviti se, opr'âvim se, imp. opr'avi se, prid. rad. opr'aviv, opr'âvila, opr'avilo, prid. trp. opr'âvleni] pf. odjenuti se (svečano ili odjenuti nešto prikladno) ~ 'Idem d’imo ka se opr’âvim pak se naz’âj v’rnem.

opravljati [opr'âvljati, opr'âvljam, imp. opr'âvljaj, prid. rad. opr'âvljav] impf. odijevati ◈ L'eži bi te opr'âvljav kak hr'ọniv.

opreči [opr'eči, prid. rad. opr'egev] pf. pustiti sjeme iz mahune (o biljci) ~ Pr'edi l'ẽna posk'ubemo ka na opr'egev. (počupati prije nego se sjeme rasipa)

oprostiti [opr’ọstiti/oprost’iti, opr'ọstim] pf. oprostiti ~ Opr’ọstite!

opslužavati [opsljuž'âvati] impf. odrađivati, uzvratiti uslugu radom, služiti, trpjeti posljedice, posluživati ~ Opsljuž'âvala sam f'oringo. ('išla sam d'elat na p'olje 'onomo što je m'ẽj d'imo dop'ẽljav m'oje z p'ọlja) ~ Tọ pot'rto n'ogo b'ọš c'ieli ž'ivot opsljuž'âvav.

opstarnoti [opst'arnoti, opst'arnem] pf. ostariti ~

opstati [opst’ati, opst'ânem] pf. opstati ~ Pr'ẽveč d'ežđa je p'alo tak da b'ọ m'alo t'oga opst'alo po v'rto.

optrgavati [optrg'âvati, optrg'âvlem] impf. trgati suvišne grančice s biljke ~ Parad’ajzo sam z’âlisnice optrg’âvala.

oranje [or'ọje/or’âje or'ọja/or'âja] n 1. oranje gl. im. od orati 2. izorana njiva ~ P'ọvim p'ọto smo se pẽlj'ali kak po or'âjo.

orati [or'ati, 'orjem] impf. orati ◈ Nit ‘orav nit k’opav. ◈ Je nie za dr'ugo kaj 'orav ž'im. ♦ zaorati [zaor'ati, za'orjem, prid. rad. za'orav, za'orala, za'oralo, imp. za'orji] pf. zaorati, podorati ~ Za'orji gn'oja!

oreh [(‘o)r’eh (o)r'eha] m 1. orah (stablo) ~ R'eh je d'obro dr'ievo za lom'âre. Dâ se f'ino obd'elati. ~ R'eh je l'ẽfko dr'ievo. ♦ rehovo dr'ievo 2. orah (plod) ~ S'akomo r'eho se m'ọraš pokl'oniti. ~ J'ana štr'uca je b'ila z m'akom a dr'uga z or'ehi. ♦ r'eh košč'âk vrsta tvrdog oraha

orginalen [orgin'alen orgin'alnoga] adj. originalan, izvoran ~

orlin [‘orlin 'orlina] m orao ~

ornice [orn’ice orn'ice] pl. t. jednoosovinska kolica koja se upotrebljavaju pri oranju ~ Orn'ice r'avnajo plj'uga.

orožje [orožj’e orožj'â] n pribor za jelo ~ Orožj'e je v p'rvi k'išti. = beštek, escajk

orsag [ors'âk ors'âga] m arh. država ~ Dẽj mi dr'âga, d'iesno r'ọko, vẽ te lj'ubim z'âdjo n'ọčko. Od vẽ pak bom p'uško, s'abljo, ke bom n'osiv po ors'âgo h'orvackom. (mnp.)

os ['ọs 'osi] f os, osovina na vozilima i strojevima ~

oscati se ['oscati se] pf. svojstvo soli da privlači vlagu ~ S'ọl se 'oscala.

osebunjek [oseb'ujek oseb'ujka] m zemlja, stoka, urod na zemlji dobiveno kao miraz ~ Z oseb'ujkom se d'eci pom'oglo.

osečati se [osečati se] pf štok. od osjećati se ~ K'ak se os'ečaš? = čuti, čutiti, občutiti, poznati

osel ['osel 'osla] m magarac ~ S'aki 'osel na sv'ọj p'osel.

osem ['osem] num. osam ~

osetliv [os'etliv os'etlivoga] adj. osjetliv ~

osetlivo [os'etlivo] adv. osjetlivo, nježno ~

osigurač [osigur’âč osigur'âča] m osigurač ~ 'Osigur'âč je zg'orev pak smo ost'ali b'rez sv'etla.

osigurani [osig'urani osig'uranoga] adj. osiguran ~ H'iža je osigurana či se kaj nampak dogodi.

osigurati [osig'urati, osig'uram] pf. osigurati ~

osim ['osim] adv. osim ~ 'Osim t'oga.

osinjek [os’ijek os'ijeka] m osinjak, osinje gnjezdo ~ Na n'ọjžima 'imamo os’ijeka.

oskuden ['oskuden 'oskudnoga] adj. kojemu što nedostaje; koji je u stanju neimaštine ~

oskudica ['oskudica 'oskudice] f nestašica, neimaština ~

oskudno ['oskudno] adv. fg siromašno ~

osmica [osm'ica osm'ice] f broj osam, osmica, oblik broja osam ~ Kot'âč je sk'očiv v osm'ico.

osmoditi (se) [osmod'iti, osmod'im, imp. osm'odi, prid. rad. osm'odiv, osmod'ila, osmod'ilo] pf. I. trans. osmuditi II. refl. osmuditi se ~

osmojeni [osm'ojeni osm'ojenoga] adj.

osovce ['osovce] adv. okomito ~

osoviti se [os'oviti se, os'ovim se] pf. uspraviti se, okomiti se na nekoga ~

ostati [ost’ati, ost'ânem, prid. rad. 'ostav, ost'âla, ost'alo, ost'ali ost'ale, imp. ost'ani] pf. ostati ~ N'amo tu ost'ali. 'Idemo d'imo. ~ Jâ b'ọm ost'âla tu.

ostriž [ostriž] m riba grgeč (lat. Perca fluviatilis) = prdeš

ostrva ['ostrva 'ostrve] f stožer, drveni stup oko kojeg se slaže stog (sijena, slame i sl.) ~

osvedočiti se [osved'očiti se, osved'očim se] pf. uvjeriti se ~ M'ọra se s'ọm osved'očiti.

oštarija [oštar’ija oštar'ije] f restauracija, oštarija, krčma, gostiona ~

ošter ['ošter, 'oštroga] adj. oštar ♦ 'oštra str'ọn oštrica (noža, kose) ~ P'azi ka se naš pr'ijav za 'oštro str'ọn, por'iežeš se!

oštriš [oštr'iš oštr'iša] m riba krkuša ostriš/ostriž - grgeč (Perca fluviatilis) = prdeš

otapljati [ot'âpljati, ot'âpljam] impf. topiti se ~ L'ed se ot'âplja.

otava [ot'âva ot'âve] f drugi otkos trave ~ K'akše je vr'ieme, zged'i da b'omo ot'âvo na r'asohaj suš'ili.

otavič [ot'âvič ot'âviča] m treći otkos trave ~

otec ['otec 'oca] m otac ~ 'Otec se br'igav za c'ielo druž'ino. ♦ 'Otec naš molitva Očenaš

otegnjeni [ot'egjeni ot'egjenoga] adj. previše udaljen vrh kose od kosca, kosa koja nije dobro prilagođena koscu ~ K'osa je ot'egjena.

otekati [ot'ekati, ot'iečem, prid. rad. ot'ekav, ot'ekala, imp. ot'ieči, sup. ot'ekat] impf. 1. dobivati oteklinu ~ R'ọka mi ot'ieče tu de me čm'iela fp'ičila. 2. povlačiti se (o vodi), oticati ~ Tr'e j'ârka skop'ati ka bo m'ogla v'oda ot'ekati.

otela ['otela 'otele] f vrsta vinove loze ~ 'Otelo je d'ost pošpr'icati z gal'icom.

othajati [oth'âjati, oth'âjam, imp. oth'âjaj, prid. rad. oth'âjav, oth'âjala, oth'âjalo, sup. oth'âjat] impf. odlaziti ~

othititi [oth'ititi, oth'itim] pf. odbaciti ~

otkak ['otkak] adv. otkako ~

otkod ['otkot] adv. otkuda, odakle ~ 'Okot v'eter p'uše?

otkopati [otkop'ati, otk'opam] pf. otkopati ~

otkrit, otkriti [otkr'it(i) otkr'itoga] adj. otkriven ~

otkriti (se) [otkr'iti, otkr'ijem] pf. I. trans. 1. skinuti što (ob. pokrivač, poklopac) s koga ili čega 2. pronaći što nova 3. fig. otkriti (se), izdati (se) ~ Otkr'iv je t'ajno. II. refl. otkriti se ~ Otkr'i se či ti je vr'ọče.

otkrito [otkr'ito] adv. otvoreno ~ Otkr'ito ti pov'iem.

otod ['otot] adv. otuda ~

otparati [otp'ârati, otp'âram] pf. otparati, razdvojiti tkanine koje su sašivene ♦ d'oli otp'ârati skinuti što je našiveno ~ D'ẽjte mi t'oga ž'ẽpa d'oli otp'ârajte.

otpirati (se) [otp’irati, otp'iram, imp. otp'iraj] impf. I. trans. otvarati II. refl. otvarati se, počinjati ~ Vr'âta se otp'irajo n'uter/vum. (prema unutra ili van) ~ D'elo se otp’ira.

otpraviti se [otpr'aviti, otpr'âvim, imp. otpr'avi, prid. rad. otpr'aviv, otpr'âvila, otpr'avilo, prid. trp. otpr'âvljeni] pf. I. trans. otpremiti II. refl. otpremiti se, otputiti se ~

otpravljanje [otpr'âvljaje otpr'âvljaja] n otpremanje ~

otpravljati (se) [otpr'âvljati, otpr'âvljam, imp. otpr'âvljaj, prid. rad. otpr'âvljav, otpr'âvljala, otpr'âvljalo, sup. otpr'âvljat] impf. I. trans. odašiljati ~ Što g'ut d'ọjde, sak'oga otpr'âvlja od h'iže. II. refl. otpremati se

otprostiti [otpr'ọstiti, otpr'ọstim] pf. oprostiti ~

otprti (se) [otp'rti, 'otprem, prid. rad. 'otprv, otp'rla, otp'rlo, prid. trp. otp'rti, imp. 'otpri] pf. I. trans. 1. otvoriti ~ Vr'âta š'irom 'otprite! 2. otključati ~ Z'emi klj'uča pak 'otpri vr'âta. II. refl. otvoriti se, izraziti osjećaje ~

otprti [otp’rti otp'rtoga] adj. otvoren ~ Štac'un je otp’rti.

otprtina [otprt'ina otprt'ine] f otvor ~

otpustiti [otpust'iti, otpust'im, impf. otp'usti, prid. rad. otp'ustiv, otpust'ila, otpust'ilo, prid. trp. otp'uščeni] pf. smanjiti zategnutost ~

otpuščati [otp'uščati, otp'uščam] impf. otpuštati ~

ov ['ọf, sg. N f. ova, n. 'ovo, G m. 'ovoga, f. 'ove, D m. n. 'ovomo, f. 'ovi, A f. 'ovo, I m. n. z 'ovim, f z 'ovom; pl. G 'ove, D ov'iem, I z ov'emi; uz prijedloge se neki oblici sažimlju, npr. d'ọvọga do ovoga, n'âvi na ovoj] pron. pokazna zamjenica: ovaj ~ Kaj pak ọv 'oče! ~ Ọv je b'olši kak ọn.

ovak [‘ovak/ov’ak] adv. ovako ~ Ov'ak je b'ilo! ~ 'Ovak napr'avi! ~ ‘Ovak bo d’obro. = ak

ovariti se [ovar'iti se, ovar'im se] pf. kratko skuhati u vodi, obariti ~ Šp'ek se ov'ariv v k'otlo.

ovčar [ofč'âr ofč'âra] 1. pas ovčar ~ 2. prezime Ovčar

ovčas [ọfč'as] adv. upravo (vremenski), maloprije ~ 'Ọfčas je b'iv tu.

ovem [ov'iem] pron. ovima ~ D'ẽjte p'iti ov'iem dv'iem dečk'ọm.

ovkaši [ov'akši] pron. ovakav ~

ovud [ov'ut] adv. ovuda ~ Ja bi r'ẽkev da je ov'ut b'olši p'ọt.

ozdraviti [ozdr'aviti, ozdr'âvim, imp. ozdr'avi, prid. rad. ozdr'aviv, ozdr'âvila, uzdr'avilo] pf. ozdraviti ~

ozdravljati [ozdr'âvljati, ozdr'âvljam] impf. ozdravljivati ~

ozeleniti se [ozẽlen'iti se] pf. ozeleniti, učiniti zelenim ~Tr'ate su se oz'ẽlẽnile. (počela je bujati vegetacija)

ozvani ['ozvani 'ozvanoga] adj. javno objavljeni za vjenčanje (tri puta, tj. tri nedjelje u crkvi) ~ 'Ozvani su v c'irkvi da se b'odo ž'ẽnili.

oživeti (se) [ož'iveti, oživ'im, prid. rad. ož'ivev, ož'ivela] pf. I. trans. 1. oživjeti ~ II. refl. 1. oživjeti se ~ Č'im sam zalj'âla, cv'ietje se ož'ivelo. 2. učiniti življim ~ S'unce je presv'ietilo i sẽ se ož’ivelo.

ožrebiti [ožr'ebiti, ožr'ebim, imp. ožr'ebi, prid. rad. ožr'ebiv, ožreb'ila, ožreb'ilo] pf. oždrijebiti ~ Kob'ila se ožreb'ila.