P (Pa-Po)

pac [p’âc p’âca] m 1. slana tekućina za pripremu mesa za sušenje ~ 2. sredstvo za mazanje, bojanje ~ R’ehi se nam’očijo i dob’iš p’âca.

pacati [p'âcati, p'âcam, prid. rad. p'âcav, p'âcala, p'âcalo, imp. p'âcaj, sup. p'âcat] impf. staviti u otopinu ~ ♦ napacati [nap'âcati] pf. I. trans. ~ M’ieso za suš’iti tr’eba nap’âcati. II. refl. ~ S’eme se nap’âca z ‘otrovom pr’edi kak se pos’ieja.

packa [p'acka p'acke] f 1. packa; udarac (šibom) po dlanu ~ Či smo nie b'ili d'obri v šk'ọli, smo p'acke dob'ili. 2. mrlja po odijelu, papiru i sl. ~

packati [p'ackati, p'ackam] impf. mrljati ~ Tọ je nie pof'ârbano kak tr'eba, b'ole zgl'edi kak daj d'iete p'ackalo po z'ido.

packati se [p’âckati se, p'âckam se] impf. dječja igra = p'ackaje

packeš [p'ackeš p'ackeša] m pej. onaj koji sve zapacka, zamrlja ~ Ọv p'ackeš sẽ p'eta z t'iem zm'ọzanim p'rstima.

pačati se [p'ačati se, p'ačam se] impf. zabadati nos u tuđe stvari ~ S'ikam se p'ača.

pad [p’ad p’ada] m pad ~ P'un j'ârek je v'ode z'âto jer su nie d'obroga p'ada napr'avili.

padanje [p’âdaje p’âdaja] n padanje

paf [p'af] iznenađen, preneražen, zapanjen, ošamućen ~ 'Ostav je paf. (njem. paff)

pafkati [p'afkati, p'afkam] impf. dimiti se u razmacima ~

pahanec [p’âhanec p’âhanca] m mlado pile koje jedva da se isplati zaklati, tek doraslo ali ne do potpune težine ~ P’iceki su d’ošli d’o velič’ine p’âhanca. Ne splat'i se ga p'ẽči jer ga d'ọjde prem'alo, j'edino či ga sp'âhaš.

pahani [p'âhani p'âhanoga] adj. meso koje se prije pećenja uvalja u brašnu, jajetu i krušnim mrvicama ~ P'âhani p'icek.

pahati [p'âhati, p'âham, prid. rad. p'âhav, p'âhala, p'âhalo, imp. p'âhaj, sup. p'âhat] impf. peći s jajetom i krušnim mrvicama ~ M'ieso se sk'ota v b'ieli m'elji, v j'ẽjcima i v prezl'inima pr'edi kak se d'ene p'eč.

pahnoti [p'âhnoti, p'âhne, p'âše] pf. zapuhnuti, zapljusnuti lošim mirisom, nagli nalet zraka ili dima npr. iz peći ili da se otvore vrata ~

pajcek [p'ajcek p'ajceka] m malo prase, odojak, odraslo prase, svinja ◈ Drž'i se kak p'ajcek v c'ekaro. (malo prase) ~ P'ajceka b'omo kl'ali. (odraslo prase, npr. bar 100 kg)

pajdaš [pajd’âš pajd’âša, f pajdaš'ica] m drug, prijatelj ~

pajdašija [pajdaš'ija pajdaš'ije] f prijateljstvo ~

pajdašiti se [pajd’âšiti se, pajd’âšim se, prid. rad. pajd’âšiv se, imp. pajd’âši se, sup. pajdâšit se] impf. I. trans. prijateljevati ~ Kak se što s k’iem p’aše tak se i pajd’âši z jim (izgovaraj: ž’im). II. refl. družiti se ♦ spajdašiti se [spajd'âšiti, spajd'âšim] pf. sprijateljiti se ♦

pajdoč [pajd'ọč] adv. usput ~ Pajd'ọč i m'ẽni kr'uha k'upi v z'adrugi. ♦ = popajdoč [popajd'oč]

pajsani [p'âjsani p'âjsanoga] adj. kuhano na malo vode i masti ~ P'âjsani 'ili d'instani kalamp'ier.

pajsati se [p'âjsati se, p'âjsam se] impf. kuhati s malo vode 2. fig. „kuhati“ se za ljetnih vrućina ♦ spajsati (se) [sp'âjsati] pf.

pajsek [p'âjsek p'âjseka] m vrsta jela od krumpira ♦ p'âjsani kalamp'ier v. kalamper

pajser [p’ajser p'ajsera] m željezni alat ~ Z p'ajserom su nas'ilo otp'rli vr'âta.

pajtljati [p'âtljati, p'âtljam] impf. fino mljeti (brašno) ♦ spajtljati [sp'âjtljati] pf. fino samljeti (brašno) ~

pak [p'âk] adv. opet ~ P'âk d'ẽmo.

pak [pak] part. pa, pak ~ Kaj pak vẽ jâ m'orem?

paket [pak'iet pak'ieta] m paket ~ Z bec'iklinom p'ẽm na p'ošto po pak'ieta.

paklin [p'aklin p'aklina, dem. p'aklec p'akleca] m zamotuljak, paketić ~ C'ieloga p'akleca š'ibic k'upi. (pakovanje od deset kutijica)

pakljavi [pakljavi p'akljavoga] adj. nespretan, koji ima oštećenu šaku, ruka s manom v. čokljavi

paktreger [p'aktreger p'aktregera] m metlani nosač na vozilima ~ P'aktreger na bec'iklino 'ili autu.

palamuditi [palam'uditi, palam'udim] impf. uvjeravati lažima ~ ♦ spalamuditi [spalam'uditi] pf. ♦ napalamuditi ♦ palamuđenje [palam'uđeje palam'uđeja] n govorenje laži, „muljanje“

palaska [pal’aska pal'aske] f drvena plosnata bačvica, 8-10 litara u kojoj se nosila voda na leđima u polje

palček [p'alček p'alčeka] m vrsta ptice pjevice, carić

palec [p’âlec p'âlca, pl. pâlci] m 1. palac ~ P'âlec me bol'i. ~ C'ipel me t'iska v p'âlec. 2. drveni zupčanik na mlinskom kolu

paler [pal'ier pal'iera] m čovjek koji pazi da se dobro složi slama, stog sijena i sl.; ~ Pal'ier bi b'iv poslov'ođa d'enes.

Palič [p'alič p'aliča] m dio polja kod Podturna

palnica [paln'ica paln'ice] f podrum ~ Paln'ice su p'une s'ẽga. ~ V paln'ici je v'oda.

pamet [p’amet pam’eti, sg. I s pametj’ọm] f pamet, um ◈ L’ieta su je 'ali pam’ieti ga nie. ~ Da mi je 'ova p'amet a 'ona l'ieta. ~ Tu ga nie pam'ieti. ~ Ve mi je p'alo na p'amet. ~ Daj m'ev p'amet n'ẽj tọ d'elav. ~ P’amet mu se m’ieša. ~ P'usti ga, v'idiš da mu se p'amet posuš'ila! ~ J'âki je je 'ali ga nie pam'ieti. ~ Zalet'âvlejo se kak daj n'ẽj m'eli p'amet. ~ Z pametj'ọm se rez'išev. ~ P'amet ga st'âvlja. ~ Po pam'ieti d'iela. (radi na pamet, po sjećanju, bez nacrta) ♦ v p'âmet z'eti primjetiti ♦ kr'atka p'amet slabo pamćenje. ♦ s pam'ieti spr'aviti izbezumiti ♦ deč’ija p'amet djetinjast ♦ napamet [n’apamet] adv. napamet ~

pametovati [pamet'ovati, pamet'ujem] impf. pamtiti, sjećati se = pomljati

pancer [p'ancer p'ancera] m glavni električni osigurač ~ P'ancer je na n'ọjžima.

pank [p'ank p'anka] m radni stol (u radioni) ♦ hobli-pank [h'obli-p'ank] m stol za obradu drva (ugrađena je i stega) ♦ panklec [p'anklec p'ankleca] m dem. mali radni stol (postolarski) stolić

pant [p’ant p'anta] m 1. željezni držač vrata, šarka ~ Pot'rtoga p'anta m'ọram zam'eniti na vr'âtima. 2. kutna drvena poveznica koja učvršćuje stup i gredu ~ Da ga nie p'anti, sẽ bi se pod'rlo.

pantlek [p'antlek p'antleka] m ukrasna vrpca, oznaka, vrpca koja se stavlja na odjeću poput broša ~

papati [p'apati, p'apam] impf. jesti (obično u tepanju maloj djeci) ~

paper [pap'ier pap'iera] m 1. papir ~ Pap'ier sẽ drž'i. 2. isprava, dokument ~ 'Idem si v Č'akovec pap'iere vređ'uvat. ~ Nẽj mi s t’iem pap’ierima pred n’osom m’âhati. ♦ paperec [pap'ierec pap'ierca] m cigaretni papir ~

papernati [pap'iernati pap'iernatoga] adj. papirni, od paper

papica [p’apica p'apice] f hip. dječje jelo ~ P'apica je g'otova.

paprat [p'aprat p'aprati] f paprat ~ P'aprat r'âste pre š'umi.

paprekovati [paprek'ovati, paprek'ujem] impf. pabirčiti ~ Srm'ọki su si p'aprekovali po p'oljo kaj je ost'alo dok su g'azdi pobr'ali kaj je zr'aslo. ♦ paprekovanje [paprek'ovaje] n pabirčenje ~

papriš [papr’iš papr'iša] m paprika ~ Ovo leto nam je papriš liepo rodiv; filani papr’iš punjena paprika ~ žarki papr’iš ljuta paprika

papuč [p’apuč, p’apuča, pl. N p’apuči] m papuča ~ N’ẽbrem n’ajti j’anoga p’apuča. ♦ papučica [p'apučica p'apučice] f papučica ~ P'apučica je gas na 'auto, 'ili na š'ivači maš'ini.

papučar [p'apučar p'apučara] m muškarac koji je potčinjen ženi ~

par [p'âr p'âra] m 1. jedan par, dvoje ~ M'ọš i ž'ẽna su p'âr. 2. nekoliko ~ 'Imam p'âr kok'ọši. ♦ b'iti p'âr (nečemu) ~ T'ie šn'iclini su nie p'âr on'iem kaj smo tam j'eli.

parada [par'âda par'âde] f 1. parada, svečana povorka, vojni mimohod 2. šala ♦ par'âdo d'elati šaliti se, izvoditi šaljive scene v. paraderati, delati se norca

paradajz [parad'ajz parad'ajza] m rajčica ~ Parad'ajz m'ore biti okr'ọgli, hr'uškice i okr'ọgli dr'oben.

paraderati [parad'ierati, parad'ieram] impf. 1. paradirati, šetati lijepo odjeven s ciljem da se bude zapažen 2. izvoditi šalu, „cirkus“

paradni [par'âdni par'âdnoga] adj. paradni ~ 'Ide kak par'âdni k'oj.

parag [p'arak par'aga] m zapuštena zemlja, neizorano strnište ~ Zap'uščena z'ẽmlja 'ili z'ẽmlja p'osle ž'etve.

parati [p'ârati, p'âram] impf. 1. razdvojiti dva sašita komada platna ~ L'efko je zaš'iti 'ali je h'udo p'ârati. 2. razrezati napola ~ P'ârali su p'ajceka.

parem [par’iem par'iema] m 1. fiksni okvir oko nečega ~ V par'iemo su t'âble na šp'orhoto. ~ Kis'ielo ml'ieko se d'elo p'arit na par'iem od šp'orhota. ~ Na š'oštarskim st'olo je par'iem ka č'avli d'oli ne cur'ijo. 2.vijenac ~ Pamr'iema smo spl'ẽle na rasp'elo. ~ Parm'iem se pl'ẽv za b'ožič. = parta, venec

pariti (se) [p’âriti, p'ârim, prid. rad. p'âriv, p'ârila, p'ârilo, imp. p'âri, sup. p'ârit] impf. I. trans. uparivati II. refl. 1. družiti se s jednom osobom, u paru ~ 2. rasplođivati se ~ 3. biljka koja je izložena vrućini, obično jakom suncu se p'âri ili v'ehne 4. fig. dizanje pare od nečega toploga ~ Zgr'eti k'oj se p'âri na fr'iškomo zr'âko, kak da se kad'i ž j'ẽga.

pariti [p'ariti, p'ârim, prid. rad. p'âriv, p'ârila, p'ârilo, prid. trp. p'ârjeni, imp. p'âri, sup. p'arit] impf. pariti vrelom vodom ~ ♦ p'ârjeno (kis'ielo) ml'ieko gruš~ Od p'ârjenoga ml'ieka se d'iela s'ir.

parlament [parlam’ẽnt parlam'ẽnta] m parlament ~

parljuk [p'ârljuk p'ârljuka] m poriluk ~ (Allium porrum L.)

parma [p'ârma p'ârme] f spremište za sijeno u štaglju, sjenik ~ P'ârma je p'una s'iena. ~ V l'eti smo sp'âli na p'ârmi.

parni [p'ârni p'ârnoga] adj. parni ~ P'ârni i nep'ârni dn'evi.

parta [p'ârta p'ârte] f 1. ukrasna traka na stoljnjaku ili na plahti, natkana višebojna crta ~ Črl'iena natk’âna p’ârta na st’oljeko ili pl’âfti. ~ Š'ọs z p'ârtom. (š'ọs št'eri je d'oli m'ev j'an r'ed r'uži ok'ọli) usp. načičkano 2. vijenac za pogreb ~

partizan [partiz'an partiz'ana] m partizan ~ ♦ partizanka [partiz'anka partiz'anke] f 1. partizanka 2. korov ambrozija ~

pasati (se) [p'asati, p'ašem] impf. I. trans. 1. pasati, odgovarati namjeni, pristajati ~ P'aše mi ka se n'âjdemo v'uto vr'ieme. ◈ P'aše mu kak kr'avi s'ẽdlo. 2. što uzrokuje osjećaj ugode ~ P'aše mi dok me mas'ieraš. ~ T’oplo mi p'aše. toplina mi je ugodna. II. refl. pasati se, odgovarati jedan drugomu ~ P'ašejo se j'an dr'ugomo. ♦ spasati [sp'asati, sp'ašem] pf. prilagoditi ~ Či n'iede m'âm sk'up, m'alo sp'ašemo.

pasma [p'asma p'asme] f debljina pređe ~

pasok [pas’ok] riba (vrsta mrene)

pasti (se) [p'asti, p'âsem, prid. rad. p'âsev, p'âsla, p'aslo, imp. p'âsi, sup. p'âst] impf. I. trans. pasti (travu) II. refl. pasti se ~ Kr'ave se p'âsejo.

pasti [p'asti, p'âdnem, prid. rad. 'opav, p'âla, p'alo, imp. p'adni] pf. 1. pasti ~ ‘Opav je s kr’ova d’oli. ~ N'ika mi ne p'âdne na p'amet. ♦ pasti v upasti ~ 'Opav je v gr'abo. 2. fig. sjtetiti se ~ P'alo mi je na p'amet. ♦ d'oli p'asti onesvijestiti se ~ Či b'oš d'ugo na s'unco d'oli p'âdneš. ♦ prepasti [prep'asti, prep'âdnem, prid. rad. pr'ẽpav, prẽp'âla, prep'alo, impf. prep'âdni] pf. 1. propasti 2. propasti kroz nešto, led, trule daske

pastir [past’ir past'ira] m pastir ~

pastrva [p'astrva p'astrve] f riba potočna pastrva (Salmo trutta) ili može kod nas biti i kalifornijska pastrva (Oncorhynchus mykiss)

pastuh [past’uh past'uha] m novije za: muški rasplodni konj v. žrebec

paša [p'aša p'aše] f pašnjak, ispaša ~ Kr'ave su na p'aši. ♦ 'iti na p'ašo

pašnik [p'âšnik p'âšnika] m pašnjak ~ P'âšnik je b'iv pun kr'âf.

pašnjek [p’âšjek p'âšjeka] m pašnjak ~

patiti [p'atiti, p'atim] impf. patiti, trpjeti, podnositi što neugodno (o boli, gladi, bolesti, siromaštvu i sl.) ~

patrola [patr'ọla patr'ọle] f noćna straža koja noću obilazi i čuva selo, patrola, ophodnja ~

patrona [patr'ọna patr'ọne] f (lovačka) puščana municija ~

Pavel [p'avel p'avla, dem. p'avlek] m oblik muškog imena Pavao

Pavel, Pali [p'avel p'avla, p'âli p'âlija] m oblik muškog imena Pavao

pavučina [p'avučina p'avučine] f paučina ~

pavuk [p’âvuk p'âvuka] m pauk ~

paziti (se) [p'aziti, p'âzim, imp. p'azi, prid. rad. p'aziv, p'âzila, p'azilo, sup. p'azit] pf. I. trans. paziti ◈ P'azi na tọ kak na 'oko v gl'âvi. ~ P'azi mi malo. (pričuvaj mi ) 2. biti oprezan ~ P'azi nâ se. ~ P'azi ka se n'aš por'ezav. II. refl. paziti se ~ ♦ p'aziti d'eco čuvati djecu ♦ spaziti [sp’aziti, sp'âzim] pf. opaziti, primjetiti ~ T’ẽbe sam p’rvo sp’azila.

pazuh [p'azuh p'azuha] m pazuho ~

paža [p'aža p'aže, pl. pažj'e] f gusti travnati pokrivač, bus, trava s korijenom i zemljom, busen na pašnjaku ~ S'ever pažj'e t'rga. (P'uše j'âki m'rzel s'everni v'eter) ♦ b'iti p'od pažom (hm'rv je)

paželj [p’âželj p’âžlja] m rožnata navlaka na prstima nekih sisavaca, papak; kravski, ovčji, kozji, svinjski ~

peciklin [pec'iklin pec'iklina] m bicikl = beciklin

peč [p'eč] f peć ~ M'âček sed'i za pečj'ọm. ◈ Što je bl'iže p'ẽči b'oljẽ se gr'ieje. ♦ kr'ušna p'eč

pečenica [pečen’ica pečen'ice] f 1. mlad kukuruz koji se može kuhati ili peći 2. kobasica za peći ~

pečenka [peč'enka peč'enka] f pečenje ~ Peč'enka z k'âhlje diš'i.

pečenjariti [pečej'âriti/pečej'ọriti, pečej'ârim/pečej'ọrim] impf. pečenjariti ~ C'ielo z'imo je pečej'ọrila kol'âče.

peči (se) [p'ẽči, p'ẽčem, prid. rad. p'ẽkev, p'ẽkla, p'ẽklo, imp. p'ẽči, prid. trp. p'ẽčẽni, sup. p'eč] impf. I. trans. peći ~ R'ana p'ẽče. ♦ speči (se) [sp’ẽči] I. trans. ispeći ~ Pogl'ẽdni či se tọ sp'ẽklo kaj sam d'iela v k'âhljo. II. refl. 1. ispeći se ~ M'ieso se l'iepo sp'ẽklo. 2. opeći se ~ Sp'ẽkla sam se na p'ieglo. ◈ Što se j'ampot sp'ẽče i na m'rzlo p'uše.

pečina [peč’ina peč'ine] f stijena, brijeg od golog kamena, klisura, hrid v. stena

pečnica [pečn’ica pečn'ice] f pećnica ~ V pečn'ici se m'oglo naj'ampot s'ẽdem, i do d'ẽvet hl'ebov sp'ẽči.

pedala [ped'ala ped'ale] f pedala ~

pedej [p'edej p'edja] m pedalj ~ M'eriti na p'edje. (duž'ina od v'rha m'aloga p'rsta do v'rha p'âlca dok se š'irom rast'egnejo).

pegla [p'iegal p'iegle] f glačalo ~

peglati (se) [p'ieglati] impf. I. trans. glačati II. refl. glačati se ~ P'amučna r'obača se t'eško p'iegla. ♦ speglati (se) [sp’ieglati] pf. I. trans. ispeglati ~ II. refl. fig. dotjerati se zglačanom odjećom ~ ♦ speglani [sp'ieglani sp'ieglanoga] adj. zglačan ~

pehar [p'ehar p'ehara] m vrč od kamena za vino ili vodu od jednog litra ~

peharec [peh'ârec peh'ârca] m vrč od kamena za vino, vodu od tri dcl do pola litre ~

pehati [p'ehati, p'eham, imp. p'ehaj, sup. p'ehat] impf. 1. bosti, čačkati, bockati 2. zadirkivati, uznemiravati, podbadati ~ Tak d'ugo ga je p'ehav dok su se nie posv'adili. ♦ p'ehati v 'oko bosti u oko (smetati, nije mi po volji dok to vidim) ♦ spehavati [speh’âvati] impf. čistiti, čačkati ♦ napehavati [napeh'âvati] ♦ spehati [sp'ehati, sp'eham] pf.

pehetati [peh'etati, peh'ečem] impf. lebdjeti, lepršati ~

pehnoti [pehnoti se] pf. 1. ubosti se u oko ~ Či h'ọdaš č'ez g'rmje m'ọraš p'aziti ka se ne p'ehneš v 'okọ. ~ P'ehnov sam se v 'oko. 2. povrijediti (koga) riječima ~ D'obro si ga p'ehnov.

pek [p'ek p'eka] m pekar ~ Pre p'eko smo k'upili kr'uha.

pekel [p'ekel p'ekla] m 1. pakao ~ N'išči n'ẽj rad 'išev v p'ekel. 2. sirova nafta ~ P'ekel zv'ira na Pẽkl'ẽnici. = kolomajz

pekleni [p'ekleni pekl'enskoga] adj. paklen

peklenski [pekl'enski pekl'enskoga] adj. paklen ~ T'ọ su b'ile pekl'enske m'uke.

pekoski [p'ekoski p'ekoskoga] adj. pekarski ♦ p'ekoski kr'uh kruh koji nije pećen kod kuće, već je kupljen

pelda [p'ielda p'ielde] f primjer, uzor vrijedan oponašanja ~ ♦ zgled'i kak p'ielda izgledati slabo, bolesno

pelin [pel’in pel'ina] m biljka pelin

pelinkovec [pel’inkovec pel'inkovca] m gorko žestoko piće od pelina ~

peljaj [pẽlj'âj pẽlj'âja, dem. pẽlj'âjec] m voz sijena ~ Zr'aslo je za dv'â pẽlj'âje s'iena.

peljati [p'ẽljati, p'ẽljam, prid. rad. p'ẽljav, p'ẽljala, p'ẽljalo, imp. p'ẽljaj, sup. p'ẽljat] imfp. 1.voziti ~ P’ẽljaj se! 2. voditi ~ ♦ napeljati [nap'ẽljati] pf navesti~ Jẽ tẽ je nap'ẽljav? (prevario te?) (Nap'ẽljati na kr'ivi tr'âk) ♦ nap'ẽljati 'iglo staviti konac u iglu ♦ nap'ẽljati na zlọ navesti na zlo

peljučkati (se) [pelj'učkati, pelj'učkam] impf. I. trans. V'oda pelj'učka. II. refl. D'ietẽ se pelj'učka. (kupa se u malo vode)

peljučnoti [pelj'učnoti, pelj'učnem] pf. malo nalijati (nekoliko kapi) ~ Pelj'učnolo mi je v 'oko.

peljužiti se [pelj’užiti se, pelj'užim se] impf. kupati se u plićaku ~

pena [p'ena p'ene] f pjena ~ P'ene je k'osav, tak je b'iv st'ekli. (srdit, bijesan) ~ P'ene su ž'ẽne ob'irale z j'uhe ka bo j'uha č'ista.

penez(i) [p'enes/p'enezi, pen'es] m novac ~ B'ilo ga pen'es k'aj bl'ata. ~ P'enezi v'eč 'imajo p'ọta. ◈ N'igdi p'eneze v h'rbet ne h'ičejo. ♦ v pen'iezi u novcu ♦ g'otovi p'enezi gotov novac, gotovina ♦ č'isti p'enezi profit ~ Č'iste p'eneze vum dob'iš. ~ Su tọ nie č'isti p'enezi. A k'uliko sam n'uter vl'oživ?

penežljivi [penežlj'ivi penežlj'ivoga] adj. onaj koji ima puno novaca ~ N'ucali bi j'anoga penežlj'ivoga pre h'iži.

penkala [penk’ala penk'ale] f kemijska olovka; penkala ~ P'enkala n'ieče p'isati. Ju je nie zn'ọm d'ugo n'išči n'ucav.

penzija [p'enzija p'enzije] f mirovina ~ N'egda sv'ieta je m'alo što zaslj'uživ p'enzijo.

penzlin [p'enzlin p'enzlina] m kist ~ P'enzlin je t'rdi. St'âra f'ârba je 'išče g'ori.

pepel [p'ẽpel p'ẽpela] m pepeo ~ P'ẽpẽla sam pos'ipala po v'rto, pak vẽ gor'i. ♦ drv'ieni p'ẽpel ~ Drv'ieni p'ẽpel se sk'uhav vu v'ekši količ'ini v'ode. Poč'ekalo se ka se d'oli s'ẽv, a zg'ọrja v'oda se n'ucala za pr'ati v'ieša. Tâ v'oda je i k'ọžo pož'rla. 'Unda se v'ieš nam'ẽtav v kor'ito, i 'išlo se ž'im na M'uro pl'avit. P'okalo se tak d'ugu dok je v'ieš nie d'išev. (Pl'âtno se p'očilo p'âr p'ọt po kor'iti. Pak se nam'očilo vu v'odo. 'Unda se p'okalo. I tak pâr pọt dok se nie spl'avilo.). Tọ so se ž'ẽne j'âko m'ọčile ka su v'ieša zopr'ale. A z'akaj se n'ẽsev v'ieš na M'uro? Z'âto ka ga t'am b'ilo č'uda v'ode, a d'oma bi tr'elo z zd'ẽnca vl'eči č'uda k'ọnti.

pepeliti se [pẽpẽlj'iti se, pẽpẽlj'im se,] impf. valjati se u prahu ili pepelu (o kokoši) ~ K'okoši se pẽpẽl'ijo i tak se č'istijo od t'ẽkuti.

perec [per’ec per'eca] m pecivo ~

pergani [p'iergani p'ierganoga] adj. siv s poprečnim crnim prugama (o peradi) ~ P’iergana k'okoš. (šarena kokoš)

perika [per'ika per'ike] f korov perika ~ Per'ika je kur'uzo obr'âsla.

perket [p'erket p'erketa] m jelo paprikaš ~ P'erket bọ za 'obet. (mađ. paprikás, pörkölt)

perlin [perl’in perl’ina] m perla, biser; biserna ogrlica ~ M’ela je perl’ine k’ọli g’uta.

pernica [p’ernica p'ernice] f 1. pernica ~ V p'ernici su se č'uvale p'ẽroti za p'isati. = toka 2. ukras od perja na šeširu, perjanica ~ M'ađarski šand'âr je m'ev p'ernico na škrlj'âko. ♦ k'apa p'ernica

pero [p'ẽro p'ẽra] n 1. pero 2. oblik krova na jednu stranu ~ Rožen'ice smo d'eli pod j'ano p'ẽro. = voda

perot [p’ẽrot p’ẽroti] f 1. pero 2. krilo (perad, ptice) ~

perotnica [perotn'ica perotn'ice] f 1. dio kolovreta ~ Perotn'ica je s'ukala k'odeljo. 2. daske na mlinskom kolu ~ V'oda r'ivle perutn'ice i tak se k'olo vrt'i.

perotnjak [perotj'ọk perotj'ọka] m vrša, naprava za ribolov ~ Perotj'ọk je od v'rbovi g'ọžvi napr'âvljeni. D'ok r'iba d'ọjde n'uter, n'ẽbre vum.

peršona [perš'ọna perš'ọne] f osoba ~ Tọ pak je f'est perš'ọna. (čl'ovek, ž'ẽna)

peruškati se [per'uškati se, per'uškam se] impf. valjati se u pepelu ili suhoj zemlji, perušati se (o kokoši) ~ = perušiti se

pes [pes p'esa, dem. p'esek] m pas ◈ Tak su kak p'es i m'ọček.

pesek [p’iesek, p’ieski] m pijesak ~ P’ieska b’omo n’ucali za žb’ukaje. ~ Piesek mi v oči let'i. pesnati [p'iesnati p'iesnatoga] adj. pjeskovit ~ P'iesnata z'ẽmlja.

pesji [p'iesji p'iesjega] adj. pasji ~ P'iesja dl'aka je s'ẽposud.

pesma [p'esma p'esme] f pjesma ~ Č'uv sam l'iepo p'esmo pop'ievati.

pešačiti [peš'âčiti, peš'âčim] impf. pješačiti ~ Č'uda smo peš'âčili. Ga nie b'ilo pr'evoza kak d'enes.

pešak [peš'âk peš'âka] m pješak ~ Zd'âlka v'idim peš'âka na c'esti.

pet [p'et, G pet'ejo, DL pet'em, I z pet'emi] num. pet ~ Od pet'ọje d'ece dv'â su ž'ivi.

peta [peta pete, pl.G pet] f 1. peta ~ P'eta me bol’i. ◈ D’ober je kak t’rn v p’eti. 2. redni broj ženskog roda ~ P’eta sam b’ila na r’edo. 3. peta na obući ~ P’eta se rẽsk’ẽlila ♦ l’esna p’eta ležište za dvorišna vrata ♦ p'eta na k'osi ~ Z p'etom se kos'i.

petača [pet’ača pet’ače] f lijeva ruka ~

petačar [pet’âčar pet’âčara] m lijevak, ljevoruk ~ Pet'âčare su s'ilili ka b’odo p’isali z d’iesnom r’ọkom.

petajek [pet'âjek] m ekspr. peta ~ Pet'âjek me bol'i.

petak [pet’âk pet'âka] m bačva od 250 litara ~ Pet'âk v'ina je v paln'ici.

petarda [pet'ârda pet'ârde] f petarda ~ D'eca r'ada h'ičejo pet'ârde.

petati (se) [petati, p'etam, imp. p'etaj, prid. rad. p'etav, p'etala, p'etalo] impf. I. trans. dirati prstima ~ N'ẽj me pet'ati. II. refl. fig. uređivati se ~ Kaj se tak d'ugo p'etaš?

petek [p'etek p'etka] m petak ~ I v sv'etek i v p'etek.

Peter, Petrek [p'ẽter p'ẽtra, p'ẽtrek p'ẽtreka] m muško ime Petar

petnik [petn’ik petn'ika] m sjedište na kojem su dvorišna vrata, lesna peta

pezdeti [pezd'eti, pezd'im, prid. rad. pezdev, pezd'iela, pezd'elo, imp. p'ezdi, sup. p'ezdet] impf. ispuštati crijevne plinove = prdeti ♦ spezdeti se [spezd'eti se] pf. prdnuti ~

phati (se) [ph'ati, pš'ẽm, prid. rad. ph'av, ph'âla, ph'âlo, sup. ph'at] impf. I. trans. 1. trpati, gurati što u što (npr. perje u jastuk) ~ 2. jesti velike količine hrane ~ II. refl. bezobzirno se gurati, rivati se gurati se, uplitati se ~ K'am se ọv st'âri pš'ẽ m'ed ml'âde! ~ Ph'ali su se v h'ižo.♦ naphati [naph’ati] pf. natrpati, napuniti (pipu, lulu)

picajzlin [pic'ajzlin pic'ajzlina] m 1. stidna uš ~ 2. fig. osoba koja inzistira na detaljima (koji iritiraju, suvišnim u očima promatrača) ~ (njem. Fitzläusl)

picaniti [pic'aniti, pic'anim] impf. dotjerivati, lijepo uređivati ~ ♦ fpicaniti [fp'icaniti, fp'icanim] pf. I. trans. urediti (čiju) vanjštinu, dotjerati II. refl. urediti se ~

picek [p'icek p'iceka, f p'icika p'icike] n 1. pile, pilić, kokica ~ P'rve dn'eve m'ali p'iceki m'ọrajo b'iti na s'uhim i t'oplim. 2. piletina ~ Ml'âdi p'icek se sl'agav na s'ofto, jer d'aj ga b'ili sp'ẽkli m'alo bi ga ost'alo. ♦ p'icekovo m'eso piletina

pifkati [p'ifkati, p'ifčem, prid. rad. p'ifkav, p'ifkala, p'ifkalo, imp. p'ifči, sup. p'ifkat] impf. glasanje pilića ~ P'iceki p'ifčejo dok j'im je z'ima.

pifta [p'ifta p'ifte] f vrsta bolesti dišnih organa, kod peradi ~

pijača [pij’ača pij’ače] f piće ~ Pij’ânco je pij’ača gl’avneša kak j’esti.

pijan [p’ijan p'ijanoga] adj. pijan ~ Kaj tr'iezen m'isli, p'ijan gov’ori.

pijančuvati [pij'ančuvati, pij'ančujem] impf. opijati se ~

pijandura [pij'andura pij'andure] f pijanica ~

pijanec [pij’ọnec/pij’ânec pij’ọnca/pij’ânca] m pijanac ~ Pij’ọnec h’ižo d’oli nam’ieče. ♦ pijanka [pij'ânka pij'ânke] f

pijanščina [pijanščina] n pijanstvo ~ N'ẽbrem gl'edati tọ p'ijanščino.

pijašiti [pij’âšiti, pij'âšim, imp. pij'âši, sup. pij'âšit] impf. pijančevati ~ D'ien ne m'ine a ka nẽj pij'âšili.

pijavka [p'ijafka p'ijafke] f pijavica ~

pik [p'ik p'ika] m oruđe za kopanje tvrde zemlje ili kamenja, pijuk, kramp ~

pikač [p'ikač p'ikača] m bodlja ~ Sl'ivovo dr'ievo je p'uno p'ikačov.

pikasti [p'ikasti p'ikastoga] adj. pjegav, točkast ~ P’ikasti je po obr’azo.

pikati [p’ikati, p'ikam, prid. rad. p'ikav, p'ikala, p'ikalo, imp. p'ikaj, sup. p'ikat] impf. I. trans. 1. bosti ~ 2. osjećaj boli, probadanje ~ P'ika me v s'rco. 3. zadirkivati ~ II. refl. bosti se ♦ v'um p'ikati nicati, rasti van ~ G'ọskicama p'erje vum p'ika. ♦ spikati [sp'ikati, sp'ikam] pf. probosti ~ Sp'ikalo me v s'rco. ♦ prepičiti [prep'ičiti] pf. probosti ♦ prepikani [prep’ikani prep'ikanoga] adj. proboden ♦ sprepikani [sprep’ikani sprep'ikanoga] adj. isproboden ♦ napikati ♦ sprepikati [sprep'ikati, sprep'ikam] pf. probosti u velikom broju ~

pikeči [pikeči pik'ečega] bodljikav ~ Š’ipek je pik’eče cv’ietje. ~ Pik'eči grm.

pikerati [pik'ierati, pik'ieram] impf. ciljati na, priželjkivati što radi kakva interesa ~

piknja [p'ikja p'ikje] f točka ~ Z'ev si b'ọm 'ovoga p'eseka z p'ikjom.

piknjasti [p'ikjasti p'ikjastoga] adj. točkast ~ 'Ima p'ikjastoga obr'aza.

piksa [p'iksa p'ikse] f limenka ~ Na p'anko je vazel'in v p'iksi. 'Idi ga don'ẽsi.

pikuša [p'ikuša p'ikuše] f životinja s točkastim pjegama, obično svinja ~

Pilatuš [pil'âtuš pil'âtuša] m Pilat ~ 'I tak je Pil'âtuš pok'âzav na J'ezoša i r'ẽkev je: „Jâ na 'ovomo č'oveko ne v'idim kriv'ice.“ Ali su ga Ž'idovi nie št'eli posljušati.

pilo [p'ilo p'ila] n ekspr. piće ~ B'ilo ga j'ela i p'ila.

pilot [pil’ot pil'ota] m 1. pilot u avionu 2. drveni stup, greda zabijena u zemlju, temelj

pilovina [p'iljovina p'iljovine] f piljevina ~

pilj [pilj p'ilja, dem. p'iljek] m pilj, raspelo, na polju uz cestu, križno drvo ~

piljak [pilj'âk pilj'âka] m turpija, rašpa ~ Pilj'âk je br'us na tri v'ogle.

piljka [p'iljka p'iljke] f drveni čep na bačvi ~

piljkati se [p'iljkati se, p'iljkam se] impf. vrsta igre

pimpek [p'impek p'impeka] m mali muški spolni organ ~ D'ečec je m'ev st'rgane hl'ače pak je p'impeka k'âzav.

pincekovati se [p'incekovati se] impf. igrati igru ~ H'itali smo kam'ieje k c'rti. Što je bl'iže h'itiv, tie je pob'ediv.

pinklec [p’inklec p’inkleca] m zamotuljak, zavežljaj ~ P'inklec je pl'âtno velič'ine r'ọpca št'eromo se v'ogli sv'ežejo. Vu jem se n'ẽsla hr'ọna 'ali pak obl'ieka. ~ D'oma je nie k'uhala, n'ego je z p'inklecom h'ọdala po s'ẽli što bo ji kaj d'âv.

pinta [p'inta p'inte] f pasica hlača oko struka ~

pintar [p'intar p'intara] m bačvar ~ M'ọj j'apa je b'iv p'intar.

pintarija [pintar'ija pintar'ije] f bačvarski zanat ~

pionir [pion'ir pion'ira] m pionir ~ 'Od 29. nov'ẽmbra b'ọš pion'ir.

pipa [p'ipa p'ipe] f 1. pipa, slavina ~ 2. lula ~

pipati [p'ipati, p'ipam/p'iplem, prid. rad. p'ipav, p'ipala, p'ipalo, imp. p'ipaj/p'ipli, sup. p'ipat] impf. 1. ručno čistiti ostatke perja na zaklanoj peradi ~ P'ipati p'iceka. 2. pipati, dirati ~ P'ipati p'uco.

pipec [p’ipec p’ipca] m ticalo ~ J'an k'ukec 'ima t'akše p'ipce ka m'ore po v'odi h'ọdati.

pipnoti [p'ipnoti, p'ipnem] pf. dirnuti ~ P'ipneš ga pak se pl'âče.

pirnati [p’irnati p’irnatoga] adj. crne pljesni točkastog oblika ~ P'irnati zid. P’irnato drievo. P’irnato k’rpo n’ẽbreš opr’ati.

pisani [p'isani p'isanoga] adj. šareni ~

pisanica [p'isanica p'isanice] f uskršnje jaje ~

pisar [pis’âr pis'âra] m pisar ~

pisarnica [pis’arn(ic)a pis'arn(ic)e] f pisarnica, ured, kancelarija ~

pisati (se) [p'isati, p'išem, prid. rad. p'isav, p'isala, p'isalo, imp. p'iši, sup. p'isat] impf. I. trans. pisati ~ P'isat z'adačo! ~ Ne p'iše mu se d'obro. II. refl. prezivati se ~ D'ečec, kak se ti p'išeš? ~ N'ẽbrem se zm'isliti kak se p'iše. ~ Vẽ se dr'ugač p'iše.

pisek [p'isek p'iska] m stabljika pera ~

piskovje [piskovj’e piskovj’â] n mlado perje ~

pismo [p'ismo p'isma] n 1. pismo (novije za list ili listek) ~ P'ismo je d'ošlo z N'emačke. 2. oznaka ~ D'eni m'etra na p'ismo!

piščaj [pišč'aj pišč'aja] m prišt ~ Pišč'aj mu se napr'aviv na č'ẽli.

piščajivi [piščaj'ivi piščaj'ivoga] adj. bubuljičav ~ Piščaj'ivi je po obr'azo.

pišek [p'išek p'iška] m 1. čmar kod peradi 2. hip. dječja guzica ~ Po p'iško bọš d'obiv či naš d'ober.

piškor [p’iškor p'iškora] m riba piškur, čikov (Misgurnus fossilis)

Pišta, Pištek [p’išta p’ište] m oblik muškog imena Stjepan

pitanje [p'itaje p'itaje, sg. I. z p'itajom] n pitanje ~ Post'âvlja se p'itaje, što tu kom'anduje. ♦ p'itaje (je) upitno je ~ P'itaje, da b'omo d'ošli na r'et.

pitati (se) [p’itati se] I. trans. pitati ◈ Što p’ita n’eda. II. refl. pitati se ~ P’itam se či bo tọ d’obro.

piti (se) [p’iti, p’ijem, imp. p’i, pite, sup. p’it] impf. I. trans. 1. piti ~ P'i dok je mr'zla p'iva. ♦ p'očeti p'iti propiti se ~ P'âk je p'očev p'iti. 2. upijati ~ Sp'užva nẽjb’ole p’ije v’odo. II. refl. ~ Nieje tak h’udo, dâ se p’iti. ♦ napiti (se) [nap'iti, nap'ijem, prid. rad. nap'iv/n'apiv, nap'ila, nap'ilo, prid. trp. nap'it, imp. nap'i] pf. I. trans. napiti ~ II. refl. 1. napiti se ~ Nap'i se v'ode. 2. natopiti se ~ Dr'ievo se nap'ilo. ♦ napit [nap'it(i), nap'itoga] adj. napit ~ D'eska je nap'ita. ♦ zapiti [zap'iti] pf. zapiti ~ ♦ odpiti [odp'iti, odp'ijem] pf. otpiti ~

pitovni/pitoven [pit’ọvni pit'ọvnoga] adj. pitom ~ Pit’ọven m’âček.

piva [p'iva p'ive] f pivo ~ De je m'oja p'iva. ~ Dv'ie p'ive sam sp'iv. ~ Ti bi n'ẽj p'iv p'ivo.

pivak [p’ivak p’ivka] m vrsta ptice

plac [pl’ac pl’aca] m mjesto, tržnica ~ N’iega pl’aca. ~ Na pl’aco s’am k’upila parad’ajza.

plač [pl’ač pl’ača] m plač ~ V pl’ač je v’udrila.

plača [pl’âča pl’âče] f plaća ~ ♦ pl’âčni d’ien dan isplate

plačati (se) [pl'âčati, pl'âčam] impf. I. trans. plaćati ~ Plat'im kaj sam d'užen. II. refl. plaćati se ~ Pr'egled se pl'âča. ♦ nadoplačati [nadopl’âčati] impf. nadoplaćati ♦ naplačuvati (se) [naplač’uvati] impf. I. trans. naplaćivati ~ II. refl. naplaćivati se ~

plafta [pl’âfta pl’âfte] f plahta ~ Pom'ori mi pl'âfto žm'eknoti.

plaftica [pl'âftica, pl'âftice] f 1. dem. od plafta 2. opuštena koža ispod vrata krave ~

plaho [pl’aho] adv. plaho ~ Pl’aho gl’edati. v. splašeno

plajba [pl'âjba pl'âjbe] f tesarsko pomagalo za određivanje vertikale, visak ~

plajbati [pl'âjbati, pl'âbam] impf. određivati verikalu

plajhati [pl’âjhati, pl’âjham, imp. pl’âjhaj, sup. pl’âjhat] impf. ispirati kišom; ostaviti na kiši ~ Dr’ievo se pl’âjha l’eto-dv’ie i unda je d’obro za obdel’âvati.

plakati se [pl’akati se, pl’âčem se, prid. rad. pl’akav se, imp. pl’ači se, sup. pl’akat se] impf. plakati ~ D’ọjde mi k’aj se pl’akav.

plankača [plank'ača plank'ače] f vrsta velike sjekire ~ Plank'ača se kor'istila za t'ẽsaje.

plankačiti [plank’ačiti, plank'ačim] impf. fino tesati sjekirom ~

plantavi [pl'antavi pl'antavoga] adj. šepav, hrom ~

plast [pl'âst pl'âsta] m jedan red svježe nakošene trave ~

plašč [pl’âšč pl'âšča] m plašt ~

plašiti [pl'ašiti, pl'âšim, prid. rad. pl'ašiv, pl'âšila, pl'ašilo, imp. pl'aši, sup. pl'ašit] impf. plašiti ~ P'ẽljaj t'oga p'esa kr'ẽj, pl'âši mlad'ino.

platica [pl’atica pl'atice] f 1. podloška za vijak ~ P'odloška 'ide pod m'atico. 2. željezna zaštita za obuću ~ Pl'atica se nam'ietala na p'eto i na g'ọbec od c'ipela. T'ak su c'ipeli b'ili okov'ọni a z t'iem su se m'eje r'âbili i d'uže su drž'ali.

platiti [plat’iti, plat'im, prid. rad. pl'ativ, plat'ila, plat'ilo, imp. pl'âti] pf. platiti ◈ Kie te ne zna dr'âgo bi te pl'ativ. ♦ plat'iti na rač'un uplatiti ♦ g'ori plat'iti preplatiti ~ Nav'iek sam g'ori pl'âčav. ~ 'Išče sam mu g'ori pl'ativ.

platnica [platn'ica platn'ice, pl. platn’ice] f okrugao drveni dio na kotaču seljačkih kola na koji dolazi šinja (drveni vanjski obruč), vijenac kotača ~ Platn'ica se d'elala z br'estovoga dr'ieva.

platno [pl'âtno pl'âtna] n platno ♦ dom'ọče pl'âtno domaće platno tkano u kućnoj radinosti, obično grubog tkanja ~ M'ama mi je d'âla hl'ače zaš'iti z dom'ọčega pl'âtna. ♦ f'ino pl'âtno nježno, podatno platno, tkano od fine pređe

platon [plat'ọn plat'ọna] m pod na kolima od dasaka ~

plavati [pl'avati, pl'âvlem, imp. pl'âvli, prid. rad. pl'avav, pl'avala, pl'avalo, sup. pl'avat] impf. 1. plivati ~ Zn'ọm pl'avati. ~ Pl'âvle kak zid'ârsko tr'iešče. 2. fig. biti potopljen ~ J'aj kaj d'ežđa je p'alo, si b'omo pl'avali. (p'une gr'abe i paln'ice v'ode a i M'ura nas m'ore popl'aviti) ~ Tr'ate pl'âvlejo. ♦ g'ori pl'avati plutati ~ Dr'ievo g'ori pl'âvle. ♦ splavati [spl'avati, spl'âvlem] pf. isplivati

plavec [pl'âvec pl'âvca] m plivač ~ Pl'âvec se pr'edi ftop'i kak ọn kie n'ẽ-zna pl'avati.

plaviš [plav'iš plav'iša] m najslabija rakija ~

plaviti [pl'aviti, pl'âvim, prid. rad. pl'aviv, pl'âvila, pl'avilo, imp. pl'avi, sup. pl'avit] impf. ispirati ~ Ti p'ẽri, jâ b'ọm pl'avila pos'ọdo.

plavkasti [pl'afkasti pl'afkastoga] adj. blijedo svijetloplav ~

plaziti [pl'aziti, pl'âzim, prid. rad. pl'aziv, pl'âzila, pl'azilo, imp. pl'azi, sup. pl'azit] impf. penjati se, gmizati, puzati ~ D'iete pl'âzi. ♦ splaziti [spl’aziti] pf. popeti se ♦ g'ori pl'aziti penjati se, verati se

pleba [pl'ieba pl'iebe] f plavilo za bijelo rublje ~

plebanuš [pleb'ọnuš pleb'ọnoša] m župnik ~

plebati [pl'iebati, pl'iebam] impf. plaviti bijelo rublje ~ ♦ plebanje [pl'iebaje pl'iebaja] n

pleča [pl'eča pl'eča] f ramena ~

plečeni [pl'ẽčeni, pl'ẽčenoga] adj. pleten ~ Na dv'oro je pl'ẽčeni kružj'ọk.

pleh [pl'ẽh pl'ẽha] m protvan, pleh, lim ~

pleh mužika [pl'ẽh m'užika pl'ẽh m'užike] f limena glazba ~ = bandisti

plehovje [pleh'ọvje pleh'ọvja] n pl. t. limovi ~ Vu t'im št'acuno 'imajo pleh'ọvje k'akše 'očeš za k'upiti.

pleme [pl'ẽme] n pleme, rod ♦ za pl'ẽme za rasplod

ples [pl’es pl’esa] m ples ~ Nav’iek r’ada ‘idem na pl’es.

plesati [pl'esati, pl'ešem, prid. rad. pl'esav, pl'esala, pl'esalo, imp. pl'eši, sup. pl'esat] impf. plesati ~ R'ada pl'eše. ~ Pl'eše kak m'edved. (ne zna plesati, nespretan je u plesu) ~ Kot'âč pl'eše na osov'ini. ~ M'oški pl'ešejo k'ọli je kak da je kralj'ica. ~ N'amo pl'esali kak oni 'igrajo. ~ Pl'eše po k'uhji. ~ 'Auto je p'očev pl'esati po c'esti. = zan'âšati se ~ Sẽ mi pl'eše pred očm'i. ~ Pl'ešejo po tr'âvi. (gaze ju) ~ Kaj pl'ešeš tu! (zašto si nestrpljiv?).

plesjavi [pl'esjavi pl'esjavoga] adj. pljesniv ~ I pl'esjavoga kr'uha smo poj'eli.

plesti (se) [pl’ẽsti, pl'ẽtem, imp. pl'ẽti, prid. rad. pl'ẽv pl'ela, pl'ẽlo, prid. trp. pl'ẽtẽni, sup. pl'est] impf. I. trans. plesti ~ J’apa je čr’ez z’imo k’ọrpe pl’ẽv. II. refl. petljati se ~ Nẽj se v'u je pl'ẽsti. ♦ za pl'ẽsti pletaći ♦ preplesti (se) [prẽpl'ẽsti, prepl'ẽtem] pf. ♦ prepleteni ♦ splesti (se) [spl'ẽsti] pf. I. trans. isplesti II. refl. 1. zapetljati se 2. združiti se s nekim (u negativnom smislu) ♦ spreplesti (se) ♦ sprepleteni [sprẽpl'ẽtẽni] adj. isprepleten ♦ zaplesti se [zapl'ẽsti se] pf. zaplesti se

plešivi [plješ'ivi plješ'ivoga] adj. 1. gola zemlja, bez raslinja 2. ćelav, goli na tjemenu ~

pletenka [plet'ienka plet'ienke] f boca opletena šibom ~ Z'emi si plet'ienko v'ina (z) s'obom.

pleti [pleti, pliejem, prid. rad. plev, pliela, plelo, sup. plet] impf. plijeviti (korov) ~ Do p'ọlne sam pl'iela v'rta.

pleva, pleve [pl'eve pl'eve] pl. t. pljeva ~ Što se v pl'eve zm'ieša, sv'ije ga poj'iedo. ~ Bi si prem'isliv daj nẽj mev pl'eve v gl'âvi.

pličak [plič’âk plič'âka] m plićak ~ V plič'âko je t'opleša v'oda kak v gl'obokim.

plifko [pl'ifko] adv. rahlo ~ Tr'e zn'ati sp'ẽči pl'ifko zl'ievanko.

pliserka [plis'erka plis'erke] f naborana suknja ~ Fâldice sẽ ok'ọli po jan p'rst šir'ine.

plitvi [pl'itvi pl'itvoga] adj. plitki ~ V pl'itvim taj'iero je m'eso.

ploča [pl’oča pl’oče] f ploča, ravna ploha; površina ~ Pl’očo beton’ieramo. ~ Obrni si pl’očo. (promijeni razmišljanje) ♦ gramof’ọnska pl’oča

ploha [pl'oha pl'ohe] f pljusak ~ T'akša pl'oha je p'âla. Sẽ je naj'ampot postalo vu v'odi.

plot [pl'ot pl'ota] m plot, drvena ograda od pruća ili letava ~ Na prt'uletje se pl'ot napr'aviv, a v z'imi sk'uriv. ~ Na pl'oto se v'ieš s'ušiv.

plučnjek [plj'učjek plj'učjeka] m gospina trava

plug [plj'uk plj'uga] m plug ~

plužiti [plj'užiti, plj'užim] impf. ravnati, upravljati plugom, voditi plug ~

pljusk [plj'usk plj'uska] m ribički štap ~

pljuska [plj’uska plj'uske] f pljuska ~

pljuskati [plj’uskati, plj'uskam] impf. udarati po obrazu ~

pljusnoti [plj’usnoti, plj'usnem] pf. udariti po obrazu, ošamariti ~

po [po] prep. 1. po ~ D'ọjdi p'omẽne (ili po m'ẽne). 2. niz ~ Po M'uri se sẽ s'ela. 3. posredstvom ~ P'ošlji po br'ato dok pẽ k m'ẽj.

pobeči [pob'eči, pob'iegnem, prid. rad. pob'iegev, pob'iegla, pob'ieglo, imp. pob'egni] pf. 1. pobjeći ~ J'ani su pob'egli pr'iek gr'anice. 2. nekontrolirano izvršiti nuždu u gače ~ Kaj jâ m'orem, pob'eglo mi je. v. vujti

pobegavati [pobeg'âvati, pobeg'âvlem] impf. žuriti se i hodati napola trčeći ~

pobeliti [pob'ieliti, pob'ielim] pf. 1. pobijeliti 2. okrečiti vapnom ~

pobirati (se) [pob’irati se] I. trans. sakupljati ~ 2. fig. zaraziti se ~ S’ako z’imo gr’ipo n’â se pob’ẽrem. II. refl. 1. trošiti se ~ 'Imam č'uda z'âjci pak se mi s'ieno f'est pob'ira. 2. fig. umirati ~ J'an za dr'ugim se pob'ira. ♦ na r'ed pob'irati pozivati na odgovornost

pobiti [pob'iti, pob'ijem] pf. potući, poubijati ~ P'es je p'obiv k'okoši.

pobolšati [pob'olšati, pob'olšam] pf. poboljšati ~ Či se dâ pob'oljšati, z'akaj nie.

pobrati (se) [pobr’ati, pob'ẽrem, imp. pob'ẽri, prid. rad. pobr'av, pobr'âla, pobr'alo, prid. trp. pobr'ọni] pf. I. trans. 1. pobrati, pokupiti ~ Pob’ẽri tọ kaj si rẽst’ẽpẽv. 2. fig. umrijeti (npr. od bolesti) ~ Pobr’alo ga je. II. refl. pokupiti se, otići sa svojim stvarima ~ M'ọramo se pobr'ati odov'ut. ~ D’imo se pob’ẽri! 2. fig. umrijeti ~ P'obrav se. ♦ sk’up pobr’ati sakupiti (na jednu hrpu) ♦ sk’up se pobr’ati skrčiti se, smežurati se

pobrati (se) [pobr'ati, pob'ẽrem] pf. I. trans. pokupiti, sakupiti, pobrati ~ Pobr'ali smo gr'ọzdje. II. refl. pokupiti se, otići ~ Pob'ẽri se 'otod. ♦ spobrati [spobr'ati, spob'ẽrem] pf. sve pokupiti ~ Si sp'obrav r'ehe v'uni?

pobrusiti [pobr'usiti, pobr'usim] pf. malo naoštriti ~ Pobr'usim pak m'orem d'alje kos'iti.

pocek [poc’ek poceka] m prag, podsek ~ P'azi ka se naš pop'ičiv v poc'ek.

pocmukati [pocm'ukati, pocm'ukam] pf. posisati, pojesti sisanjem ~

pocukoriti [poc'ukoriti, poc'ukorim] pf. zašećeriti, zasladiti ~ Či 'očete, pog'ačo si zg'ọr poc'ukorite.

počasi [poč’âsi] adv. s vremenom ~ Poč’âsi b'ọš v'idev k'am t'ọ v'odi.

počem [p'očem] adv. pošto, koliko košta, po kojoj cijeni ~ P'očem su p'ajceki?

počeni [p’očeni p'očenoga] adj. puknut ~ K’rnička je p’ọčena.

počenoti si [poč'ienoti si, poč'ienem si, imp. poč'ieni si, prid. rad. poč'ienov si] pf. čučnuti ~ Ti si ml'ajši pak se l'eži poč'ieneš kak jâ.

počesani [počes’ọni/poč'ẽsani, poč'ẽsanoga] adj. počešljan ~ Kr'ave su poč'ẽsane.

počesati (se) [poč'ẽsati, poč'ẽšem, imp. poč'ẽši, prid. rad. poč'ẽsav, poč'ẽsala, prid. trp. počes'ọni/počes'âni] pf. počešljati ~ Poč'ẽši se ka n'aš kak straš'ilo.

početek [poč'etek poč'etka] m početak ~ N'ieje l'iefko na poč'etko. ♦ na poč'etko, z poč'etkom početkom

početi (se) [p’očeti, p'očnem, imp. p'očni] pf. I. trans. početi ~ D'enes p’očnem z delom. ~ P’očev sam. ~ P’očev b'ọm. (počinjem) II. refl. započeti ~ Da boš se p'očev z d'elom? ~ P'očni se č'itati? (započni s čitanjem)

počinek [p’očinek p’očinka] m počinak ~ Kesno je, tre bo iti na p’očinek.

počinoti si [poč’inoti si, poč'inem si, imp. poč'ini si, prid. rad. poč'inov se, poč'inola se, poč'inolo se] pf. odmoriti ~ Poč'inite si m'alo.

počinjati [poč'ijati, poč'ijam] impf. počinjati ~ N'ẽjte poč'ijati br'ez nas.

počiti [poč’iti, p'ọčim, imp. p'oči, prid. rad. p'ọčiv, poč'ila, poč'ilo] pf. puknuti, prasnuti, tresnuti ~ Šk'af je p'očiv. ~ Dr'ievo je poč'ilo. ~ T'op je p'očiv.

počiti [poč'iti, p'ọčim, imp. p'oči, prid. rad. p'očiv, p'očila, p'očilo] pf. udariti ~ P'očiv ga je po l'ampi. ~ Po r'iti ga p'ọči či je nie d'ober!

počivati si [poč'ivati, poč'ivlem, imp. poč'ivli, prid. rad. poč'ivav, poč'ivala, sup. poč'ivat] impf. odmarati se, mirovati ~ 'Idemo si poč'ivat. ~ P'usti ga, n'ẽj si poč'ivle.

počpolika [počpol’ika] f ptica

počr(e)vina [p'očrevina p'očrevine] f potrbušna slanina ~ P'očrevina sp'âda pod sl'abeše m'iesu.

počrleniti [počrl'ieniti, počrl'ienim] pf. pocrveniti ~ Počrl'ienila je od sr'âma.

počrniti (se) [poč'rniti, poč'rnim] pf. 1. pocrniti, dobiti tamniju put, potamniti 2. podebljati slova ~ Poč'rni m'alo, sl'abo v'idim kaj p'iše.

počrvina [počrv’ina počrv’ine] f donji dio trbuha svinje (kulinarski) ~ Počrv’ina ima r’ed šp’ẽha, r’ed m’esa i d’obra je za suš’iti.

počuti [poč'uti, poč'ujem] pf. počuti, dobiti informaciju ~ N'egdi je poč'uv za tọ mog'učnost.

počvapkati (se) [počv'apkati, počv'apkam] pf. I. trans. poprskati čime masnim (odijelo, papir i sl.) ~ V'es st'ol je počv'apkani z m'ọščom. II. refl. poprskati se ~ Počv'apkav sam se z f'ârbom po hl'ačaj.

pod [p’od, p'od s'ẽbe/p'ọce, p'od t'ẽbe/p'ọte] prep. s A i I: pod 1. (s A) za izricanje smjera ~ P'ọce, n'âse i v'use. 2. (s I) za izricanje mjesta ~ P'od nog'âmi. ♦ p'od m'us moraš, hoćeš-nećeš moraš ~ Či n'iede dr'ugač 'unda p'od m'us! ~ P'od m'us su d'ečki 'išli vu v'ojsko.

pod [p'od p'oda] m pod ~ P'oda sam zr'ibala. ♦ zemlj'eni p'od zemljani pod ♦ drv'ieni p'od daščani pod

pod [p'ot] prep. ispod ~ P'od p'osteljom je k'âhlica.

podarkovati se [pod'arkovati se, pod'arkujem se] impf. razbacivati, rashitavati, nemarno nečim raspolagati (hranom)

podbočiti se [podb'očiti se, podb'očim se] pf. podbočiti se ~

podbrada [podbr'âda podbr'âde] f dio na violini gdje se stavlja brada pri sviranju ~

podbreg [podbr’iek] adv. nizbrdo ~ Podbriek pẽ leži. = podol

podbriti (se) [podbr'iti, podbr'ijem, imp. podbr'i, prid. rad. podbr'iv, podbr'ila] pf. I. trans. obrijati ~ II. refl. obrijati se ~ Podbr'i se, ka naš tak kosm'âti!

podbrivanje [podbr’ivaje podr'ivaja] n brijanje ~

podbrivati (se) [podbr’ivati se] impf. I. trans. brijati ~ II. refl. brijati se ~ S'aki d'ien se podbr'ivlem. ~ 'Imam j'âko br'âdo pak se m'ọram s'ako j'utro podbr'ivati.

poddrezati [poddr'ezati, poddr'iežem] pf. podrezati ~

podefčiti [podefč'iti, podefč'im, imp. pod'efči, prid. rad. pod'efčiv, podefč'ila, podefč'ilo] pf. podučiti ~ N'eda kaj ga što pod'efčiv.

podest [pod’est pod'esta] m postolje, podij ~

podeti (se) [pod'eti se, pod'enem, imp. pod'eni, prid. rad. p'odev, pod'iela, pod'elo] pf. I. trans. podmetnuti ~ S'âmo od s'ẽbe se nie vužg'alo, tọ je m'ọrav n'ešči pod'eti 'ogja. ~ P'odev mu je n'ogo pak je 'opav. II. refl. podmetnuti se, ispriječiti se ~ P'odev se pak je d'obiv po n'oso.

podevati se [pod'ievati se, pod'ievlem se] impf. podmetati se ~ N'ẽj mi se pod'ievati, b'ọm te pog'aziv.

podevirati [podev’irati, 3. l. j. podev'ira] impf. izvirati, kada voda izvire ispod, iza, voda podevira dok se malo iskopa zemlja, ili izvire ispod zida

podežgati [podežg'ati, pod'ežgem] pf. potpaliti ~ V p'eči je sẽ prepr'âvleno sam tr'eba podežg'ati.

podhuljenec [podh'uljenec podh'uljenca] m podmukla osoba, hulja ~

podhuljeni [podh'uljeni podh'uljenoga] adj. podmukao ~

podirati se [pod'irati, pod'iram] impf. I. trans. rušiti ~ Pod'irali su dr'ievje kre p'ọta pak su c'esto zap'rli. II. refl. rušiti se ~ H'iža se s'ọma od s'ẽbe pod'ira.

podižeg [p'odižek p'odižega] m sitno za paljenje vatre ~ 'Ovo s'uho d'eni na str'ọn. Tọ bo za p'odižek.

podjedati [podj’iedati, podj'iedam] impf. nagrizati odozdo ~ N'ekaj podj'ieda t'rsa pak se suš'i.

podkapati [potk'âpati, potk'âpam] impf. potkopavati ~

podlečiti [podl'ečiti, podl'ečim] pf. postaviti skrovito (zamku) ~ = nalečiti

podložiti [podlož’iti, podl'ožim] pf. podložiti ~ Pod je nie r'âven pak tr'e podlož'iti j'ano n'ogo od lom'âra.

podmost [podm'ost podm'osta] m riba podust (lat. Chondrostoma nasus)

podočnjak [podočj'ọk/podočj'âk podočj'ọka/podočj'âka] m podočnjak ~ ‘Ima č’rne podočj'âke.

podojiti [podoj'iti, pod'ojim] pf. pomusti ~ Žur'im se d'imo ka kr'ave pod'ojim.

podol [pod’ọl] adv. nizbrdo ~ Pod’ọl se l’iepo z bec’iklinom pẽlj’ati. = podbreg

podprti [potp’rti, potprem] pf. poduprijeti ~ Sl'iva je tak r'odna ka sam jo m'ọrav potp'rti. K'ite su se p'očele č'iehati od tež'ine.

podpunoma [podp’unoma] adv. potpuno ~ Sẽ je podp’unoma j’asno.

podragati [podr'agati, podr'agam] pf. pomilovati ~ Podr'agaj c'iceka.

podrapati [podr'âpati, podr'âpam] pf. uništiti (postrugati)posebnim plugom korov između biljaka ~ Podr'âpali smo kur'uzo, vẽ bo l'eži z m'otikom pr'ejti.

podremani [podr'iemani podr'iemanoga] adj. pospan, trom ~

podrti (se) [pod’rti, pod'ẽrem] pf. I. trans. porušiti ~ M'ọramo st'âroga šk'edja pod'rti. ~ Pod'ẽri vr'âta! (sruši vrata!) II. refl. porušiti se ~ Dr'ievo se pod'rlo na h'ižo.

podrtina [podrt’ina podrt'ine] f ruševina, razvalina ~ N'egda je b'ilo v'eliko bog'âtstvo a d'enes su s'ame podrt'ine.

podrugačiti [podrug'ačiti, podrug'ačim] pf. ponoviti drugi put ~

podržati (se) [pod’ržati, podrž'im] pf. I. trans. primiti, podržati ~ Pod'rži ka na d'oli p'alo. ~ M'âm ti je l'eži či te što podrž’i. II. refl. odlučno se primiti posla ~ 'Išče m'alo se podrž'imo pak p'ẽmo d'imo.

podržavati [podrž'âvati, podrž'âvlem] impf. podržavati ~

podseči [pods'eči, pods'iečem, prid. rad. pods'iekev, pods'iekla, pods'eklo, imp. pods'eči] pf. podsjeći ~

podsmehavati se [podsmeh’âvati se, podsmeh'âvlem se] impf. podsmjehivati se ~

podsplo [podspl'ọ] adv. stalno, sve poprijeko ~

podsukati [pods’ukati, pods'učem] impf. podvrnuti ~ Pods'uči si hl'ače ka naš po jima g’aziv.

podsuknoti [pods’uknoti, pods’uknem, imp. pods’ukni] pf. zavrnuti ~ Pods’ukni si ruk’âve!

Podturen [pot’uren pot'urna] m Podturen ~ V Podt'urno su G'ori S'ẽlo, Z'aloka, Hrast'inka, Z'avrtje, M'ala Kan'iža.

podufati se [pod'ufati se, pod'ufam se] pf. usuditi se, ohrabriti se ~

podugovati [podugov’âti podugov’âtoga] adj. duguljast ~ J’ẽjce je b’ole podugov’âto kak okr’ọglo.

podurkavati (se) [podurk'âvati, podurk'âvlem, prid. rad. podurk'âvav, podurk'âvala, imp. podurk'âvli, sup. podurk'âvat] impf. I. trans. zaronjavati II. refl. uronjavati

podurknoti (se) [pod’urknoti se] I. trans. zaroniti, podroniti (koga ili što) ~ C'ielo fl'ašo pod'urkni tak ka se d'obro nam'oči. II. refl. zaroniti ~ Pod'urknov sam se v M'uri, 'ali se sl'abo v'idi jer je v'oda k'alna.

podušiti (se) [poduš'iti, poduš'im] pf. ugušiti ~ P'una h'iža je d'ima. Puduš'ili se b'omo.

podvarjati [podv’ârjati, podv'ârjam] impf. posluživati ~ Ž'ẽne su podv'ârjale na gost'uvaju.

podvoriti [podv'oriti, podv'orim] pf. ugostiti, poslužiti ~ Tr'ebalo je č'uda lj'udi podv'oriti.

podvorjenik [podv'orjenik podv'orjenika] m onaj koji je uslužen

podvornica [p'odvornica p'odvornice] f ona koja poslužuje ~ Mar'iča je b'ila podv'ornica v šk'ọli.

podvornik [p’odvornik p'odvornika, f p’odvornica] m osoba koja poslužuje ~

podvugnoti [podv’ugnoti, podv'ugnem, prid. trp. podv'ugjeni] pf. podviti, zavrnuti (tkaninu, platno, hlače, haljinu) ~ Podv'ugni si hl'ače. V'es boš zacaf'utani. ~ Podv'ugnoti se m'ore i st'oljek.

podvust [p'odvust p'odvusta] m riba podust (Chondrostoma nasus) = podmost

pofajtati [pof'âjtati, pof'âjtam] pf. navlažiti ~ L'eži je p'ieglati či se pof'âjta.

pofaliti (se) [pof'âliti, pof'âlim, imp. pof'âli, prid. rad. pof'âliv, pof'âlila, pof'âlilo] pf. pohvaliti se

pofrajhani [pofr'âjhani pofr'âjhanoga] adj. ožbukan ~ Kaj vi n'iemate pofr'âjhano h'ižo?

pofrajhati [pofr'âjhati, pofr'âjham] pf. ožbukati ~ ♦ prefrajhati [prefr'âjhati] pf. ožbukati, prekriti žbukom ♦ sprefrajhati ♦

pofrat [p’ofrat] m u štetu, za baciti, otpad ~ 'Inače bi b'ilo d'obro daj č'ovek nẽj pokv'âriv tak ka na kr'ajo tọ m'oreš kr'ẽj h'ititi, tọ je p'ofrat.

pofratiti (se) [pofr'âtiti, pofr'âtim] pf. uludo potrošiti, potratiti ~ N'ikaj ne r'azmijo napr'aviti pak so s'ẽga materij'âla pofr'atili.

pogača [pog'ača pogače] f pogača ♦ zd'igana pog’ača ♦ pog'ača z m'akom ♦ pog'ača z s'irom ♦ pog'ača z t'ikvom.

pogačica [pog’ačica pog’ačice] f sušilo za tintu ~ Dok se p’isalo z t’intom z pog'ačicom se posuš'ilo ka nẽj d'alje p'ackali.

pogajati (se) [pog'ajati/pog'âjati, pog'âjam] impf. I. trans. upravljati zapregom ~ II. refl. pogađati se, cjenkati se ~

poginoti [pog’inoti, pog'inem] pf. poginuti ~ V'ẽč vojn'ikov se ftop'ilo v M'uri n'ego j'ih je pog'inolo.

pogladiti [pogl'aditi, pogl'âdim, imp. pogl'adi, prid. rad. pogl'adiv, pogl'adila, pogl'adilo] pf. pogladiti ◈ Tr'eba ga z b'otom pogl'aditi.

poglavar [poglav'âr poglav'âra] m poglavar ~

pogledati (se) [poglẽdati, pogl’ednem, prid. rad. pogl’ẽdav, imp. pogl’ẽdni] pf. I. trans. pogledati ♦ sâm poglẽdati uvjeriti se II. refl. pogledati se ~ Pogl’ẽdni se kak zgled’iš.

pogledavati (se) [pogled'âvati, pogled'âvlem] impf. I. trans. pogledavati II. refl. pogledavati se ~ Lj'udi su se pogled'âvali i č'udili.

pognoti se [p'ognoti se, p'ognem se] pf. sagnuti se ~

pognjeni [p'ogjeni p'ogjenoga] adj. pognut, zguren ~ P'ogjena gl'âva.

pogoditi (se) [pogod’iti, pogod'im, prid. rad. pog'odiv, pogod'ila, pogod'ilo, imp. pog'odi] pf. I. trans. pogoditi ~ Pogod'ilo me. II. refl. pogoditi se, dogovoriti cijenu, ugovoriti iznos ~ Kak smo se pogod'ili tak n'ẽj bọ.

pogojavati [pogoj'âvati, pogoj'âvlem] impf. odgonetavati ~ Pogoj'âvali su 'ali su nie m'ogli pog'unoti.

pogorelec [pogor'elec pogor'elca] m onaj koji je pogorio, kojemu je izgorjela kuća ~

pogostiti (se) [pog'ostiti, pog'ostim] pf. I. trans. pogostiti, poslužiti jelom i pićem ~ II. refl. pogostiti se, poslužiti se jelom i pićem ~

pograbiti se [pogr’abiti, pogr'âbim se] pf. sukobiti se ~ Pogr'abili su se.

pogrditi se [pog'rditi se, pog'rdim se] pf. eufem. unerediti se ~ = onesnažiti se

pogrešiti [pogr'ešiti, pogr'ešim, imp. pogr'eši, prid. rad. pogr'ešiv] pf. pogriješiti ~ S'aki č'ovek n'egdi v živ'oto pogr'eši.

pogunoti [pog'unoti, pog'unem] pf. odgonetnuti, pogoditi ~ Pog'uni či m'oreš. ~ Nigd'âr naš pog'unov!

pogutavati [pogut'âvati, pogut'âvlem] impf. teško gutati ~ K'oma je pogut'âvav hr'ọno.

pogutnoti [pog’utnoti, pog'utnem] pf. progutati ~ Kaj si t'uliko r'ivleš v z'ọbe či n'ẽbreš pog'utnoti. ~ Tọ bọ t'eško pog'utnov. (teško će to riješiti. Teško će izaći na kraj.)

pohabani [poh'âbani, poh'âbanoga] adj. istrošen ~ 'Ọv r'ẽmen je tak poh'âbani ka bọ ga tr'e zamen'iti.

pohajati se [poh'âjati, poh'âjam] impf. posjećivati se ~ B'ilo nas ga 'osem br'ače. Nigd'âr smo se nie sv'adili, si smo se poh'âjali.

pohajsnoti se [poh'ajsnoti, poh'ajsnem] pf. okrznuti se ~ Kr'ava se r'ada poh'ajsnola v z'id ka se poč'ọhala.

pohariti se [pohar'iti se, poh'arim se] pf. očešati se ~ Kr'ava se r'ada pohar'ila v ka'kši g'rm ka si je m'uhe st'irala.

pohasniti [pohasn'iti, pohasn'im] pf. biti djelotvorno; koristiti u liječenju ~ M'ore naškod'iti i zapros'iti zl'ọ, 'ali pohasn'iti n'ẽbre n'išči. S'amo po bož'âjskoj j'âkosti m'oreš ozdr'aviti.

pohititi [poh’ititi, poh'itim] pf. pobaciti (žena) ~ Ž'ẽna je poh’itila.

pohlepen [pohl'ẽpen pohl'ẽpnoga] adj. pohlepan ~ Č'ovek n'ẽsme b'iti pohl'ẽpen.

pohlepnost [pohl’ẽpnost] f pohlepa ~ K'akša je tọ pohl'ẽpnost! Sẽ bi sam s'ẽj zgrn'ov.

pohraniti [pohr’âniti, pohr'ânim] impf. potrošiti zalihe hrane, dajući za hranu ~ St'âro s'ieno smo pohr'ânili.

poiskati [po'iskati, po'iščem] pf. potražiti ~ Po'išči j'apo pak ga n'uter poz'ovi.

pojas [poj'âs poj'âsa] m pojas ~ S'ọsed Đ'ura se i v z'imi pr'âv pre zd'ẽnco g'ol do poj'âsa.

pojata [poj’ata poj'ate] f staja za krave, konje ~

pojava [poj’âva, pojâve] f grubo seljačko platno od konoplje, veličine cca 3ẽ4 metra ~ Na poj’âvi smo suš’ili z’rje.

poječkavati [poječk'âvati, poječk'âvlem, prid. rad. poječk'âvav] impf. jesti malo pomalo ~ B'ole mi p'aše ka poječk'âvlem nego kaj se naj'ampot č'uda n'ajev.

pojeđen [poj'eđen poj'eđenoga] adj. pojeden ~ 'Oprava mi je sâ poj'eđena. (M'oljci su jo prej'eli)

pojesti (se) [poj’esti, poj'iem] pf. I. trans. pojesti ◈ Dok si ml'âdi i v'ola bi p'ojev. II. refl. mentalno se iscrpiti ~ 'Oče se poj'esti, tak je st'ekli. ♦ doli pojesti ogoliti, sasvim pojesti ~ G’osenice su sẽ l’istje na dr’ie vi d’oli p’ojele. ♦ spojesti [spoj’esti, spoj'iem] pf. pojesti ~ Spoj'ečte te j'abuke pr'edi kak se pokv'ârijo.

pojgva [p'ọjgva p'ọjgve] f tava ~ Na šp’orhoto je p’una p’ọjgva r’ib.

pokač za muhe [p'okač za m'uhe] m alatka za ubijanje muha ~

pokajica [p'okajica p'okajice] f zima od koje drvo puca

pokapati [pok'âpati, pok'âpam] impf. pokapati, sahranjivati ~ Na gr'ọbjo se m'rtvi pok'âpajo.

pokapati [pok'apati, pok'apam] pf. pokapati (kapljicama tekućine) ~

pokatati se [pok’âtati, pok'âtam] impf. zabacivati, premještati stvar koju ne trebamo iz kuta u kut ~ D'âm ti te c'ipẽle, tak i tak se tu pok'âtajo po h'iži.

pokati (se) [p’okati, p’ọkam, prid. rad. p’okav, p’okala, p’okalo, imp. p’ọkaj, sup. p’okat] impf. I. trans. 1. zvuk: praskati ~ N’ekaj je poč’ilo. 2. prati rublje na koritu ~ Ž’ẽne su p’okale fl’ake na M’uri. 3. pucketati ~ Dr’ievo l’iepo p’ọka v p’ẽči. 4. pljuskati, udarati ~ P'okati po v'odi. ~ T'oča je p'okala po kur'uzi. II. refl. udarati se ~ Sam se p’okala po r’iti (izraz: nije ju bilo briga)

pokazati (se) [pok'âzati, pok'âžem] pf. I. trans. pokazati ~ Pok'âži mu p'ọta. ~ H'oj s'iem ka ti n'eka pok'âžem. ~ Vẽ ti bọm jâ pok'âzav. (sad ću ti pokazati/roditeljska prijetnja djetetu koje je bilo zločesto da će biti kažnjen.) II. refl. pokazati se, pojaviti se, dati dobre rezultate, iskazati se ~ Pok'âžite se! ~ S'eme se d'obro pok'âzalo. ~ Či se d'ober pok'âžeš b'ọš za st'âlno z'eti. (u radni odnos) ~ M'esec se pok'âzav. ~ L'iepo si se pok'âzav.

pokehdob [pok'iehdọp] konj. budući da, s obzirom na to ~

pokja [p’ọkja p'ọkje] f pukotina ~ Črez p'ọkjo su mr'âvlje d'ošle v h'ižo.

poklanjati se [pokl'ajati se, pokl'âjam se] impf. pozdravljati se ~ Lj'udi su se nav'iek pokl'ajali jan dr'ugomo, a nie kak d'enes, sam pr'ejde p'ọlek t'ẽbe bez r'ieči.

pokleknoti si [pokl'ẽknoti si, pokl'eknem si, prid. rad. pokl'ekev/pokl'ẽknov, pokl'ekla/pokl'ẽknola, pokl'eklo/pokl'ẽknolo, imp. pokl'ẽkni si] pf. spustiti se na koljena, kleknuti ~

poklopec [p’oklopec p’oklopca] m poklopac ~ ‘Otpri p’oklopca!

poklopiti [pokl'opiti, pokl'opim] pf. poklopiti ~ Z r'igljom pokl'opi r'ọjgljo, bọ se pr'edi v'oda vr'iela.

poklopljeni [pokl'opljeni pokl'opljenoga] adj. poklopljen ~

pokojni [pok’ọjni pok'ọjnoga] adj. pokojni, umrli ~ St'âri j'apa i m'ama su pok'ọjni.

pokojnik [pok’ọjnik pok'ọjnika] m pokojnik ~ Pok'ọjnik je n'egda l'ẽžav d'oma a d'enes je v kap'uri.

pokoljenje [pokol'ieje pokol'ieja] n naraštaj, preci ~ M'alo su nam prepov'iedali za n'aše pokol'ieje.

pokopati [pokop'ati, pok'opam] pf. pomalo, djelomično kopati na površini zemlje, obično na vrtu ~ S'aki č'âs m'alo v'rta pok'opam.

pokopič [pok’ọpič pok'ọpiča] m grobar ~

pokora [pok’ọra pok'ọre] f pokora, pokajanje ~

pokoriti [pok'oriti, pok'orim] pf. pokoriti ♦ spokoriti [spok'oriti, spok'orim] pf. upokoriti ~

pokositi [pokos'iti, pokos'im, imp. pok'ọsi, prid. rad. pok'osiv, pokos'ila, pokos'ilo, prid. trp. pok'ošeni] pf. pokositi ~ St'âri lj'udi su t'očno zn'ali da tre pokos'iti tr'âvo za s'ieno.

pokriti [pokr’iti, pokr'ijem] pf. pokriti ~ Pokr'i se za g'ujom.

pokriv [p’ọkriv p'ọkriva] m pokrivalo, pokrivač; stvar za pokrivanje ~ Nakup'uvala sam kajk'akše p'ọkrive. ~ Zemi s'obom i p'ọkrive za m'ârho.

pokuriti (se) [pok'uriti, pok'urim] pf. I. trans. utrošiti loženjem (drvo, ugljen) ~ Č'uda d'rv pok'urimo čr'ez z'imo. II. refl. naložiti se u maloj količini ~ M'alo se pok'uri pak bọ t'opleše.

pokvariti (se) [pokv'âriti, pokv'ârim, prid. rad. pokv'âriv, pokv'ârila, pokv'ârilo, imp. pokv'âri] pf. I. trans. pokvariti, uprskati, upropastiti ~ De se gut n'ọjde sẽ pokv'âri. ~ Pokv'ârili su mi ves'elje. II. refl. pokvariti se ~ M'otor se pokv'âriv. ♦ pokvarjeni [pokv'ârjeni pokv'ârjenoga] adj. pokvaren, iskvaren~ 'Angel pokv'ârjeni!

pol [p’ọl] adv. pola ~ D'ošli smo do pọl p'ọta. ~ N'iti p'ọl ga ga nie. ~ P'ọl bo m'ẽj, p'ọl pak t'ẽj. ~ Na te p'ọl m'eje. (kaže se nekomu tko nije voljan učiniti nešto dobrovoljno kad ga se moli) ♦ p'ọl-p'ọl pola-pola ~ Podel'imo se p'ọl-p'ọl

poleči [pol'ẽči, pol'ẽgnem, prid. rad. pol'ẽgev, pol'ẽgla, pol'ẽglo, imp. pol'ẽgni] pf. uleći se, dobiti udubinu, uleknuće (o sijenu, slami i sl.), slegnuti se ~

poleči [pol'ẽči, pol'egnem] pf. poleći, polegnuti ~ St'iha d'oli pol'ẽgni.

polegnjeni [pol'egnjeni, pol'egjenoga] adj. polegnut ~ P'ọl pšen'ice je pol'egjeno.

poleguvati (se) [poleg'uvati, poleg'uvlem] impf. I. trans. stavljati u ležeći položaj ~ II. refl. dobivati udubinu, uleknuće (o sijenu, slami i sl.), slijegati se ~

polek [p'ọlek] adv. 1. pokraj ~ P'ọlek m'ẽne si s'ẽdi. 2. biti prisutan ~ B'iv je p'ọlek dok smo se dogov'ârjali. 3. zbog, zahvaljujući ~ P'ọljek t'ẽbe smo zakesn'ili na vl'ak.

poletviti [pol'ẽtviti, pol'ẽtvim] pf. postaviti letve na krovnu konstrukciju ~ Z'utra pol'ẽtvimo i g'ori čr'iepa nam'ẽčemo.

polevati (se) [pol'ievati, pol'ievlem, imp. pol'ievaj, sup. pol'ievat] impf. polijevati ~

poležato [polež'âto] adv. u ležećem položaju, vodoravno ~ Tr'âva je polež'âta. ~ Polež'âta pšen'ica je sp'rhla.

poležavati [polež'âvati, polež'âvlem] impf. odmarati se malo po malo ležeći ~

polič [p'olič p'oliča] m stara mjera za tekućine, polić = 0,706362 litre

polne [p'ọlne p'ọlneva] n podne ~ P'olne zvon'i. ♦ pr'et p'ọlne, pr'et p'ọlnevom, dop'ọlne prijepodne ~ Z'utra do pr'etp'ọlne smo pri vas. ~ Pr'et p'ọlnevom smo d'oma. ~ C'ielo dop'ọlne tu stoj'im. ♦ p'osle p'ọlne poslijepodne ~ P'osle p'ọlne bọ d'iešč.

polnočka [p'ọlnọčka p'ọlnọčke] f polnoćka ~

Polona [pol'ona pol'one] f oblik ženskog imena Apolonija

polovičar [polov'ičar polov'ičara] m dvospolac, niti muško niti žensko

poljar [polj'âr polj'âra] m čuvar polja v. štukar

polje [p'olje p'olja] n polje ~ 'Idemo n'apolje/na p'olje. ♦ G'ọrje p'olje polje od Matekuvca do Ferketinca

pomagač [pomag’âč pomag’âča] m pomoćnik ~ L’efko je t’ẽbi d’elati da imaš d’obre pomag’âče.

pomagati [pom'âgati, pom'âžem] impf. pamagati ~

pomali(m) [pom’ali(m), komp. pom'eje] adv. polako ~ Sam pom’alim! ~ Pom’alim d'avko d'ẽmo. ~ Pom'alim se p'ẽljaj. (vozi polako). ~ Pom'eje v'ozi. (vozi sporije) ◈ Fl'ẽtno se d'avko d'ọjde a pom'alim išče d'ale. ♦ pom'alim k'uhati kuhati na laganoj vatri

pomesti [pom'ẽsti, pom'ẽtem] pf. pomesti ~

pometati (se) [pom’ietati, pom'iečem] impf. 1. poslagivati 2. seljakati II. refl. stvar koja se premješta kao nepotrebna ~

pometati [pom’ẽtati, pom'ẽčem, imp. pom'ẽči, prid. rad. pom'ẽtav, pom'ẽtala] pf. poslagati ~ Pom'ẽčite taj'iere i žl'ice na st'ol.

pometati [pom’etati, pom'iečem, imp. pom'ieči, prid. rad. pom'etav, pom'etala, pom'etalo, sup. pom'etat] impf. mesti metlom ~ S'ako sob’oto 'ili pred k'akši sv'etek se pom'etav p'ọt i dv'ọr.

pomiriti (se) [pom'iriti, pom'irim] pf. I. trans. pomiriti II. refl. smiriti se ~

pomisliti [pom'isliti, pom'islim] pf. pomisliti ~ N'iti pom'isliti!

pomjati [p'ọmjati, p'ọmjam] impf. sjećati se ~ Ne p'ọmjam tak d'avko.

pomlađeni [poml'ađeni poml'ađenoga] adj. pomlađen ~ Vẽ zgled'ite l'iepo poml'ađeni.

pomlajeni [poml'ọjeni poml'ọjenoga] adj. onečišćeno blatom ~ Tr'ate su poml'ọjene p'osle p'oplave.

pomljati [p'ọmljati, p'ọmljam] impf. pamtiti, sjećati se ~ K'uliko j'â p'ọmljam, tọ je m'ọralo b'iti šẽzdes'etoga l'eta dok je t'oča sẽ p'olje spot'rla.

pomoč [p'omoč p'omoči] f pomoć ~ I tọ mi je n'ekša p'omoč! 'Išče me dz'âj nam'ieče. ~ Z b'ọžjom pomočj'ọm sẽ bọ. ♦ b'iti na p'omoč biti od pomoći, biti korisno ~ Tọ mi je č'uda na p'omoč.

pomoči (se) [pom'oči, pom'orem, impf. pom'ori, prid. rad. pom'ogev, pom'ogla] pf. I. trans. pomoći ~ K'uliko b'ọm m'ogev jâ ti pom'orem. ~ H'odi kc'ọj, b'ọš mi pom'ogev. ~ M'orem vam kak pom'oči? ~ Pom'orite mi! (uzvik upomoć) II. refl. ojačati se, oporaviti se ~ L'iepo se pom'ogev.

pomodriti [pom'ọdriti, pom'ọdrim] pf. poplaviti, dobiti modru boju ~ K'ọpali smo se v m'rzli v'odi pak smo pom'ọdrili.

pomreti [pomr'ieti, 1. l. mn. pom'erjemo] pf. poumirati, izumrijeti ~ St'âri so p'omrli a ml'âdi ga nie.

ponašati se [pon'âšati se, pon'âšam se] impf. ponašati se ~ Nẽ bi se sm'eli tak pon'âšati. ~ Nẽ zn'aš se kak pon'âšati v t'akši situ'aciji.

ponavljati [pon'âvljati, pon'âvljam] impf. ponavljati ~ Pon'âvlja r'azreda.

pondelek [pond'ielek pond'ieljka] m ponedjeljak ~ V pond'ielek n'iti tr'âva ne r'âste.

poništiti [pon’ištiti] pf. uništiti ~ K’uliko gut okop’âvleš dr’ača n’ẽbreš pon’ištiti.

poniznost [pon’iznost pon'iznosti] f poniznost ~ Pon'iznost fal'i.

ponoreti [ponor'eti, ponor'iem, imp. pon'ori, prid. rad. pon'orev, ponor'iela, ponor'elo] pf. poludjeti ~

ponoviti [pon’oviti, pon'ovim] pf. 1. obnoviti; učiniti novim ~ L’iepo ste si sẽ pon’ovili. 2. ponoviti; reći još jedamput ~ ‘Išče jampot mi pon’ovi.

ponuc [pon'uc pon'uca] m upotreba, uporaba ~ Za pon'uc je je 'ali je n'ie za sẽ.

ponucati [pon'ucati, pon'ucam] pf. potrošiti, upotrijebiti ~ I b'ez tr'uca se pon'uca.

ponujati (se) [pon'ujati, pon'ujam] impf. nuditi ~ Nẽj mu t'uliko pon'ujati či t’ je r'ẽkev da na k'upiv. ~ Nam ti pet l'iet pon'ujav. Vẽ si z'emi či 'očeš. ~ Dok ti se pon'uja tr'eba pobr'ati.

ponujeni [pon'ujeni pon'ujenoga] adj. ponuđen, koji se nudi ~ Pon'ujenomo tež'âko nie tre žl'ica.

pop [p’op p'opa] m pop; svećenik ◈Tọ te 'ide kak p'opa spr'evod. (treba izvršiti i neugodan zadatak)

popajdoč [popajd'ọč] adv. usput, istodobno ~

popariti (se) [pop'ariti, pop'ârim, prid. rad. pop'ariv, pop'ârila, pop'arilo, imp. pop'ari] pf. I. trans. 1. polijati vrelom vodom 2. fig. namrznuti bilje, obično na jesen ~ Mr'az je sẽ po v'rto pop'ariv.

popasti [pop'asti, 3. l. j. pop'âse] pf. popasti, pojesti svu travu ~ Kr'ave su pop'asle sọ tr'âvo na tr'ataj.

popeglati [pop’ieglati, pop'ieglam, prid. rad. pop'ieglav, pop'ieglala, pop'ieglalo, imp. pop'ieglaj] pf. lagano poglaćati, dodatno poglaćati ~ Sam m'alo r'obačo pop'ieglam i 'idemo.

popek [p'ọpek p'ọpka] m pupak ~

popevati [pop'ievati, pop'ievlem, imp. pop'ievli, prid. rad. pop'ievav, pop'ievala, pop'ievalo, sup. pop'ievat] impf. pjevati ~ Pop'ievle kak ft'ič. ~ Pop'ievle kak daj se spov'iedav. ~ Pom'alim d'ielam i pop'ievlem.

popevka [pop'ievka pop'ievke] f popijevka = pesma

popičiti se [pop'ičiti se, pop'ičim se] pf. spotaknuti se ~ Pop'ičila sam se na št'iengico.

popitati [pop'itati, pop'itam] pf. ispitati, saznati postavljajući pitanja ~ B'ọm ga jâ pop'itala kaj je zapr'af b'ilo.

poplaviti (si) [popl'aviti, popl'âvim, imp. popl'avi, prid. rad. popl'aviv, popl'avila, popl'avilo] pf. 1. gl. od poplava ~ V'rti su popl'âvleni. 2. ekspr. popiti ~ Popl'avi si.

poplaviti [popl'âviti, popl'âvim] pf. poplaviti, dobiti plavu boju ~ Popl'âviv je od z'ime.

popletati se [popljietati se, popl'iečem se] impf. posrtati, plesti se, smetati, sapletati se ~ Tak je b'iv p'ijan ka su se mu n'oge popl'ietale.

poplon [p'oplon popl'ona] m poplun ~

popoditi [pop’oditi, pop'odim] pf. staviti pod, podnu oblogu ~ Č'ekam m'ẽštre ka mi pop’odijo h'ižo.

popolne [pop'ọlne] adv. popodne ~ S'ako pop'ọlne si l'ežem. = posle polne

poposki [pop'ọski pop'ọskoga] adj. popovski ~ Pop'ọske z'ẽmlje.

popovica [pop'ọvica pop'ọvice] f dječja suknjica sašivena od domaćeg platna ~ Bl'kla sam dẽt'ẽto pop'ọvico. ~ Pop'ọvica se bl'âčila i d'ečecima i p'uckama.

popovina [p’opovina] f vrsta drveta

popraviti (se) [popr’aviti, popr'âvim] pf. I. trans. 1. popraviti ~ M'ọram si popr'aviti bec'iklina. ~ Rad d'ielam, z d'elom si ž'ivce popr’âvim. 2. ispraviti ~ Kaj č'ovek pokv'âri m'ore i popr'aviti. II. refl. popraviti se ~ Tie č’ovek se nigdâr na popr’aviv.

poprečki [popr'ečki] adv. 1. poprijeko ~ T'eško se z j'im spom'inati da sẽ popr'ečki gov'ori.

poprek [popr'iek] adv. prosječno ~ Či sẽ popr'iek z'ememo, dob'imo 'ovo c'ifro.♦ sẽ popr'iek, z'eti se popr'iek

poprijeti (se) [popr'ijeti, popr'imem] pf. I. trans. 1. poprimiti uhvatiti II. refl. popirimiti se ~ Tre bọ se m'alo b'ole popr'ijeti či d'enes 'očemo b'iti got'ovi z d'elom.

popuhavati [popuh’âvati, 3. l. j. popuh'âvle] impf. piriti, lagano puhati ~ V'eter popuh'âvle.

popuščati [pop'uščati, pop'uščam] impf. popuštati ~ Pop'uščaš mu, pak te kor'isti.

porađati (se) [por'ađati, por'âđam, prid. rad. por'âđav, por'âđala] impf. porađati, roditi ~ Ž'ẽne su se d'oma por'âđale.

poravnati (se) [por'avnati, por'avnam] pf. I. trans. poravnati ~ II. refl. namjestiti se ~

poredati (se) [por'edati, por'edam] pf. poredati, postaviti, svrstati u red ~ Sọ d'eco je por'edav, od nẽjv'ekšega do nẽjm'enšega.

poreden [por'eden por'ednoga] adj. uračunljiv ~ P'usti ga na m'iro, v'iš da je nie por'eden.

porez [p'ores p'oreza] m porez ~ P'ajcek je d'išev za p'ores.

porezati (se) [por'ezati, por'iežem] pf. I. trans. porezati, obrezati ~ Tr'eba por'ezati g'rma jer se pr'ẽvẽč rezr'âsev. ~ Za dv'ie-tr'i v'ure por'iežemo kurz'ije. II. refl. porezati se ~ P’azi ka se ne por’iežeš na st’aklo.

porga [p’orga p'orge] f veresija, kredit ~ N'ẽbreš v'ẽč dob'iti na p'orgo, 'išče od z'âdji p'ọt 'imaš d'uga.

porhot [p'orhot p'orhota] m flanel ~ D'âla b'ọm od p'orhota postel'ijav zaš'iti.

porhotni [p'orhotni p'orhotnoga] adj. koji je od flanela ~ P'orhotne r'obače su za z'imsko d'ọp.

poribati [por'ibati, por'ibam] pf. malo, površno oribati četkom (za razliku zribati) ~ Ka n'aš zdr'âpav, sam por'ibaj m'alo.

porigati (se) [por'igati, por'igam] pf. povratiti ~ S'am ka je z kr'čme vum st'av, se por'igav.

porinoti (se) [por'inoti, por'inem, prid. rad. por'inov, por'inola, por'inolo, imp. por'ini] pf. I. trans. 1. pogurnuti ~ Či ga d'alje por'ineš d'alje je je. ~ Por'inoli su č'una v M'uro. 2. nametnuti; uvaliti, dovesti u neugodan položaj ~ B'ez p'itaja su mi por'inoli t'oga p'osla. ~ Dr'ugi su ga por'inoli v tọ. II. refl. pogurati se ~ Por'ini se v p'rvi r'ed! ♦ n'uter por'inoti ugurati = naph'ati ♦ v'um por'inoti izgurati = zr'ivati ♦ por'inoti kr'ẽj odgurnuti ~ Por'ini kr'ẽj či ti je na z'âdevi! ♦ por'inoti na (koga) svaliti ~ Sẽ d'elo su por'inoli na m'ẽne.

porišče [por'išče por'išča] n 1. drvena drška za alat 2. držač biča

porob [por'ọb por'ọba] m panj od porušenog drveta ~ Por'ọbe smo vum sk'âpali pak sam n'âti z'ẽmlji kur'uzo pos'ejali.

poroditi (se) [porod’iti, porod'im] pf. poroditi, roditi ~

porušiti (se) [por'ušiti, por'ušim] pf. I. trans. porušiti II. refl. fig. propasti, oslabiti ~ 'Otkak je zbẽt'ẽžav, f'est se por'ušiv.

poružiti [por'užiti, por'užim] pf. ~ Por'uži po vr'âti. (pokucaj na vrata)

posaditi (se) [posad'iti, posad'im] pf. I. trans. posaditi ~ 'Ovo s'eme je za posad'iti. (ovo sjeme je za sađenje)

posanjknoti (se) [pos’ajknoti, pos'ajknem] pf. poskliznuti se po nečemu što manje sklisko nego led, npr. snijeg, daska ~

posasiti se [pos'asiti se, pos'asim se] pf. 1. slegnuti se, primiriti se, ohladiti se (o pjeni, kipućoj vodi...) ~ V'oda se posasi dok se pr'estane vr'eti. 2. susteći se, porušiti se u zdravlju, propasti ~

poscanec [posc'ọnec/posc'ânec posc'ọnca] m pej. popišanko ~ Posc'ânec posc'ọni, h'odi vum z h'iže.

poscani [posc'ọni/posc'âni, posc'ọnoga/posc'ânoga] adj. poscan ~ Što se z d'ecom 'igra, d'imo 'ide posc'ọni.

poscanjka [posc'ọjka posc'ọjke] f pej. popišanka ~

poscati (se) [posc’ati, pošč'im, prid. rad. p'oscav, posc'âla, posc'alo, imp. p'ošči] pf. I. trans. popišati ~ P'oscav je z'ida. II. refl. upišati se ~ P'oscav se v g'ače. ~ Sk'orom sam se p'oscav od str'âha. ~ D'iete se posc'alo.

poseči (se) [pos'eči, pos'iečem, imp. pos'eči, prid. rad. pos'iekev, pos'iekla, pos'eklo, prid. trp. pos'ečeni/poseč'ieni] pf. I. trans. posjeći ~ Jabuko b’omo vum posekli jer nam vrto hlâda diela. II. refl. posjeći se ~ Pazi dok ciepaš ka se naš posiekev.

posedavanje [posed'âvaje posed'âvaja] n časkanje ~ V z'imsko d'ọp se v'ẽč posed'âvle.

posedavati [posed'âvati, posed'âvlem] impf. časkati, biti kod nekoga ~ Po z'imi se vẽč posẽd'âvle.

posedeti [posed'eti, posed'im] impf. sjediti kratko vrijeme ~ M'alo si posed'im pak pẽm d'alje.

poseduvati [posed’uvati, posed'uvlem] impf. posjedati, sjesti ~ Posed'uvali su si po tr'âvi.

posehnoti se [pos'ehnoti se, 3. l. j. posẽhlo se] pf. splasnuti ~ K'ruh se l'iepo zd'igev, 'unda pak se v k'âhli pos'ehev. ~ V'oda se pos'ehla. (smanjio se vodostaj)

poseje [pos’eje pos'eje] pl. t. mekinje ~ Pos'eje su se d'âvale kr'avam pak sv'ijam.

posek [p’osek pos'eka] m mošnja spolnog organa rasplodnog mužjaka svinje ~

posel [p’osel p’osla] m posao ~ Pr'imi se p'osla. ~ ‘Idi si p’osla ‘iskat!

posem [pos'iem] adv. posve ~

poseriti [pos'ieriti, pos'ierim] pf. osijedjeti ~ Lâsi so ti posierili.

posesti (se) [pos'ẽsti se] I. trans. posjesti II. refl. splasnuti ~ Biskv'it se n'ẽsme pos'ẽsti. = doli se posesti

posesti si [pos'ẽsti si, posed'im si, imp. pos'ẽdni si, prid. rad. pos'edev si, posed'iela si, posed'elo si] pf. nakratko sjesti, odmoriti ~ Vi si m'alo pos'ẽdite dok se jâ ne v'rnem. ~ N'išči ga ne t'ira, či n'ẽbre si pos'ede. ♦ d’oli si pos'ẽsti posjedati ~ Pos’ẽdite si d’oli na tr’âvo.

poskakavati [poskak'âvati, poskak'âvlem] impf. poskakivati ~

poskrbeti se [posk'rbeti se, poskrb'im se, imp. posk'rbi se, prid. rad. posk'rbev se, poskrb'iela se] pf. pobrinuti se ~ D'obro se posk'rbev zâse.

poskriti (se) [poskr'iti, poskr'ijem, imp. poskr'i, prid. rad. poskr'iv, poskr'ila, prid. trp. poskr'iti] pf. I. trans. posakriti II. refl. posakriti se ~ Poskr'ili su se kak m'iši v lj'ukje.

poskubeni [posk'ubeni] adj. počupan ~ R'epa je posk'ubena, sam jo m'ọramo d'imo dopẽlj'ati.

poskupsti [posk’upsti, posk'ubem] pf. počupati, operušati ~ Sẽ l'âsi ti posk'ubem či te zgr'âbim!

posladiti si [posl'aditi si] pf. pojesti nešto slatko ~ Z gr'ozdom si posl'adim.

poslati (se) [posl’ati, p'ošljem, imp. p'ošli, prid. rad. p'oslav, posl'âla, posl'alo] pf. I. trans. poslati II. refl. poslati se, slati se ~

poslatkati [posl'atkati si, posl'atkam si] pf. zasladiti ~ Posl'atkaj si či ti p'aše.

posložiti (se) [poslož'iti, posl'ožim] pf. I. trans. posložiti ~ Poslož'iti na stal'âže. II. refl. posložiti se ~ Sẽ se l'iepo poslož'ilo.

posložiti si [poslož'iti si, posl'ožim si] pf. urediti stvari, misli, pribrati se, „sjesti“ ~ P'usti ga ka si m'alo posl'oži. ~ Poslož'iti si v gl'âvi.

posljuhnoti [poslj'uhnoti, poslj'uhnem] pf. poslušati ~ N'ika ne poslj'uhne! ~ Poslj'uhni kaj ti pov'iedam.

posljušati [poslj’ušati, posl’ušam, pri. rad. poslj’ušav, poslj’ušala, poslj’ušalo, imp. poslj’ušaj, sup. poslj’ušat] impf. poslušati, slušati ~ Vẽ me d'obro poslj'ušaj!; ♦ s'iem poslj'ušati obratiti pozornost ~ Siem poslj'ušaj!

posmeknoti (se) [posmeknoti, posmeknem, imp. posmekni] pf. I. trans. izmaknuti ~ Posm'eknoli su joj st'olca tak ka je d'oli p'âla. II. refl. izmaknuti se ~ L’ieta ti se sam posm’eknejo.

posmoditi [posmod'iti, posmod'im, imp. posm'ọdi, prid. rad. posm'odiv, posmod'ila, posmod'ilo, prid. trp. posm'ojeni] pf. osmuditi ~ N'egda su čm'iele posmod'ili ka su d'ošli do m'ẽda. ~ V'eter je posm'odiv sẽ l'istje.

posoda [pos’ọda pos’ọde] f posuda, posuđe ~ P’osle ob’eda se n’ikomo n’eda pos’ọdo pr’ati.

posoditi [pos’ọditi, pos’ọdim, imp. pos’ọdi] pf. posuditi, pozajmiti ~ Pos’ọdiš mu p’eneze i več ga ga nie kc’ọj. ~ Pos'ọdiv sam bec'iklina. (drugoj osobi) ~ Pos'ọdiv sam si bec'iklina. (tuđi bicikl za sebe)

posojavati [posoj’âvati, posoj’âvlem, prid. rad. posoj’âvav, imp. posoj’âvli, sup. posoj’âvat] impf. posuđivati ~ V’ura, bec’iklin i ž’ẽna se ne posoj’âvlejo.

pospanjka [posp'ọjka posp'ọjke] f pospanka, spavačica ~

pospominati se [pospom'inati se, pospom'inam se] pf. porazgovarati ~

pospraviti (se) [pospr’aviti, pospr'âvim, imp. pospr'avi, prid. rad. pospr'aviv, pospr'âvila, pospr'avilo] pf. I. trans. pospremiti, pohraniti, spremiti ~ S'ieno smo pospr'avili. ~ V gr'op bọ me pospr'aviv. (žali se osoba koja je jako nezadovljna postupanjem člana obitelji) II. refl. otići ~ Pospr'avi se sp'ât!

pospravljati [pospr'âvljati, pospr'âvljam] impf. spremati ~ C'iele dn'ieve sam pospr'âvljam. ♦ pospravljanje [pospr'âvljaje] n spremanje

posrani [posr'ọni posr'ọnoga] adj. posran ~ Je nie za dr'ugo kaj ga z posr'ọnom m'ẽtlom nat'irav.

posrati [posr'ati, pos'ẽrem, imp. pos'ẽri, prid. rad. p'osrav, postr'âla, posralo, prid. trp. posr'âni/p'osrani] pf. vulg. 1. posrati ~ P'osla kaj z p'osranim. 2. fig. vulg. osramotiti se, učiniti postupak koji nema odobravanje ~

posred [p'osret] adv. usred

postarati se¹ [post'arati se, post'aram se] pf. ostarjeti ~ Post'arav se kaj ga l'efko nẽj prep'oznav.

postarati se² [post'ârati se, post'âram se] pf. pobrinuti se ~ N'ešči bọ se vrẽ post'ârav za m'ẽne.

postati [post’âti, postoj’im, prid. rad. post’âv, post’âla, post’âlo, imp. post’ọj] pf. zastati, stati, zaustaviti se ~ Pri m'ẽni post'ọj. ~ D'iešč je post'âv. (prestala je padati kiša) ♦ post'âti m'alo smiriti se ~V'eter je post'âv m'alo. ~ Post'ọj m'alo pak si prem'isli.

postati [p'ostati, post'ânem, imp. post'ani, prid. rad. p'ostav, p'ostala, p'ostalo] pf. postati, nastati stvaranjem ~ Kak je sv'iet p'ostav? = nast'ati ~ Sam sam naj'ampot p'ostav ž'iejen. (najednom sam jako ožednio) ♦ post'ati nem'iren uznemiriti se ♦ st'âri pust'ati ostarjeti ♦ sirom'ašen post'ati osiromašiti

postaviti se, postajti se [post'aviti/post'ajti, post'âvim, imp. post'avi, prid. rad. post'aviv, post'avila, postav'ilo] pf. I. trans. postaviti ~ II. refl. zauzeti stav ~ Nẽ zna se post'aviti, pak ne pr'ejde d'obro.

postavljati (se) [post'âvljati, post'âvljam] impf. I. trans. 1. postavljati 2. polagati (npr. pločice) II. refl. suprostavljati se, odupirati se ~ Na m'ẽne se p’očev post'âvljati.

postelijav [postel'ijav postel'ijavi] f posteljina = postelina

postelina [postel'ina postel'ine] f posteljina ~

postelja [p’ostelja p'ostelje] f postelja, ležaj ~ P'osteljo sl'oži za sp'ât.

postojavati [postoj’âvati, postoj’âvlem] impf. 1. usporavati ~ Z'akaj vl'ak postoj'âvle? 2. zastajkivati ~

postrugati [postr'ugati, postr'užem, prid. rad. postr'ugav, postr'ugala, postr'ugalo, imp. postr'ži] pf. ostrugati ~

postružnjek [postr’užjek postr’užjeka, gl. G postr’užjekof] m 1. posljednji kruh koji se napravio od ostatka tijesta ~ M’ama je p’rvo napr’avila hl’ebe, a d’ok je postr’ugala kor’ito s toga t’iesta je z’išev jan postr’užjek. 2. fig. posljednje dijete ~ M’amica mi je gov’orila da sam jâ postr’užjek.

posvedočiti (se) [posved'očiti, posved'očim] impf. I. trans. posvjedočiti, biti prisutan pri nečemu, potvrditi viđeno ~ II. refl. uvjeriti se ~ S'âm se posved'oči.

posvetiti [posv'ietiti, posv'ietim] pf. posvijetliti ~ S'iem m'alo posv'ieti!

pošemeriti [pošem'eriti, pošem'ierim] pf. pokvariti, pomaknuti, pomaknuti iz ležišta, pomjeriti se ~

pošikalo [pošik’alo pošik'ala] n pej. nestabilna osoba kojom se lako manipulira, koja ne postupa pametno = pošikjenec

pošikavati (se) [pošik'âvati, pošik'âvlem] impf. I. trans. 1. gurkati 2. omalovažavati ~ Pošik'âvali su ga kak hrm'ačeca. II. refl. naguravati se ~

pošikjalo [pošikj'alo pošikj'ala] n pej. čovjek kojim se može manipulirati, koji nema stav ~

pošikjenec [poš'ikjenec poš'ikjenca] m = pošikalo

pošikjeni [poš'ikjeni poš'ikjenoga] adj. koji je poremećena uma

pošiknoti [poš'iknoti, poš'iknem] pf. gurnuti ~ Poš'ikni t'oga hrm'ọka vum z h'iže.

pošiljati [poš'iljati, poš'iljam] impf. slati ~ Poš'iljajo te kak hrm'ọka od vr'ât do vr'ât.

poškropiti [poškrop'iti, poškrop'im, imp. poškr'ọpi, prid. rad. poškr'opiv, poškrop'ila, poškrop'ilo, prid. trp. poškr'opleni] pf. I. trans. poprskati II. refl. poprskati se ~

pošloknoti [pošl'oknoti, pošl'oknem] pf. progutati veliki zalogaj; naglo popiti veću količinu tekućine odjedanput ~ Pošl'oknov je kak daj kr'ẽj h'itiv.

pošlopkati [pošl'opkati, pošl'opčem] pf. ekspr. pojesti (glasno) ~ P'es je zač'as pošl'opkav pun taj'ier hr'ọne.

pošpotati [pošp'otati, pošp'ọtam, imp. pošp'otaj, prid. rad. pošp'otav, pošp'otala, pošp'otalo, prid. trp. pošp'ọtani] pf. pokarati ~ B'ọm tv'oji m'ami r'ẽkla ka te pošp'ọta.

pošta [p'ošta p'ošte] f pošta ~ V Podt'uren na p'ošto su s'aki d'ien dohâjale p'une vr'eče p'ismi.

poštar [p’oštar p'oštara] m poštar ~ P'oštaj znọ s'ako h'ižo v s'ẽli.

pošten [p'ošten pošt'ẽnoga] adj. pošten ~ P'ošten čl'ovek te n'ẽbi fk'aniv.

pošteno [pošt’ẽno/p'ošteno] adv. 1. pošteno, pravedno ~ Jâ sam t'ẽbi sẽ pošt'ẽno pl'ativ. 2. savjesno ~ Pošt'ẽno je odd'elav sẽ kak smo se dogovor'ili. 3. u dobroj mjeri, obilno ~ P'oštẽno sam mu nam'ẽtav v cul'ọjek.

poštricati se [poštr’icati se, poštr'icam se] pf. posvađati se; porječkati se ~

poštuvati [pošt'uvati, pošt'uvlem, imp. pošt'uvli, prid. rad. pošt'uvav, pošt'uvala, prid. trp. pošt'uvani] impf. poštivati ~ N'egda su se lj'udi b'olje pošt'uvali kak d'enes.

pošumiti [poš'umiti, poš'umim] pf. pošumiti ~ Kal’iža su d’âli poš’umiti.

pot [p’ọt p’ọta] m 1. put ~ Po p'ọto smo se z'išli z ... (putem smo se sreli s...) ◈ V k’ọto, n’ikomo na p’ọto. ♦ spr’aviti na pr’âvi p’ọt (dovesti na pravi put, ispravno usmjeriti) ♦ poljski pọt poljski put ♦ šudern’âti p’ọt šljunčan put 2. smjer ~ Pok’âži mu pọta (pokaži mu smjer kamo treba ići) ♦ dop’ẽljati na kr’ivi p’ọt odvesti u krivom smjeru.

potapšati [pot'âpšati, pot'âpšam] pf. uništiti, zametnuti, potepsti ~

potaracani [potar'acani potar'acanoga] adj. popločen ~ Sam gosp'ocke h'iže su b'ile potar'acane.

potec [p’ọtec p'ọteca] m mali put, puteljak, pločnik ~ P'ọtec je st'ezica št'era 'ide p'ọlek p'ọta.

poteči (se) [pot’eči, pot'egnem, imp. pot’egni, prid. rad. potegev, pot’egla, pot’eglo] pf. I. trans. potegnuti ~ K’ọla bo tr'eba vum z gr'abe pot'eči. II. refl. potegnuti se ~ M'ẽlin se pr'ed z'imo m'ọrav pot'eči vum z M'ure. 2. naglo porasti ~ Kak je d'iešč 'opav kur'uza se f'est pot'egla. ♦ nuter pot’eči uvući ~ V’uni je tak z’ima ka bo se nẽjb’ole n’uter pot’eči na t’oplo. ♦ v'um pot'eči izvući ♦ pot'ieči se vu se snužditi se ~ 'Ima r'aka, ves se vu se pot'egev.

potepanje [pot'epaje pot'epaja] n običaj najave ženidbe ~ Pot'epaje je tọ v'ẽčer 'ili n'ọč dok je i sk'ọnčaje.

potepati (se) [pot'epati, pot'ieplem, prid. rad. pot'epav, pot'epala, pot'epalo, prid. trp. potep'ieni, imp. pot'iepli, sup. pot'epat] impf. I. trans. posipati ~ Pot'epalo se z ter'ijom, z pl'evami 'ili z sl'amom. ~ Či je potep'ieno na p'ọto zn'ači da bo pr'ieti h'iži gost'uvaje. II. refl. fig. skitati se ~ Pot'epav se po sv'ieto. ~ Pot’ieple se po s’ẽli.

potepsti [potẽpsti, potieplem, imp. potepaj, sup. potepat, prid. rad. potepav, potepala] pf. posipati, rasuti ~ Pot’ẽpev je želj’iezne p’eneze jer ima c’usravoga ž’ẽpa.

potepuh [potep’uh potep’uha] m rasipnik; skitnica, protuha ~

poteracija [poter’acija poter’acije] f potjera, potraga ~ M'ọraš pov'edati či kam d'ideš. B'ila je c'iela poter'acija za t'obom.

pothulenec [poth'ulenec poth'ulenca] m podmukla osoba ~

pothuleni [poth'uleni poth'ulenoga] adj. podmukao ~

potkavati [potk'âvati] impf. potkivati ~ Kob'ila se n'ẽj b'ila r'ada potk'âvati.

potkova [p'otkova p'otkove] f potkova ♦ P'otkova predio preko Mure

potkuriti [potk'uriti, potk'urim] pf. zapaliti vatru ispod čega ~ Potk'uriv sam k'otla. 2. fig. rasplamsati svađu ~ J'ẽsi ga potk'uriv!

potli [p'otli] adv. kasnije, poslije ~ P'otli d'ọjdem.

potmajen [potm'ajen potm'ajnoga] adj. podli, podmukli, koji gleda sa strane, kada se osoba drži po strani i ne želi pomoći iako zna i može već samo šuti ~

potni [p'ọtni p'ọtnoga] adj. putni (od put, ulica) ~ Pre p’ọtni vr’âti st’avi k’ọrpo. ~ Sp'ijemo si 'išče j'ano p'ọtno. (z'âdjo pij'ačo pr'edi kak se 'ide d'imo) ♦ p'ọtna l'esa. ♦ p'ọtna vr'âta

potofjati [pot'ọfjati, pot'ọfjam] pf. zagubiti, zametnuti ~

potok [p'otok pot'oka] m potok ~ 'Od č'uda d'ežđa su se pot'oki d'elali.

potonoti [pot'onoti, pot'onem] impf. potonuti ~

potopiti [potop'iti, potop'im, prid. rad. pot'opiv, potop'ila, potop'ilo, imp. pot'opi] pf. ubiti, umrijeti potapanjem ~ Vojn'iki su se potop'ili v M'uri.

potplat [potp'at potpl'ata] m potplat ~ Potp'at je b'iv napr'âvljeni od sl'abe k'ọže pak se fl'ẽtno r'ẽzdrv.

potreba [p'otreba p'otrebe] f potreba; nužda ~ Či bo p'otreba, ti pov'iem.

potreben [potr'ieben potr'iebnoga] adj. potreban, biti u potrebi ~ Č'uda ga potriebni.

potrebno [potr’iebno] adv. potrebno ◈ N'ieje vr'iedno 'ali je potr'iebno.

potrebọča [potreb'ọča potreb'ọče] f potreba ~

potrefiti (se) [potr'ẽfiti/potref'iti, potr'ẽfim] pf. I. trans. slučajno uspjeti, pogoditi ~ Potr'ẽfili smo d'ojti. (doći u pravo vrijeme) II. refl. slučajno se dogoditi, slučajno uspjeti ~ Tak se potr'ẽfilo.~ Kol'âči su se potref'ili. (dobro su ispali) ~

potreptati [potr'ẽptati, potr'ẽpčem] pf. potapšati po ramenu ~

potres [p’otres p’otresa] m potres, zemljotres ~

potrošiti [potroš’iti, potroš'im, imp. potr'ọši, prid. rad. potr'ošiv, potroš'ila, potroš'ilo] pf. potrošiti ~ Potroš'ili smo s'ẽga materij'âla.

potrpeti [potrp'eti, potrp'im, prid. rad. pot'rpev, potrp'iela, potrp'elo, imp. pot'rpi] pf. strpjeti se ~ M'alo si potrp'iš i tọ m'ine.

potrti (se) [pot’rti, prid. rad. p’otrav, pot’rla, pot’rlo, imp. pot’ẽri] pf. I. trans. polomiti, razvaliti ~ P'âla sam na l'ẽdo pak sam si n'ogo pot’rla. ~ Potẽri vrâta! (razvali vrata) II. refl. polomiti se, pokvariti se ~ Taj'ier se p’otrav. ~ Maš'ina se pot'rla.

potrti [pot’rti pot'rtoga] adj. polupan, slomljen ~ Pot'rti sam. (jako umoran)

potuči [pot’uči, pot'učem] pf 1. zatuči, ubiti ~ P'es je p'et k'okoši pot'ukev. 2. lagano udarati; udaranjem lagano zabiti (što), isprazniti nešto što je u čahuri ~ T'oča je pot'ukla pšen'ico. ~ Pot’uči č’avlja ka se na h’ačilo. ~ M’ọram b’âžlja pot’uči. ♦ d’oli pot’uči pf uništiti ~ S’ẽga dr’ača tr’eba d’oli pot’uči

potumpljati [pot'umpljati, pot'umpljam] pf. pribiti novu kožu na razderan potplat ~

potvarjati [potv'ârjati, potv'ârjam] pf. optuživati, tužiti, pokarati, kriviti, okrivljavati koga ~ N'am dr'uge potv'ârjav, i s'âm sam n'ampak d'elav.

povati (se) [p'ọvati, p'ọvam, imp. p'ọvaj, prid. rad. p'ọvav, p'ọvala, sup. p'ọvat] imfp. I. trans. uzgajati ~ I l'ẽna smo p'ọvali. II. refl. uzgajati se ~

povdati se [p’ovdati se, p'ovdam se] pf. podati se; pokoriti se, popustiti pod silom ~

povečati (se) [povečati, pov'ečam] pf. I. trans. povećati ~ Pov'ečali su si pl'âče. II. refl. povećati se ~

povedati [pov’edati, pov'iem, prid. rad. pov'edav, pov'edala, pov'edalo, imp. p'oveč] pf. 1. kazati, reći ~ Tọ si d'obro pov'edav. ~ Č'uda je pov'iedav, n'ika pov'edav. 2. tužiti dijete nekom odraslom ~ M'ami bọm te pov'edala za tọ kaj d'ielaš. ♦ napr'ie pov'edati upozoriti ~ Napr'ie ti pov'iem kaj m'oreš oček'ivati. ♦ vum pov'edati ~ Vum ti pov'iem. (otp'rto ti pov'iem) otvoreno kazati ♦ napovedati [napov'edati] pf. riječima iskazati ~ N'ẽbrem ti napov'edati kaj sam sẽ prež'ivela. S'amo n'ikaj d'obroga. ♦ otpovedati [otpov'edati] pf. otkazati ~ R'ọke su mi otpov'edale. ♦ zapovedati ♦ zapovedano [zapov’edano] adv. zapovijeđeno ~ Nẽjl'eži je d'elati zapov'edano d'elo. ♦ zapov'edani sv'etek

povedati [pov’iedati, pov'iedam, prid. rad. pov'edav, pov'edala, pov'edalo, imp. pov'iedaj, sup. pov'iedat] impf. 1. govoriti ~ Tọ si d'obro pov'iedav.~Č'uda se pov'ieda kak bo vẽ b’ole. ~ L'eto dni ti pov'iedam kaj tr'eba napr'aviti. ~ Pov'ieda se po s'ẽli. (kruže glasine) 2. prognozirati ~ Za 'odvečer d'ežđa pov'iedajo. ♦ naz'âj pov'edati odvratiti (verbalno) ♦ prepovedati [prepov'iedati, prepov'iedam] impf. 1. pričati, pripovijedati 2. govori se, govorka se ~ Prepov'ieda se po s'ẽli.

povehjeni [pov'ehjeni pov'ehjenoga] adj. uvenut ~ Cv'ietje je pov'ehjeno.

povehnoti se [pov'ehnoti se, pov'ehnem se] pf. uvenuti ~ R'uže su se pov'ehnole/pov'ehle.

povesmo [pov’esmo pov'esma] n pređa od lana prvoklasna, (pri obradi lana) ~ Od pov'esma se d'ielajo k'onci a m'ore se napr'aviti i v'ọže.

povezati [pov'ezati, pov'ežem] pf. 1. povezati (užetom, špagom i sl.) ~ Pov’ezali smo gor’ice. ~ Sn'ọpje je pov'ezano. ~ Tr'e pov'ezati t'rsa. ~ R'ano pov'ezati. 2. fig. shvatiti vezu između dvije stvari, zaključivati ~ N’ikaj n’ẽbre pov’ezati, sẽ mu m’ọraš toln’âčiti.~ N'ẽbre si 'ọn tọ pov'ezati v gl'âvi. ♦ sk'up pov'ezati ~

poveznoti [pop’eznoti, pov'eznem, prid. rad. pov'eznov, pov'eznola, pov'eznolo, imp. pov'ezni] pf. posudu okrenuti naopačke ~ Povezni l’onca ka se sced’i. ♦ povežjeni [pov'ežjeni pov'ežjenoga] adj. preokrenuta posuda ~

povlačiti (se) [povl’âčiti se, povl'âčim se] impf. I. trans. podrljati (o obradi zemlje) ~ II. refl.vucarati se ~ Povl’âčiti se po svieto.

povlečeni [povl'ečeni povl'ečenoga] adj. 1. povućen (o karakteru) ~ ♦ (n'uter) povl'ečeni uvućen ~ H'iža je m'alo povl'ečena vu dv'ọr.

povohati [pov'ohati, pov'ošem] pf. pomirisati ~

povohnoti [pov’ohnoti, pov'ohnem] pf. nakratko pomirisati ~ Pov’ohni malo!

povolen [pov’ọlen pov'ọljnoga] adj. povoljan, po volji; ugodan ~

povračati se [povr'ačati se, povr'ačam se, imp. povr'ačaj se] pf. povratiti ~ Niejẽ mu b'ilo d'obro pak se povr'ačav.

povračati se [povr'âčati se, povr'âčam se] impf. vraćati se ~ Bl'âženi kie se povr'âčajo.

povreslo [povr'ieslo povr'iesla] n slama za vezanje snoplja

povreti se [povr'eti se] pf. kuhanjem ispariti ~ V'oda se povr'iela.

povrtelj [p’ovrtelj p’ovrtelja] m 1. povrće ~ Vu vrč’âko ‘imam cv’ietje i p’ovrtelja. 2. komadić njive izdvojen za vrt, vrt u polju ~ ‘Idem n’a polje p’ovrtelja plet. ~ Na p'oljo b’ọm si p’ovrtelja napr’âvila.

povrtnica [pov'rtnica pov'rtnice] f (Raphanus sativus)

povučiti (se) [povuč'iti, povuč'im] pf. I. trans. poučiti II. refl. poučiti se ~

pozderje [pozd’erje pozd'erja] n ono što nije povesmo niti kudelja, otpad od stabljike lana ili konoplje

pozdraviti (se) [pozdr'aviti, pozdr'âvim, prid. rad. pozdr'aviv, pozdr'âvila, pozdr'avilo, imp. pozdr'avi] pf. I. trans. pozdraviti II. refl. pozdraviti se, oprostiti se ~

pozeleniti [poz'ẽlẽniti, poz'ẽlẽnim] pf. pozeleniti ~

pozlatiti [pozl'âtiti, pozl'âtim] pf. pozlatiti ~ R'ieči ti se pozl'âtile.

poznati (se) [p'oznati p'oznam] pf. 1. poznavati ~ Ne p'oznam t'oga člov'eka. 2. prepoznati ~ Po č'ẽmo bọ p’oznati? (po čemu će se prepoznati?) ~ Tak je bẽt'ẽžen ka ne p'ozna lj'ude. 3. osjetiti, osjećati ~ P'oznaš k'aj? ~ K'akšega dr'ača i sl'iepci p'oznajo? (Kopr'ivo.)

poznati [pozn’âti pozn'âtoga] adj. poznat ~ Po č'ẽmo je pozn'âti? po čemu je poznat? ~ T'ie čl'ovek mi je odn'ekud pozn'âti.

pozoj [poz’oj poz'oja] m zmaj ~ Govor'ili su da je pre M'uri poz'oj. Tak su nas str'ašili ka n'amo hod'ili k M'uri. St'areši su b'ili str'âho ka se n'ẽj ftop'ili.

pozovič [poz’ọvič poz'ọviča] m pozivnica na svadbu ~ J'apa don'ẽse fl'ašo v'ina v c'ekaro k 'onomo k'oga se z'ove na gost'uvaje i tọ se sp'ije, a g'azda m'ora v'rnoti dr'ugo fl'ašo z v'inom naz'âj.

pozutri [poz'utri] adv. prekosutra v. prekzutra

pozvati [pozv’ati, poz'ovem, imp. poz'ovi, prid. rad. p'ozvav, pozv'âla, pozv'alo, prid. trp. pozv'ọni] pf. pozvati

požegetati [požeg’etati požeg'ečem] pf. poškakljati ~ D'ẽj ka te m'alo požeg’ečem.

poželeti [pož'ẽleti, poželj'iem] pf. poželjeti ~ Kaj si gut požel’ieš, sẽ dob’iš.

poženoti [pož’ẽnoti, pož'ẽnem] pf. pokrenuti, potjerati, potaknuti ~ Či š'ivačo maš'ino t'iraš na n'oge p'rvo jo m'ọraš z r'ọkom pož'ẽnoti. ~ Pož'ẽni m'alo te kr'ave, n'ọč bo.

požeti [pož'ẽti, požj'ẽm, imp. požj'ẽj, prid. rad. pož'ẽv, pož'ẽla, pož'ẽlo] pf. požnjeti ~ Na vr'ieme se pož'ẽlo i d'imo pospr'avilo.

požutiti [pož'utiti, pož'utim] pf. požutiti ~ L'isti su pož'utili.