Č

čačkalica [č’ačkalica č’ačkalice, pl. G č’ačkalic] f 1. čačkalica, tanak drveni štapić ~ ‘I č’ačkalice deni na st’ol. 2. fig. vrlo mršava osoba ~ S’uhi je kak č’ačkalica.

čačkati [č’ačkati, č’ačkam, č’ačkajo, č’ačkav, č’ačkala, č’ačkalo, pridj. trp. sg. N m č’čkani] impf. 1. čačkati, čačkalicom ili čim sličnim vaditi ili izvlačiti što (ob. nešto malo) ~ Nẽj si č’ačkati z’ọbe pr’ed lj’udima. 2. fig. prekapati, tražiti, istraživati ~ Nẽjb’ole n’ikaj nie č’ačkati.

čafunjati [čaf'ujati, čaf'ujam] impf. neuredno i brzo čupati (o travi, cvijeću, grančicama i sl.) ~

čak [č’ak] part. za isticanje i za dodavanje onome što je rečeno; dapače, što više, čak ~ Čak je i ọn d’ošev. usp. tijam

čakati [č’akati, č’âkam, č’âkajo, imp. č’âkaj, pridj. rad. čâkav, čâkala, sup. č’akat] impf. čekati ~ Č’âkala sam te. = čekati ♦ počakati [poč’âkati/počekati] pf. počekati, pričekati ~ M'alo poč'âkaj, t'aki d'ọjdem.

Čakovec [č’akovec] m grad Čakovec; čakoski čakovečki; čakovč’ọnec stanovnik Čakovca; čakovč’ânka stanovnica Čakovca.

čalaren [čal’âren] adj. razgovorljiv; veseo, čudan, zanimljiv ~

čalarnost [čal'ârnost čal'ârnosti] f ponašanje čalarne osobe ~

čali [č’ali] part. naredba kravi da skrene desno

čampkati [č'ampkati, č'ampkam, imp. č'ampkaj, sup. č'ampkat] impf. proždrljivo jesti ~ Č'ampka kak p'ajcek.

čampkati počampkati [poč’ampkati, poč’ampkam, imp. počampkaj] pf. proždrvljivo pojesti ~ P'ajceki su sọ šč'avo poč'ampkali.

čapati [č'apati, č'apam] impf. ekspr. krasti ~ Č'apa k'ud st'igne.

čapiti [č'apiti, č'âpim,] pf. zgrabiti, uhvatiti, ujesti ~ Č'api ga! (tak se pl'ašilo d'eco z drv'ienim č'apljama za vr'ieme f'ašnika 'ili z'apoved p'eso ka n'ekoga vgr'izne)

čaplja [č’aplja čaplje] f 1. ptica čaplja ~ Č’aplja stoj’i na st’rmco i č’âka r’ibo. 2. drvena pokladna čaplja ~ Č’aplje d’eco na p’ọto str’âšijo. ♦ t’urenska č’aplja.

čaprkati [čap'rkati, čap'rkam] impf. čeprkati (kokoš) ~

čaprknoti [čap'rknoti, čap'rknem] pf. čeprknuti (kokoš) ~

čaprliskati [čaprl'iskati, čaprl'iskam] impf. pucati iz dječjeg pištoljića koji proizvodi zvuk pri pucanju ~

čaprlisnica [čaprl'isnica čaprl'isnice] f pištoljić; dječja igračka koji proizvodi zvuk pri pucanju ~

čarati [č'arati, č'aram] impf. pisati, crtati bez smisla, šarati ~ Što je č'arav po z'ido? ♦ črčkati ♦ črbekati ♦ ščarati [šč'arati, šč'aram] pf. išarati ~

čarompati [čar'ọmpati, čar'ọmpam] impf. grepsti noktima, rovariti ~ ♦ ščarompati [ščar'ọmpati, ščar'ọmpam] pf. izgrepsti (koga) ~

čas [č’as č’asa] m 1. vrijeme ~ N’iemam čas. (nemam vremena) ~ Č'asa ga je, p'enes ga nie. ~ N’iega č’asa. 2. čas, tren ~ V kr'atkim č'aso. ~ Vẽ je čas ka p’ẽmo. ♦ saki čas svakog trena ~ S’aki čas bi tr’ebali d’ojti. ~ 'Ọn č'as. onaj tren ♦ z'âdji č'as krajnje vrijeme ♦ kr’âtiti si č’asa prikratiti, provoditi slobodno vrijeme ~ D’ugi čas mu je b’iv s’âmomo d’oma. ♦ z’eti si č’asa iskupiti vrijeme ♦ po č’âsi s vremenom, nakon nekog vremena ~ N’iesam l’ačna, po č’âsi b’ọm j’iela. ♦ z č'asoma s vremenom ~ Z č'asoma bo b'ole. ♦ j'an č'âs neko vrijeme

čast [č’ast č'asti] f čast ~

častiti (se) [č’astiti se] I. trans. častiti ~ Č’astili su nas z p’ijačom. II. refl. častiti se ~ Dok so b’ili p’enezi si so se h’ọdali č’astit.

čat [č'ât č'âta] m ukosnica ~ = hrnodlin

čavarika [čavar'ika čavar'ike] f pokvareno ili nekvalitetno piće ~

čavarikasti [čavar'ikasti čavar'ikastoga] adj. pokvaren, loše kvalitete (vino), neukusno, bez potrebne kiselosti, nije za piti ~

čavelj [č’avelj č'avlja] m čavao ~ Kov'âč je d'elav č'avle.

čavka [č’âvka č'âvke] f ptica čavka

čavrljati [čav'rljati, čav'rljam] impf. čavrljati, ugodno pričati ~

čeber [č'eber č'ebra, dem. čebr'ica] m drvena posuda koja se upotrebljava za napajanje stoke kraj bunara, čabar ~

Čeh [č’ẽh čeha] m Čeh

čehara [čeh’ara čeh'are] f društveno okupljanje radi čehanja perja ~

čehati [č'iehati, č'iešem, prid. rad. č'iehav, č'iehala, č'iehalo, imp. č'ieši, sup. č'iehat] impf. 1. čihati (perje) ~ 2. derati (npr. papir, granu) ~ Č'ieše nov'ine kak hrm'ọk. ♦ ščehati [šč'iehati] pf. 1. poderati 2. očupati perje, lišće s grane ~

čehuna [čeh'una čeh'une] f češanj (češnjaka) ~ = štrokica

čeka [č'eka č'eke] f lovačka osmatračnica ~ Č'eka je mali drv'ieni t'uren (z) št'eroga l'ovci m'orejo gl'edati živ'ino.

čeketur [čeket’ur čeket’ura] m plafon ~ Čeket’ur je zak’ajeni.

čeli [č’eli č'eloga] adj. zdravi (plodovi) ~ L'iepa, č'ela j'abuka.

čelo [č’ẽlo č'ẽla] n čelo ~ Sam se m'otaj tam ka po č'ẽli dob'iš! ~ N'ikomo ne p'iše na č'ẽli k'akši je. ♦ v'isoko č'ẽlo proćelav s prednje strane

čemer [č'ẽmer č'ẽmera] m 1. otrov ~ 2. bolest, jad, nevolja ~

čemeren [čem'eren čem'ernoga] adj. otrovan, opor, gorak, srdit, namrgođen, lošeg okusa, nejestiv ~

čemerika [čemer’ika čemer'ike] f 1. biljka čemerika (lat. veratrum album) 2. pej. zla osoba

čemeriti se [čemer'iti se, čemer'im se] impf. 1. gnojiti se (rana) 2. fig. ljutiti se (na koga) ~

čeniti [čen'iti, čen'im, prid. rad. č'iniv, čẽn'ila, čẽn'ilo, imp. č'ini, sup. č'init] impf. raditi, činiti ~ Nẽ zn’am z’akaj se s’rdi a n’išči mu n’ika ne čen’i. ♦ počeniti [počen’iti] pf. pozavršiti ~ ‘Išče t’oga p’osla počen’imo pak p’ẽmo d’imo.

čep [č'ẽp č'ẽpa] m čep ~

čepeč(ki) [čep’eč(ki)] adj. čučeći ~

čeperiti (se) [čep'ieriti, čep'ierim] impf. I. trans. širiti (noge) II. refl. sjedeći širiti noge u koljenima, raskrečivati noge ~ ♦ reščeperiti [reščep'ieriti] pf.

čepeti [č’epeti, čep'im, prid. rad. č'epev, č'epela, č'epelo, pril. sad. čep'eč, imp. č'epi, sup. č'epet] impf. čučati ~ N’ẽbrẽš d’ugo č’epeti.

čepuriti se [čep'uriti se, čep'urim se] impf. čistiti perje valjajući se u pijesku ili prašini (kokoš, ptica), perušati se ~

čer [č'er č'eri] f kćer ~ B'ile su tr'i č'eri. = čerka

čerka [č'erka č'erke] f kćer ~ = čer

česalo [čes'alo čes'ala] n češalj za stoku ~

česani [č'ẽsani č'ẽsanoga] adj. česan (od česati) ~

česanje [č'ẽsaje č'ẽsaja] n češljanje ~

česati [česa'ti/č'ẽsati, č'ẽšem, prid. rad. č'ẽsav, č'ẽsala, č'ẽsalo, prid. trp. č'ẽsani, imp. č'ẽši, sup. č'ẽsat] impf. češljati ~ M'oreš se č'ẽsati g'ori, d'oli, na str'ân, na c'rto.

češelj [č’ẽšẽlj č'ẽšlja] m češalj ~ Č'ẽšlji su se d'elali z kr'âskoga r'oga.

češnjek [č'ẽšjek č'ẽšjeka] m češnjak, bijeli luk ~

četrtek [čet’rtek čet'rtka] m četvrtak ~

či [č’i] konj. ako ♦ č'i bi – da bi kad bi bilo…

či [či, č'eri, sg. I z čerj'ọm, pl. G č'eri] f kći ~

čičati [č'ičati, č'ičam, prid. rad. č'ičav, č'ičala, č'ičalo, imp. č'ičaj, sup. č'ičat] impf. ekspr. sjediti ~ ♦ čičnoti se [č'ičnoti se] pf. sjesti ~

čiček [č'iček č'ička] m čičak ~

čičur [č’ičur č'ičura] m vrsta ptice, ševa ~

čifut [č'ifut č'ifuta] m hip. malo dijete ~

čiga [č’iga č'ige] f 1. drven, visok, rašljast stup koji drži poprečni komad drveta, a služi za vađenje vode iz seoskih bunara ~ Z č'igom je l'efko zd'iči č'uda v'ode z zd'ẽnca. 2. vrsta drvene igračke, zvrk ~ Č'iga se napr'âvila od br'estovoga dr'ieva.

čiji/či [č'iji/či] pron. čiji 1. upitno ~ Či si ti? 2. odnosno ~ Či je tọ č'ovek?

čik [č'ik č'ika] m 1. opušak ~ M'ortik je n'ešči č'ika h'itiv pak se šk'edej v'užgav. 2. nešto malo, sitno, beznačajno ~

čikabernica [čikab’ernica] f pepeljara ~

čikati [č'ikati, č'ikam, prid. rad. č'ikav, č'ikala, č'ikalo, imp. č'ikaj, sup. č'ikat] impf. jesti neoljuštene tikvine koštice, trijebiti zubima ~

čikeraš [čiker'âš čiker'âša] m pej. pušač ~

čikerašiti [čiker'âšiti čiker'âšim] impf. pej. pušiti ~

čim [č’im] adv. I od kaj; ispred komparativa i riječi komparativnog značenja pojačava značenje: što, čim ~ Č’im pr'edi dọjdi.

činiti se [č'initi se] impf. činiti se, misliti, imati dojam ~ Č’ini mi se da je tọ b’ilo tak kak ti vẽ pov'iedaš.

činkati se [č'inkati se, č'inkam se] impf. sudjelovati u jednoj igri s bacanjem novčića – bacali su se novčići do zida ili određene crte i onaj koji je bacio do najbliže mete bio je pobjednik i uzeo je sve novčiće ~ ♦ činkanje [č'inkaje č'inkaja] n gl. im. od činkati se

činovnik [činovn'ik činovn'ika] m činovnik, administrativni službenik ~

čip-čap [č'ip č'ap] adv. postupno, ne odjedanput ~

čipka [č'ipka č'ipke] f ukras pleten od konca, čipka ~ = šlinga

čipkasti [č'ipkasti č'ipkastoga] adj. 1. koji je ukrašen čipkom, koji je od čipke 2. koji je poput čipke ~

čirinkati [čir'inkati, čir'inkam] impf. cvrčati ~ Vr'âpci čir'inkajo.

čiriz [č'iris č'iriza] m vrsta postolarskog ljepila ~

čislo [č’islo č'isla] n krunica ~ Mar'iča je nav'iek č'islo v rok'âj preb'irala dok je 'išla k m'eši.

čist [č'ist, č'ista, č’isto, komp. č'isteši] adj. čist ~ M'amica, kak se vam b'olje v'idi, dok m'oški ima b'rkove i br'âdo 'ili dok je podbr'it? M'amica je odgov'orila: „Nẽjb'olje je da je č'ovek čist“.

čistina [čist'ina č'ist'ine] f čistac, prostor gdje nema visokog raslinja ~

čistiti (se) [č’istiti, čistim] impf. I. trans. novije za čistiti ~ = snažiti II. refl. vedriti se ~ N'ẽbo se p'očelo č'istiti. (od oblaka) = vedriti se ♦ čiščenje [č'iščeje] n čišćenje

čisto [č'ist(o)] adv. jasno ~ Ne v'idim č'isto. ~ Č'aj se č'ist ohl'adiv.

čisto, čist, čistam [č'isto, č'ist, č'istam] adv. 1. sasvim ~ Č'isto su se pobr'ali dok sam d'ošev. ~ Č'isto n'ika ne v'idim. Č'isto n'ika ne v'idim.

čistoča [čist’ọča čist'ọče] f čistoća ~

čitovati [čitov’âti čitov'âtoga] adj. čitav ~ B'iv je čitov'âti

čižma [č’ižma č'ižme] f čizma = škornja

čižmar [čižm'âr čižm'âra] m čizmar, postolar ~

čkomeči [čkọm'eči čkom'ečega] adj. šutljiv ~

čkometi [čk'ọmeti, čkom'im, prid. rad. čk'ọmev, čk'ọmela, čk'ọmelo, imp. čk'ọmi, sup. čk'ọmet] impf. šutjeti ~ P'itaš ga n'ekaj a ọn s'am čkom’i.

členek [čl'ẽnek čl'ẽnka] m zglob na prstu ~ Čl'ẽnki me bol'ido.

človečec [člov'iečec člov'iečeca] m dem. od človek; čovječuljak, mali čovjek ~ Zm'islim se t'oga člov'iečeca.

človečji/čovečji [člọv'iečji/čọv'iečji člov'iečjega/čov'iečjega] adj. čovječji ~

človek [čl’ovek čl'oveka] m 1. čovjek, novije čovek ~ D'ober človek. To je nie čl'ovek. K'akši si ti čl'ovek! 2. muž ~ D'ok je m'ọj čl'ovek b'iv ž'iv. = čovek

čmariti (se) [čm’âriti, čm'ârim] impf. I. trans. čvariti, topiti slaninu, peći na suhom ~ Kaj čm'âriš vu tie p'ọjgvi. II. refl. peći se, dimiti se, zagorjevati (o hrani) ~ C'ieli d'ien se n'ekaj čm'âri na šp'orhoto. ♦ ščmariti [ščm'âriti] pf. nedovoljno ispeći ♦ ščmareno [ščm'âreno] adv.

čmela [čm'elja čm'elje, dem. čm'ielica] f pčela ~ Vr'ieden si kak čm'elica.

čmelar [čmel’âr čmel'âra] m pčelar ~ L'efko je n'egda b'iti čmel'âr dok su čm'ele b'ile zdr'aveše nek d'enes.

čmelec [čm'elec čm'elca] m pčelinje društvo, roj, košnica ~ Čm'elec se pr'ijav na jaboko. ~ St'ẽpev sam čm'elca v k'oš. ~ Vu velj'âko je d'ẽset čm'elcov.

čmeliji [čm'eliji čmel'ijega] adj. pčelinji ~

čmižeti [čm'ižeti, čmež'im, prid. rad. čm'ižev, čm'ižela, čm'iželo, imp. čm'iži, sup. čm'ižet] impf. 1. slabo gorjeti (o vatri u peći ili žišku u lampi) ~ Dr'ievo čmež'i. 2. fig. potiho plakati ~ V k'ọto čmež'i.

čmrgeš [čm’rgeš čm’rgeša, f čm’rga čm’rge] m pej. šutljivac ~

čmrgnoti [čm'rgnoti, čm'rgnem, imp. čm'rgni] pf. zaustiti, pisnuti, ne progovoriti ni riječ ~ Sam da je čm'rgnov, bi mu jâ pok'âzav. ~ Tu s'iedi, i da si nie čm'rgnov!

čoba [č’oba č'obe] f pej. usna ~ Čm'iela me fp'ičila, pak mi je č'oba nat'ẽkla.

čobak [čob'âk čob'âka] m čovjek s debelom donjom usnom ~

čobasti [č’obasti č'obastoga] adj. koji ima velike usne ~

čobeti [č'ọbeti, čob'im, prid. rad. č'ọbev, č'ọbela, č'obelo, imp. č'ọbi, sup. č'ọbet] impf. stajati bez posla ~ Nẽj 'ide d’imo ka na tu č'ọbev!

čoha [č'oha č'ohe] f vrsta čvrstog čupavog sukna ~

čohaš [č'ohaš č'ohaša] m majstor koji izrađuje čohu, čohar ~

čohati [č'ọhati, č'ọšem, prid. rad. č'ọhav, č'ọhala, č'ọhalo, imp. č'ọši, sup. č'ọhat] impf. grepsti ~ Tak mi p'aše dok me č'ọšeš po h'rpto. ♦ počohati (se) [poč’ọhati] pf. I. trans. fig. loše proći ~ D'obro su ga poč'ọhali, vẽ l'efko d'oma sed'i. II. refl. pogrepsti se ~ N'ẽbrem se z rọk'âmi poč'ọhati po h'rpto.

čokljavec [č’okljavec č'okljavca] m pej. sakat čovjek ~

čokljavi [č'okljavi č'okljavoga] adj. sakat (bez prstiju ili cijele ruke) v. pakljavi

čombra [č’ombra č'ombre] f namrgođena žena ~

čombrasti/čombravi [č’ombrasti č'ombrastoga, č'ombravi č'ombravoga] adj. koji je zle volje, mrzovoljan, namrgođen ~ Kaj se tak č'ombrasto drž'iš?

čombreš [č'ombreš č'ombreša] m pej. mrzovoljan čovjek ~

čonta [č’onta č'onte] f kost ~

čopor [č'opor č'opora] m veća skupina životinja, čopor ~

čoravi [č'oravi č'oravoga] adj. slijep ~

čovek [č’ovek čov'eka] m 1. čovjek, novije za človek 2. muž ~ M'ọj č'ovek. v. človek ♦ g'otov č'ovek osposobljen čovjek

čreje [čr'ieje čr'ieja] n korice malog noža ~

črejslo [čr'ẽjslo čr'ẽjsla] n jorgovan ~

črep [čr'iep čr'iepa] m crijep ~ N'egda sv'ieta su h'iže b'ile š'ọpane, a d'enes su z čr'iepom pokr'ite.

črepovje [črep'ọvje črep'ọvja] n pl. t. crepovlje, razbijeni komadi zemljanog posuđa ~ B'ilo ga črep'ọvja za j'ana k'ọla.

črešjov [čr'ešjov čr'ešjovoga] adj. trešnjov ♦ čr'ešjovo dr'ievo

črešnja [čr'iešja čr'iešje] f trešnja 1. drvo, stablo ~ M'eli smo l'iepo čr'iešjo na v'rto. 2. plod trešnje ~ Nẽjf'ineše čr'iešje za j'esti su dok na dr'ievo spl'âziš i g'ori j'ieš. ♦ čr'iešja ft'ičarica trešnja sitnih plodova

čreta [čr’eta čr'ete] f močvarna zemlja gdje često stoji voda ~

črevasti [čr’ievasti čr'ievastoga] adj. trbušast ~

črevec [čr'ievec čr'ievca] m mišjakinja – vrsta korova ~ Čr'ievec je prvi dr'ač št'eroga smo br'âli za sv'ije na prtulj'etje.

črevišče [črev'išče črev'išča] n trbušina ~

črevo [čr’ievo čr'ieva] n 1. trbuh ~ V čr'ievo me tr'esnov. 2. trbušasta radi trudnoće ~ H'ajdi se ji p'ozna čr'ievo.

črevobolja [čr'ievob'olja čr'ievob'olje] f trbušna bolest, srdobolja ~

črez [č(r)ez] prep. (s A) preko, kroz ~ Pres'ejati čr'ez s'ito. ~ Nap’ẽljaj v’ọže čr’ez kar’iko. ~ 'Idi č'ez p'olje. 2. tijekom ~ Čr’ez l’eto kaj-kaj zr’âste po v’rto. ~ Čr’ez tj’ẽden. ~ Čr'ez tj'ẽden d'ọjde d'imo.

črinkati [čr'inkati, čr'inkam] impf. zvoniti, cilinkati ~

črknja [č'rkja č'rkje] f zarez, crtica; oznaka ~ Napr'avi tam č'rkjo.

črlenaz [črl’ienaz črl'ienaza] m crvena zemlja ~

črleni [črlj'ieni črlj'ienoga, komp. črlen'eši] adj. crveni ~ ♦ črleni ljuk

črleniti (se) [črlen’iti, črlen'im, prid. rad. črl'ieniv, črlen'ila, črl'enilo, imp. črl'ieni, sup. črl'ienit] impf. I. trans. crveniti ~ II. refl. crveniti se ~

črlenkasti [črlenk’âsti črlenk'âstoga] adj. crvenkast ~

črnina [črn’ina črn'ine] f crnina ~

črniti se [črn’iti se, črn’i se] impf. crniti se (od crne boje), tamniti (npr. od sunčanja) ~

črno [č’rno č'rnoga, komp. č'rneše] adj. crno ~ ♦ č'rno v'ino ♦ č'rno gr'ọzdje ♦ č'rni vr'âk

črnjafka [črj'âfka, dem. črjâfkica] f modrica, trag na tijelu od udarca ~ Tu de sam se v'udriv, 'imam črj'âfko.

črv [č’rv č'rva] m crv ~

črvivi [črv'ivi črv'ivoga] adj. crvljiv ~ Kaj št'era j'abuka je črv'iva.

črvojeden [črvoj'eden črvoj'ednoga] adj. crvotočan ~

čuča [č'uča č'uče] f hip. ekspr. kokoš ~ ♦ č'uča-p'apa djeca se igraju i spravljaju jelo - improvizacija kuhanja ~ D'eca k'uhajo č'učo-p'apo. ~ Č'uča-papa se m'ore sk'uhati i od p'ieska z v'odom.

čučika [č’učika č'učika] f dem. od čuča, hip. kokoš (ženka) ~ Č'učike mi l'iepo n'ẽsẽjo j'ẽjci.

čud [č’ut č'udi] f čud, narav ~ J'ẽgvo č'ut n'ẽbreš premen'iti. ◈ K’uliko lj’udi, t’uliko č’udi.

čuda [č’uda] adv. puno, mnogo ~ ‘Imam č’uda č’asa. ~ Pametn'eši je od č'uda j'ih. (pametniji je od mnogih)

čudak [čud'âk čud'âka] m čudak ~

čudapot [č’udap’ọt] adv. često, mnogo puta ~ Č’udapọt se zm’islim n’âte.

čudavreden [č'udavr'ieden č'udavr'iednoga] adj. mnogovrijedan, dragocjen ~

čudavredno [č'udavr'iedno] adv. mnogovrijedno, dragocjeno ~

čuden [č’uden] adj. čudan, neobičan ~ Č’uden čl’ovek! Jâ ga ne r’azmim.

čuditi se [č’uditi se č’udim se, sup. č’udit se] impf. čuditi se ~ T’omu se nie trẽ č’uditi. ~ Sam su se h’ọdali č’udit.

čudno [č’udno] adv. čudno, neobično ~ Tọ mi n’ekak č’udno zgled’i. ~ Č'udno pov'ieda.

čudo [č’udo č'uda] n čudo ~ J’ani v’erjejo da je J’ezoš d’elav č’uda, a dr’ugi ne v’erjejo.

čuk [č’uk] m ptica ćuk

čuknoti se [č'uknoti se/č'ọknoti se, č'uknem se/č'ọknem se] pf. doći u stanje polupijanosti, pripiti se ~

čuknjeni [č'ukjeni č'ukjenoga] adj. pripit ~

čumeti [č’umeti, čum’im] impf. 1. tupo boljeti (o zubu) 2. zujati, šumjeti (u glavi zbog neugodnih zvukova) 3. boraviti na jednom mjestu, ne micati se 4. slabo napredovati, zaostajati u rastu

čun [č’un č'una] m čun, čamac, lađa ~ Č'un je zav'ezani za br'ọt. v. ladja

čunek [č'unek č'uneka] m naprava za tkanje, čunak ~

čurka [č’urka č'urke] f 1. crijevo ♦ b'iele č'urke jelo; nadjev bez krvi ♦ č'rne č'urke krvavice 2. masnica dugog oblika, npr. od biča ~

čuseti [čuseti, čus'im, prid. rad. č'usev, č'usela, č'uselo, imp. č'usi, sup. č'uset] impf. 1. čučati pogrbljen 2. čučati pognute glave (o bolesnoj peradi) ~ Jan p'icek je n'ekaj bẽt'ẽžen, sam čus'i v k'ọto.

čuska [č'uska č'uske] f pljuska ~ 'Očeš j'ano č'usko?

čusnoti [č'usnoti, č'usnem] pf. pljusnuti (koga) ~

čuti (se) [č'uti, č'ujem, prid. rad. č'uv, č'ula, č'ulo, imp. č'uj] pf. I. trans. čuti ~ Č'uje kaj 'oče. II. refl. čuti se ~ V'um se č'uje kak z'ijate.

čuvar [čuv’âr čuv'âra] m čuvar ~

čuvati (se) [č’uvati, č'uvlem, impf. č'uvli, č'uvaj, prid. rad. č'uvav, č'uvala, č'uvalo, sup. č'uvat] impf. 1. čuvati ~ Č'uvli si p'eneze ka ti na što fk'rav. ~ 2. paziti ~ Č'uvli mi t'âško, t'aki se v'rnem. ◈ R'âjši bi č'uvala k'ače n'ek d'eco. 3. nositi dijete na rukama ~ Č'uvaj me! ~ N'ẽbrem ga d'ugo č'uvati, žm'ẽhek mi je v'eč.

čuza [č'uza č'uze] f zatvor, tamnica ~

čvapkati [čv’apkati, čv'apkam] impf. 1. kapati (kiša, voda) 2. fig. dobivati pomalo (o novcu) ~

čvaplja [čv’aplja čv’aplje] f kaplja ~

čvapnoti [čv’apnoti, čv'apnem] pf. 1. kapnuti (voda, kiša) ~ 2. fig. dobiti pomalo novca ~

čvik [čv'ik čv'ika] m esencija, jaki ocat, octena kiselina ~ = senc

čviknuti se [čv'iknoti se, čv'iknem se] pf. ukiseliti se ~ V’ino s čv’iknolo i tak se m'ore napr'aviti 'ocet. ♦ prečviknoti se [prečv'iknoti se] ♦ očviknoti se [očv'iknoti se] pf. ~ Ml'ieku se očv'iknolo. (m'oreš ga kr'ẽj h'ititi)

čvrvojedina [č’rvoj’edina črvoj'edine] f crvotočina ~