N

na [na, nọ/n'â] prep. na 1. + A s na pitanje: kamo ~ 'Išli smo na M'ađarsko. 2. + L na pitanje: gdje ~ Je, tak je tọ nọ tim sv'ietu.

na [n'a] interj. uzvik kod nuđenja ili pružanja ~ N'a! (izvoli!) ~ N'ate! S'ẽ si z'emite!

na hendek [na h'ẽndek] sveza nošenje kaputa ili sl. na ramenima a rukavi vise ~ N'osiv je bal'edo na h'ẽndek.

na mene/na sebe... [n'ọme/n'âme/na m'ẽne, n'ọte/n'âte/na t'ẽbe, n'ajẽga/na j'ẽga, n'anas/na n'as, n'avas/na v'as, n'ọje/n'âje, n'ọse/n'âse/na s'ẽbe...,]

nabasati [nab’asati, nab'ašem] pf. naletjeti na nekoga, slučajno se sresti ~

nabeliti (se) [nab'ieliti, nab'ielim, imp. nab'ieli] pf. naguliti (o krumpiru, voću) ~ Nab'ielila sam jan lav'orček kalamp'iera. II. refl. naguliti se ~ Nab'ielila sam se kalamp'iera dok sam d'elala v k'uhji.

nabirati (se) [nab’irati, nab'iram] pf. I. trans. sakupljati ~ Tre zn'ati da se nab'iraâo k'akše tr'âve i č'aji. II. refl. činiti, stvarati nabore (na čemu) ~ T'akšega sv'ilnoga materij'âla mi je t'eško zaš'iti z maš'inom jer se nab'ira pod papuč'icom. ♦ nabiranje [nab'iraje nab'iraja] n sakupljanje

nabirati [nab'irati, nab'iram, imp. nab'iraj] impf. 1. skupljati ~ 2. fig. dolaziti do nečega metodom pokušaja i pogreške ~ Nab'ira si v'ižo.

nabirati si [nab'irati si] impf. izabirati, izdvajati ~ M'ama si nabira pos'ọdo št'ero bọ k'upila. 2. gledati s nakanom ~ Nab'irali su si kaj b'odo fkr'ali.

nabivati [nab'ivati, nab'ivlem] impf. nabijati, zabijati redom, osjećaj boli ~ Nab'ivle mi v gl'âvi, tak me bol'i.

nabrani [nabr’âni, nabr'ânoga] adj. 1. nabran ~ ‘Ovo je fr’iško nabr’âni čaj. 2. odjevni predmet s naborima ~ Nabr’âna haljina. = faldana

nabrati (se) [nabr'ati, nab'ẽrem, prid. rad. n'abrav, nabr'âla, nabr'alo, imp. nab'ẽri] pf. I. trans. sakupiti, nabrati ~ Nabr'âla sam j'ano k'ọrpo b'âžlja. ~ K'iklo ti g'ori nab'ẽrem pak te nab'ijem po r'iti. II. refl. Nabr'ali smo se kur'uze d'enes.

nabrojiti [nabroj'iti, nabr'ojim, prid. rad. nabr'ojiv, nabr'ojila, imp. nabr'oji] pf. nabrojati ~ Č'uda p'enes mu je nabr'ojiv. ~ Na p'rste m'oreš nabroj'iti.

nabrusiti [nabr'usiti, nabr'usim] pf. nabrusiti ~ Nabr'usi k'oso. ♦ nabrušeni [nabr'ušeni nabr'ušenoga] adj. naoštren ~ N'ọš je d'obro nabr'ušeni.

nabuftani [nab’uftani nab'uftanoga] adj. nadut ~ Kak se v’rnov s psihij’atrije ves je nab’uftani.

nacejati se [nac’iejati se, nac’iejam se, imp. nac’iejaj se, sup. nac’iejat se] impf. previše piti, opijati se bez mjere ~ N’iema r’ẽda pak se nac’ieja.

Naci, Nacek [n'aci n'acija, n'acek n'aceka] m oblik muškog imena Ignac

nacickati [nac'ickati, nac'ickam] pf. nasjeckati ~ Ž'ibekima se kopr'ive na dr'obno nac'ickajo.

nacifranec [nac'ifranec nac'ifranca] m eskp. kicoš, gizdelin ~

nacifrani [nac’ifrani nac'ifranoga] adj. nakićen, urešen ~

nacifrati [nac'ifrati, nac'ifram] pf. I. trans. ukrasiti, uljepšati ~ II. refl. ukrasiti se, uljepšati se ~

nacugati se [nac'ugati se, nac'ugam se] pf. ekspr. napiti se alkoholnog pića ~

nacukavanje [nacuk'âvaje nacuk'âvaja] n silovito navlačenje ~

nacukavati se [nacuk'âvati, nacuk'âvlem] impf. povlačiti, natezati, silom potezati, natezati se ~ Nacuk'âvali su se kak hrm'ọki.

načakavati/načekavati [načak'âvati/naček'âvati, načak'âvlem] impf. nekoga dugo čekati, očekivati ~ N'iemam ž'ivce n'ikoga naček'âvati.

načesani [načes'ọni, načes'ọnoga] adj. koji je uredno počešljan, uređen lijepom frizurom ~ V'iek je l'iepo načes'âna.

načesati (se) [nač'ẽsati, nač'ẽšem] pf. I. trans. češljanjem nakupiti određenu količinu vlasi ~ Nač'ẽsala sam p'unoga č'ẽšlja. II. refl. naraditi se češljanjem ~ Nač'ẽsala se se kr'âf.

načesati [nač'ẽsati, nač'ẽšem] pf. načešljati ~ Nač'ẽsala sam si pun č'ẽšelj l'âsi.

načičkani [nač’ičkani nač'ičkanoga] adj. urešen s puno detalja ~ Nač'ičkano m'ore b'iti z c'ambli 'ili štr'ancli.

način [n’ačin n’ačina] m način, postupak ~ Na t'akši n'ačin n'ẽbrẽmo d’elati. ~ Na sẽ m’ile n’ačine. (na svaki mogući način) ~ Pok'âži mi n'ačina. ~ 'Ovo je n'ačin kak tọ napr'aviti. ♦ pr'âvi n'ačin ispravno ♦ kr'ivi n'ačin pogrešno

načinjati [nač'ijati, nač'ijam] impf. nešto otvoriti, početi koristiti, načinjati ~ Šk'oda je nač'ijati či se sẽ ne poj'ie.

načnoti [n'ačnoti, n'ačnem] pf. načeti ~

načuditi se [nač’uditi se, nač'udim se] pf. mnogo se čuditi ~ N'ẽbrem se nač'uditi k'akši je t'ọ hrm'ọk.

načuvati se [nač'uvati se, nač'uvlem se] pf. provesti dosta vremena u čuvanju djece ~ Nač'uvala sam se sv'oje i lj'ucke d'ece.

nad [nad] adv. 1. nad ~ 2. kroz, putem ~ Kr'ava nad l'ampo d'oji.

nadebirati [nadeb'irati, nadeb'iram, prid. rad. nadeb'irav, nadeb'irala, nadeb'iralo, imp. nadeb'iraj, sup. nadeb'irat] impf. izabirati, probirati što je bolje ~

nadebrati [nad'ebratii, nadeb'ẽrem, prid. rad. nad'ebrav, nadebr'âla, nadedr'alo, imp. nadeb'ẽri] pf. nazabrati ~ Nav'iek smo nadebr'ali l'epše l'âti kur'uze za s'eme.

nadehnjeni [nad'ehjeni nad'ehjenoga] adj. nadahnut ~ V'erjemo da je Sv'eto P'ismo nad'ehjeno od B'oga.

nadelati se [nad'elati se, nad'ielam se] pf. naraditi se ~ Či bi sam st'âv pak gl'edav bi se nad'elav.

nadeliti (se) [nadel’iti, nadel'im, imp. nad'ieli, prid. rad. nad'eliv, nadel'ila, nadel'ilo, prid. trp. nad'eleni] I. trans. podijeliti stvari ili imanje ◈ B’olje je stọ nadel’iti, n’ego j’anoga pros’iti. II. refl. nadijeliti se (čime) ~

nadeljati (se) [nadieljati, nad'ieljam] impf. I. trans. obilno dijeliti ~ D'ok je m'ogla, m'ama je s'akoga nad'ieljala. II. refl. dijeliti se nečim ~ L'efko se nad'ieljati dok ga s'ẽga.

nadeti [nad'eti, nad'enem] pf. nadjeti ~ Č'urke sam nad'iela.

nadevati [nad'ievati] impf. nadjevati ~ Č'urke se nad'ievlejo z k'ašom.

nadigavati (se) [nadig'âvati, nadig'âvlem] impf. I. trans. 1. podizati ~ Kak mi ọv d'et 'ide na ž'ivce, d'ọjde pak po k'uhji r'igle nadig'âvle. 2. fig. biti nestrpljiv, za otići ~ Kaj te nadig'âvle, poč'ekaj 'išče m'alo. II. refl.

nadirati [nad'irati, nad'iram] impf. silom se gurati unutra ~ V'oda nad'ira v paln'ico.

nadišeti (se) [nad’išeti se] pf. I. namirisati ~ II. refl. namirisati se, naparfemati se ~

nadjati se [n'ọdjati se/n'âdjati se, n'ọdjam/n'âdjam se] impf. nadati se ~ Č’ẽmo se ‘imaš n’âdjati?

nadomeščati (se) [nadom'ieščati, nadom'ieščam] impf. I. trans. nadomještati II. refl. nadomještati se ~

nadra [n’ọdra/n'âdra] pl. t. njedra ◈ V'eter s'ako lj'ukjo n'ọjde i t'aki za n'ọdra d'ọjde.

nadrobiti (se) [nadrob'iti, nadrob'im] pf. I. trans. namrviti II. refl. namrviti se ~

nadrobiti se [nadrob'iti, nadrob'im, prid. rad. nad'robiv, nadrob'ila, nadrob'ilo, imp. nadr'obi] pf. I. trans. usitniti ~ Što je nadr'obiv t'uliko kr'uha po st'olo? ~ Nad'robi kr'uha II. refl. usitniti se ~

nadut(i) [nad’ut(i) nad'utoga] adj. nadut, naduven ~

naduti se [nad’uti se, nad'unem se, imp. nad'uni se, prid. rad. nad'uv se, nad'ula se] pf. nabubriti, napuhnuti se ~ Gl'edi ga, nad'uvle se kak ž'âbec. ~ Kr'ava se nad'ula dok se d'ẽtẽlice naj'iela. ~ Dr'ievo se nad'ulo pak nie m'oči vr'âta zap'rti. ~ Šp'ice su se nad'ule na kot'âčo, a d'ok su se resuš'ile m'ogev se kotâč i rest'ẽpsti.

nadživeti [nadž'iveti, nadživ'im, prid. rad. nadž'ivev, nadž'ivela] pf. nadživjeti ~

nafeftati [naf’ieftati, naf’’ieftam, prid. rad. naf’ieftav, imp. naf’ieftaj] pf. nažicati ~ Naf’ieftav sam n’ekše p’eneze.

nafta [n'afta/n'âfta n'afte/n'âfte] f nafta; dizel gorivo ♦ od n'afte naftni,nafteni

nafudati [naf’udati, naf'udam] pf. naprašiti ~ K'okoši tr'e z pantek'anom naf'udati.

nagel [n'âgel, n'âgloga] adj. nagao ~ N'ẽsmeš b'iti tak n'âgel. D'elaj pom'alim pak d'obro.

naginjati se [nag’ijati se, nag'ijam se, prid. rad. nag'ijav se, nag'ijala se, nag'ijalo se, impf. na'ijaj se, sup. nag'ijat se] impf. naginjati se ~ Ne nag'ijaj se čr'ez 'oblok. ~ Kam se dr'ievo nag'ija t'â se i pod'ẽre.

naglasiti [nagl'siti, nagl'âsim, imp. nagl'âsi, prid. rad. nagl'âsiv, nagl'âsila, prid. trp. nagl'âšeni] pf. naglasiti ~

naglavec [naglave’c] adv. naglavačke; na glavu ~ Naglav'ec smo sk'âkali vu v'odo, što je v'upav, a što je nie v'upav na n'oge.

nagledati se [nagl'ẽdati, nagled'im, imp. nagl'edi, prid. rad. nagl'edav, nagl'ẽdala, nagl'ẽdalo] pf. nagledati se ~ Nagl'ẽdav sam se s'ẽga po sv'ieto. ~ N'iesam se m'ogla nagl'ẽdati k'akše l'iepo cv'ietje je vu v'rto. ~ N'ẽbrem ga se nagl'edati, tak mi je l'iepi. ♦ nagledati si [nagl'ẽdati si] pf. izabrati, odlučiti na temelju pogleda ~ V'eč si je tọ pr'edi nagl'ẽdav, a dok je d'obiv pr'iliko 'unda je i fk'rav.

nagledavati (se) [nagled'âvati, nagled'âvlem] impf. I. trans. promatrati kradomice, gledati s nekom namjerom u budućnosti ~ Vẽ nagled'âvle, a dok naš p'ọlek bo ti fk'rav. 2. promatrati nekoga, npr tko ti se sviđa, tako da drugi ne primjete ~ V'eč se j'ano vr'ieme nagled'âvlejo.

nagliti se [n'âgliti se, n'âglim se] impf. nagliti ~ N'ẽj se n'âgliti, d'obro si prem'isli.

nagnati [n’agnati, n'agnam] pf. navesti ~ K'aj te n'agnalo ka tọ napr'âviš?

nagnoti (se) [n'agnoti se, n'agnem se] pf. I. trans. nagnuti, nakositi ~ II. refl. nagnuti se ~ St'up se n'agnov.

nagnjeni [n'agjeni n'agjenoga] adj. nagnut ~ K'am je dr'ievo n'agjeno tâ se zr'uši.

nagoditi se [nagod'iti se, nag'odim se] pf. nagoditi se ~

nagovarjati (se) [nagov'ârjati, nagov'ârjam] impf. I. trans. nagovarati II. refl. nagovarati se, nutkati se ~ N'ẽjte se d'ati nagov'ârjati

nagovarjavec [nagov’ârjavec nagov'ârjafca] m nagovarač ~

nagovoriti [nagov'oriti, nagov'orim] pf. nagovoriti ~ Pr'ọbaj ga ti nagov'oriti, t'ẽbe bo poslj'ušav.

nagrabiti (se) [nagr'abiti, ngr'âbim, imp. nagr'abi, prid. rad. nagr'abiv, nagr'âbila, nagr'abilo] pf. I. trans. nagrabiti ~ II. refl. naraditi se grabeći ~

nagražati se [nagr’âžati se, nagr'âžam se] impf. groziti se, prijetiti ~

nagrinjati [nagr'ijati, nagr'ijam] impf. zgrtanjem sakupljati na jednu gomilu ~

nagrnoti [nag’rnoti, nag'rnem] pf. nagrnuti, (što) zgrtanjem nabacati, oblikovati gomilu, humku i sl., krute komade ili što sipko ~

nagvatati se [nagv'atati se, nagv'atam se] pf. ekspr. najesti se do sita, do vrha ~

nahajati (se) [nah'âjati, nah'âjam] impf. I. trans. nalaziti II. refl. nalaziti se ~

nahajzdrati [nah'âjzdrati, nah'âjzdram] pf. natrljati ~

nahereni [nah'ereni nah'erenoga] adj. nakrivljen, nagnut ~

nahladiti se [nahlad'iti se, nahlad'im se] pf. nahladiti se ~ Pred'ugo sam v'uni b'ila. Sâ sam se nahlad'ila.

nahljinoti se [nahlj'inoti se, nahlj'inem se] pf. dobiti plučnu bolest prehladom (o peradi) ~ Ž'ibeki su se nahlj'inoli pak su poc'rkali.

nahrupiti [nahr’upiti, nahr'upim] pf. nahrupiti, nagrnuti, u gomili, u mnoštvu, jurnuti; navaliti ~ Tak su nahr'upili n'uter ka j'ih je n'išči nie m'ogev zast'aviti.

najampot [naj'ampot] adv. odjednom, najedamput ~ Naj'ampot je p'es dol'etev pr'edme.

najedati (se) [najiedati, naj'iedam] impf. I. trans. nagrizati II. refl. prekomjerno jesti ~

najedavati se [najed’âvati se, najed'âvlem se] impf. previše jesti, više puta jesti kod nekoga ~ Tu su se h'ọdali najed'âvat a vẽ dok tre pom'oči ga nie n'ikoga.

najeđen [naj'eđen naj'eđenoga] adj. nagrizen ~ Ọv žel'iezni kom'âd je d'ost naj'eđeni od h'rđe.

najesti se [naj'esti se, naj'iem se, imp. naj'eč se/n'aječ se, prid. rad. n'aj'ev se, naj'iela se, naj'elo se] pf. najesti se ~ Či se n'egdi zab'adav naj'ieš ti je č'uda vr'iedno.

najmre [n'ajmre] adv. naime ~

najti (se) [n’ajti, n’ọjdem/n’âjdem/n’ẽm, prid. rad. n’ašev, n’ašla, našlo, imp. n’âjdi] pf. I. trans. naći ~ Vrẽ n'ẽm. (već ću naći) ~ Na v’ulici sam n’ašev nečije ključe. ~ N’ajdi mi j’anoga d’obroga a’uta za k’upiti. II. refl. 1. naći se ~ 2. pojaviti se ~ De si se ti pre vr'âgo n'ašev! ♦ n’ajti se sk’up okupiti se ~ Tak smo se si sk'up d'enes l'iepo n'ašli.

najuriti [naj'uriti, naj'urim] pf. istrjerati van ~ Sam da mi d'ọjde, naj'urila bi ga jâ.

najža [n'âjža/n'ọjža, n'âjža] f potkrovlje (tur. tavan)

nakaniti [nak’âniti, nak'ânim] pf. nakaniti, odlučiti ~

nakinčeni [nak'inčeni nak'inčenoga] adj. ukrašen ~

nakladati (se) [nakl'âdati, nakl'âdam] impf. I. trans. 1. utovarivati ~ Nakl'âdnite k'ọla. 2. fig. govoriti gluposti II. refl. utovariti se ~ Nakl'âdalo se do km'ice.

naklasti (se) [naklâsti, nakl'âdnem, prid. rad. nakl'âv, nakl'âla, nakl'âlo, imp. nakl'âdni] pf. I. trans. natovariti ~ P'rvo kur'uzo nan'osimo na k'upe a na kr'ajo b'omo nakl'âli na k'ọla. II. refl. natovariti se, ukrcati se ~ Kaj si se tak naklâv, râjši idi dvâpọt. ~ Nakl'âli su se vu ti m'ali 'auto. ~ Na k'ọla se m'ore nakl'âsti i do tr'i m'etre d'rv.

nakli [n'akli] adv. na podu, na tlu ~ N'ẽsmeš n'akli sed'eti. ♦ vl'eči se po n'ọkli puzati

naklopati [nakl'ọpati, nakl'ọplem] pf. ekspr. istući ~ Vẽ b'ọm te jâ nakl'ọpala!

nakoliti [nakl'iti, nak'lim] pf. postaviti kolce (količe u vrtu, vinogradu) ~ D'enes sam nak'olila parad'ajza.

nakon [n'akon] adv. nakon ~ N'akon l'eto dn'i se zm'isliv p'eneze v'rnoti.

nakopati (se) [nak’opati,] pf. I. trans. nakopati ~ Sam sam si nak’opav nev’oljo. II. refl. naraditi se kopajući ~ Nakop’ali smo se kur’uze.

nakositi (se) [nakos'iti, nakos'im, imp. nak'ọsi, prid. rad. nak'osiv, nakos'ila, nakos'ilo] pf. nakositi ~ Nak'ọsi p'ajcekima kopr'ive.

nakupčati [nak'upčati, nak'upčam] pf. nagomilati ~ Nak'upčali su bog'âtstvo.

nalagati [nal'agati, nal'âžem] pf. nalagati od nalog, dati nalog ~ Š'ief je tak nal'oživ.

nalagati [nal'agati, nal'ažem] pf. nalagati, izgovoriti mnogo laži ~ Kaj ti je vẽ p'âk nal'agav.

nalečeni [nal'ečeni nal'ečenoga] adj. nepažljivo postavljen, postavljen kao zamka ~ T'eglin je b'iv nal'ečeni pak je d'oli 'opav. ~ P'enezi su b'ili nal'ečeni ka b'odo v'idli što kr'âde.

nalečiti (se) [nal'ečiti, nal'ečim] pf. I. trans. nesigurno, loše postaviti, podmetnuti, postaviti zamku (stvar poput zamke, koja se ne vidi ili postavljena stvar da se namjerno izazove pažnja) ~ Što mi je nal'ečiv 'ovo k'ânto kaj l'efko 'opav pr'iek je. ~ Nal'ečili su mu p'eneze ka b'odo v'idli či kr'âde. II. refl. fig. izložiti se pogledu ~ Nal'ečila se mu je.

naleteti [nalet'eti, nalet'im, imp. nal'ieti, prid. rad. nal'etev, nalet'iela] pf. iznedanda naići na koga ili što, naletjeti ~ Nalet'eli smo n'â je.

nalev [n'ọlef n'ọleva] m nabrekle žile pri repu krave ~ Kr'ava je nalj'âla. Po n'ọlevo se v'idi da bo se kr'ava st'ẽlila.

nalevati (se) [nal'ievati, nal'ievlem] impf. I. trans. ulijevati ~ Gl'edi m'alo, p'ọlek nal'ievleš. II. refl. prekomjerno piti ~ C'ielo p'osle p'ọlne su se nal'ievali v k'rčmi.

nalickani [nal'ickani, nal'ickanoga] adj. detaljno uređen, uljepšan ~ Pri j'oj je sẽ nal'ickano, kam se gut ob'rneš. v. lickati

nalickati [nal’ickati, nal'ickam] pf. detaljno urediti, uljepšati ~ Kak gut nal'ickaš j'ọj ne p'aše. v. lickati

naličiti (se) [nal'ičiti, nal'ičim] pf. I. trans. namazati, uprljati ~ Nal'ičim ti marmel'âdo na kruh? ~ Nal'ičili su (z f'ârbom) i d'išli su d'imo. II. refl. uprljati se tekučim sredstvom (blatom, bojom...) ~ 'Idi se hm'i i po obr'azo si se nal'ičiv!

nališpati se [nal'išpati se, nal'išpam se] pf. dotjerati se ~ M'akar je st'âra, 'ima se v'ọljo nal’išpati.

naloviti (se) [nalov'iti, nalov'im, imp. nal'ọvi, prid. rad. nal'oviv, nalov'ila, nalov'ilo, prid. trp. nal'ovljeni] pf. I. trans. naloviti ~ Nalov'ili smo p'et k'il r'ib. II. zaljepiti se na što (npr. blato) ~ Bl'ato se nalov'ilo na kot'âče.

naljati (se) [naljati, nal'iejem, imp. nal'ie, prid. rad. naljav, nalj'âla] pf. I. trans. nalijati ~ P'uno v'iedro mi nal'ie. ~ 'Ima f'est nalj'ọne n'oge. (natečene) II. refl. pej. napiti se (pijanac ) ~ N'aljav se kak sv'ija.

naljevati se [nal'ievati, nal'ievlem] impf. I. trans. nalijevati, točiti ~ Nal'ievlejo mu, 'unda pak se naž'ẽre ka nẽ zna d'imo. II. refl. nalijevati se, prekomjerno piti ~ Nal'ievlejo se pre š'anko.

naljukavati se [naljuk'âvati se, nalj'ukâvlem se] impf. zavirivati ~ D'eca se r'ada naljuk'âvlejo čr'ez klj'učanico.

naljuknoti se [nalj'uknoti se, nalj'uknem se] pf. 1. zaviriti, pogledati ~ Nalj'ukni se m'alo pak b'ọš v'idev. ~ Nalj'ukni se čr'ez 'oblok. 2. posjetiti na kratko~ Nalj'uknite se dok p'ẽte m'imo. ~ Dok p'ẽmo m'imo b'omo se nalj'uknoli m'alo k v'am.

naljuščiti (se) [nalj'uščiti, nalj'uščim] pf. I. trans. izkomušati (kukuruz) ~ Nalj'uščili smo j'an kružj'ọk kur'uze. II. refl. naraditi se komušanjem ~ Nalj'uščili smo se n'ekaj kur'uze.

nam, naš, na, namo, nate, nado/najo [n'am, n'aš, n'a, n'amo, n'ate, n'ado/n'ajo] negacija, neću, nećeš, neće... ~ N'am 'išev! ~ Ọn ti tọ na d'elav. ~ N'amo d'âli.

namačati (se) [nam'âčati, nam'âčam] impf. I. trans. namakati ~ D'iela s'am nam'akat b'âžlja za z'utra. II. refl. namakati se ~ S'ieno se več tri dni nam'âča na d'ežđo.

namamiti (se) [nam'âmiti, nam'âmim] pf. I. trans. namamiti ~ II. refl. namamiti se ~

namatati (se) [nam'âtati, nam'âtam] impf. I. trans. namatati ~ Nam'âtaj v'ọže. II. refl. 1. namatati se ~ Pr'ẽja se nam'âta. 2. uplitati u što ~ M'ẽne n'ẽjte nam'âtati vu to.

namazati [nam’azati, nam'âžem] pf. 1. namazati ~ Nam'aži mu f'alat kr'uha z p'utrom. 2. fig. istući ~ Vẽ b'ọm te jâ nam'azav. ♦ z 'ọljọm nam’azati nauljiti

namera [n'âmera n'âmere] f namjera ~ N'âmera je nie b'ila h'uda.

nameriti se [nam'ieriti se, nam'ierim se] pf. namjeriti se ~ Kaj su se na t’oga srm'ọka nam'ierili.

namestiti (se) [namest'iti, nam'estim] pf. I. trans. namjestiti ~ Namest'ili smo h'ižo. ~ R'ọko su mu nam'estili. II. refl. smjestiti se ~ L'iepo se nam'esti. (udobno se smjesti)

namesto [nam'esto] adv. umjesto ~ Nam'esto da mi je pom'ọgav, ọn mi je odnem'ọgav.

namešati (se) [nam'iešati, nam'iešam] pf. I. trans. umiješati ~ Nam'iešaj jan meš'âlec m'orta. II. refl. naraditi se miješajući ~ Nam'iešav sam se bet'ọna d'enes.

nameščati (se) [nam'ieščati, nam'ieščam] impf. I. trans. namještati ~ II. refl. vrpoljiti se, namještati se ~ Pre m'irom b'odi, nẽj se t'uliko nam'ieščati.

nameščati (se) [nam'ieščati, nam'ieščam] impf. I. trans. namještati II. refl. namještati se ~

nametati se [nam'ietati, nam'iečem] impf. stavljati, tovariti ♦ dz'âj nam’ietati unazađivati ~ N'ieje kaj ti pom'ogev, n'ek te dz'âj nam'ieče.

namisliti si [nam’isliti si, nam'islim si] pf. naumiti, zamisliti, nakaniti ~ Kaj sam si nam'isliv tọ bọm i napr'aviv.

namnožiti (se) [namn'ožiti, namn'ožim] pf. umnožiti, namnožiti ~ T'ẽkuti su se namn'ožili v tj'ẽden dn'i.

namočiti (se) [nam'očiti se, nam'očim se] pf. I. trans. namočiti ~ II. refl. namočiti se ~ Z'ẽmlja se f'est nam'očila po z'âdjim d'ežđo.

namočiti (se) [nam'ọčiti, nam'ọčim] pf. namučiti ~ D'obro smo se nam'ọčili ka smo do h'iže d'ošli.

namoliti (se) [namol'iti, nam'olim] pf. I. trans. namoliti, biti uporan u prošnji tako dugo dok ne dobiješ ono što želiš II. refl. završiti dugotrajnu molitvu ~

namotati (se) [nam'otati, nam'otam] pf. I. trans. 1. namotati ~ Nam'otaj k'abla na šp'uljo. 2. fig. nagovoriti (koga) na loš postupak ~ J'ẽso te nam'otali? II. refl. namotati se ~

nampak [n'ampak] adv. naopako ~ Sẽ 'ide n'ampak. ~ N'ampak pov'ieda. ~ N'ampak d'ielaš.

namreč [n'amreč] adv. naime ~

namrnjiti se [nam'rjiti se, nam'rjim se] pf. namrštiti se ~

namrsti se [nam'rsti se, nam'rznem se, prid. rad. nam'rzev se] pf. namrznuti se ~ D'ugo sam v'uni st'âv pak sam se ves nam'rzev.

namržjeno [nam'ržjeno] adv. površinski smrznuto ~ Z'ẽmlja je nam'ržjena. ~ C'esta je nam'ržjena.

namugati [nam'ugati, nam'ugam] pf. navesti na neispravno ponašanje, nasamariti ~ P'rvo su ga nam'ugali, a 'unda su se si razb'ežali.

namuksati [nam’uksati, nam'uksam] pf. nasamariti ~ J’ẽso te nam'uksali?

namuštrati [nam'uštrati, nam'uštram] pf. ukrasiti v. muštra

nanositi (se) [nan'ositi, nan'osim] pf. I. trans. nanositi ~ K'uliko gut nan'osiš nigd'âr je nie d'ost. II. refl. naraditi se noseći ~ D'enes sam se nan'osiv kur'uze na k'ọla.

nanujati se [nan'ujati, nan'ujam] impf. nećkati se ~ Nẽj se t'uliko nan'ujati. N'iesi prv'ič pr'i nas.

napajati [nap'âjati, nap'âjam] impf. napajati stoku ~ M'iha je nap'âjav kr'ave.

napakerati, napakovati [napak'ierati/nap'akovati, napak'ieram/nap'akujem] pf. sakupiti, spremiti ~ Napak'ierala sam j'ẽjci za r'ezance. ~ Nap'akovali smo p'eneze.

napaprekovati [nap'aprekovati, nap'aprekujem] pf. sakupiti pabirčenjem, napabirčiti ~ Nap'aprekovala sam dv'â cul'ọjke kalamp'iera po p'oljo.

napasti (se) [nap'asti, nap'âsem, prid. rad. nap'âsev, nap'âsla, nap'aslo, imp. nap'âsi] pf. I. trans. najesti se trave, napasti (o stoci) ~ Si nap'âsev kr'ave? II. refl. napasti se ~ Kr'ave su se nap'asle.

napasti [nap’asti, nap'âdnem, prid. rad. n'apav, nap'âla, nap'alo, imp. nap'adni] pf. napasti ~ P'es me n'apav.

napeljavati [napelj'âvati, napelj'âvlem] impf. 1. navoditi ~ Napelj'âvlejo ga na zl'ọ. 2. usmjeravati konac u iglu ~ Nap'ẽljaj mi 'iglo, j'â ne v'idim d'obro.

napešačiti se [napeš'âčiti se, napeš'âčim se] pf. napješačiti se, izmoriti se idući pješice ~ Napeš'âčili smo se za c'ieli m'esec.

napetati [napet’ati, nap'etam] pf. napipati ~ Nap'etav sam si fr'ugicu na n'ogi.

napetavati se [napet'âvati se, napet'âvlem se] impf. dirkati se ~ D'ečki napet'âvlejo p'uce.

napetnica [n’âpetnica n'âpetnice] f pjesma po želji, zdravica ~

napijati (se) [nap'ijati, nap'ijam] impf. I. trans. natezati, zatezati, neugodan osjećaj ~ II. refl. 1. zatezati se 2. opijati se ~

napijavati se [napij'âvati se, napij'âvlem se] impf. prekomjerno i konstantno piti ~ Kaj bi se tọ napij'âvav i od s'ẽbe hrm'ọka d'elav?!

napikati [nap'ikati, nap'ikam] pf. nabosti ~ v. pikati

napikerati [napik'ierati, napik'ieram] pf. nagledati si što radi interesa ~

napikerati [napik'ierati, napik'ieram] pf. usmjeriti pažnju s nekom namjerom ~ Napik'ierav si je kaj bo sẽ pokr'av i dok je d'ošev v pr'iliko tak je i napr'aviv.

napinjati [nap’ijati, nap'ijam] pf. 1. zatezati, natezati npr. žicu 2. biti uporan u težnji za nečim ~ Kaj ọv č'ovek nap'ija!

naplaček [n'ọplaček/n'âplaček n'ọplačka/n'âplačka] m izdatak, tekući trošak ~ Nẽ zn'am kak b'omo s t'emi n'âplački v'um z'išli.

naplatiti (se) [naplat'iti, naplat'im, imp. napl'âti, prid. rad. napl'ativ, naplat'ila, naplat'ilo, prid. trp. napl'ačeni] pf. naplatiti (se) ~ D'obro su se naplat'ili za tie m'ali p'osel.

naplatiti (se) [naplat'iti, naplat'im] pf. I. trans. naplatiti ~ Napl'âtite si kaj smo sp'ili. II. refl. naplatiti se ~ Nigd'âr se naš od j'ẽga napl'ativ.

naplesati (se) [napl'esati, napl'ešem] pf. I. trans. zaraditi plesanjem II. refl. naplesati se ~

napnoti [n'apnoti, n'apnem] pf. zapeti, napeti, zategnuti ~ N'apni v'ọže. = nateči ~ N'apni m'ozga. (koncentr'ieraj se)

napojiti (se) [napoj’iti, nap'ojim, prid. rad. nap'ojiv, napoj'ila, napoj'ilo, imp. nap'oji] pf. I. trans. napojiti ~ 'Idi kr'ave nap'oji! II. refl. napojiti se ~

napol [nap'ọl] adv. napola ~ ♦ nap'ọl d'ivji poludivlji ♦ nap'ọl got'ovo polugotovo

napomenoti [napom'enoti, napom'enem] pf. napomenuti ~

napopevati se [napop'ievati se, napop'ievlem se] pf. napjevati se ~ Napop'ievale smo se na pr'iredbama.

naposljušati se [naposlj'ušati se, naposlj'ušam se] pf. naslušati se nečega u velikim količinama ~ Kaj sam se jâ t'oga s'ẽga naposlj'ušala! Naposlj'ušav sam se hurmast'ọči.

napotiti [nap'ọtiti, nap'ọtim] pf. uputiti ~ M'ogli smo napr'aviti i n'ekaj b'ole da nas je što nap'ọtiv.

napovati (se) [nap'ọvati, nap'ọvam] pf. namnožiti se, razmnožiti se

naprati se [napr'ati se, nap'ẽrem se, imp. nap'ẽri se, prid. rad. napr'âv se, napr'âla se, napr'alo se] pf. naraditi se perući ~ Napr'âla sam se t'oga c'ọtja, i tọ na r'ọke a ne kak d'enes vu viešmaš'ini.

napraviti [napr’aviti/napr’ajti, napr’âvim, imp. napr’avi, prid. rad. napr’aviv, napr’âvila/naprajla, napr’av’ilo, prid. trp. napr'âvleni] pf. 1. napraviti, učiniti, načiniti, uraditi, izraditi ~ K’aj si si tọ napr’aviv? ~ Napr'avila je z m'ẽne hrm'ọka. ~ Kaj si napr'aviv! 2. izgraditi ~ V Podt’urno smo si napr’avili h’ižo. 3. poduzeti ~ Napr'avi n'ekaj, n'ẽj sam gl'edati!

naprčiti se [nap’rčiti, nap'rčim se] pf. okrenuti se, isturiti stražnjicu ~

napre [napr’ie/n'âpre] adv. 1. naprijed ~ Napr’ ie por’ini! 2. unaprijed ~ Dogov’orili smo se napr’ie. ~ Od vẽ tri tj’edna napr’ie slijedeća tri tjedna. ♦ za napr'ie za napredak ♦ h'ote napr'ie naprijed (pozdrav)

napredovati [napred'ovati, napr'edujem] impf. napredovati ~

napreduvanje [napr'eduvaje napr'eduvaja] n napredak, napredovanje ~

napršjek [n'apršjek n'apršjeka] m metalni naprstak za pomoć pri šivanju, kojim se igla gura kroz platno ~ 2. fig. mjera, veličina palca ~ Na tọ smo d'ošli ka b'omo m'eljo na n'apršjek m'erili.

naprti [n'aprti] adv. nasuprot ~ = proti onomu

napuhavati (se) [napuh'âvati, napuh'âvlem] impf. I. trans. napuhivati II. refl. napuhivati se, nadimati se ~

napuhnjenec [nap'uhjenec nap'uhjenca] m napuhanko

napuhnjeni [nap'uhjeni nap'uhjenoga] adj. napuhan, nadut ~ C'ieli d'ien sam nap'uhjeni. ~ Nap'uhjeni je kak ž'âbec.

napustiti [napust’iti, napust'im, imp. nap'usti, prid. rad. nap'ustiv, napust'ila, napust'ilo] pf. napustiti ~

napuščati [nap'uščati, nap'uščam] pf. napuniti vodom ~ V'odo sam nap'uščav v sẽ v'iedre.

napuščeni [nap'uščeni, nap'uščenoga] adj. napušten ~

naputek [n’âputek n'âputka] m naputak, poduka, savjet ~

narahoma [nar'âhoma] adv. biti raho ~ S'ieno m'ọra b'iti nar'âhoma dok se suš'i. ~ V'ajkuš m'ọra b'iti nar'âhoma pr'edi kak se 'ide sp'ât.

naranđa [n'aranđa n'aranđe] f naranča ~

naraski [n’araski] adv. naravno

narav [n'arav n'aravi] f priroda, ćud ~ 'Ima d'obro n'arav.

narba [n’ârba/n'ọrba n’ârbe/n'ọrbe] f narba, željezna alka zabijena u vrata o koju se okvačuje lokot (njem. Narbe njuška) ~

nared [n'ọred n'ọredi] f dio zaprežnih kola ♦ p'rva n'ọred prednji dio zaprežnih kola u koji se stavlja rudo ♦ z'âdja n'ọred zadnji dio zaprežnih kola

narenderati (se) [narendierati, narend'ieram] pf. I. trans. nanizati, postviti u vrstu ~ II. refl. poredati se ~

narenderati (se) [narend'ierati, narend'ieram] pf. naredati se ~

naribati [nar'ibati, nar'ibam, imp. nar'ibaj, prid. rad. nar'ibav, prid. trp. nar'ibani] pf. 1. naribati ~ Nar'ibala sam j'ano st'eklo hr'ena. 2. fig. loše proći ~ Vẽ si nar'ibav!

narisati [nar'isati, nar'išem] pf. nacrtati ~ Nar'iši na ọf pap'ier kaj si si tọ zam'isliv.

narod [n'ârod n'âroda] m 1. narod ~ 2. mnoštvo ~ Č'uda n'âroda je d'ošlo. (došlo je veliko mnoštvo).

naroditi se [narod’iti se, narod'im se] pf. 1. naroditi se 2. fig. namnožiti se ~

naručaj [naručaj naručaja] m naručjaj ~

narugani [nar'ugani nar'uganoga] adj. uvinuti ~ Nar'ugani l'âsi 'ili tr'ajna.

narugati [nar'ugati, nar'ugam] pf. uviti ~ Z vr'ọčim šr'aklinom si nar'ugaš l'âsi.

nasesti se [nas'ẽsti se, nas'ednem se] pf. nasukati se ~ Z l'âdjom smo se nas'ẽli na pr'ọj. ~ Čun je nas'ev.

nasip [n'âsip/n’ọsip] m nasip ~ Da ga nie n'âsipa č'uda p'ọt bi pl'avali. = šanc = bent

naskoliti se [naskol'iti se, nask'olim se] pf. ubosti se na iverak ~

naskradnji [naskr'âdji naskr'âdjega] adj. posljednji ~

naslanjati se [nasl'ajati se, nasl'âjam se] impf. naslanjati se ~ Nẽj se nasl'ajati na z'id.

naslon [n'âslon n'âslona] m naslon ~

nasloniti (se) [naslon’iti, nasl'onim] pf. I. trans. nasloniti ~ Nasl'oni l'ọjtro na 'ọn z'id. II. refl. nasloniti se ~ Nasl’oni se na mẽne.

nasramoten [nasram'oten nasram'otnoga] adj. čovjek koji čini stvari kome u inat ili štetu ♦ nasram'oten č'ovek

nasred [n'asret] adv. usred ~

nastavek [n'astavek n'astavka] m nastavak ~

nastaviti (se) [nast'aviti, nast'âvim] pf. I. trans. 1. nastaviti ~ Sam tak nast'avi napr'ie. 2. uspraviti ~ Kol'iče nast'avi jer na z'ẽmlji sp'rhnejo. 3. izložiti ~ Na s'emo su nast'âvljene stv'âri za prod’ati. II. refl. uspraviti se, izložiti se ~

nastavljati (se) [nast'âvljati, nast'âvljam] impf. I. trans. uspravljati II. refl. izlagati se pogledu ~

nastavljeni [nast'âvljeni nast'âvljenoga] adj. uspravljen, okomit, u vertikalnom položaju ~ L'ọjtra je več nast'âvljena na h'ižo.

nastir [n'âstir n'âstira] m stelja ~ Za n'âstir se 'obično kor'isti sl'ama, a v j'ẽsen s'uho l'istje.

nastirati [nast'irati, nast'iram] impf. 1. stavljati stelju pod životinje 2. fig. nemarno rasipati, stvarati nered ~

nastrti [nast'rti, n'astrem, imp. n'astri, prid. rad. nast'rv, nast'rla, nast'rlo] pf. 1. staviti stelju pod životinje 2. fig. stvoriti nered ~

nastrugati [nastr'ugati, nastr'užem, imp. nastr'uži, prid. rad. nastr'ugav, nastr'ugala, nastr'ugalo, prid. trp. nastr'ugani] pf. 1. nastrugati 2. fig. loše proći ~

naš [n'aš, n'ašega] pron. naš ~ Pre n'aši r'odbini.

našiti [naš'iti, naš'ijem] pf. našiti (ručno) ~ Da bi b'ila zn'ala da b'oš m'ọrav 'iti, b'ila bi ti d'âla r'opčeka naš'iti. (mnp)

našivavati [našiv'âvati, našiv'âvlem] impf. izvezivati ~

našlingati [našl'ingati, našl'ingam] pf. ukrasiti čipkom ~ Našl'ingala si je rok'âve i kr'aglina.

našpotati [našp'otati, našp'ọtam] pf. izgrditi ~ Našp'otala b'ọm ga jâ, sam da d'imo d'ọjde.

naštikati [našt'ikati, našt'ikam] pf. našiti strojem ~

našušurjeni [našuš'urjeni našuš'urjenoga] adj. razbarušen ~

natakati (se) [nat'akati, nat'âčem] impf. I. trans. točiti II. refl. napijavati se ~

natapljati [nat'âpljati, nat'âpljam] impf. natapati ~ P'olje se v'eč tj'ẽden dn'i nat'âplja od d'ežđa.

natečeni [nat'ẽčeni nat'ẽčenoga] adj. otekao ~ Čm'iela me fp'ičila i r'ọka mi je f'est nat'ẽkla.

nateči [nat’ẽči, nat'ẽknem, prid. rad. nat'ẽkev, nat'ẽkla] pf. oteći (oteklina) ~ ‘Ima fest nateč’ene n’oge.

nateči [nat'eči, nat'egnem, imp. nat'egni, prid. rad. nat'egev, nat'egla, prid. trp. nat'egjeni] pf. nategnuti ~ F'est nat'egni šp'âgo.

nateknoti [nat'eknoti, nat'eknem] pf. nataknuti ~

natepati [nat'epati, nat'ẽpem] pf. rasipati ~ Nẽj tu nat'epati 'unda m'ọram za t'obom pom'etati.

natepsti (se) [nat'ẽpsti, nat'ẽpem] pf. 1. natruniti 2. protresti sijeno da se bolje suši ~usp. narašiti

naterljužiti [naterlj'užiti, naterlj'užim] pf. natrti, namazati, natrljati ~

natezati (se) [nat'ezati, nat'ežem] impf. I. trans. natezati II. refl. natezati se ~

natopiti [nat'opiti] pf. natopiti, namočiti ~

natorbati se [nat'ọrbati se, nat'ọrbam se] pf. fig. najesti se do sita, previše pojesti ~ J'oj kak sam se vẽ nat'ọrbav.

natovarjeni [natov'arjeni natov'arjenoga] adj. natovaren ~ Na k'ọlima ga natov'arjenoga pr'ẽveč materij'âla.

natrošeni [natr'ọšeni natr'ọšenoga] adj. fig. supijan, napit ~

natruckavati [natruck'âvati, natruck'âvlem] impf. non-stop nuditi ~ Z'emi si kol'âča ka te nam st'âlno natruck'âvala.

navabiti (se) [nav’âbiti, nav’âbim, imp. nav’âbi] pf. I. trans. namamiti II. refl. namamiti se ~

navčeni [n'avčeni n'avčenoga] adj. naučen, naviknut ~ = vučen

navčiti (se) [nafč’iti, nafč’im, prid. rad. n’afčiv, nafč’ila, nafč’ilo, imp. n’afči] pf. I. trans. naučiti ~ M’ama me nafč’ila k’uhati. II. refl. naučiti ~

navečer [nav’ẽčer] adv. večeras ~

navek, naveke, vek [nav’iek nav'ieke, v'iek] adv. uvijek ~V’iek i nav’iek d’ielam. ~ Viek n’ekaj d’ielam. ♦ viek i viek neprestano ♦ na sẽ v'ieke odgovor na pozdrav faljen Jezoš = navek;

navijati [nav'ijati, nav'ijam] impf. na namatati na vitlo (pri obradi lana) ~ Fl'ẽtno se nafč'iš nav'ijati l'ẽna. 2. navijati za nekoga (npr. u sportu) ~ Za k'oga ti nav'ijaš?

navijavati [navij'âvati, navij'âvlem,] impf. navijati ~ Navij'âvati v'uro.

navijeni [nav’ijeni nav'ijenoga] adj. navinut ~ Nav'ijeni je kak v'ura. (aktivan)

navinoti [nav'inoti, nav'inem] pf. 1. navinuti ~ Nav'ini v'uro. (mehanički sat) 2. pojačati glasnoću, svjetlo ~ R'adija je nav'inov za c'ielo v'ulico. ~ Nav'ini l'ienko. 3. fig. preaktivan, navinut, netko tko se ne zaustavlja ~ D'imo je d'ošev nav'inoti. ◈ Nav'ijeni je kak v'ura.

navlačiti (se) [navl’âčiti, navl’âčim, imp. navl’âči, sup. navl’âčit] impf. I. trans. 1. natezati ~ 2. nakupljati ~ S’am navl’âči na dv'ọr, a n'ikaj ne pospr'âvi. II. refl. natezati se, svađati se ~ 'Idemo d'imo, n'amo se z hrm'ọkima navl'âčili.

navohati [nav'ohati, nav'ošem] pf. nanjušiti ~ P'es je nav'ohav n'ekaj pak vẽ k'opa lj'ukjo.

navoščiti [nav'oščiti, nav'oščim] pf. istući ~ Vẽ bom te jâ nav'oščiv!

navoziti (se) [navoz'iti, nav'ozim, imp. nav'ozi, prid. rad. nav'oziv, navoz'ila, navoz'ilo, prid. trp. nav'oženi] pf. I. trans. 1. navoziti (o materijalu) ~ Navoz'ili smo š'udra. 2. upravljanjem vozilo navesti na točno određenu lokaciju ~ Napr'ie l'efko nav'ozim, 'ali r'ikverc n'iede. II. refl. naraditi se vozeći ~ Pr'ẽšev sam c'ielo Evr'opo i nav'oziv sam se z t'iem kamij'ọnima.

navraziti se [navr'âziti se, navr'âzim se] pf ozlijediti se, raniti se ~

navrnoti se [nav’rnoti se, nav'rnem se] pf. navratiti, svratiti ~ Či d'ẽte v Podt'uren, obav'ezno se nav'rnite k n'am.

navučitel [navuč’itel navuč’itela] m učitelj ~ = vučitel

navuk [n’âvuk n’âvuka] m pouka, savjet, učenje, nauka ~ ♦ d’ati n’âvuka obučiti, podučiti

navzeti se [navz’eti se, navz’emem se, prid. rad. navz’ev se, navz'ela se] pf. poprimiti miris, prožeti se mirisom ~ C’iela h’iža se navz’ela d’ima kak se k’âdelo z p'ẽči.

navžiti se [navž'iti se, navž'ijem se, prid. rad. navž'iv se, navž'ila se, navž'ilo se, imp. navž'i se] pf. nauživati se ~ Navž'iv se s'ega d'obra na sv'ieto.

nazaj [naz’âj] adv. 1. nazad, natrag ~ K’orak napr’ie, dvâ naz’âj. 2. opet ~ Naz’âj je d’ošev. ♦ (glagol + naz'âj, 'iti, d'ojti, p'ẽmo, h'ote...) 'iti naz'âj, d'ojti naz'âj vratiti se ~ V ned'eljo 'idemo naz'âj. = iti z doma ♦ b’iti naz’âj nazadan, biti iza ~ Ti si stọ l’iet naz’âj.

nazavati [naz’âvati, naz’âvam/naz’âvlem, imp. naz’ovi] impf. nazivati

nazimeti se [naz'imeti se, naz'imem se] pf. nahladiti se, podhladiti se ~ Pred'ugo sam v'uni st'âla pak sam se naz'imela.

nazrat [n'âzrat] adv. natrag, nazad ~

nazvati [nazv'ati, naz'ovem, prid. rad. n'azvav, nazv'âla, nazv'alo, imp. naz'ovi] pf. 1. dati ime ~ Kak su d'ečeca nazv'ali? 2. nazvati ~ Naz'ovem te. (nazvat ću te – telefonom)

nazvestiti [nazv’estiti, nazv’ieščam, prid. rad. nazv’ieščav, nazv’ieščala, nazv’ieščalo, imp. nazv’ieščaj, sup. nazv’ieščat] impf. nagovijestiti, obavijestiti ~ Nazvestili su mu da bo d’obiv ‘otkaz.

nazveščati [nazv'ieščati, nazv'ieščam] impf. obavještavati, navještati, propovijedati ~

ne [nie] part. čestica za negaciju ~ Tọ je nie 'istina!

nebeski [neb’eski neb'eskoga] adj. nebeski ~

nebo [n'ẽbo n'ẽba] n nebo ~ N'ẽbo se b'istri. (razvedrava se) ~ N'ẽbo, 'otpri se!

Nedelišče [n'ẽdẽlišče n'ẽdẽlišča] n mjesto Nedelišće

nedelja [ned'elja ned'elje] f nedjelja ~ Sam v ned'eljo smo j'eli m'ieso.♦ po ned'eljama nedjeljom ♦ B'iela ned'elja blagdan

nedevati [nad'ievati, nad'ievlem] impf. nadjevati ~ Č'urke se nad'ievlejo.

nedoložen [nedol'ožen nedol'ožnoga] adj. nespretan, nesposoban, koji se ne prilagodi ~

neduhi [n’ẽduhi] pl. t. pluća kod peradi ~ N'ẽduhe b'odo m'âčki poj'eli. = pljuča

neft [n’ieft n'iefta] m zakovica ~ Z n'iefti b'omo pl'ẽha sp'ojili.

negda [n'egda] adv. nekada ~ N'egda je sẽ b'ilo dr'ugač.

negdi [n'egdi] adv. negdje ~ N'egdi je b'olje, n'egdi h'uje.

nej [nẽj] 1. tvorba imperativa: nemoj 2. u komparaciji pridjeva: naj- ~ Nẽjv'ekši, nẽjb'olši 3. kondicional: ne bi ~ Ka bi nẽj da ne bi. Daj nẽj tak d'elav... (kad ne bih tako radio) ~ J'â n'ẽj r'ẽkev. ~ N'ẽj bi tak b'ilo. 3. part. neka ~ Nẽj bọ tak! 3. konj. da ~ 'Otkud se nẽj h'âpim? (otkud da počnem)

nejbrž [n'ẽjbrš] adv. vjerojatno ~ N'ẽjbrš 'imaš pr'af.

nejpredi [nẽjpredi] adv. najprije ◈ N'ẽjpredi mẽj 'unda pak s'aki s'ẽj.

nekaj [n'eka(j)] pron. 1. nešto ◈ N'eka je n'eka, n'ika je n'ika. 2. ponešto, djelomično ~ N'ekaj r'azmim.

nekak [n’ekak] adv. nekako ~ N’ekak vrẽ bọ.

nekše [n'ekše] pron. nekakvo, poneko ~ N'ekšo r'ieč r'azmim.

nekši [n'ekši] pron. nekakvi, ikakvi ~

Nemačka [n'ẹmačka n'emačke] f Njemačka ~ V N'emački je s'aka tr'âva na sv'ji m'esti.

nemački [n'ẹmački n'emačkoga] adj. njemački ~ ♦ na ili po n'emačkim ~ Na n'emačkim je pov'iedav, tak ka ga n'išči nie r'azmiv.

nemarnost [nem'arnost nem'arnosti] f nemarnost, nebriga ~

Nemec [n'ẹmec n'emca] m Njemac ~ B'iserka si je z'ela N'emca za m'ọža.

nemir [nem’ir nem'ira] m nemir ~T'eško je v nem'iro ž'iveti. ♦ nem'ira d'elati praviti nemir, uznemiravati

nepriličen [nepr'iličen nepr'iličnoga] adj. neprikaladan, nezgodan, neugodan ~

nered [n’ẽred/ner'ed nẽr'ẽda] m nered ~ T'akšega nẽr'ẽda (kak je tu) ga nie v c'ielim Međ'imorjo! ♦ d'elati nẽr'ẽda

nerostec [ner'ostec ner'osca] m nerast, prasac

nesnaga [nesn'ọga/nesn'âga, nesnọge/nesn'âge] pl. t. 1. nečistoća ~ Stv'orila se kajk'akša nesn'ọga. 2. fig. gamad (obično glodavci, miševi ili štakori) ~ De se hr'ọni živ'âd tam se i nesn'ọga nak'oti.

nespreten [nespr'ẽten nespr'ẽtnoga] adj. nespretan ~ Tak je nespr'ẽten, sẽ mu cur'i z r'ọke.

nesramen [nesr’ọmen/nesr'âmen nesr'ọmnoga/nesr'âmnoga] adj. bestidan ~

nesrečni [nesr'ečni nesr'ečnoga] adj. nesretan ~ Nesr'ečen čl'ovek!

nesti (se) [n'ẽsti, n'ẽsem, prid. rad. n'ẽsev, n'ẽsla, n'ẽslo, imp. n'ẽsi, sup. n'est] impf. I. trans. nositi ~ N'ẽsi či m'oreš! ~ K'okoš 'ide n'est j'ẽjce. ~ Nẽ zn'am kaj me n'ẽslo tam. ♦ n'ẽsti v unositi II. refl. fig. nositi se, gubiti se (odavde) ~ N'ẽsi se 'otot.

nestrpliven [nestrpl'iven nestrpl'ivnoga] adj. nestrpljiv ~

nešči [n'ešči] pron. netko ~ N'ešči nav'iek m'ore.

nešprih [n'ẽšprih n'ẽšpriha] m mušmula ~

nešteri [nešt’eri nešt'eroga] pron. nekoji ~

neštund [nešt'und] adj. indekl. neistina, nevjerojatno, nije tako ~ Nešt'und kaj nẽj m'ogli.

netečno [net'ečno net'ečnoga] adj. neukusno ~ N'ieje sl'âno pak je net'ečno.

nevaljani [nev'aljani nev'aljanoga] adj. loše kvalitete ~ Nev'aljane kalamp'iere nam'iečite v ọv k'oš.

neveljaga [nevelj'aga nevelj'age] f lijenčina ~ Nevelj'aga n'ieče v'rta d'elati. = neveljaš

neveljani [nevelj'ọni nevelj'ọnoga] adj. lijen ~ N'ẽsmẽš b'iti nevelj'ọni.

neveljano [nẽvẽlj’ọno] adv. bezvoljno, lijeno ~ Nevelj'ọno h'ọda.

neveljaš [nevelj'âš nevelj'âša] m lijenčina ~ Tie nevelj'âš gled'i de bo sam p'iv. = neveljaga

nevernik [n'evernik n'evernika] m nevjernik ~

neverovani [nev'erovani nev'erovanoga] adj. nevjerni, koji ne vjeruje ~ Nev’erovani Tom’âš.

nevesta [nev'esta nev'este] f sinova i bratova žena ~

nevolja [nev’olja nev’olje] f nevolja, problem ~ Č’uda nev’olje smo prež’iveli, sam n’ikaj d’obroga. ~ J'ano nev'oljo r'iešiš, dr'uga ti d'ọjde. ~ Vu v'eliki sam nev'olji. ~ K'akše ti jâ sẽ nev'olje 'imam. = problem

nevoljen [nev'ọljen nev'ọljnoga] adj. patnik, nesretnik, invalid, hendikepiran ~ R'odiv se kak nev'ọlen. ♦ nev'ọljno d'iete ~ M'eli su j'ano nev'ọljno d'iete.

nevoljni [nev'ọljni nev'ọljnoga] adj. napačeni, nesretni ~

nevoljnik [nev’ọljnik nev'ọljnika] m nesretnik, invalid ~

nevreme [nevr’ieme nevr’emena] n nevrijeme ~ Nevr’ieme se spr’âvlja.

nez [n'ies n'ieza] m riba jez (Leuciscus idus)

nezavudani [nezav'uzdani, nezav'uzdanoga] adj. neobuzdan ~

nezdavnja [nezd'âvja] adv. nedavno ~ Niezd'âvja je tu p'oštar pr'ẽšev po v'ulici.

Neža [n'ieža] f oblik od imena Agneza ~ T'ẽca N'ieža je nie 'išla v z'amuš i tak je kak p'uca hm'rla.

nežno [n'ežno] adv. nježno ~

ničiji/niči [n'ičiji/n’iči] pron. ničiji ~ N'iča z'ẽmlja.

nigdar [nigd'âr] nikada ~ Nigd'âr, pak n'iti 'unda! ◈ Tak si kak nigd'âr n'išči.

nigdi [n’igdi] adv. nigdje ~ N'igdi je nie tak l'iepo kak d'oma.

nihalka [nih'âlka nih'âlke] f njihaljka, ljuljačka ~ J'apa nam je sl'oživ nih'âlko. Kak d'eca smo se r'adi n'ihali.

nihati (se) [n'ihati, n'išem] impf. njihati se v. nuhati se

nika(j) [n’ikaj] pron. ništa ~ Kaj tu d'ielaš? N'ika, n'ika, sam gled'im. ~ Za n'ikaj ne m'âri (ne mari ni za što).

nikak [n’ikak] adv. nikako ~ N'ikak, pak n'iti tak! ~ N'ikak d'ojti na pr'âvi p'ọt.

nikam [n'ikam] adv. nikamo ~ N'ikam n'amo 'išli!

nikši [n'ikši] pron. nikakav ~ N'ikši p'enezi me n'ẽbrẽjo k'upiti.

ninati [n’inati, n'inam] impf. ljuljuškati; uspavljivati ~

nisko [nisko] adv. nisko ~ N'isko je 'opav.

nišči [n'išči] pron. nitko ~ N'išči nẽ zna kaj bo z'utra.

ništiti se [n’ištiti, n’ištim, imp. n’išti, sup. n’ištit] impf. uništavati ~ Z’ẽmlja se pr’ẽveč n’išnti.

niti [n'iti] konj. ni, niti ~ N'iti jan n'iti dr'ugi. ~ N'iti za n'ikaj! (ni za što)

nizek [n'izek n'iskoga] adj. nizak ~

no [nọ] interj. no ~ Nọ nọ tak, na tọ smo d'ošli! No, p'oveč kaj 'očeš. ~ N'ọ, kaj je vẽ!

noč [n’ọč n'oči] f noć ~ N’ọč je v z’imi d’uga. ~ Ž'urte se, n'ọč bọ. ~ N'ọč na se prij'ela v D'obravi. ♦ l’ẽfko n’ọč laku noć ♦ po n’oči noću ~ Po n’oči je d’iešč ‘išev.

nočni [n’ọčni n'ọčnoga] adj. noćni ~ D’ielam v n’ọčni sm’ieni.

noga [n’oga n’oge, pl. G nọk] f noga ~ Z’ebe me za n’oge. Od m’ali n’ọk. ~ N'oga mi bež'i. (nekontrolirani pokret noge npr. u slučaju šepavosti) ♦ n’oge vleči sporo hodati ♦ fl’ẽtne n’oge ♦ fkr’iš n’oge drž’ati prekrižiti noge ♦ v zr’âk n’oge drž’ati ništa ne raditi ♦ z nog’ami m’âhati dijete koje sjedi na stolcu i nemirno je ♦ b’iti na nag’âmi raditi, imati posao na kojem treba puno stajati ili hodati ~ D'ielam na nog'âj. ♦ st’ati se na l’ievo n’ogo ne biti dobre volje ♦ st’olova n’oga ♦ st’olcova n’oga ♦ n’oga v r’it dobiti otkaz npr ♦ t’eške n’oge umorne noge ♦ na n’oge nožni pogon ~ Š’ivača maš’ina na n’oge šivaći stroj na nožni pogon. ♦ post’aviti na n’oge odgojiti, pomoći u osamostaljivanju nekome

nogice [n’ogice n'ogice] f pl. t. dio svinjske noge ispod koljena (kulinarski) ~ N'ogice b'odo za hladnet'ino.

Nojen [n'ojen n'ojena] m ime Noa ~ D'iela h'ižo kak N'ojen b'ârko. (dugo vremena gradi kuću)

norc [n’orc n'orca] m bedak, budala, luđak, glupan ~ P'usti n'orca na m'iro. ♦ n'orca (se) d'elati podrugivati se, rugati se, ismijavati, sprdati se ~ N'ẽj se z čov'eka n'orca d'elati či ga ne p'oznaš. ~ N'ẽj se z m'ẽne n'orca d'elati. (nemoj mi se rugati) ♦ n’orca d'elati od nekoga ('ili vr'ieđati n'ekoga)

norčiti se [n'orčiti se, n'orčim se] impf. ismijavati, praviti budalu (od sebe ili koga drugoga) ~ N'orčiš se z m'ẽnom?

nori [n'ọri n'ọroga] adj. lud ~ P'usti ga, v'iš da je n'ọri.

norija [nor’ija nor’ije] f ludorija ~ Nor’ije mu họdajo po gl’âvi.

norijav [nor'ijav nor'ijavi] f = norost

norma [n’ọrma n’ọrme] f norma ~ N'ikak n'ẽbrem napr'aviti n'ọrmo.

noro [n’oro] adv. ludo ~ Pak je tọ n'ọro kaj se sẽ d'iela na sv'ieto.

norost [n'ọrost n'ọrosti] f ludorija ~ V'ekše n'ọrosti ga nie od 'ove.

nos [n’ọs n'osa] m nos ~ S'ikam n'osa r'ivle. ~ D'obiv je po n'osu. ~ P’rvo si nẽj n’osa zbr’iše. ◈ Nẽ zna si n'iti n'osa zbr'isati. (nije dorastao) ~ Pr'ed n'osom ti je pak ne v'idiš. ~ B'ilo mu je po n'osu. (primiti kritike, poniziti) ♦ n’osa v zr’âk drž’ati uznositi se

nosalje [nos'âlje nos'âlja] pl. t. nosila ~

noseča [nus'eča nos'eče] adj. trudna, u drugom stanju ~ Nos'eča je v'eč š'est m'eseci. ~ St'areši ž'ẽni je b'iv probl'iem b'iti nos'eča.

nositi (se) [nos’iti, n'osim, imp. n'osi] impf. I. trans. nositi ~ Na gl'âvi se č'uda nos'ilo. J'ana dr'ugoj je pom'ogla zd'iči k'ọrpo z dr'ačom na gl'âvo. II. refl. držati se ~ Nie se l'efko nos’iti v t'akši situ'aciji.

not [n'ọt] adv. onuda ~ N'ọt p'ẽmo, b'olši je p'ọt. ~ N'ọt je bl'iže.

Novakovec [nov’akovec nov'akovca] naselje Novakovec ♦ nov’akoski ♦ nov’akovčan stanovnik Novakvca

november [nov'ẽmber nov'ẽmbra] m studeni, novembar ~ V nov'ẽmbro je 'opav p'rvi sn'iek.

novet [n’ovet n’ofta, pl. n’ofti] m nokat ~ S'aki pond'ielek je 'učitelj pregled'âvav či 'imamo zr'ezane n'ofte i č'iste r'ọke.

novi [n’ọvi n’ọvoga] adj. nov ~ ♦ po n'ọvim po novome ♦ po n'ọvi l'eti poslije nove godine ♦ n'ọvo l'eto nova godina ♦ na n'ọvo l'eto prvi dan nove godine

novine [nov’ine nov'ine] pl. t. novine ~ V nov'inaj je p'isalo…

Novo Selo Rok [n’ọvo s’ẽlo r’ok] n naselje Novo Selo Rok, nekad Sveti Rok

nož [n’ọš n’oža, dem. n’ožek] m nož ~ N’oža v k’išto pospr’âvljaj! ♦ n’ọš za kurz’ije s’eči alat za sjeckanje kukuruzovine ♦ kl’âč n'ọš veliki nož kojim se kolju svinje

nožni [n'ọžni n'ọžnoga] adj. nožni, (od noga) ~ N'ọžni p'âlec me bol'i.

nucati [n’ucati, n'ucam] impf. rabiti, koristiti, trebati ~ D'ọjdi s'iem, n'ucam te.

nuhalka [nuh’âlka nuh'âlke] f njihaljka ~

nuhati se [n'uhati se, n'uham se] impf. njihati ~ Nẽj se na stl'oco n'uhati, 'opav b'ọš!

nularica [n'ularica n'ularice] f najkvalitetnije brašno ~

numera [n'umera n'umere] f kućni broj ~

nuter [n'uter] adv. unutra ~ 'Idi n'uter! ~ D'ọjdi n'uter. ~ 'Ọn je n'utri. ~ M'orem n'uter? (smijem li ući?) ~ Kaj n'uter tọ i vum. (Kaj bẽt'ẽžen poj'ie tọ i povr'ača) ♦ (p'ọt, vr'âta) za n'uter ulaz ~ Tu je p'ọt za n'uter.

nutrina [nutr’ina nutr'ine] f unutrašnjost (osobe ili tijela), nutrina ~ N'ẽj gl'edati k'akši je zv'una. M'ọraš v'ideti k'akši je i v nutr'ini.