Dijabetes u trudnoci

Insulin reguliše nivo šećera u krvi i obezbeđuje da ćelije uzimaju dovoljno hrane. Trudnoća pokreće antiinsulinske mehanizme da bi u krvi uvek bilo dovoljno šećera da bi se nahranio fetus. Perfektno smišljeno ali ne funkcioniše uvek ovako. Ponekad je anti-insulinski efekat toliko jak da ostavlja u krvi više šećera nego što je potrebno da se oboje nahrane, i majka i dete- više no što bubrezi mogu da kontrolišu. Višak se ’presipa’ u mokraću. Kod većine trudnica telo reaguje na povećanje šećera u krvi povećanjem produkcije insulina, koji do vašeg sledećeg pregleda eliminiše višak. Ipak, neke trudnice koje su dijabetičari ili sklone dijabetesu nisu u stanju da odjednom proizvedu dovoljno insulina da regulišu to povećanje ili ne mogu efikasno da upotrebe onaj koji proizvedu. Bilo koji da je slučaj, ukoliko ranije nisu bile dijabetičari, ova pojava se onda zove trudnički dijabetes ili gestacijski dijabetes. Simptomi koji ukazuju na pojavu trudničkog diajbetesa su stalna žeđ i glad, često mokrenje čak i u drugom trimestru, česte gljivične infekcije vagine i povećanje krvnog pritiska.

Ovo stanje ima 1-2%, a neki procenjuju 10% trudnica, pa se trudnički dijabetes smatra najčešćom komplikacijom u trudnoći. S obzirom na to da je tako česta pojava, neki lekari rutinski pregledaju šećer u krvi između 24. i 28. nedelje. Majke sa visokim rizikom kontrolišu se češće. Rizik je veći kod starijih majki (pošto sklonost ka dijabetesu raste s godinama), trudnice kojima u istoriji porodičnih bolesti postoji dijabetes; kod gojaznih žena i kod onih koje su i same bile velike bebe (preko 4 kg); kod trudnica koje su u ranijim trudnoćama ili pre trudnoće imale dijabetes.