Š

šablona [šabl'ọna šabl'ọne] f kalup, uzorak po kojemu se izrađuju istovjetni oblici ~

šaflja [š’âflja š'âflje] f metalna lopata pobirača ~ Š'âfljom smo p'ieska nakl'âdali.

šajba [š'âjba š'âjbe] f prozorsko staklo ~ V š'âjbo je k'amen dol'etev.

šajka [š'âjka š'âjke] f veliki riječni čamac za terete, sijeno, drva ~

šaka [š'aka š'ake] f dio ruke, šaka ~ ♦ flj'učnoti v š'ake primiti se posla. ♦ p'une š'ake svega obilno. ♦ m'eriti na š'ake

šal [š'âl š'âla] m šal ~ D'eni si š'âla, t'opleše ti bọ. ~ Š'âla i rukav'ice sam si k'upiv.

šala [š'âla š'âle] f šala ~ P'usti ga na m'iro, ọn ti ne zna za š'âlo.

šalabajzer [šalab'ajzer šalab'ajzera] m onaj koji se neodgovorno ponaša, šeprtlja ~

šalapurka [šalap'urka šalap'urke] f prozorsko krilo s daščicama s proredom za zaštitu od sunca ili tuče, rebrenica ~

šalata [šal’âta šal'âte] f salata ~ Pos’ejala sam gr’edico šal’âte.

šalati [š'âlati, š'âlam] impf. raditi oplatu u zidarskim radovima ~ D'enes m'ẽštri š'âlajo, a z'utra 'ide beton'aža.♦ zašalati [zaš'âlati] pf.

šalen [š'âlen š'âlnoga] adj. šaljiv ~ P'esma je š'âlna, m'akar je č'uda 'istina kaj se pop'ievle. ♦ š'âlen č'ovek koji je uvijek spreman za šalu ~

šalica [š’alica š'alice] f 1. šalica ~ Š'alice m'orejo b'iti za k'âvo 'ili m'alo v'ekše za čaj, ml'ieko 'ili dr'ugo kaj t'akšega. 2. dio jarma koji sjeda na vrat kravi, ovalni dio koji slijedi oblik vrata ~ Š'alica je b'ila gl'atka.

šaliti se [š'âliti se, š'âlim se] impf. šaliti se ~ Z m'ẽnom se n'ẽj š'âliti.

šalter [š'alter š'altera] m prekidač ~ Š'alter je pre vr'âti.

šalung [š'âlung š'âlunga] m oplata ~ Š'âlung je š'irom d'išev.

šamot [šam'ọt šam'ọta] m osobita vrsta gline od koje se prave vatrostalne opeke za gradnju peći, šamot ♦ šamotni [šam'ọtni šam'ọtnoga] adj. šamotni ~ (franc. chamotte)

šampon [šamp’ọn šamp'ọna] m šampon ~ Šamp'ọna tr'eba šp'arati a i zdr'aveše je či se m'alo nam'ieče na l'âsi.

šamrlin [šamrl'in šamrl'ina] m klupčica, stolčić, drveni s rupom na sredini, dječji stolčić ~

šanc [š'anc š'anca] m nasip ~ Š'anc je pren'iski či d'ọjde v'ekša v'oda.

šandar [šand'âr šand'âra] m žandar ~ Šand'âri su g'rdo d'elali z 'onim k'oga su prij'eli.

Šandor [š'andor š'andora] m oblik muškog imena Aleksandar

šansa [š'ansa š'anse] f prilika, šansa ~ B'ila je d'obra š'ansa za g'ola d'ati. ~ N'iega š'anse kaj poz'âbiv. (ni slučajno neću zaboraviti)

Šantek [š'ântek š'ânteka] m prezime (šantavi hrom, šepav)

šar [š’âr š'âra] m šaš ~ Š'âr bọ za n'ọstir.

šara [š'âra š'âre] f red cigli u zidanju ~ Sam tri š'âre su zaz'idali do p'olne.

šarcanje [š'arcaje š'arcaja] n procjemba, procjena, pormatranje ~

šarcati [š’arcati š'arcam] impf. procjenjivati, gledati, promatrati s namjerom ~ ♦ prešarcati prẽšarcati procijeniti

šarga [š’ârga š'ârge] f 1. konj bijeložućkaste dlake, bijelog repa i bijele grive 2. ime za kobilu 3. pej. žena nepristojnog ponašanja (mađ. sárga: žut)

šarič [šar'ič šar'iča] m vrsta šaša uskih listova ~

šariš [šar’iš šar'iša] m šaš; mjesto gdje raste šaš ~

šarot [šar’ọt šar'ọta] m usitnjen, grubo mljeven kukuruz za stoku ~

šarotač [šar’ọtač šar'ọtač] m stroj za usitnjavanje kukuruza ~

šarotati [šar’ọtati, šar'ọtam] impf. usitnjavati, grubo mljeviti kukuruz za stočnu ishranu ~

šašavec [š'ašavec š'ašavca] m rastrešenac, šašavac ~

šašavi [š'ašavi, š'ašavoga] adj. budalast, rastresen, luckast ~

šaterati [šat'ierati, šat'ieram] impf. (po)miješati više boja na jednoj površini ~ Šat'ierati z'ida. (ukrasiti zid) ♦ šaterani [šat'ierani šat'ieranoga] adj. višebojan

šator [š’ator š'atora] m 1. plahta za nošenje sijena, slame, cca 2ẽ2 m 2. platnena privremena nastamba, šator ~

šatrija [šatr’ija šatr'ije] f sumnjiva stvar, sumnjivo djelo ~

ščafko [šč’âfko šč'âfkoga] adv. kiselkast (o mlijeku) ~ Ml’ieko je m’alo šč’âfko.

ščafunjiti [ščaf'ujiti, ščaf'ujim] pf. neuredno i brzo isčupati (o travi, cvijeću i sl.) ~

ščapiti [šč'apiti, šč'apim] pf. ščepati, uhvatiti; zgrabiti ~

ščav [šč’âv šč'âva] m vrsta korova, štavelj ~

ščava [šč'ava šč'ave] f hrana za svinje, pomije, napoj ~

ščavnjek [šč'âvjek šč'âvjeka] m drveno vjedro u kojem se drži hrana za svinje ~ J'apa mi je kn'ige v šč'âvjek h'itiv.

ščepati [šč’epati, šč'epam] pf. ščepati, uhvatiti, zgrabiti ~

ščepec [ščepec, pl. šč'epci] m vršak prsta na ruci ~ S'ikam šč'epce r'ivle.

ščijati [šč'ijati, šč'ijam, sup. šč'ijat] impf. štaviti ~ V Sred'išče sam n'ẽsev sir'ọvo k'ọžo šč'ijat.

ščipa [šč'ipa šč'ipe, dem. ščipica] f prstohvat ~ Z'emi šč'ipico s'oli.

ščipati [šč'ipati, šč'iplem] impf. 1. štipati ~ 2. gristi, ujedati (o dimu) ~ Šč'iple me za 'oči.

ščista [šč’ista] adv. sasvim ~ Šč'ista tọ sp'i ka ti dr'ugo nat'očim.

ščrba [šč’rba šč'rbe] f 1. pokvareni zub, škrba, krnja ~ M’ọram iti k zub’âro ka mi šč’rbo popr’âvi. 2. zupčasto oštećenje, nagreženo mjesto na oštrici oruđa i sl. ~

ščrbavi [šč’rbavi šč'rbavoga] adj. 1. krezub ~ N’ieje l’iepo v’ideti šč’rbave z’ọbe. 2. neravan, krnj (npr. oštrica koja je oštećena) ♦ S'rp je šč'rbavi.

ščučuriti se [ščuč'uriti se, ščuč'urim se] pf. čučnuti; čučeći se stisnuti od hladnoće ~

ščuka [šč'uka šč'uke] f riba štuka (Esoẽ lucius) ~ Šč'uka je grabežlj’iva r’iba.

ščukasti [šč’ukasti šč’ukastoga] adj. pej. duguljast, (asocijacija prema obliku štukine glave) ~ Šč’ukastoga obr’aza. v. podugovato

ščukati [šč'ukati, šč'ukam] impf. kljucati, kljunom uzimati hranu ili udarati ~ G'ọske šč'ukajo 'ovoga ž'ibeka št'eri se z'âdji zv'aliv. v. fčuknoti

šebidravi [šeb'idravi šeb'idravoga] adj. iskrivljen ~

šef [š'ef š'efa] m vrsta tikvice s dugim vratom kojom se vadi vino iz bačve, potegača v. hrk

šef [š'ief š'iefa] m upravitelj; vlasnik, poslodavac

šefica [š'efica š'efice] f 1. upraviteljica, rukovoditeljica, vlasnica 2. dio jedaćeg pribora kojim se grabi juha ili kakvo drugo tekuće jelo, zaimača, grabilica~

šeft [š'eft š'efta] m trgovanje, trgovina ~

šega [š'ẽga š'ẽge] f običaj, navika ~

šegavi [š’ẽgavi š'ẽgavoga] adj. duhovit, po običaju, imati običaj ~

Šeka [š'eka š'eke] f ime za kravu

šekasti [š'ekasti š'ekastoga] adj. kombinacija dviju boja, npr. krava koja ima dlaku u obliku crvenih i bijelih mrlja ~

šekeštrija [šekeštr'ija šekeštr'ije] f prostorija unutar crkve u kojoj se nalaze potrebne stvari za bogoslužje, sakristija

šekret [šekr'iet šekr'ieta] m zahod ◈ S'aka r'it d'ọjde na šekr'iet. (lat. secretus - tajni, skriveni)

šekucija [šek’ucija šek’ucije] f ovrha, pljenidba ~

šekutor [šek’utor šek’utora] m ovršitelj ~ Šek'utori su tp'ẽljali kr'avo 'ili p'ajceka za p'orez.

šemetinje [šemet'ije šemet'ija] n otpadne, suhe grančice od bilja, cvijeća ~ Pob'ẽri šemet'ije po v'rto pak pẽljaj na gn'ọj. ~ V'elika v'oda (Mura) je don'ẽsla šemet'ije na tr'ate.

šemige [šem’ige šem'igi] pl. t. stalak za piljenje drva = korčule = križi

šenglavec [šengl’âvec šengl'âvca] m čavao na obruču kotača ~ Č'avli št'eri su drž'ali š'ijo na kot'âčo.

šenkati [š'enkati, š'ienkam] impf. oprostiti dug, darovati, pokloniti (što) ~ Š'ienkam ti p'eneze. (p'eneze si p'rvo pos'ọdiv 'ali je n'ẽbreš naz'âj dob'iti pak j'ih 'unda š'ienkaš.) (njem. schenken)

Šenkovec [šenk’ọvec šenk’ọvca] m selo Šenkovec

šenoti [š'enoti, š'enem] pf. poludjeti, izgubiti pamet ~

šeparje [šep'ârje šep'ârja] n lišće bez fromirane glave, ploda (obično kupus) ~ S'am šep'ârje je zr'aslo, a gl'âvi n'igdi.

šepetati [šep'etati, šep'ečem] impf. šaputati ~

šepljati [š'epljati, š'epljam] impf. šepati, hramati ~

šepnoti [š'epnoti, š'epnem] pf. šapnuti ~

šeprtlja [š'eprtlja š'eprtlje] m onaj koji je nespretan, nevještu u poslu ~

šerek [š'ẽrẽk š'ẽrẽka] m četa, jato ~ C'ieli š'ẽrẽk g'ọski je vẽ tu pr'ẽšev po v'ulici.

šest [š'est G šestejo, D šestem, I šestemi] num. glavni broj šest ♦ šest'ọje šestero ~ Od šest'ọje d'ece, št'iri su hm'rli.

šestak [šest'âk šest'âka] m bačva od 300 litara ~ V šest'âk je z'išlo dvan'ọjst v'iedri v'ina.

šetati (se) [š'etati, š'ečem] impf. I. trans. šetati II. refl. šetati se ~ ♦ prešetati (se) [preš'etati] pf. prošetati ~

šic [š'ic] interj. za tjeranje mačka

šigo-migo [š'igo-m'igo] adv. amo-tamo ~

šik [š'ik] u svezi: za š'ik kao ukras ~ H'api se n'ekšega d'ela, n'iemamo te tu za š'ik. ~ Pr'edsednik n'iema n'ikšo vl'âst, zgled'i da je tu sam za š'ik. (franc. chic)

šikano [š'ikano š'ikanoga] adj. zgodno, lijepo uređeno, ukrašeno ~ Tâ blj'uzica ti je j'âko š'ikana.

šikati se [š’ikati se, š'ikam se] impf. pristajati (kome što), odgovarati (npr. ponašanje ili odjeća) ~ Tọ se tv'ojim l'ietima ne š'ika. ~ N'am st'arešima se ne š'ika kaj se obl'âčili kak ml'adi. ~ D'elati kak se š’ika.

šiljt [š'iljt š'iljta] m štitnik na kapi ~

šimfati [š’imfati, š'imfam] impf. koriti, grditi (koga), strogo špotati ~

šindra [š'indra š'indre] f drvene daščice za krov ~ Š'indra je k'âlana j'elovina. ~ M'ẽlin je b'iv š'indrom pokr'it.

šintar [š’intar š'intara] m strvoder, živoder ~

šinja [š’ija š’ije] f 1. željezni obruč na drvenom kotaču, smanjuje trošenje kotača 2. tračnica, šina na pruzi ~

šipek [š'ipek š'ipka] m šipak (divlji) ~ Sk'uhala sam č'aja od š'ipka. ♦ š'ipek (r'uža) cvijet ruža

šipkov [š'ipkov, š'ipkovoga] adj. koji je od šipka, šipkov ♦ š'ipkov t'rn ~ Fp'ičila sam se na š'ipkov trn. ♦ š'ipkov čaj ~ Š'ipkov č'aj je d'ober za pr'ehlado.

šipoš [š'ipoš š'ipoša] m svirač; klarinist ~

širina [šir’ina šir'ine] f širina ~ Zm'eriti šir'ino. ~ Šir'ina c'este. ♦ po šir’ini od lijevog ruba do desnog

širiti [š'iriti, š'irim] impf. širiti ~ Š'irili b'odo p'ọta. ~ Šv'elja š'iri hl'ače. ~ S'ela se š'irijo v p'olje. ~ 'Ogej se š'iriv pr'oti s'ẽli. ~ B'ẽteg se š'iri m'ed mlad'inom.

širki [š'irki š'irkoga] adj. širok ~ K'ẽlj 'ima š'irke l'iste. ~ Jan č'âs su b'ile mod'erne š'irke hl'ače i ruk'âvi. ~ 'Ima š'irka i j'âka pl'eča. ~ R'ọp je š'irki dv'â p'rste. ♦ b'iti š'irki debeo

širko [š’irko] adv. široko ~ Š'irko je gl'edav. (bio je iznenađen)

širom [š’irom] adv. širom ~ Š’irom ‘otpri vr’âta.

šivati [š'ivati, š'ivlem, prid. rad. š'ivav, š'ivala, š'ivalo, prid. trp. š'ivani, imp. š'ivaj, sup. š'ivat] impf. šivati ~ D'âv sam si hl'ače š'ivati. ♦ prešiti [preš’iti] pf. 1. prišiti 2. prošiti ♦ zašiti/zešiti [zaš’iti, zaš'ijem, imp. zaš'i, z’ešiti/zeš'iti, zeš'ijem] pf. sašiti ~ 'Idem k šv'elji ka mi zaš'ije š'ọsa.

škaf [šk'af šk'afa] m drvena posuda u kojoj se drži voda za napajanje stoke, oko 10 litara ~ Šk'af 'ima dv'ọja v'uha z lj'ukicami za nos'iti.

Škarje [šk'ârje šk'ârja] n naselje kod Držimurca

škarje [šk'ârje šk'ârji] pl. t. škare ~ Šk'ârje su se zat'ọpile. ~ Šk'ârje m'orejo b'iti šp'ičaste i z t'ọpim okr'ọglim v'rhom ♦ gor'ične šk'ârje vinogradarske škare ♦ šn'ajderske šk'ârje krojačke škare ♦ šk'ârje za kl'aštriti dugački prut na čijem se vrhu nalaze škare za obrezivanje tanjih grana na stablu ♦ šk'ârje za žel'ezo r'ezati ♦ šk'ârje za pl'ẽh ♦ šk'ârje za s'ečo obrez'âvati

škarpa [šk’ârpa šk'ârpe] f padina, kosina ~ H'iža na šk'ârpi. ~ Šk'ârpa m'ore b'iti i st'ẽsani br'iek, npr. p'od š'umom.

škedenj [šk'edej šk'edja] m spremište za sijeno, slamu i kola, štagalj ~ Šk'edej je da gut g'orev v s'ẽli. ~ Šk'edej se d'elav od br'iesta 'ili hr'âsta.

šklebač [škl'ebač škl'ebača] m glodavac ~ N'ekši škl'ebač je poškl'ebav škr'ijo.

šklebati [škl'ebati, škl'ebam] impf. glodati ♦ pošklebano [poškl'ebani poškl'ebanoga] adj. poglodan, nagriženo od glodavaca ~

šklecati [škl'ẽcati, škl'ẽcam] impf. škljocati, oponašati zvuk škljoc ~ Č'uv sam da n'eka škl'ẽca v kot'âčo.

šklecnoti [škl'ẽcnoti, škl'ẽcnem] pf. stati na što i skliznuti ~ Kr'ivo sam st'av i n'oga mi je škl'ẽcnola. ~

škliski [škl’iski škl'iskoga] adj. sklizak ~

šklisko [škl'isko] adv. sklisko, klizavo ~ V'uni je škl'isko.

šklizati (se) [škl'izati, škl'ižem] impf. I. trans. klizati ~ II. refl. klizati se ~ L'ietni c'ipeli se škl'ižejo po l'ẽdo. ♦ poškliznoti se poskliznuti se

škljecnoti [šklj'ẽcnoti, šklj'ocnem] pf. škljocnuti ~ V kol'eni mi je šklj'ẽcnolo.

škljocnoti [šklj'ocnoti, šklj'ocnem] pf. škljocnuti ~

škoda [šk'oda šk'ode] f šteta ♦ šk'odo d'elati ~ S'ọm s'ẽj šk'odo d'iela.

škoditi [šk’ọditi, šk'ọdim, prid. rad. šk'odiv, šk'odila, šk'odilo] pf. štetiti ~ ♦ naškoditi [našk’oditi] pf. naštetiti ~ Či ti na hasnilo našk’oditi ti nẽbre. ♦ preškoditi [preškod'iti, 3. l. j. prešk'ọdi] pf. naštetiti ♦ ne prešk'ọdi nije na odmet

škodljivi [škodlj'ivi škodlj'ivoga] adj. štetan ~

škola [šk’ọla šk’ọle] f škola ~ Šk'ọla p'eneze k’ošta. ~ V’isoka šk'ọla

školaš [škol’âš škol'âša] m učenik ~ 'Imamo tr'i škol'âše pre h'iži.

školati (se) [šk'ọlati, šk'ọlam, prid. rad. šk'ọlav, šk'ọlala, šk'ọlalo, imp. šk'ọlaj, sup. šk'ọlat] impf. I. trans. školovati II. refl. školovati se ~ ♦ zaškolati/zeškolati se [zašk'ọlati/zešk'ọlati] pf. obrazovati se ~ Zašk'ọlav se za d’oktora.

školica [šk'ọlica šk'ọlice] f 1. dem. od škola 2. dječja igra ~

školnik [šk'ọlnik šk'ọlnika] m učitelj (prije 20. stoljeća osoba koja je imala nekakvo obrazovanje i podučavala je seosku djecu (obično mušku). S pojavom državnih obaveznih škola ulogu školnika preuzimaju navučiteli) ~ Šk'ọlnik je 'igrav na 'orgulje v c'irkvi. (lat. ludimagister)

škornja [šk’orja šk'orje, pl. šk'orje] f čizma ~ Bez šk’orji n’ẽbrẽm v paln’ico. (r'adi v'ode).

škraka [škr'aka škr'ake] f rašljasti dio drveta ~ M'ọram dr'ezati 'ono škr'ako k'â vis'i na p'ọt.

škrampelj [škr’ampelj škr’amplja] m 1. pandža, oštar, zavinut rožnat nokat u mnogih ptica i životinja uopće ~ K'okot me škr'ampljom vdr'âpiv d'ok sam ga lov'ila. 2. dio noge, od pandže do koljena ptica ~ Kok'ọšje škr'amplje sam d'iela v j'uho k'uhat. ♦ škr'ampljasti ko'kot kokot s dugim nogama

škrapi [škr'âpi] pl. t. trnci, žmarci ~

škrbetjalo [škrbetj'alo škrbetj'ala] n pej. naprava; vozilo koje škrebeče ~ Sr'âm me se pẽlj'ati vu ti škrbetj'ali

škrebetalka [škrebet'âlka škrebet'âlke] f čegrtaljka ~

škrebetati [škrẽb'ẽtati, škrẽb'ẽčem] impf. proizvoditi zvuk, škrgutati, čegrtati ♦ zaškrebetati

škreblica [škr'eblica škr'eblice] f škrabica (u crkvi) ~

škregetati [škrẽg'ẽtati škrẽg'ẽčem] impf. škrgutati ~

škrga [šk'rga šk'rge] f riba grgeč = prdeš

škrinja [škr'ija škr'ije] f drven sanduk za spremanje zrnja, škrinja ~ Škr'ija za z'rje je m'ela dvâ pr'edele, j'anoga za kur'uzo, dr'ugoga za pšen'ico. ♦ b'ar-škr'ija ormarić za alkoholna pića

škripati [škr'ipati škr'ipljem] impf. škripati ~ Z'ima je st'egla tak ka je sn'ieg šr'ipav pod nog'âmi. ~ Drv'ieni p'od škr'iple. ~ Vr'âta škr'iplejo. ~ Kak se obr'âčam tak pod m'ẽnom škr'iple (šp'ampet).

škrlec [šk'rlec šk'rljca] m vrsta zasuna na jednostavnim drvenim vratima (škedenj, vrt) ~ Šk'rlec je dr'evčica, p'edej d'uga. Na sred'ini je zab'ita vu vr'âta tak ka se m'ore vrt'eti

škrljačar [škrlj'âčar škrlj'âčara] m zanatlija koji izrađuje šešire ~

škrljak [škrlj'âk škrlj'âka] m šešir ~ Škrlj'âka se d'eni na gl'âvo. ~ K st'olo se nie sed'uvalo z škrlj'âkom 'ili z k'apom na gl'âvi.

škrmljati [šk'rmljati, šk'rmljam] impf. ekspr. jesti ~ Kaj šk'rmljaš?

škrneclin [škrn'eclin škrn'eclina] m kesa papirna ~ V škrn'eclin mi d'enite kr'uha.

škrtariti [škrt’âriti, škrt'ârim] impf. škrtariti ~ Či 'očeš d'obro pog'ačo sp'ẽči n'ẽsmeš škrt'âriti.

škrtati [šk'rtati, šk'rčem, prid. rad. šk'rtav, šk'rtala, šk'rtalo, imp. šk'rči, sup. šk'rtat] impf. okretati ~ Kaj šk'rčeš po r'adijo. (dok je r'adio m'ev kot'ačeca za 'iskati radio stanice).

škrtati zaškrnoti [zašk'rnoti, zašk'rnem] pf. zavrnuti ~ Zašk'rni p'ipo! zaškrnoti zavrnuti, ~ zaškrni pipu!

škuda [šk'uda šk'ude] f različita boja dlake na konju u okruglom obliku, veličine dlana ~ K'oj št'eri je d'obro j'ev i za št'eroga se g'azda d'obro br'igav po s'ẽbi je m'ev šk'ude.

škumeče [škum'eče] adj. ciča zima, hladno vrijeme ~ V'uni je šk'umeče.

škurda [šk'urda šk'urde] f stražnjica ~ P'es ga zgr'abiv za šk'urdo.

škvorc [škv'orc škv'orca] m čvorak ~ Škv'orci su sẽ gr'ọzdje poj'eli. H'iljedo škv'orcov dolet'i i za pâr min'ọt z'esim d'ide.

šlafurač [šlaf'urač šlaf'urača] m hip. ekspr. onaj koji „šlafuri“ ~ Šlaf'urač m'ali. (d'iete št'ero se r'ado k'ọple.) ~ I za r'aco se m'ore r'ẽči da je šlaf'urač.

šlafureje [šlaf'reje šlaf'ureja] n gl. im. od šlafuriti ~

šlafuriti [šlaf'uriti, šlaf'urim] impf. brčkati se, žuboriti ~ R'ace šlaf'urijo vu v'odi. Tak si 'iščejo hr'ọno.

šlag [šl'ak šl'aga] m 1. moždani udar ~ Šl'ag ga je str'ẽfiv. 2. fig. u svezi sa str'ẽfiti, biti izuzetno i neugodno iznenađen ♦ Sk'orom me šl'ak str'efiv. (njem. Schlag udarac) 3. tučeno slatko vrhnje ~ K'âva z šl'agom. (njem. Schlagobers, Schlagram, Schlagsahne)

šlagerani [šlag'ierani, šlag'ieranoga] adj. koji je doživio moždani ~

šlagerati [šlag'ierati, šlag'ieram] pf. imati moždani ili srčani udar ~

šlagirani [šlag'ierani šlag'ieranoga] adj. šlagiran, onaj koji je pretrpio kap, moždani udar, apopleksija ~ B'ọži b'ič ga je v'udriv. R'ẽklo se za 'onoga št'eri je b'iv šlag'ierani i hm'rv je od k'api.

šlajdrati [šl'âjdrati, šl'âjdram] impf. 1. proklizavati, vući po zemlji ili kroz blato ~ Kot'âči na 'auto šl'âjdrajo v bl'ati. ~ Dr'ievo se šl'âjdra po z'ẽmlji vum š'ume.

šlajer [šl'ajer šl'ajera] m mrežasta koprena, veo, dio ženske vjenčanice ~ (njem. Schleier)

šlajtravi [šl'ajtravi, šl'ajtravoga] adj. koji ima ẽ noge ~ J'ẽso kr'ọčiti, a j'ẽso i šl'ajtravi.

šlapa [šl'apa šl'ape] f papuča ~ K'upila sam si t'ople šl'ape za z'imo. (njem. Schlappe)

šlaprček [šl'aprček šl'aprčka] m mućak, pokvareno jaje ~ N'iti j'an p'icek se nie zv'aliv, sẽ su b'ili šl'aprčki.

Šlavonec [šlav’onec, šlav’onca] m Slavonac

Šlavonija [šlav’onija šlav’onije] f Slavonija

šlickati [šl'ickati, šl'ickam] impf. nemarno postupati sa stvarima, razbacivati se ~ Da n'ẽj m'ela t'uliko s'ẽga n'ẽj m'ogla šl'ickati z'esim.

šlinga [šl'inga šl'inge] f čipka ~

šlofka [šl'ofka šl'ofke] f spavaća kapa ~

šlogati [šl'ọgati, šl'ọgam] impf. 1. proricati budućnost 2. stavljati blato u kalupe pri pravljenju cigle ~ K'ie je šl'ọgav, m'ọrav je d'obro nab'iti bl'ato v m'odlo.

šlop [šl’ọp šl'ọpa] m bljuzga ~ S'ami šl'ọp je na c'esti.

šlopruk [šl’opruk šl'opruka] m klaonica ~

šmarnica [šm'arnica šm'arnice] f vrsta domaće vinove loze, grožđa ~ Šm'arnico je d'ost z gal'icom pošpr'icati.

šmic(k)ati [šm'ic(k)ati, šm'ic(k)am] impf. nemarno postupati sa stvarima, odbacivati ~ = šlickati

šmirglin [šm'irglin šm'irglina] m brusni papir (njem. schmirgel)

šmirgljati [šm'irgljati, šm'irgljam] impf. brusiti ~

šmockati [šm'ockati, šm'ockam] impf. nemarno bacati ~ N'ikaj ne p'âzi na stv'âri, sam šm'ocka.

šmocnoti [šm'ocnoti, šm'ocnem] pf. nemarno baciti, baciti kao bezvrijedno ~ Što mi je šm'ocnov m'oje c'ipele v k'ânto za sm'etje?

šmrka [šm’rka šm’rke] f hip. šmrkljivka ~ Šm’rka je m’ala p’ucika.

šmrkelj [šm’rkẽlj šm’rklja] m bala, sluz iz nosa ~ P’rvo si šm’rklje zbr’iši ‘unda d’ọjdi.

šmrklivec [šmrkl'ivec šmrkl'ifca, f šmrkl'ivka] m šmrkavac ~ Šmrkl'ivec, šmrkl'ivi.

šmrliti [šm'rliti, šm'rlim] impf. raditi dugotrajno bez vidljivog učinka ~ C'ielo dop'ọlne šm'rli v gar'aži.

šmutek [šm'utek šm'utka] m smotuljak ~

šnajder [šn'ajder šn'ajder] m krojač ~ Zv'učiv se za šn'ajdera. (njem. Schneider)

šniclin [šn'iclin šn'iclina] m odrezak ~ (njem. schnitzel)

šnita [šn'ita šn'ite] m režanj, kriška, komad (npr. kruha) ~ Na šn'ito kr'uha mi nam'aži slan'ine i m'alo z č'ẽšjekom pos'ipli. (njem. schnitt)

šnofati [šn'ofati, šn'ofam] impf. njušiti ~ Pes rad sẽ pos'ud šn'ofa. ♦ našnofati ♦ prešnofati

šofer [šof'ier šof'iera] m vozač (franc. chauffeur)

šok [š’ok š'oka] m 1.udar, potres, nesreća ~ K'akši je tọ š'ok za organ'izam! ♦ š'ok-s'oba jedinica intenzivne njege u bolnici ~ M'oreš si m'isliti kak je či so ga v š'ok-s'obo tpelj'alji. (franc. choc)

šolec [š'olec š'olca, pl. t. š’olci š'olce] m pej. cipela ~ P'es mi je š'olca dn'ẽsev. ~ T'akše š'olce si jâ nig'âr n'ẽj ob'ula.

šonati se [š'ọnati se, š'ọnam se] impf. praviti se, držati se, suzdržavati se, skanjivati se ~ Kaj se š'ọnaš?

šop [š'ọp š'opa] m svežanj slame na krovu ~ H'iža je š'ọpom pokr'ita.

šopani [š’ọpani] adj. 1. nadjeveni; umjetno hranjeni ~ Š’ọpana g’ọska ‘ima č’uda m’âšče i v’elika j’ẽtra. 2. šopom pokrit krov ~ H'iže su b'ile š'ọpane, malo št'era je b'ila pokr'ita z čr'iepom.

šopar [š'ọpar š'ọpara] m krovopokrivač, (koji pokriva šopom) ~ 'Otkak se h'iže ne pokr'ivlejo z š'ọpom, n'iti š'ọpari ga v'eč nie.

šopati [š’ọpati, š'ọpam] impf. umjetno hraniti, guske, patke, kljukati ~ ♦ našopati [naš'ọpati] ~ Tam so ga kaj š čim našopali

šos [š’ọs š'ọsa] m suknja ~ Š'ọs je mod'erna ž'ienska 'oprava.

šošjati [š'ọšjati, š'ọšjam] impf. šuštati, šuškati ~ S'uho l'istje š'ọšja. ~ J'ẽso pl'astične vr'ečice št'ere š'ọšjajo dok j'ih g'užvaš.

šoštar [š'oštar š'oštara] m postolar, cipelar, čizmar ~ Ž'al mi je b'ilo c'ipele kr'ẽj h'ititi, pak sam je n'ẽsev k š'oštaro k'rpat.

špafta [šp'âfta šp'âfte] f poprečni drveni nosač na koji se zabivaju daske ~ Na šp'âfto v šk'edju smo zab'ili top'olove d'eske.

špaga [šp'âga šp'âge] f sitna konoplja za vezanje snopova = povesmo

špajsen [šp'ajsen šp'ajsnoga] adj. neugodan, čudan, neobičan ~

špajz [šp'ajz šp'ajza] m smočnica ~ M'iš je d'ošev v šp'ajz.

špaler [špal'ier špal'iera] m zelena, živa ograda ~ Pre st'âri šk'ọli je b'iv špal'ier.

špampet [šp’ampet šp'ampeta] m krevet za jednu osobu ~

špancerati (se) [španc'ierati, španc'ieram] impf. I. trans. šetati ~ Španc'ieram p'esa. II. refl. šetati se ~ 'Idemo se španc'ierat do M'ure.

šparati (se) [šp'arati, šp'aram] impf. I. trans. štedjeti ~ II. refl. štedjeti se (npr. u poslu) ~ ♦ našparati ♦ prešparati ♦ zašparati ♦ šparanje [šp'araje] n štednja

šparavec [šp’aravec šp'aravca] m kasica-prasica ~ Šp'aravec je pun žel'iezni pen'ies.

šparaven [šp'araven šp'aravnoga] adj. štedljiv ~

šparavno [šp'aravno] adv. štedljivo ~ ♦ po šparom'â štedljivo, škrto

špeh [šp’ẽh šp'ẽha] m masno tkivo svinje ~ Či ga v'ẽč šp'ẽha v'ẽč bo ga i slan'in. ~ Sv'ija je m'ela št'iri p'rste šp'ẽha.

špek [šp'ek šp'eka] m slanina ~ Z ov'arjenoga šp'eka se d'ielajo slan'ine. (njem. Speck)

špekula [šp’ekulja šp'ekulje] f staklena kuglica kojom se igraju djeca, pikula, franja ~

špekulacija [špekul'acija špekul'acije] f mudrovanje kako izvući što veću korist iz nečega ~

špekulant [špekul'ant špekul'anta] m špekulant, čovjek koji procjenjuje, kalkulira ~

špekulati se [šp'ekulati se, šp'ekulam se] impf. igrati se špekulama; pikulati se ~

špekulerati [špekul'ierati, špekul'ieram] impf. procjenjivati prije donošenja odluke, kalkulirati ~

špenglin [šp'ẽnglin šp'ẽnglina] m vrsta šljive

špengljar [šp'engljar šp'engljara] m limar, čovjek koji se bavi krpanjem posuđa, popravljanjem bakrenih kotlova, pravljenjem svrdla i sl. ~

špica [šp'ica šp'ice] f 1. šiljak ~ Šp'ica na 'olovki se č'ist zat'ọpila. 2. alat za štemanje betona ~ Bez šp'ice na m'oči t'oga bet'ọna pred'rti. 3. špica na kotaču(drvena ili metalna) ~ Šp'ice su se d'elale z g'acije.

špičasti [šp’ičasti šp'ičastoga] adj. šiljat ~

špičiti [šp'ičiti, šp'ičim] impf. šiljiti ~ ♦ zašpičeni [zašp'ičeni zašp'ičenoga] adj. zašiljen ~

špigelj [šp'igelj šp'iglja] m 1. ogledalo ~ V šp'igelj se pogl'ẽdni pr'edi kak p'ẽš v'um. = zrcalo 2. fig. skliska površina leda ~

špinčiti se [šp'inčiti se, šp'inčim se] impf. uznositi se, ponositi se, hvaliti se ~

špital [špit'âl špit'âla] m bolnica ~ Morav je čovek biti fest betežen kaj ga peljali v špitâl.

šplahuta [šplah’uta šplah'ute] f 1. veći plosnati komad ~ Šplah'uta l'apora (v'uglena z M'ure). 2. santa ~ Šplah'uta l'ẽda.

špoljar [šp'oljar šp'oljara] m metalski majstor, bravar ~ Šp'oljar je k'rpav šp'orhote.

šporhot [šp'orhot šp'orhota] m štednjak ~ L'efko je vẽ na šp'orhoto k'uhati da nie tre zak'uriti pr'edi kak p'ẽš k'uhat. ~ Da sam c'ieli dien za tiem šp'orhotom! (cijeli dan kuham!) ♦ drv'ieni šp'orhot štednjak koji se loži drvima ♦ z'idani šp'orhot

špot [šp'ot šp'ota] m ruganje, sramota, ruglo ~

špotati [šp'otati, šp'otam] impf. karati, grditi koga ~ V'iek ga šp'otajo 'unda p'ak s'am bež'i od d'ọma.

šprajc [špr'ajc špr'ajca] m stup za podupiranje, potporanj ~

šprajcati [špr'âjcati, špr'âjcam] impf. stavljati podpornje ♦ podšprajcati [podšpr'âjcati, podšpr'âjcam] pf. potprti, poduprijeti sa stupom ~

špranja [špr'aja špraje] f dio raskalane oblice ~ Špr'aja je rask'oleno dr'ievo, j'an m'eter duž'ine.

špricalka [špric’âlka špric'âlke] f prskalica ~

špricar [špr'icar špr'icara] m gemišt ~

špricati [špr'icati, špr'icam] impf. prskati ♦ š'irom špr'icati rasprskavati

špricer [špr'icer špr'icera] m vino s gaziranom vodom ~

šprickati [špr’ickati, špr'ickam] pf. prštati, rijetke kapljice koje padaju ili lete na stranu ~ D'iešč je p’očev špr’ickati. ~ Vr’elo ‘ọlje špr’icka či je v’oda n’utri.

špricnoti [špr'icnoti, špr'icnem] pf. briznuti, šiknuti, špricnuti (o tekućini) ~

šprih [špr'ih špr'iha] m sitno olovno zrno za punjenje lovačkih pušaka, sačma ~ Dr'ievo je s'uho kaj špr'ih.

šprljavi [šp'rljavi šp'rljavoga] adj. koji ne vidi ili slabo vidi na jedno oko ~

šprljiti [šp'rljiti, šp'rljim] impf. gledati poluotvorenim očima, škiljiti ~

špula [šp'ulja šp'ulje] f kolotura, kotur, svitak ~ 2. dio kolovreta za namatanje prediva ♦ špulica [šp'ulica šp'ulice] f dem. od špula, napravica za namatanje konca

špulja [šp'ulja šp'ulje] f drvena cijev na kolovratu na koju se namata pređa, špula ~ Na šp'uljo se nam'âta d'ẽbleša pr'ẽja.

špuljaš [špulj’âš špulj'âša] m naprava za namatati ~ Na špulj'âš se nam'âta k'onec, pr'ẽja, šp'âga...

šrafungciger [šr’afunkc’iger šr'afunkc'igera] m odvijač ~

šragle [šr’âgle šr'âgle] pl. t. nosila načinjena od dvije motke i daščane podloge, za nošenje su bila potrebna dvojica ~ Šr'âgle su se 'obično kor'istile pre zidar'iji. Nos'ili su se c'igli 'ili kv'adri.

šrajf [šr'ajf šr'ajfa] m vijak ~ Šr'ajf b'ole drž'i kak č'avelj. ♦ drv'ieni šr'ajf vijak na violini s kojim se zateže žica pri ugađanju

šrajfiti [šr'ajfiti, šr'âjfim, imp. šr'ajfi, prid. rad. šr'ajfiv, šr'âjfila, šr'ajfilo, sup. šr'ajfit] impf. zavrtati, pritezati vijkom ~ V r'iti ga šr'âjfi. (nemiran je, ne sjedi mirno, obično se tako reklo djeci koja nemaju strpljenja dugo sjediti)

šraklin [šr'aklin šr'aklina] m željezna šipka za razgrtanje vatre, za čišćenje pepela iz peći, žarač ~ Šr'aklinom rezr'âši 'ogja.

šraštuk [šr’aštuk šraštuka] m škripac, stega ~ D’eni v šr’aštuk pak ‘unda zbr’usi.

šrec [šr'ec šr'eca] m prečka ili ograda u staji između konja ~ Šr'ec je b'ila drv'iena pr'ečka (r'âmpa) 'ili pregr'ada (od des'ek) med k'ojima v štali ka su se nie m'ogli r'itati 'ili gr'isti.

šrek [šr'ek] adv. koso ~ Z'id n'ekak šr'ek stoj'i.

šropač [šr'ọpač šr'ọpača] m ručna blanjalica za grubo blanjanje ~

štacun [štac'un štac'una] m trgovina ~ V štac’un smo hod’ili sam po c’ukora i kv’âsa.

štacunar [štacun’âr štacun'âra] m trgovac, prodavač ~

štacunski [štac'unski štac'unskoga] adj. od štacun, trgovački ♦ gov'oriti štac'unski govoriti standardnim jezikom

štačiti se [št’âčiti se, št'âčim se] impf. pariti se, tjerati se, psi i mačke ~ M'âčki se št'âčejo pak breč'ijo.

štafeta [štafieta štaf'iete] f štafeta mladosti ~

štaflin [št’aflin št'aflina] m obrađeno drvo debljine 5-7 cm i dužine više metara

štaka [št’aka, pl. štake] f medicinsko pomagalo za hodanje ~ B'ez št'aki n'ẽbrem hod'iti.

štakor [št'akor štak'ora] m štakor ~ Št'akori su se f'est nap'ọvali.

štakoraš [štakor’âš štakor'âša] m pasmina psa, Međimurski pas ~ De je gospod'ârstvo m'ọra b’iti j'an d’ober štakor’âš.

štala [št'ala št'ale] f staja ~ V št’ali su dvie kr’ave. ~ Kak d'eca smo sp'âli v št'ali. dok smo bili djeca spavali smo u staji. ♦ štalni [št'âlni št'âlnoga] adj. stajni ♦ št'âlni d'ečko pej. momak koji se bavi uzgojem stoke ~

štamprlin [št'amp(e)rlin št'amp(e)rlina] m čašica za rakiju (0,3 dcl) ~ S'ako j'utro si sp'ijem j'anoga št'amperlina žgan'ice.

štancati [št'ancati, št'ancam] impf. proizvoditi što po kalupu ~ T'akše stv'âri št'ancajo na milij'ọne.

štand [št'ant št'anda] m natkriven prodajni stol na sajmu ~ Pogl'ẽdali b'omo kaj prod'âvlejo na št'andima.

štanjga [št'ọjga št'ọjge] f motka ~

štaten [št'aten št'atnoga] adj. opak, koji ima neugodne navike ~ T'eško je ž'iveti z št'atnim čov'ekom. Nav'iek m'oraš gl'edati kaj d'ielaš 'ili gov'oriš.

štati [št'âti št'âti] pl. t. opačine, navike kojima je teško udovoljavati ~ N'ẽj gl'edati na j'ẽgve št'âti. Tọ je t'akši č'ovek. N'ika mu je nie pr'af.

štečiti [št'ečiti, št'ečim, prid. rad. št'ečiv, št'ečila, št'ečilo, imp. št'eči, sup. št'ečit] impf. prositi očima, željeti, htjeti, hlepiti za čim, priželjkivati što ~

Štef [št'ief št'iefa] m oblik muškog imena Stjepan

Štefa [št'efa št'efe] f oblik ženskog imena Štefanija

štekati [št'ekati, št'ekam] impf. 1. uključivati struju 2. prekidati se, zakazivati, ne raditi dobro, ne ići glatko ~ Št'eka mi 'auto.

šteker [št'eker št'ekera] m utičnica ~ J'âko smo m'ọrali p'aziti ka je m'alo d'iete nie p'rste 'ili k'akšega č'avlja v št'eker por'inolo. (njem. Stecker)

štemati [št'iemati, št'iemam] impf. prikladnim oruđem razbijati što (ob. zid ili kamen) ~ Šp'icom smo bet'ọna št'iemali. (njem. stemmen)

štembilj [štemb'ilj štemb'ilja] m žig, pečat ~

štemplin [št'ẽmplin št'ẽmplina] m žig ~ (njem. Stempel)

štenga [št'ienga št'ienge] f stuba, stepenica ~ Št'ienga m'ọra b'iti d'ost š'irka za st'ajati. ♦ št'ienge stubište ~ H'odi po št'iengaj g'ori!

štentati [št’ientati, št'ientam] impf. zadržavati, ometati, smetati, gnjaviti ~ N'ẽj me št'ientati v’idiš da d’ielam.

štenje [št'ieje št'ieja] n štećanje, nešto željeti, htjeti

štep [št'iep št'iepa] m šav

štepati [št'iepati, št'iepam] impf. šivati šivaćim strojem, štepati ♦ poštepati [pošt'iepati] pf. strojem sašiti

šterc [št'ẽrc št'ẽrca] m pej. propalica, siromah ~ (prosjak, dolazi od im. Štajerec; iz Štajerske su u prošlim stoljećima dolazili mnogi prosjaci, tako da je im. Štajerec, kontrahirani oblik šterc, postala kod Hrvata sinonim za prosjaka; uzrok tomu bilo je nasljedno pravo po kojemu su samo najstariji sinovi bili nasljednici negibućih vrijednosti, kuće, zemlje; za razliku od Hrvatske, tamo je vladalo pravo primogeniture, majorata (izvor: „Usmena narodna književnost na tlu Međimurja) ♦ šterski [št'erski št'erskoga] adj. prosjački, kontrahirani oblik pridjeva štajerski

šteri [št'eri št'eroga] pron. koji ~

šterka [št'ierka št'ierke] f tvar od škroba kojom se štirka, štirak ~

šterkati [št'ierkati, št'ierkam] impf. potapati u vodu sa štirkom, štirkati ~ ♦ šterkanje [št'ierkaje] n

šteti [št'eti, 'očem, 'očeš, 'oče, 'očemo, 'očete, 'očejo/'očo, negacija: n'iečem, n'iečeš, n'ieče, n'iečemo, n'iečete, n'iečejo/n'iečo, prid. rad. št'ev, št'ela, št'elo] impf. 1. htjeti ~ Zn'ala je, 'ali je nie št'ela pov'edati. ♦ ‘očeš-n’iečeš hoćeš-nećeš 2. pokušati ~ Št'ev sam 'ali je nie 'išlo. = probati

šteti [št'eti, š'ejem, imp. št'iej, prid. rad. št'ev, št'ela, št'elo] impf. čitati ~ V sẽli je m'alo što zn'av št'eti. ♦ prešteti [prešt'eti] pf. pročitati ~ Ti prešt'ej, jâ ne v'idim d'obro. ~ Je, tọ sam i jâ prešt'iela.

štiblec [št'iblec št'ibleca] m mala smoćnica pokraj kuhinje, špajz ~ V št'ibleco se drž'âlo m'âšča, m'ielja i sẽ kaj je tre v k'uhji.

štift [št'ift št'ifta] m postolarski četvrtasti čavlić bez glave ~

štiglec [št’iglec št'igleca] m ptica češljugar (lat. Carduelis carduelis L.)

štihača [štih'ača štih'ače] f lopata za rahljenje zemlje, štihača ~ Št'ilj mi se ft'rgev na štih'ači. = štiherica

štihati [št’ihati, št'iham] impf. rahliti zemlju sa štihačom ~ 'Idem št'ihat v'rta. ♦ zaštihati [zaštihati] pf. prokopati ~ 'Išče p'ọl v'rta m'ọram zašt'ihati. ♦ preštihati [prešt'ihati] = zaštihati

štiherica [št’iherica št'iherice] f lopata za rahljenje zemlje = štihača

štiklec [št’iklec št'ikleca] m komadić ~ Št’iklec pl’âtna.

štilj [št'ilj št'ilja] m držalo na metli ~ H'oj siem ka št'ilja vu t'ẽbe st'rgam. (prijetnja zloćestoj djeci da će dobiti batine)

štima [št'ima št'ime] f ponos (u držanju ili materijalnim stvarima) ~

štimati (se) [št’imati, št'imam, imp. št'imaj, sup. št'imat] impf. I. trans. 1. ugađati (što) npr. instrument ~ St’iha b’ojte, št’imam t’amburico! 2. biti u redu; biti dobro napravljeno; biti dogovoreno ~ II. refl. ponositi se, hvaliti se ~ Št'imam se z t'obom. ♦ štima [št'ima št'ime] f ponos ♦ naštimati [našt'imati] pf. ugoditi, uštimati ~ ♦ preštimani [preštim'ọni preštim'ọnoga] adj. (vrlo) cijenjen, poštovan ~

štimung [št'imung št'imuna] m ugođaj, raspoloženje ~ S'ẽga ga b'ilo za j'esti i p'iti ali ga n'ekak nie b'ilo pr'âvoga št'imunga.

štiri [št’iri štir'ọje] num. četiri ~ Štir'ema. s četvoricom ~ 'Imajo štir'ọje d'ece.

što [što, GA k'oga, DL k'omo, I z k'iem] pron. imenička zamjenica za osobu: tko 1. upitno ~ Što je tam? Što je došev? 2. odnosno ~ 'Od k'oga si tọ č'uv? ♦ što gut [što gut] tkogod ♦ bar što [bâr što] itko ♦ nišči [n’išči] nitko ~ N'išči m'ẽni na gov'oriv kaj m'ọram d'elati! ~ N'išči ti tọ n'ẽbre zabr'âniti. ~ N'išči nẽ zna sẽ.

štof [št’of št’ofa] m vuneno platno (za odjeću) ~ Št’ofa sam dn’ẽsla k šv’ielji ka mi kost’ima zaš’ije. ♦ št’ofnate hl’ače.

štohati [št'ohati, št'oham] impf. motkom praviti prolaz, obično u začepljenim cijevima ~ ♦ zaštohati [zašt'ohati, zašt'ọham, imp. zašt'ọhaj] pf. ♦ preštohati [prešt'ọhati, prešt'ọham] pf.

štok [št'ok št'oka] m 1. okvir za vrata ~ Tr'esnov je z vr'âti tak kaj št'oki l'efko vum dl'eteli. = fištok 2. kat ~ H'iže v gr'âdo 'imajo i po dvâ-tr'i št'oke.

štokrlin stolac bez naslona

štomfasti [št'omfasti št'omfastoga] adj. koji ima puno perja na nogama (o peradi i pticama) ~ J'ẽsu št'omfaste k'okoši i št'omfasti gol'obi.

štonfa [št'onfa št'onfe] f čarapa ~ M'amica je viek št'onfe k'rpala.

štopati [št'ọpati, št'ọpam] impf. 1. kočiti, zaustavljati ~ 2. mjeriti vrijeme ~

štoperati [štop’ierati, štop'ieram] impf. stopirati, putovati auto-stopom ~ Vẽ ml'âdi štop'ierajo a mi smo n'egda s'ikam p'ešice hod'ili.

štoplin [št'oplin št'oplina] m 1. čep od pluta ~ 2. plovak u ribolovu

štos [št'ọs št'ọsa] m 1. vic 2. naslagana roba

štrabujk [štrab'ujk štrab'ujka] m onomatopejski izraz, zvuk vode kada nešto padne u nju, škropac ~ Npr. pust'iš c'igla ka p'âdne vu v'odo i č'uješ štrb'ujka.

štrabujknoti [štrab'ujknoti, štrb'ujknem] pf. onomatopejski izraz kad nešto padne u vodu ~ Č'uv sam da je n'ekaj štrab'ujknolo 'ali sam nie v'idev kaj je p'alo vu v'odo.

štrafa [štr'afa štr'afe] f crta, pruga ~ V'idi mi se 'ovo pl'âtno na štr'afe.

štrafasti [štr'afasti, štr'afastoga] adj. na crte, pruge ~ K'upiv sam štr'afastoga št'ofa za 'ancuk.

štrajfati (se) [štr'âfati, štr'âjfam] impf. I. trans. okrznuti ~ II. refl. okrznuti se ~

štrajsa [štr'âjsa štr'âjse] f velik dug komad zemlje ~ Pre š'umi je c'iela štr'âjsa z'ẽmlje.

štrample [štr'ample] ž pl. t. elastične čarape s nogavicama do struka ~ D'enes ž'ẽne nẽj r'ade nos'ile štr'ample. (njem. Strampelhoschen)

štrancelj [štr'ancelj štr'anclja] m resa = cambelj

štrbovje [štrb’ọvje štrb'ọvja] n stabljike s kojih su pobrani plodovi ~ 'Idi pob'ẽri štrb'ọvje od papr'iša.

štrček [št’rček št’rčka] m tvrdi dio biljke koji viri iz zemlje nakon kosidbe ~ Dok smo kurz'ije pos'ekli v št'rčke smo se popik'âvali.

štrčeti [št'rčeti, štrč'im, imp. št'rči, prid. rad. štrčev, št'rčela, sup. št'rčet] impf. stršati ~ Kl'iček štrč’i z j’abuke.

štrčija [štrč’ija štrč'ije] f bijeda, siromaštvo ~ v. šterc

štrecnoti [štr'ẽcnoti štr'ẽcnem] pf. dirnuti, taknuti ~

štrefickati [štref'ickati, štref'ickam] impf. ćuškati, prstom po glavi ~

štreficnoti [štref’icnoti, štref'icnem] pf. opaliti ćušku, prstom po glavi ~

štres/stres [štr’es/str’es štr’esa/str’esa] m stres ~ Dok ‘imaš č’uda br’igi, tọ se v N’emački z’ove štr’es. Vel’ijo da bi tọ b’iv n’ọvi b’ẽtẽg.

štricati se [štr'icati se, štr'icam se] impf. rječkati se svađati se, svaditi se ~

štriček [štr'iček štr'ička] m vrsta bodljikavog korova (lat. Carduus nutans L.)

štrigati [štr'igati, štr'igam] impf. strigati (ušima) ~

štrigolerati [štrigol'ierati, štrigol'ieram] impf. zaznačiti ~

štrikanec [štr'ikanec štr'ikanca] m veliki pleteni rubac kojim se pokrivaju žene, zamatač, vuneni ženski ogrtač ~ N'iega b'ilo kap'uta, v z'imi sam s'amo štr'ikanca m'ela či sam 'išla vum.

štrikati [štr'ikati, štr'ikam] impf. plesti ♦ naštrikati [naštr'ikati] pf. ♦ zaštrikati [zaštr'ikati] pf. ♦ doštrikati [doštr'ikati] pf.

štritof [štr'itof štr'itofa] m alatka za ručno namatanje prediva ~ Štr'itof je b'iv napr'âvleni od b'ezgove dr'evčice 20 cm duž'ine. M'ev je dv'ie lj'ukice na št'ere se nap'ẽljala pr'ẽja. Tak se m'oglo nam'âtati z r'ọkom a ka se n'ẽj r'aniv.

štrk [št’rk št'rka] m roda ~

štrojga [štr’ọjga štr’ọjge, pl. štr'ọjge] f vučni lanac na konjskoj opremi, od hama do ige ~ Štr’ọjga se h’ači na ‘igo.

štrptati [št’rptati, št'rpčem, prid. rad. št'rpkav, št'rpkala, št'rpkalo, imp. št'rpči, sup. št'rpkat] impf. tapkati, poskakivati na mjestu npr. od hladnoće ~

štrti [št'rti št'rtoga] num. četvrti ~ Št'rti p'ọt sam ti v'eč pok'âzav pak ne r'azmiš. ~ V št'rti v'uri p'ẽmo z d'ọma.

štruca [štr'uca štr'uce] f kruh ili kolač izdužena oblika (austr. njem. Strutzen)

štrufpantlin [štrufp'antlin, štrufp'antlina] m podvezica, „guma“ na čarapi ~

štruja [štr'uja štr'uje] f struna, žica na gudaćem instrumentu ~ Štr'uja je p'ọčila.

štrujkanje [štr'ujkaje štr'ujkaja] n ekspr. sviranje na žićanom intrumentu ~ P'una v'uha su mi t'oga štr'ujkaja.

štrujkati [štr’ujkati, štr'ujkam] impf. ekspr. trzati strune, ugađati strune na intrumentu ~ M'ort bọ kaj ž j'ẽga, rad štr'ujka.

štrument [štrum’ẽnt štrum'ẽnta] m glazbalo, instrument ~ Štrum'ẽnt je dr'âgi či se naš v'učiv igr'ati.

štubelj [št’ubelj št'ublja] m ćup ~ V št'ubljo se kis'ieli ml'ieko.

štuček [št'uček št'učeka] m ćup (zabilježeno u Novakovcu) = štubelj

študent [štud'ẽnt štud'ẽnta] m student ~

študerati [štud'ierati, štud'ieram] impf. studirati, proučavati ~ ♦ preštuderati (si) [preštud'ierati, preštud'ieram] pf. razmotriti, proučiti ~

štuk [št’uk št’uka] m 1. top, kanon ~ Pre n'aši h'iži je b'iv št'uk. Tak je p'okav ka je i h'iža p'ọčila. (austr. njem. Stuck) 2. skupina oranica ~ Št'uk je p'olje de ga č'uda z'ẽmlji sk'up.

štukar [št’ukar št'ukara] m čuvar polja ~ Št'ukar je p'aziv grof'ọske z'ẽmljẽ. v. poljar

štukati [št’ukati, št'ukam] impf. produljiti dodavanjem ~ ♦ doštukati ♦ nadoštukati [nadošt'ukati]

štunderati [štund'ierati, štund'ieram] impf. razmišljati ~ S'ikak štund'ieram. (razmišljam na sve načine) ♦ preštunderati (si) [preštund'ierati si, preštund'ieram si] pf. promisliti ~ Preštund'ieraj si m'alo pak boš v'idev što 'ima pr'af.

štupa [št'upa štupe] f 1. otrov ~ Št'upa se m'ogla k'upiti v štac'uno. = stvarilo 2. fig. stimulativno sredstvo, doping

štupati [št'upati, št'upam] impf. trovati ~ Št'upali smo m'iše.

šturkati [št’urkati] šturkati [št’urkati, št'urkam] impf. postupak pri pravljenju maslaca (putra) 2. fig. nagurkavati, zabadati, zadirkivati ~

šuber [š’uber š'ubera] m 1. daska koja priječi vodu da ide na mlinsko kolo 2. drvena pregrada na prednjoj i stražnjoj strani zaprežnih kola, šaraga 3. regulator zraka/dima na peći ili dimnjaku ~ 'Otpri/z'apri š'ubera.

šubler [š'ubler š'ublera] m pomično mjerilo ~

šučati [š'učati, šuč'im, prid. rad. š'učev, š'učela, š'učelo] impf. šumiti, hučati ~ V'oda je p'očela š'učati, t'aki bọ vr'iela.

šuder [š'uder š'udra] m šljunak ~ Tr'eba n'am š'uder za beton'ažo. (njem. schotter)

šudernati [šudern'âti šudern'âtoga] adj. šljunčan ~ Šudern'âta z'ẽmlja. (šljunčana zemlja ili njiva koja sadrži mnogo pijeska i kamenja). ~ Šudern'âti p'ọt. = projnati

šudrati [š'udrati, š'udram] impf. šljunčati ♦ pošudrati [poš'udrati] pf. pošljunčati ~ Poš'udrali su p'oljske p'ọte.

šuk [š'uk š'uka] m boca od 1,3 litra ~ Š'uk je b'ilo opl'ẽteno st'eklo, 'obično za v'ino pren'ọšati.

šukjeni [š'ukjeni š'ukjenoga] adj. pripit, poremećen (mentalno) ~ Ž j’om se n’ikaj n’ẽbreš dogov’oriti, m’alo je š’ukjena.

šulj [š'ulj š'ulja] m vrsta močvarne biljke ~

šuljati [š'uljati, š'uljam] impf. 1. mrsiti, zapletati ~ 2. fig. zataškavati, zaobilaziti istinu ~ Otp'rto p'oveč, kaj š'uljaš!

šum [š'um š'uma] m šum ~

šuma [š'uma š'ume] f šuma ~ D’obrava je st’âra š’uma št’era je ost’âla od n'egdašji š'umi v Međ’imorjo.

šumar [šum’âr šum'âra] m šumar ~ Na š’umariji se zap’osliv kak šum’âr. ~ Za šum'âra se n'edga r'ẽklo lug'âr.

šumasti [š'umasti š'umastoga] adj. osjećaj glavobolje ~ Gl'âva mi je š'umasta.

šumeti [š'umẽti, šum'im] impf. šumjeti ~ V gl’âvi mi šum’i.

šumski [š’umski š'umskoga] adj. šumski ~ Š’umski pọt.

šumsko [š'umsko] adv. šumsko ~ Š'umsko cv'ietje.

šupati [š'upati, š'upam] impf. ekspr. ići pješice, žuriti se ~ P'âk n'ekam š'upa. ♦ došupati [doš'upati, doš'upam] pf. iznenada doći pješice ~

šupiti [š'upiti, š'upim] pf. udariti rukom ~ 'Očeš ka te š'upim!

šurc [š'urc, š'urca] m pregača ~ V Podt'urno se r'ẽklo stevlj'âk, 'ali se n'egda m'ore č'uti i r'ieč š'urc. Str'ina je d'ošla za sn'eho v Podt'uren od R'oka i 'ona je gov'orila š'urc za stevlj'âk. = stevljak

šus [š'us š'us] m 1. pucanj, hitac ~ J'aden šus i g'otov je. 2. jakost (obično o piću) ~ 'Ova žgan'ica mi n'iema š'usa.

šusi [š'usi š'use] pl. t. zatrovanje rane ~ D'ok se zatr'ovala r'ana, r'ẽklo se da su mu š'usi vudr'ili. (njem. Geschwulst oteklina; tumor, Geschwür gnojni čir, prišt)

šusnoti [š'usnoti, š'usnem] pf. ispaliti (hitac, udarac) ~

šutati [š'utati, š'utam] impf. vrebati ~ M'âček š'uta. (sprema se na napad)

švas-aparat [šv'as apar'at šv'as apar'ata] m aparat za varenje ~ Šv'as apar'at je zg'orev. (pregorio je, pokvario se)

švasati [šv’asati, šv'asam, prid. rad. šv'asav, šv'asala, šv'asalo, imp. šv'asaj, sup. šv'asat] impf. variti ~ ♦ našvasati (se) [našv'asati] pf. I. trans. navariti ~ B'ilo bi d'obro našv'asati i drž'âče. ~ Našv'asav sam v'ẽč kom'âdov. II. refl. 1. naraditi se vareći ~ Našv'asav sam se za c'ieli ž'ivot 2. fig. napiti se ~ Našv'asali su se. (napili su se a drugi dan su im oči bile crvene kao da su prethodni dan varili bez zaštitnih naočala.) ♦ zašvasati [zašv'asati] pf. zavariti ♦ našvasani [našv'asani našv'asanoga] adj. 1. navaren ~ Tọ kaj je b'ilo našv'asano se vẽ ft'rglo. ♦ našvasano [našv'asano] adv. navareno ~ Pogl'ẽdni kaj s'ẽga 'imajo našv'asano po dv'oru

šveh [šv'ẽh šv'ẽha] m ušica, rupa na sjekiri i sl. u koju se usađuje držalo, porišče ~ Šv'eh je p'očiv na m'otiki.

švelo [šv'elo šv'ela] n tkanina pripremljena za šivanje ~

švelja [šv'elja šv'elje] f krojačica ~ Šv'elja je m'ogla m'alo zaslj'užiti za dom'âčo str'ọn.

švic [šv’ic šv’ic] m znoj ~ Po šv’ico smrd’i.

švicanje [šv'icaje šv'icaja] n znojenje

švicati [šv'icati, šv'icam] impf. znojiti se ~

švicnati [šv'icnati šv'icnatoga] adj. znojnat ~