J

ja [jâ, G m'ẽne, D m'ẽni, I z m'ẽnom; nenagl. D mi, A me)] osobna zamjenica za 1. lice ~ Vẽ ti jâ pov'iem. ~ D'ẽj mi r'ọko.

jablan [j’ablan j’ablana] m jablan ~ V’iher je št’ev zr’ušiti j’ablane, ali su se nie d’âli.

jabuka [j’abuka j’abuke] f 1. jabuka, plod ◈ J’abuka ne p’âdne d’avko od dr’ieva. ~ Komp'ọt od j'âbok. 2. stablo ~ J'abuka se pod'rla. ~ Star'inska j'abuka. (stara sorta jabuke) 3. dio svadbene dekoracije ~ ♦ j’abuka petr’ọfka ♦ j’abukino dr’ievo stablo jabuke

jačka [j’âčka j’âčke] f jamica ~

jad [j'at j'ada] m 1. jad; srdžba, gnjev~ J’ad i b’ieda. 2. patnja, bol ~

jadati se [j'adati se, j'adam se] impf. žaliti se, tužiti se ~ ♦ jadanje [j'adaje] n jadanje ♦ jadikovanje [jadik'ovaje] n jadikovanje

jaden¹, jan [j'aden/jan j'adnoga/j'anoga] num. jedan ~ I jan je v'ẽč kak n'ika. ~ J'an dr'ugoga kor'isti. (uzajamno se koriste)

jaden² [j'aden, j'adnoga] adj. jadan, tužan, zdvojan ~ Tak sam j'adna, a n'ẽbrem si pom'oči.

jafkanje [j’âfkaje j'âfkaja] n jaukanje, naricanje ~

jafkati [j’âfkati, j'âfčem, prid. rad. j'âfkav, j'âfkala, j'âfkalo, imp. j'âfči, sup. j'âfkat] impf. jaukati, stenjati, naricati, kukati, zapomagati ~

jagar [j'âgar j'âgara] m lovac; pazitelj, čuvar na imanju ~

jagma [j'âgma j'âgme] f navala, otimanje, žurba da se do čega dođe ~

jagmenje [j'âgmẽje j'âgmẽja] n gl. im. od jagniti

jagniti se [j'âgniti, j'âgnim] impf. refl. silom otimati, otimati se za što ili koga ~

jagnjič [j'agnjič] m janje

jagoda [j'agoda j'agode, dem. j'agodica] f 1. biljka, plod; jagoda ~ Dom'âče j'agode su d'ẽbleše nek š'umske. 2. bobica na grozdu i sl. ~ Gr'ọzdja je m'alo zr'aslo ali su j'agodice d'ẽbele. 3. ime za kravu

jagodinje [jagod'ije jagod'ija] n raslinje od jagoda

jahati djahati [djah’ati, dj'ašem] pf. odjahati ~

jaj, joj [jaj, jâj] interj. za iskazivanje neugodnih stanja; jao ~ Jâj m'ẽni! ♦ Jâj si ga ‘onomo! jao onome ♦ j'âj si ga t'ẽbi usklik zgražanja

jajca [j'âjca] pl. t. jaja; muda (testisi)

jaki [j’âki j'âkoga, f j'âka, komp. j’akši] adj. 1. jak; snažan, hrabar, odvažan ~ J’âki je kak b’ik. ~ D'iela se j'âki. ~ Kur'uza je j'âka. (zdrava i čvrsta stabljika) 2. učinkovit ~ J’âke t’ablete je d’obiv i tọ mu je pom’oglo. 4. debeo ~ Te j’âke n’oge ne vl'eznejo v hl'ače. ~ Pr'ẽveč je j'âka. 5. velikoga intenziteta ~ J'âka žgan'ica. 6. (samo f.) gravidna ~

jaklec [j'aklec j'akleca] m stara ili prošlogodišnja grana na vinovoj lozi koja se treba odrezati a ostaviti mladica ~

jako [j’âko] adv. 1. jako vrlo, veoma ~ J’âko st’âra h’iža. ~ J’âko smo mọrali delati. ~ J’âko vr’ieden čl’ovek vrlo marljiv. ~ J'âko je sv'ezano. usp. fest 2. gotovo ~ J'âko ga i ne p'oznam. 3. često ~ V'idiš kaj Št'iefa? Ne v'idim ga j'âko.

Jakob [j’akop j'akopa/j’akoba] m muško ime Jakov ~ J'akop k'uri, J'ọna ž'âri. (v'elike vr'učine)

jakost [j’âkost j'âkosti] f jakost, snaga ~ N'iemam vẽč 'ono j'âkost kak n'egda.

jal [j'âl j'âla] m zavist, pakost, zloba ~ Tọ ti je sam j'âl v p'itajo.

Jala/Jalica [j'ala/j'alica j'ale/j'alice] f oblik ženskog imena Jelena

jalen [j'âlen j'âlnoga, komp. j'âlneši] adj. zavidan, pakostan, zloban ~ Kaj bi tọ b'iv j'âlen! ~ Č'ovek je j'âlen dok n'iema. ♦ b'iti j'âlen zavidjeti = j'âliti

jalof [j'alof, f. jal'ọva] adj. 1. neplodan, sterilan ~ T'ikva je jal'ọva, cv'ẽte a n'iega pl'oda. 2. bezvrijedan, beskoristan ~

jalovec [jal'ọvec jal'ọvca, adj. j'alofčov] m osoba koja je jalova, neplodna ~

jalovka [jal'ọfka jal'ọfke] f nerotkinja, jalovica ~

jalša [j’âlša j’âlše, adj. j'alšov] f joha ~ J'âlša se nam'ietala v št'ali za p'od m'ârho. D'ugo drž'i na m'okrim. ~ Od j'âlše su se d'elale rožen'ice. Ne v'ijajo se i otp'orne su na vl'ago.

jalšje [j'âlšje jalšj'â] pl. t. 1. skupina johe 2. dio polja (njive) gdje su rasle jalše

Jalšovnica [jalš'ọvnica jalš'ọvnice] f potok kod Ferketinca

Jalža/Jalžabeta [j'âlža j'âlže, jalžab'eta jalžab'ete] f ženkso ime Elizabeta

jama [j'ama j'ame, dem. j'amica] f jama, rupa, rudarsko okno ~ ♦ j'amica kalamp'iera

Jambor, Jambrek, Jambrošić [j'ambor j'ambrek j'ambrošič] m neka od prezimena (od imena Ambrozije, stgrč. Ambrosios, lat. Ambrosius – „besmrtni“, božanski)

jampot [jampot] adv. jednom ~ Nie ti je b'ilo j'ampot d'ost!

jamranje [j'âmraje j'âmraja] n gunđanje, prigovaranje ~ Naposlj'ušala s'am se j'âmraja.

jamrati [j'ọmrati, j'ọmram, imp. j'ọmraj, sup. j'ọmrat] impf. gunđati, prigovarati, predbacivati ~ N'ẽbrem poslj'ušati k'uliko j'ọmra.

jan [jan j'anoga] num. jedan ~ Jan 'ovak, dr'ugi 'onak. ♦ J'an po j'an. v. jaden

Jana [j'âna j'âne] f žensko ime Ana

jani [j’ani] pron. neki ~ J'ani naviek m'orejo. 2. poneki ~ J'ani od nas se ga 'išče zm'islijo.

januar [j'anuar j'anuara] m siječanj ~

japa [j'apa j'ape] m tata ~ J'apa su tak r'ẽkli! ♦ h'ižni j’apica otac na svadbi ♦ pr'âvi j'apa 1. biološki otac 2. izreka za dijete koje je jako slično ocu 3. mladić koji ima staračko držanje ♦ st'âri j'apa djed, najuobičajeniji naziv za djed uz japica ♦ hip. j’apẽk 1. djed 2. staračko držanje ~ Drž'iš se kak j'apek (a imaš npr. 20, 30 godina).

japatica [j'apatica j'apatice] f časna sestra, opatica ~

japica [j’apica j'apice] m djed ~ = stari japa

jarac [j'arac j'arca] m jarac ~

jarek [j'ârek j'ârka, dem. j'arčec] m jarak ~ J'ârek je p'un v'ode. ♦ Č'rni j'ârek, pr'iek M'ure

jarem [j’ârem j'ârma] m 1. naprava za uprezanje volova ili krava u plug ili u kola, jaram ~ 2. ugnjetavanje, tlačenje, breme ~ T'eško je lj'uckoga j'ârma nos'iti.

jarmec [j'armec j'armeca] m mali jaram za jednu kravu ~

jaruga [j'aruga j'aruge] f jaruga; provalija ~

jasen [j'asen j'asnoga] adj. jasan ~ Ọv č'ovek je mi je nie j'asen. (ne mogu ga razumijeti) ~ J'asen i gl'asen.

jasle [j'asle j'asle] pl. t. koritasta naprava u štali u koju se stavlja stočna hrana, jasle ◈ Kr'ava ide k j'aslama a ne j'asle kr'avi. = valuv

jasno [j’asno] adv. jasno ~ J'asno j'utro. ~ J'asno da je t'ak! ~ Tu je sẽ j'asno.

jasno [j'asno] adv. jasno ~ J'asno i gl'asno ti pov'iem. ~ J'asno se v'idi t'ijam do M'ađarske.

jastreb [j'âstreb j'âstreba] m jastreb ~

jastrebec [j'âstrebec j'âstrpca] m 1. kobac ? 2. ptica kukavica?

javor [j'avor j'avora] m javor ~

jazvec [j'âzvec j'âzveca] m jazavac = jazbec

je [je] enkl. 3.l.sg. prez. gl. biti; u službi partikule za potvrđivanje: da, jest, dabome, dakako ~ Je, tak je.

ječmen [j'ẽčmen jẽčm'ẽna] m vrsta žitarica; ječam ~

ječmenec [ječm’enec ječm’enca] m ječmenac, gnojna upala očnog kapka, ječmir (lat. hordeolum?)

ječmeni [ječm'eni ječm'enoga] adj. ječmeni ~ Ječm'eni kr'uh.

jedan [j'edan] num. štok. jedinica u školi (ocjena) ~ D'obiv sam j'edan(a) z matem'atike. v. jaden

jedenajšček [jeden'ajšček jeden'ajščeka] m bačva od 550 litara

jedinec [jed’inec, jed’inka] m jedini sin u roditelja, jedinac ~ S’in jed’inec.

jedinka [jed'inka jed'inke] f jedina kći u roditelja, jedinka ~

jednačiti [jedn'âčiti, jedn'âčim] impf. ujednačavati; gladiti, ravnati

jednaki [jedn'âki jedn'âkoga] adj. jadnak ~ Nigd'âr su si lj'udi nie b'ili jedn'âki. ~ N'iti su si p'rsti nie jedn'âki.

jednako [jẹdn’ọko] adv. jedanko ~ Pošt'ẽno bi b'ilo jedn'ọko rezdel'iti.

jednakost [jedn’âkost jedn'âkosti] f jednakost ~

jedro [j'ẽdro j'ẽdra] f jezgra ~ R'eh 'ima l'iepo j'ẽdro.

jedva [jedva] adv. teško, s mukom, jedva ~

jeftimba [jeft'imba jeft'imbe] f povoljna ponuda za izvršenje radova ~

jega [j'ẽga] 3. l. sg. gl. biti + A pron. ọn; ima, postoji, neg. n'iega ~ J’ẽga kaj? ~ J'ẽga ml'ieka? (ima li mlijeka) ~ T'oga ga n'igdi nie na sv'ieto. ~ S'ẽga ga je. ~ N’iega b’olšega od tẽbe. ~ N'iega r'azlike.

jegnjed [j'ẽgjet jẽgjeta] m topola; drvo ~ J'ẽgjed je fr'ugljavi t'opol, a j'ẽje i gl'adek t'opol. ~ J'ẽgjed je m'ẽfko dr'ievo.

jegulja [j'egulja j'egulje] f riba jegulja (Anguilla anguilla), (vrlo rijetki ulovi, inače obitava u rijekama jadranskog slijeva, ali mogući su sporadični ulovi u dunavskom slijevu jer postoje uzgajališta uz Dravu u Mađarskoj)

jejce [j'ẽjce j'ẽjca] n jaje ~ P'un k'ak j'ẽjce. ~ G'ọska sed'i na j'ẽjcima trid'ẽsti dni.

jejčeko [j'ẽjčeko jẽjčeka] n dem. od jejce; jajašce ~

jeje [j'ẽje] čestica potrvđivanja, jeste, ~ je j’e? j’ẽje! ~ Je je je! ironično baš tak ~ Ju je j’e? Jẽ ju j’ẽ!

jeknoti [j'eknoti, j'eknem] pf. ekspr. udariti ~

jela [j'ela j'ele] f drvo jela

jelen [j'ẽlen jẽl'ẽna] m jelen ~

jelo [j'elo j'ela] n jelo ◈ Kak pre j'eli, tak pre d'eli. ◈ Kie n'iema v leti d'elo, v z'imi n'iema j'elo.

jemati (se) [j’ẽmati/jẹm’ati, j'ẽmljem, prid. rad. j'ẽmav, imp. j'ẽmlji, sup. j'ẽmat] impf. I. trans. uzimati ~ II. refl. zauzimati se ~ Pr'ẽvẽč se j'ẽmlje za j'ega. ♦ j'ẽmati pr'iek preuzimati odgovornost ~ J'ẽmljejo si pr'iek a n'ieso sp'osobni. ♦ na s'ẽbe j'ẽmati preuzmati na sebe ~ N'ẽj si na s'ẽbe j'ẽmati či v'idiš da n'ẽbreš z'avršiti. ♦ v'ọljo jem’ati obeshrabrivati ~ N'ẽj mu v'ọljo jem'ati. ♦ vum j'ẽmati vaditi

jermen [j'ẽrmen jẽrm'ẽna] m 1. vrsta ljute biljke 2. željezna šipka na kraju jarma = jermenik

jermenik [jẽrmẽn'ik jẽrmẽn'ika] m željezna šipka sa strane na jarmu

Jeruzalem [jeruz'alem jeruz'alema] m 1. grad u Izraelu 2. mjesto u Sloveniji

jesen [j'ẽsen j'ẽsẽni] f 1. jesen; godišnje doba ~ J'ẽsen doh'âja. 2. jasen ~ J'ẽsen je t'rdo dr'ievo 'ali r'ado p'ọči. ♦ jẽs'ẽnovo dr'ievo ~ Z jẽs'ẽnovoga dr'ieva su se d'elale l'ọjtre za k'ọla. = jesenovina

jesenovina [jẽs'ẽnovina jẽs'ẽnovine] f drvo od jasena ~ L'ọjtra od jẽs'ẽnovine je žm'ẽfka. = j'ẽsẽnovo dr'ievo

jesenski [jes'enski jes'enskoga] adj. jesenski ~ Jes'ensko vr'ieme doh'âja. ~ Jes'enski d'ežđi.

jesti¹ [j'esti j'esti] n jelo ~ J'esti je don'ẽsla na st'ol. ~ J'esti je prepr'âvljeno.

jesti² [j'esti, j'iem, j'ieš, j'ie, prid. rad. j'ev, j'iela, j'elo, imp. ječ, sup. j'iest] impf. jesti ~ M'alo j'iem. ~ J'eč, kaj k'ọli gled'iš! ♦ za j'esti jedaći, koji služi pri jelu ~ St'ol za j'esti.

jestvina [jestv'ina jestv'ine] f jelo ~ Na st'olo su b'ile sẽ f'ọrme jestv'ine.

ješčec [j'eščec j'eščeca] m čovjek s dobrim apetitom, onaj koji može dobro i obilno jesti

jetra [j’etra] f jetra ~ Od pij’ače je d’obiv cir’ozo na j’etrima. ♦ na j'etra koje oblikom podsjeća na jetru ~ Kis'ielo ml'ieko na j'etra.

jetreca [j'etreca] pl. t. jetra kod peradi (kulinarski) ~ J'etreca b'odo na s'ofto.

jezen [j'ezen j'eznoga, f. j'ezna] adj. spreman za parenje (o konju), živahan ~ Žr'ebec je b'iv j'ezen dok je v'idev kob'ilo. ~ Tak je kak j'ezna kob'ila.

jezerača [jezer'ača jezer'ače] f novčanica od tisuću jedinica ~ V'idla sam da je m'ev jezer'ačo v b'uksi.

jezero [j’ẽzẽro j'ẽzẽro, pl. G jez’er] n tisuća ~ J'ẽzẽro l'iet se sp'unilo, a j'ẽzẽro 'ili bọ 'ili na.

jezero [j’ezero] n jezero ~

jezičec [jez'ičec jez'ičeca] m 1. biljka stolisnik 2. jezičac na vagi

jezik [j’ẽzik jez’ika, pl. jez’iki] m 1. organ; jezik ~ Jez'ika sam si vgr'izev. 2. jezik kao sredstvo iznošenja misli ~ M’ọrav bi si zav’uzdati jez’ika. ◈ ‘Ima jez’ika kak kr’ava r’epa. ~ ‘Imaš j’anoga jez’ika i dv’ọja v’uha. ~ Na jez’iko ga nie ž’ulja. ~ J'ẽzik je fl'ẽtneši od pam'ieti. 3. sredstvo sporazumijevanja među ljudima; jezik ~ N’emački j’ẽzik. 4. ono što oblikom podsjeća na jezik, npr. dio na stočnim kolim na koji se stavlja rudo ~ J'ẽzik na c'ipelu je pod žn'ierancima. ♦ k’âzati jez’ika plaziti jezik ♦ jez'ikova j'uha prigovaranje ~ D'ok sam d'ošev p'ijan d'imo d'obiv sam jez'ikovo j'uho.

Jezoš [j’ezoš j’ezoša] m Isus ~ J'ezoš se g'ori st'av. (Isus je uskrsnuo) ~ Faljen J’ezoš. ~ F'alen b'odi J'ezoš Kr'istoš. (pozdrav) ~ J’ezoš i Mar’ija! (jedan od izraza čuđenja), (hebr. Jehôshua – kojemu je pomoć Jehova; grč. Isũs, lat. Jesus)

jež [jež j’eža] m jež ~ J'ež je j'âko k'orisna živ'otija. Č'isti kaj-k'akšo nesn'ọgo.

jokoš [jọkọš] m srdita osoba

jopa [j'opa j'ope] f odjevni predmet ~ J'ope sam d'iela s'ušit.

jopec [j’ọpec j’ọpca] m majmun ~ Sẽ posud sk’âče kak j’ọpec.

jorgan [j'organ j'organa] m poplun ~ J'organi se v'uni pres'ušajo.

Joška, Jožek [j’oška j'oškija, hip. j'ožek j'ožeka] m oblik muškog imena Josip

Joža [j'ọža j'ọže] f oblik imena Elizabeta

Jožef [jọžef j'ọžefa] m biblijsko ime Josip

Judaš [j’udaš j'udaša] m 1. biblijsko ime Juda 2. fig. čovjek sklon lošem ponašanju ~ J'udaš pokv'ârjeni! ♦ J’udašova gr'aba jarak između Podturna i Novakovca

jug [j'ug j'uga] m 1. strana svijeta; jug ~ Vr'âta su brj'ena pr'ama j'ugo. 2. južni vjetar ~ J'ug p'uše. ~ J'ug je t'opel v'eter.

Jugoslavija [jugosl’avija jugosl'avije] f Jugoslavija ~ I St’âra i N’ọva Jugosl’avija je prep’âla.

juha [j’uha j’uhe] f juha ~ J’ano j’utro je b’ila sl’âtka j’uha a dr’ugo kis’iela j’uha i t’ak c’ieli tj’ẽden. ~ Š'uljki na j'uhi. ~ Kn'edlini 'ili žl'ičjeki na j'uhi. ♦ c’usrava j’uha ~ Tọ je prežg’âna j’uha v št’ero se pust’i (čr’ez v’ilico ili kak dr’ugač) str’âjbano j’ẽjce. ♦ č’ista, b’istra ili ned’ieljna j’uha ♦ prẽžg’âna j’uha ~ Kak bi do h’iže d’ošli da se nẽj č’uda p’ọt prežg’âne j’uhe naj’eli. ♦ sl’âtka j’uha ~ Sl’âtka j’uha je prežg’âna j’uha bez ‘octa. ♦ kis’iela j’uha ~ Kis’iela j’uha je prežg’âna j’uha z ‘octom. ♦ vrg'ọjoga j'uha ♦ gr'âšičova j'uha ♦ kalamp'ierova j'uha ♦ z'âjcova j'uha ♦ j'uha z r'ezancima ♦ j'uha z š'uljkima ♦ j'uha z k'rpicama ♦ gov'edska j'uha ♦ kok'ọšja j'uha ♦ parad'ajzova j'uha ♦ r'ibajka ♦ č'ẽšjekova j'uha z b'âžljom

Jula [j'ula j'ule] f oblik ženskog imena Julija, Juliana

julijuš [j'ulijuš j'ulijuša] m mjesec srpanj; juli

junačiti se [jun'âčiti se, jun'âčim se] impf. junačiti se ~

junački [jun'âčki jun'âčkoga] adj. junački ~

junačtvo [jun'âčtvo jun'âčtva] n junaštvo ~

junak [j'unak, jun'ọka] m junak ~

junec [j'unec j'unca] m junac ~ v. telec

junijuš [j'unijuš j'unijuša] m mjesec lipanj, juni

juratuš [jur'atuš jurat'uša] m pravnik

juriti [j’uriti, j'urim] impf. tjerati van ~ Tọ tr'eba j'uriti z dv'ora v'um. (nekoga istrjerati van dvorišta i kuće).

jušnati [j'ušnati j'ušnatoga] adj. = jušni

jušni [j'ušni j'ušnoga] adj. tekuć, rijedak poput juhe ~ C'ieli tj'ẽden j'iem s'uho. V'eč sam ž'ẽlen n'ekaj j'ušnoga.

jutarnji [jutr'ọji jutr'ọjega] adj. jutarnji ~

jutro [j'utro j'utra] n jutro ♦ d’obro j’utro dobro jutro, pozdrav ♦ v j’utro ujutro ~ V j'utro d'ọjdem k v'am.

južina [j'užina j'užine] f užina; obrok što se jede između glavnih obroka ~

južni [j'užni j'užnoga] adj. južni ~ J'užna str'ọn h'iže je č'uda t'opleša kak s'everna. ♦ j'užni v'eter ~ J'užni v'eter je sẽ posm'odiv po v'rto.

južno [j’užno] adv. južno ~