T

ta [t'â] adv. tamo ~ Dok tâ d'ọjdem, ka bọ sẽ vr'edo. ~ Vẽ 'idem t'â.

taban [t'aban t'abana] m donji dio stopala, taban ~

tabla [t'âbla t'âble] f 1. ploča (školska, oglasna) ~ 2. ugostiteljski stol duguljastog oblika ~ T'âble su se prepr'avile za sv'ate 'ili za z'abavo.

tabor [t'âbor t'âbora] m rat, borba ~ Pr'ed t'âborom smo se ods'ẽlili vu Fr'ancusko. ♦ t'âbora drža'ti biti na fronti

taborski [t'âborski t'âborskoga] adj. ratni ~ B'ilo je t'eško t'âborsko vr'ieme.

taca [t’aca tace] f 1. poslužavnik okruglog oblika s nogicom na sredini za koju se i drži taca ~ Na t’aco se m’orejo d’eti kol’âči ili t’ọrta za gost’uvaje. 2. šapa pasja ili mačja ~ Pes si taco liže. = capa 3. željezni dio pluga kojim se ore ~ T'aca prebr'âča z'ẽmljo.

tačke [t'âčke, t'âčke] pl. t. ručna kolica s jednim kotačem, tačke ~

tajiti [taj’iti, taj'im, prid. rad. t'ajiv, taj'ila, taj'ilo, imp. t'aji, sup. t'ajit] impf. tajiti, kriti ~ Tọ stv'âr n'ẽbremo v'ẽč taj'iti i tak bo 'istina z'išla na v'idelo. ♦ pretajiti [pretaj'iti] pf. prešutjeti ~ Št'ela je gr'ieha pretaj'iti.

tak [t'ak] adv. 1. tako ~ T'očno je tak b'ilo kak vẽ pov'iedam. ~ T'ak i n'ikak dr'ugač. 2. oko, otprilike ~ Tọ je m'oglo b'iti t'ak pr'ed d'ẽset l'iet. moglo je biti pred desetak godina. ~ Ọn ti je tak. (nepouzdan, nesposoban).

tak i tak [t'ak i t'ak] adv. ionako ~ Tak i tak je sẽj'ano.

taki [t’aki] adv. odmah, začas, ubrzo, uskoro ~ T’aki d’ojdem. ~ T'aki bo got’ovo. ~ T’aki b’ọ s’ẽdem v’ur. ~ T’aki b’ọ š’est l’iet st’ar

takši [t'akši t'akšega] adj. takav ~ T'akšega hrm'ọka tre n'ajti.

taliti [tal’iti, tal'im, prid. rad. t'aliv, tal'ila, tal'ilo, imp. t'ali, sup. t'alit] impf. taliti, topiti, kopniti ~ Sn'iek se tal’i. = rastapljati

talog [t'alok t'aloga] m talog ~

taloveriti [talov’ieriti, talov’ierim, imp. talov’ieri, sup. talov’ierit] impf. tumarati ~ Talov’ieri po k’uhji.

taložiti se [tal'ožiti se, 3. l. j. tal'oži se] impf. taložiti se ~

tam [t'am] adv. tamo ~ T'am je b'ilo l'epše. ~ T'am je! (eno ga!)

tamburaš [tambur'âš tambur'âša] m tamburaš ~

tamljati [t'âmljati, t'âmljam] impf. govoriti gluposti ~ T'âmlja bez v'eze.

tanjer [taj'ier taj'iera, dem. taj'erček] m tanjur ~ Taj'ieri m'orejo b'iti gl'oboki, pl'itvi, i m'ali ('ili taj'erček).

tarac [tar’ac tar'aca] m popločen pod (cigla, kamen) ~

taracati [t'aracati, t'aracam] impf. oblagati pod ciglom ili kamenom ♦ potaracati [potar'acati] pf. popločiti

taška [t'âška t'âška] f torba za nošenje spisa, knjiga i sl. ~ N'ucav bi t'âško puno pen'ez.

tat [t'ât t'âta] m lopov ~ T'âti su k'okoši pokr'ali.

tatar [t'atar t'atara] m vrsta duhana

te [t'ie, sg. m. n. G t'oga, D t'omo, L t'omo, I z t'iem, A m. t'oga, n. t'ọ; f. N t'â, G t'e, DL t'e, A t'ọ, I z t'ọm; pl. N m. t'e, n t'â, f. t'e; A m. f. t'e, n. t'â, G m. n. f. te, D t'iem, LI t'emi] pron. taj ~ T'ọ je t'ie št'eri je k'okoši kr'av! ~ V t'ie č'as [ili v’uti č’as]. (u taj čas)

teca [t’ẽca t'ẽce] f teta ~ T'ẽca M'ara nas d'ọjde v ned'eljo gl'et.

tečas [tieč'as] adv. odmah ~ Tieč'as da si tu d'ok te z'ovem.

teček [t'eček t'ečeka] m hip. od tetec, tetak ~ T'eček je za nas d'eco nav'iek m'ev c'ukore v ž'ẽpo.

tečen [t'ečen t'ečnoga] adj. ukusan, tečan ~

teči [t’ẽči, t'ẽčem, prid. rad. t'ẽkev, t'ẽkla, t'ẽklo, imp. t'ẽči] impf. teći ~ K'rf mi s'am t'ẽče. ♦ t'ẽči v utjecati ~ M'ura t'ẽče v Dr'âvo.

tečika [t'ẽčika t'ẽčike] f hip. od tẽca, teta

tečno [t'ečno] adv. tečno ~ T'ečno č'ita.

tegla [t’iegla t'iegle, dem. t’ieglica] f tegla, staklenka ~ D'ẽj mi t'ieglico marmel'âde.

teglin [t'eglin t'eglina] m tegla za cvijeće ~ C'usrava r'ọjglja bo d'obra kak t'eglin.

teh [t'eh t'eha] m čaj ~

tek [t'ek] m tek, okus, apetit ~ 'Ovo j'esti n'iema n'ikšega t'eka. ~ N'iemam t'eka, n'ikaj mi je nie f'ino. ♦ d'ober t'ek

teka [t’ieka t'ieke] f bilježnica ~ V j'ano t'ieko zap'išem k'omo p'eneze pos'ọdim.

teknoti (se) [t’eknoti, t'eknem] pf. I. trans. dotaknuti ~ II. refl. dotaknuti se ~

tekut [t'ẽkut t'ẽkuta] m tekut ~ T'ẽkuti po n'ọči mlad'ini k'rv p'ijejo, a po dn'ievo se v r'ẽške poskr'ijejo. ~ K'okoši su t'ẽkute dob'ile. ~ Sẽ pos'ud l'âzi kak t'ẽkut. (d'iete) (Mallophaga)

telec [t'elec t'elca] m 1. uškopljeni junac ~ ♦ telica [tel'ica tel'ice] f mlada krava, junica ~ St'âro kr'avo smo prod'ali, a j'apa je k'upiv tel'ico.

telentum [tẽl’ẽntum tẽl’ẽntuma] m pamet; sposobnost ~ P’usti ga, tie č’ovek n’iema tẽl’ẽntuma. (grč. talanton, lat. talentum)

televizor [telev'izor telev'izora] m 1. televizor (uređaj) ~ Telev'izor je m'ala škat'ulja, a n'uter z'ide v'ẽč lj'udi kak v n'ašo c'irkvo št'era je č'uda v'ekša. 2. televizija ~ Telev'izora gled'im.

teliči [t'eliči t'eliče] pl. t. telad ~ T'eliči l'iepo napr'edujo.

telička [tel'ička tel'ičke] f žensko tele odbijeno od sisanja ~ J'ano st'âro kr'avo pr'damo, a tel'ičko st'âvimo.

telige [tel'ige tel'ige] pl. t. vrsta ručnih kolica s jednim kotačem i rešetkastom konstrukcijom ~ Na tel'igama se m'ogev dop'ẽljati j'an š'ator tr'âve 'ili dr'ača. v. = tragle

teliti se [t'ẽliti se, t'ẽlim se] impf. teliti se ~ Kr'ava se t'ẽli. ♦ steliti se [st'ẽliti se] pf. oteliti se ~ Kr'ava se st'ẽlila.

telo [t'ielo t'iela] n tijelo ~ ♦ m'rtvo t'ielo leš ~ M'rtvo t'ielo su n'ašli v M'uri.

tem tam [t'iem tam] adv. jako daleko ~ D'ečec je odbl'ọdiv od d'ọma. T'iem tam pre M'uri smo ga n'ašli. D'obro ka se nie ft'opiv.

temen [t’emen t'emnoga] adj. taman ~

temno [t'emno, komp. t'emneše] adv. tamno ~

tenfano [t'enfano] adv. pripremljena hrana kao umak ~

tenfanje [t'enfaje t'enfaja] n umak ~ T'enfaje se d'iela od v'rhja, m'elje, s'oli i ml'ieka. To se sẽ sk'up prek'uha i 'unda se s t'iem m'ore m'ieso polj'ati.

tenfati [t'enfati, t'enfam] impf. kuhati s umakom, kulinarski postupak ~

teniti [ten'iti, ten'im, prid. rad. t'eniv, ten'ila, ten'ilo, imp. t'eni, sup. t'enit] impf. tanjiti (tijesto)

tenki, tenek [t'enki t'enkoga, f. t'enka, komp. t'enši] adj. tanak ~ 'Ima t'enke ž'ivce.

tenta [t'ienta t'iente] f tinta ~ Č'rno kak t'ienta.

tentanje [tentaje t'entaja] n smetnja, uznemiravanje, prošnja (biti uporan i dosadan), napastovanje ~

tentati [t'entati, t'entam] impf. smetati, uznemiravati, prositi, napastovati

tentjaš [t’ẽntjaš t'ẽntjaša] m onaj koji radi štetu ~ Pod k'ọro je d'ošev t'ẽntjaš (nametnik) i z'âto ga nie b'ilo pl'oda.

tenja [t'eja t'eje] f sjena ~ H'ọda za m'ẽnom kak t'eja.

tepsija [teps’ija teps'ije] f plitka posuda za pečenje, tepsija ~ V zemlj'eni teps'iji su b'olše pog'ače kak v pl'ẽho.

tepsti se [t'ẽpsti se, t'ẽpem se] impf. skitati se ~ T'ẽpe se po s'ẽli.

teren [ter'ien ter'iena] m zemljište, teren ~ K'upili smo ter'iena za h'ižo.

terentekati [terent'iekati, terent'iečem] impf. puno i besmisleno govoriti, brbljati, biti dosadan svojom pričom ~ Terent'ieče bedast'ọče, n'ẽj ga poslj'ušati.

terh [t'ẽrh t'ẽrha] m teret ~ Pr'ẽveč ga t'ẽrha na k'ọlima.

terije [ter'ije ter'ija] n pl. t. nakupina trunja i sjemenki u sjeniku,vrlo sitni ostaci slame, sijena… ~ Pšen'ično z'rje se č'istilo od ter'ija n'akon kak se zml'âtilo.

terjati [t'ierjati] impf. utjerivati, potraživati, iznuđivati, tražiti naplatu ili povrat duga, moljakati novce ~ Dok pos'ọdiš si prij'atel, a dok t'ierjaš nepr'ijatel.

tesar [tẽs’âr tẽs'âra] m tesar ~

tesarija [tẽsar'ija tẽsar'ije] f tesarstvo ~ Tẽsar'ijo se pẽ v'učit.

tesati [t'ẽsati/tes'ati, t'ẽšem, prid. rad. t'ẽsav, t'ẽsala, t'ẽsalo, imp. t'ẽši, sup. t'ẽsat] impf. tesati ~ ♦ tesanje [t'ẽsaje t'ẽsaja] n tesanje

teslo [t'ẽslo t'ẽsla] n drvodjelski alat za tesanje, kopanje udubina u drvu ~ Z t'ẽslom se k'opa kor'ito.

testo [t'iesto t'iesta] n tijesto, tjestenina ~ Za pog'ačo se t'iesto rezvl'eče. ~ T'iesto z m'esom bọ za 'obet.

tešče adv. u svezi na t'ešče, na prazan želudac, na tašte ~ N'ẽsmem na t'ešče n'ikaj sl'atkoga poj'esti, sl'abo mi d'ọjde v žel'ọco.

teško [t'eško t'eškoga, komp. t'ẽži] adv. teško ~ Tọ je b'ilo t'eško d'elo. ~ T'eško je tọ gl'edati. ~ T'eško mi je. (tjeskoban sam) ♦ z t'eška s teškoćom, bezvoljno ~ Z t'eška se otpr'aviv na p'ọt.

tetec [t’etec t'eteca, dem. t'eček] m tetak ~

težak [tež'âk tež'âka] m 1. zemljoradnik u srednjovjekovnom feudalnom poretku (prije 1848.) koji obrađuje zemlju prema ugovoru sa zemljoposjednikom; za razliku od kmeta, težak je slobodan (želir) 2. danas: najamni radnik koji dobiva plaću po danu; nadničar ~

težijav [tež'ijav tež'ijavi] f mučnina ~ Tež'ijav mi je v žel'ọco.

thorec [th'ọrec th'ọrca] m tvor ~ Smrd'iš kaj th'ọrec.

ti [ti t'ẽbe] pron. ti ♦ čr'ẽs t'ẽbe

tiblica [t'iblica t'iblice] f drvena ili pocinčana limena posuda za mast i meso ~ T'iblica je p'una slan'in z m'esom. ♦ m'eso z t'iblice

tiger [t’iger t’igra] m tigar ~ 'Išli smo na 'izlet v zoološki v'rt. Nẽjinteres'antneši su b'ili t'igri, l'avi i kajk'akše 'opasne živ'otije.

Tihek [t'ihek t'iheka] m hip. od muškog imena Tihomir

tiho [t'iho] adv. tiho ~ Kaj je tu tak t'iho? (kakva je to šutnja?) ◈ T'iha v'oda br'ega gl'oda. ♦ t'iho b'iti šutjeti ~ T'iho b'odi (b'ọj)! (šuti!)

tijam [t’ijam] adv. čak (za udaljenost) ~ ‘Išev je p'ešice z Podt'urna t'ijam v Č'akovec.

tikva [t'ikva t'ikve] f tikva, bundeva ~ N'ekaj kalamp'iera i t'ikev se sp'ẽklo. ♦ gop'ocka t'ikva (t'ikva za p'ẽči) ♦ 'obična t'ikva ♦ prẽt'ẽpena t'ikva (vrsta jela)

tikvan [t'ikvan t'ikvana] m pej. tvrdoglavac ~ = tikveš

tikveš [t'ikveš t'ikveša] m tvrdoglavac ~ = tikvan

tikvije [tikv’ije tikv’ija] n pl. t. puno tikava i rozgvi ~ V kur'uzi ga č'uda tikv’ija, tak ka bo t’eško kur’uzo br’ati.

Tila, Tilča, Tilika [tilja, tilča, tilika] f oblik ženskog imena Matilda

timnica [t’imnica t'imnice] f bunarski zid ♦ zdenčni zidi

Tini, Tinek [t'ini t'inija, t'inek t'ineka] m oblik muškog imena Martin

tintara [t'intara t'intare] f pej. glava ~ D'obiv je po t'intari. (udaren je po glavi)

tirati (se) [tir'ati, t'iram, prid. rad. t'irav, t'irala, t'iralo, imp. t'iraj, sup. t'irat] impf. I. trans. 1. tjerati 2. raditi više stvari odjednom ~ N'ẽbreš pet p'osli t'irati. 3. pokretati vozilo, stroj ili postupak ~ Či 'očeš z bec'iklinom d'ojti v Č'akovec m'ọraš t'irati bec'iklina od 45 min'ọt do j'ane v'ure či se pom'alim p'ẽljaš. ~ S'ọda tir'ati. ~ T'irati c'irkusa. (izvoditi neshvatljive postupke) ~ T'irati po sv'ojim. 4. rasti (mladica koja brzo napreduje) ~ L'istje t'ira. ~ G'ombi t'irajo. II. refl. goniti se; tjerati se ~ ♦ d'oli t'irati dobiti proljev ~ N'ẽsmem s'âda poj'esti, m'âm me d'oli t'ira ♦ kurvar'aja t'irati kurvarluk ♦ t'irati vum tjerati van, istjerivati ~ D'eco su v'um t'irali či je što d'ošev k h'iži. (r'odbina 'ili str'ajski) ♦ natirati (se) [nat'irati, nat'iram] pf. I. trans. otjerati ~ Nat'iraj k'okoši d'imo z p'ọta. II. refl. natjerati se ~ S'âm s'ẽbe bi m'ọrav nat'irati na d'elo. ♦ natiravati (se) [natir'âvati se, natir'âvljem se] impf. tjerati jedan drugoga ~ D'eca su se natir'âvala k'ọli st'ola. ♦ odtirati [otir’arti] pf. otjerati ♦ potirati [pot’irati/potir’ati, pot’iram, prid. rad. potirav, imp. pot’iraj] pf. 1. potjerati; ubrzati ~ Pot’iraj m’alo brž’ie te k’oje. 2. početak vegetacije, rasta ~ Kalamp’ier je pot’irav kl’ice. ~ Trs je pot’irav g’ombeke. 3. euf. potaknuti na pražnjenje crijeva ~ Č’im k’akšega s’âda poj’iem, mâm me pot’ira. ♦ pretirati (se) [pret'irati se] pf. I. trans. 1. pretjerati 2. protjerati II. refl. na silu prijeći preko čega, npr. preskočiti zupce na zupčaniku ♦ stirati [stir'ati] pf. otjerati, potjerati ~ Kalamp'ier je st'irav kl'ice = potirati ~ St'iraj ga d'imo! ♦ st'irati v'um 1. istjerati 2. istjerati do kraja, završiti posao ♦ zatirati (se) [zat'irati] pf. I. trans. zatjerati II. refl. naglo ubrzati ~ K'am si se zat'irav?

tiskati (se) [t’iskati se, t’iskam se, pl. 3. t’iskajo se, imp. t’iskaj se, prid. rad. t’iskav se, t’iskala se, t’skalo se, sup. t’iskat se] impf. I. trans. 1. gurati ~ T’iskali so me v z’id. 2. osjećaj težine u želucu ~ T'iska me kak daj se kam'ieja n'ajev. 3. pritiskati, svjesno izazivati da nešto izađe iz tijela ~ N'ẽj si pišč'aje t'iskati. ~ T'iskam 'ali n'iede. (vršiti veliku nuždu) 4. žuljati ~ T’iskajo me c’ipeli. II. refl. stiskati se, gnječiti se ~ N’iega d’ost pl’aca pak se t’iskamo. Rẽzmẽči kol’âče š’irom ka se n’ado t’iskali. ♦ n’uter t’iskati trpati, gurati (u što), utrpavati ~ 'Ovoga g’omba m’ọraš n’uter t’iskati. ~ Tak d’ugo n’uter t’iskaj d’ok na cul’ọjek p’un. ♦ natiskati [nat'isakti] pf. natrpati ♦ natiskano [nat'iskano] adv. natrpano ~

tiščeti [t'iščeti, 3. l. j. tišč'i] impf. tištiti, tiskati ~ Pre s'rcu me tišč'i.

titrati [t'itrati, t'itram] impf. treperiti, titrati ~ T'itra mi pr'ed očm'i.

tjeden [tj'ẽden tj'edna] m tjedan ~ Za tj'ẽdẽni (tj'ẽden dn'i) d'ọjde d'imo. ♦ tjedni [tj'edni tj'ednoga] adj. tjedni ~

tkalec [tk’âlec tk’âlca, f tk'âlja] m tkalac ~ N'iega v s'ẽli n'iti j'anoga tk'âlca.

tkati [tk'ati, tk'ẽm, imp. tk'ie, prid. rad. tk'av, tk'âla, tk'alo, prid. trp. tk'âni, sup. tk'at] impf. tkati ~ D'âli smo t'epihe tk'ati.

tlakaš [tlak'âš tlak'âša] m koji ima visoki tlak ~ Tlak'âš se m'ọra p'aziti kaj j'ie, nie j'âke hr'ọne pak sl'ọno.

to [t’ọ] pron. to ~ Nẽj tọ d'elati!

tockaraj [tockar'aj tockar'aja] m pej. posao u kojem je sve zaprljano ~

tockati (se) [t'ọckati, t'ọckam] impf. I. trans. lupkati, udarati po nečemu mekanome (blato, tijesto) ~ II. refl. igrati igru tọckaje

tockeš [t'ọckeš t'ọckeša] m pej. koji nema dobre navike (npr. higijenske) pri kuhanju ili ne zna dobro kuhati ~

toča [t’oča t'oče] f tuča, grad ~ T'oča je s'ẽga v'rta spot'rla, sl'abo bo k'aj za pobr'ati.

točen [t'očen t'očnoga] adj. točan; ispravan, istinit ~ T'čno na vr'ieme. ~ T'očen 'odgovor! ~ 'Ọf je nie t'očen. normalan

točeni [t’očeni t'očenoga] adj. točen (piće koje se toči iz bačve) ~ D'ẽjte mi t'očeno p'ivo, niečem z fl'aše.

točer [toč'ier toč'iera] m lijevak ~ Z'emi si toč'iera pak vu fl'ašo nal'ievli 'inače bọš p'ọl razl'ejav.

točiti [toč'iti, t'očim] impf. točiti ~ ♦ pretakati (se) [pret'akati, pret'âčem] impf. prelijevati ~ V'ino se pret'âče.

točno [t'očno] adv. točno ~ T'očno tak! ♦ t'očno tak dosljedno ~ T'očno tak napr'avi kak smo se dogov'orili.

tofjati [t'ọfjati, t'ọfjam] impf. govoriti u bradu, nerazgovjetno govoriti ~

tofješ [t'ọfješ t'ọfješa] m osoba nerazgovjetnoga govora ~

toka [t'oka t'oke] f 1. pernica za pisaći pribor 2. kutija, kutijica za čuvanje ~ T'oka za g'osle.

tolnač [t'olnač/toln'âč t'olnača/toln'âča] m tumač ~ B'iv je t'olnač pak smo se m'ogli m'alo spom'inati z M'ađarima. = tolnačnik

tolnačnik [tọln’âčnik tọln’âčnika/toln'ọčnik toln'ọčnik] m tumač, tumačitelj, prevodilac, savjetnik ~ Toln'ọčnik je toln'âčiv z m'ađarskoga na hrv'acki.

tolstobik [tolstob'ik tolstob'ika] m riba tolstobik, glavaš sivi (Hypophthalmichthys molitriẽ) i bijeli (Hypophthalmichthys nobilis). Tolstolobik je pojam koji kod nas podrazumijeva obje te vrste

tolvaj [t'ọlvaj t'ọlvaja] m lopov, razbojnik ~

tomlati [t'ọmlati, t'ọmlam] impf. govoriti gluposti ~ Sam t'ọmla b'ez v'eze.

Tomo, Tomaš [t'omo t'omija, tom'âš tom'âša] m oblik muškog imena Tomo, Tomislav

Toni, Tonči [t’oni t'onija, t'onči t'ončija] m oblik muškog od imena Antun

top [t’op t'opa] m vrsta oružja, top = štuk

topel [t'opel t'oploga, komp. t'opleši] adj. topao ~ P’eč je ‘išče t’opla. ♦ 'Ide na t'opleše. (vr'ieme)

topi [t’ọpi t’ọpoga] adj. tup ~ N'oš je t'opi. ♦ t'ọpa str'ọn n'oža ~ N'oš 'ima 'oštro i t'ọpo str'ọn.

topiti (se) [top’iti, top'im, imp. t'opi, prid. rad. t'opiv, top'ila, sup. t'opit] impf. I. trans. grijati, činiti toplim ~ D'eni t'opit ml'ieko. II. refl. topiti, taliti ~ Sn'ieg se top'i.

topiti se [t'ọpiti se] impf. otupljivati se ~ Tr'âva je zam'âzana pak se k'osa t'ọpi.

toplice [topl'ice topl'ic] pl. t. toplice ~ I v z'imi se h'ọdamo v topl'ice k'ọpat.

toplota [topl'ọta topl'ọte] f toplina ~ Topl'ọta mi p'aše. ~ K'uri se, 'ali ga nie topl'ọte.

topol [t’opol top'ola] m topola ~ C'ieli r'ed top'olov je r'âslo kre c'este. ~ Top'ol je b'iv za d'eske št'ere su se zab'ivale de je nie 'išev d'iešč.

torba [t'ọrba t'ọrbe] f torba, zavežljaj, platno cca 1 m² zavezano na uglovima a služi za nošenje stvari, stavlja se preko ramena ~ Či naš d'ober te cigan'ica v t'ọrbo d'ene i dn'ẽse. = duda

torber [t'ọrber t'ọrbera] m 1. torbak, koji izrađuje i prodaje torbe ~ 2. fig. koji ima velik trbuh ~

torbica [t'ọrbica t'ọrbice] f 1. dem. od torba 2. platnena marama za sir ~ M'ama je slož'ila t'ọrbico s'ira. 2. vreća iz koje konj jede zrnje ~ Na d'ukšim 'ili d'alšim p'ọto k'oj je j'ev z t'ọrbice.

Torčišče [t'ọrčišče t'ọrčišča] n selo u Međimorju, Turčišće

tork [t’ork t’orka] m utorak ~

tot [t'ọt] adv. tuda ~ V'ẽ r'ọm je t'ọt pr'ẽšev.

tožiti (se) [t'ọžiti, t'ọžim, prid. rad. t'ọživ, t'ọžila, t'ọžilo, imp. t'ọži, sup. t'ọžit] impf. I. trans. tužiti II. refl. 1. tužiti se ~ 2. žaliti se, jadati se, povjeravati se~

tpeljati (se) [tpelj’ati, tp'ẽljam, imp. tp'ẽljaj, prid. rad. tp'ẽljav, tp'ẽljala] pf. I. trans. odvesti ~ II. refl. odvesti se ♦ vum tpelj’ati izvesti ~

trač [tr'ač tr'ača] m ogovaranje, trač ~ ♦ tr'ače tir'ati tračati

tračati [tr'ačati, tr'ačam] impf. ogovarati, tračati ~ Ti si m'ẽne tr'ačala.

tračlivec [tračl'ivec tračl'ivca] m onaj koji ogovara, tračljivac ~

tračljavica [tr'ačljavica tr'ačljavice] f tračljavica, žena koja raznosi tračeve ~ P'azi kaj gov'oriš pr'ed t'ọm tr'ačljavicom. = tračljivka

trag [tr'âk, tr'âga] m trag ~ Nap'ẽljav ga je na kr'ivi tr'âk.

tragle [tr’âgle tr'âgle] pl. t. vrsta tački v. = telige

trajati [tr'ajati, tr'ajem, prid. rad. tr'ajav, tr'ajala] impf. održavati se duže vremena, trajati ~

trajbati [tr’âjbati, tr'âjbam] impf. rastjerivati nešto što je kompaktno (ob. vilicom pri kuhanju, npr. jaje, brašno u smjesi) ~ Tr'âjbati zn'ači š'irom rest'irati 'ili v'ọrdati tak ka na na k'upo.

tram [trâm, trọm] f glavna nosiva greda u seljačkim kućama na kojoj leže gredice pokrivene daskama ~ Gl'avna drv'iena gr'eda št'era 'ide po sred'ini h'iže na čeket'uru i drž'i dr'uge gr'ede št'ere 'ido popr'ečki.

trap [tr'ap tr'apa] m 1. galop 2. zapovjedni način za: b'eži!

trate [tr’ate tr'ât] pl. t. tratina, pašnjak ~ Vẽ si n'ẽbreš zam'isliti k'uliko ga kr'âf b'ilo na tr'ataj, a d'enes je sẽ obr'âščeno. = gmajna

tratinčica [trat'inčica trat'inčice] f livadni cvijet ~

trava [tr'âva tr'âve] f 1. trava ~ R'âste kak tr'âva. (r'ẽklo se za d'iete) 2. bilje ~ Sl'abo p'oznam tr'âve.

travnati [tr'âvnati tr'âvnatoga] adj. travnat ~ Tr'âvnati p'ọt.

trca [t'rca t'rce] f zadak (kod peradi) = biškup

trček [t’rček t’rčka, dem. t’rčec] m 1. komad odrezanog trupca na kojem se cijepaju drva, panj ~ 2. pej. nepoduzetan čovjek „drven“ ~

trčka [t’rčka t'rčke] f vrsta ptice

trdek [t'rdek t'rdeka] m pej. nepoduzetna osoba ~

trdi [t’rdi t'rdoga] adj. 1. tvrd ~ Kr'uh je t'rdi. ~ R'eh je tak t'rdi ka se k'oma pot'ẽre. 2. sporog razmišljanja i zaključivanja, nepoduzetan ◈ T'rdi je kak kol'ič. ~ M'alo je t'rdi v gl'âvi 'ali bọ si z vr'emenom prem'isliv. 3. nerazgiban ~ R'ọka mi je t'rda. 4. tvrdoglav ~

trdo [t’rdo] adv. 1. tvrdo ~ Hr'âst je t'rdo dv'ievo. 2. čvrsto ~ T'rdo se d'rži! ♦ t'rdo sp'ati spavati dubokim snom

trebati [tr'ebati, tr'ebam] impf. trebati ~ P’oveč kaj tr’ebaš! ~ To ti je nie b'ilo tr'e! = nucati ♦ b'iti kak tre/tr'eba biti ispravan, na mjestu ~ Pok'âži mi što je kak tre! ~ Dok tọ napr'âvim 'unda bọ kak tre.

trebiti (se) [tr'iebiti, tr'iebim] impf. I. trans. ljuštiti,vaditi iz olupine ploda, npr. oraha ~ Po z'imi tr'iebim r'ehe. II. refl. ~ R'ehi se tr'iebijo. 2. čistiti perje kljunom (o peradi) ~ K'okoš se tr'iebi.

treblinje [trebl'ije trebl'ija] n pl. t. ostaci od „trijebljenja“ ~ Trebl'ije b'ọ za k'uriti.

trefiti (se) [tr'ẽfiti, tr'ẽfim] pf. I. trans. pogoditi, uspjeti ~ Vẽ pak si tr'ẽfiv na 'obed. ~ Tr'ẽfili smo s'ieno pr'ed d'ežđom d'imo dopẽlj'ati. II. refl. dogoditi se; slučajno ~ Tak se tr’ẽfilo. (slučajno je tako ispalo)

tregar, treger [tr'iegar, pl. tr'iegari] m držač hlača, naramenica ~ Tr'iegari mi hl'ače g'ori drž'ijo.

tremfus [tr'ẽmfus tr'ẽmfusa] m tronožac ~ Na trẽmf'uso vis'i k'otel v št'eromo se k'uha.

trepasti [tr'ẽpasti tr'ẽpastoga] adj. plosnat = stišjeni, potučeni, plosnati

trepavica [tr'epavica tr'epavice] f trepavica ~ Bọ! Či se na tr'epavice post'âviš.

trepnoti [tr'epnoti, tr'epnem] pf. trepnuti ~ Š'irko gled'i, n'ieje tr'epnov z 'okom.

treptati [tr'eptati, tr'epčem] impf. treptati očnim kapcima ~

treska [tr’ieska tr’ieske] f iver ~

treskati [tr’eskati, tr'eskam] impf. udrarati, lupati čime ~ N'ẽj tr'eskati z vr'âti.

tresnoti (se) [tr'esnoti, tr'esnem] pf. I. trans. udariti; kratak i moćan udarac ili zvuk ~ Gr'om je tr'esnov. II. refl. udariti se ~ Tr'esni se z gl'âvom v z'id či si tak b'ẽdasti. = vudriti se

trešče [tr'iešče tr'iešča] n sitni otpadci od drveta prilikom tesanja, iverje ~ Tr'iešče bọ za potk'uriti. ♦ zid'ârsko tr'iešče otpad, dijelovi od cigle i žbuke ~ Pl'âvle kak zid'ârsko tr'iešče. (ne zna plivati)

trešnjeni [tr’ešjeni tr'ešjenoga] adj. 1. tresnut, udaren ~ 'Auto je f'est tr'ešjeni. 2. trknut ~ M'ẽj se č'ini da je m'alo tr'ešjeni v gl'âvi.

tretji [tr'etji] num. treći ~ Na tr’etjim k’atu živ’i. ~ De so dvâ nie tr’eba tr’etjega.

tretjič [tr'etjič] num. treći put ~

treverzlin [trẽv'ẽrzlin trẽv'ẽrzlina] m željezna greda (obično na stropu) ~

Treza [tr’eza, tr’ezika] f oblik ženskog imena Terezija

trezen [tr’iezen tr'ieznoga] adj. trijzan ~ Kaj tr'iezen m'isli, p'ijan gov'ori.

trezniti se [tr'iezniti se, tr'ieznim se] impf. trijezniti se ~ Tr'i dn'i se tr'iezni.

trganci [t'rganci t'rgance] m pl. t. tijesto koje se trganjem zakuhava ~

trganec [t'rganec t'rganca] m jelo od tijesta koje se trganjem u komadiće baca u vrelu vodu, trganac ~ T'rganci b'odo za več'erjo.

trgati (se) [t'rgati, t'rgam] impf. I. trans. 1. kidati, brati na određeni način ~ Pom'alim t'rgamo kur'uzo. 2. osjećaj boli ~ T'rga me v nog'âj. II. refl. 1. kidati se ~ L'efko se t'rga. ~ Kn'iga se t'rga. 2. otimati se, nasilno se zauzimati za što ~ T'rgajo se za p'eneze.

trgovec [trg'ọvec trg'ọfca] m trgovac, prodavač ♦ trgovka [trg'ọfka trg'ọfke] f prodavačica ~ Zvuč'ila sam se za trg'ọfko.

trgovina [trgov’ina trgov’ine] f trgovina ~

trguvati [trg'uvati, trg'uvlem/trg'ujem] impf. trgovati ~

tri [tr’i] num. tri, trojica ~ Z tr'ema. (s trojicom)

tringet [tr’inget] m napojnica, novčana nagrada ~ S'aki d'ien je b'iv n'ekši tr'inget dok sam b’ila konob’arica. (njem. trinken – piti + Geld – novac)

Trjiče [trjiče t'rjiča] n predio kod Podturna

trlica [t’rlica t’rlice] f drvena naprava za obradu kudelje ~ S t'rlicom se t'ẽre l'ẽn.

trljockati [trlj’ọckati, trlj'ọckam] impf. tiskati, premještati, gnječiti u dlanovima ~ Nẽj p’iceka trlj'ọckati, zm'ọčiv b’oš ga tak ka c'rkne!

trmasti [t'rmasti t'rmastoga] adj. trom ~ T'rmasti 'ili t'rdi za d'elo.

trn [t’rn t’rna] m trn ◈ D’ober je kak t'rn v p’eti.

trnac [trn'ọc trn'ọca] m trnjak, predio u kojem raste trnje ~ V trn'ọc su tir'ali sv'ije na p'ašo.

trnina [trn’ina trn'ine] f trnina ~ Trn'ina je t'rpka.

trnoslivka [trn’oslifka trn’oslifke] f vrsta šljive

trnje [t’rje t'rja] n trnje, grmlje od trnovitog drveća ~

trojska [tr'ojska tr'ojske] f rastopljeni maslac ~ Z tr'ojskom smo žg'ọnce polj'ali.

trop [tr'op tr'opa] m ostaci tiješnjenja, kom, iscijeđeno grožđe ~ ♦ tr'opica (žgan'ica)

tropica [tr'opica tr'opice] f rakija od koma, komovača ~

trositi (se) [tr'ọsiti, tr'ọsim] impf. I. trans. 1. trešnjom skidati voće s drveta 2. fig. ispijati čašu za čašom; trusiti II. refl. trusiti se ~

troskove [tr'oskove tr'oskove] pl. t. umak od pečene kosane masti i vrhnja ~ Z tr'oskovama se pol'iejejo kur'uzni žg'ọnci.

trošek [tr'ošek tr'oška] m novčani izdatak, trošak ~ Na ti v'eliki tr'ošek. (neće ti biti velik trošak)

trošiti (se) [troš'iti, troš'im, imp. tr'ọši, prid. rad. tr'ošiv, troš'ila, troš'ilo, sup. tr'ošit] impf. I. trans. trošiti ~ Troš'i m'oje strv'âri, a sv'oje č'uvle. II. refl. trošiti se, habati se korištenjem ~ Kaj se n'uca se i troš'i.

trot [tr'ot tr'ota] m trut ~ L'ieni je kak tr'ot.

trotlin [tr'otlin tr'otlina] m nepoduzetan, lijen ~ K'akši je tọ trotl'in, sam č'âka što bo mu kaj d'âv.

trpeči [trp'eči trp'ečega] adj. trpljiv, onaj koji može podnositi zlo ili loše okolnosti ~

trpek [t'rpak t'rpkoga] adj. koji skuplja usta (o vinu, voću), trpak ~

trpeti (se) [trp'eti, trp'im] impf. I. trans. trpjeti, podnositi, trajati, snositi posljedice, (u negaciji - ne podnositi, prezirati) ~ Ne trp’im t’oga čl’oveka. II. refl. podnositi se ~ Tie dvâ se ne trp'ijo med s'obom.

trpliven [trpl'iven trpl'ivnoga] adj. strpljiv ~

trpotec [trp'ọtec trp'ọca] m biljka trputac, muški i ženski

trs [t’rs t’rsa] m trs, čokot ~ Trs pr’ed h’ižom l’iepoga hl’âda d’iela.

trsiti se [t’rsiti se, t'rsim se] impf. truditi se, uložiti sav napor u ispunjavanju zadatka, nastojati što učiniti ~ Ne t'rsi se kaj kaj m'ev.

trsje [t'rsje t'rsja] n loza ~ T'rsje smo vum pos'ekli.

trstina [trst'ina trst'ine] f trska ~

trta [t'rta t'rte] f ekspr. strah ~ Kaj, t'rta ti je, pak ne v'upaš.

trtek [t'rtek t'rtka] m natisak, žulj ~ 'Od 'olovke n'ẽbreš t'rtke dob'iti.

trti (se) [t’rti se, tẽrẽm, imp. t’ẽri, sup. t’rt, prid. rad. trv, trla, trlo] impf. 1. lupati, bučiti, stvarati buku ~ Kaj t'ẽreš z t'iem r'âjgljami! 2. fig. razbijati glavu~ V'eč tri dni si t'ẽrem gl'âvo kak tọ r'iešiti II. refl. kvariti se ~ Maš'ina mi se st'âlno t'ẽre.

trtkasti [t'rtkasti t'rtkastoga] adj. pomalo tvrd, nedovoljno kuhan ~ K'aša se nie d'ost sk'uhala pak je m'alo t'rtkasta.

trtljati [trtljati, t'rtljam] impf. mnogo govoriti, pričati ~ T'rtlja b'ez v'eze.

trubenta [trub'ienta trub'iente] f truba ~

trubentač [trub’ientač trub'ientača] m trubač ~

truc [truc tr'uca] m nuđenje ~ I b'ez tr'uca se pon'uca. = trucanje

truc [tr'uc tr'uca] m prkos, inat ♦ f tr'uc d'elati škoditi, štetiti, praviti kvar ~ V tr'uc mi je tọ napr'âvila.

trucanje [tr'uc tr'uca, tr'ucaje tr'ucaja] n nuđenje ~

trucati [tr'ucati, tr'ucam] impf. nuditi ~ Z'emi si kaj je na st'olo, n'amo te st'âlno tr'ucali.

truden [tr'uden tr'udnoga] adj. umoran ~ S'aki m'ore b'iti tr'uden 'ali s'amo ž'ẽna m'ore b'iti nos'eča. ~ Tak sam tr'udna, k'oma č'âkam ka si s'edem.

truditi se [tr'uditi se, tr'udim se] impf. zalagati se ~ Tr'udiš se z'ẽmljo obd'elati, a 'unda t'oča sẽ spot'ẽre.

truga [tr'uga tr'uge] f drveni sanduk na zaprežnim kolima ~ V tr'ugi se p'ẽlja kalamp'ier.

trumen [trum'ien trum'iena] m datum, vrijeme valjenja (o peradi), teljenja - kad se krava mora oteliti (o stoci) ~ V pond'ielek je kr'avi trum'ien, pak se n'ọdjam da bo se t'ẽlila.

trupkati [tr’upkati, tr’upkam, imp. tr’upkaj, sup. tr’upkat] impf. lupati s vratima ~ St’iha vr’âta zap’iraj, nẽj tak tr’upkati!

trupnoti [tr'upnoti, tr'upnem] pf. zalupiti vratima ~ Tr'upnov je z vr'âti kaj št'oki l'efko vum zlet'eli.

trzati [t'rzati, t'rzam] impf. 1. naglo povlačiti ~ = cukati 2. svirati trzalicom žičani instrument ~

trznoti [t'rznoti, t'rznem] pf. naglo povući ~ = cuknoti

tržiti [t'ržiti, t'ržim] impf. trgovati, prodavati ~ T'ržijo se st'âri gr'unti. ◈ Lj'ubav se ne t'rži nit se ne kup'uje.

tu [tu] adv. tu, ovdje ◈ Tu sam se r'odiv, tu b'ọm i hm'rv. ~ Kaj je, tu je. (situacija je takva kakva jest) ~ Tu je! (eto ga!) ♦ si št'eri su tu (svi nazočni) ♦ tu pak tam mjestimice ~ Tu pak tam je d'iešč 'opav.

tučen [t'učen t'učnoga] adj. jedar ~

tuči [t'uči, t'učem, prid. rad. t'ukev, t'ukla, t'uklo, imp. t'uči, sup. t'uč] impf. tući ~ spretuči [spret’uči] pf. istući, isprebijati ~

tukač [t’ukač t'ukača] m 1. alatka za obradu lana ~ Z t'ukačom se t'uče l'ẽn. 2. pej. onaj koji nije baš pametan ~ T'ukač j'aden! ~ T'ukač je št'eri si n'ikaj n'ẽbre zap'amtiti 'ili razm'eti

tuknjeni [t'ukjeni t'ukjenoga] adj. malo luckast čovjek ~

tuliko [t'uliko] adv. toliko ~

tulikši [t'ulikši t'ulikšega] pron. toliki ~ T'ulikšega str'âha sam se vž'ivala. ~ T'ulikša l'ieta smo b'ili sk'up.

tuliti [t’uliti, t'ulim] impf. 1. otegnuto se glasati (o životinjama), tuliti ~ 2. pej. plakati ♦ t'uliti nad s'udbinom fig. naricati

tumpla [t'umpla t'umple] f donji kožni dio na obući, potplat ~

tunja [t'uja t'uje] f rupa u ledu koja služi za ribolov ~

turen [t'uren t'urna] m toranj, zvonik ~ T'uren se zd'âlka v'idi.

Turenčan [t'urenčan t'urenčana] m stanovnik Podturna

turoš [t'uroš t'uroša] m suh sir u obliku stošca ~

tusto [t'usto] adv. ugojeno, masno ~

tušek [t'ušek t'uška] m zakržljalo sjeme koje ima samo klicu kod žitarica, urodica ~

tuta [t’uta t'ute] f cijev, većeg presjeka, npr. u jarku služi kao most ~ T'uta na m'osto se pot'rla i vẽ v'oda n'ẽbre prek kak tr'eba.

tutica [t'utica t'utice] f 1. dem. od tuta 2. kornet ~ Sl'adoleda i z t'uticom poj'ieš.

tutlek [t'utlek t'utleka] m priglup čovjek ~

tva [tv'â tv'oje/tve] pron. tvoja ~

tvoj [tv'ọj tv'ojega/tv'ẽga] pron. tvoj ~