Anemija u trudnoci

Sve trudnice su podlozne anemiji usled nedostatka gvozdja,ali za neke to predstavlja posebnu opasnost;osobe koje su u kratkom razmaku rodile nekoliko beba zaredom,koje nose vise od jednog fetusa,koje mnogo povracaju ili jedu malo zbog jutarnje mucnine,koje zatrudne neuhranjene ili se od trenutka zaceca lose hraneDa bi sprecile pojavu anemije,trudnicama se preporucuje da jedu hranu bogatu gvozdjem.Ipak,vodite racuna o tome sa cim uzimate gvozdje.Ako hranu bogatu gvozdjem( ili tablete gvozdja) uzimate s napicima koji sadrze kofein,znatno ce se umanjiti apsorpcija gvozdja.Nasuprot tome hrana bogata vitaminom C ce povecati njegovu apsorpciju.Medjutim,gotovo je nemoguce uneti dovoljnu kolicinu gvozdja iskljucivo hranom,pa se obicno prepisuje dnevni dodatak od 30-50 mg (uz redovne vitamine za trudnice).Ako se ustanovi postojanje anemije zbog nedostatka gvozdja,preporucuje se dodatno povecanje,obicno jos 30mg dnevno. Najveci broj anemije u trudnoci prouzrokovan je nedostatkom gvozdja.Kada se nedostatak gvozdja iskljuci kao uzrok anemije,treba izvrsiti dalje analize da bi se ustanovili uzroci.Prema tipu, anemije u trudnoći mogu biti hipohromne, megaloblastične, hemolitičke i aplastične.

Hipohromna anemija

U trudnoći kao i izvan trudnoće, najčešće od svih su hipohromne anemije. One su obično posledica nedovoljnog unošenja ili poremećene apsorpcije gvožđa ili gubitka krvi, usled produženih dugotrajnih, manje ili više oskudnih krvarenja. Pojavi hipohromne anemije u trudnoći ide na ruku i povećana potreba za gvožđem kod trudnica, jer se u njihovoj cirkulaciji povećava apsolutan broj eritrocita i količina hemoglobina i moraju biti zadovoljene potrebe ploda u gvožđu. Ovakve anemije lakše se javljaju kod osoba koje su i pre graviditeta bile naklonjene ovoj bolesti.

Kod hipohromnih anemija klinički simptomi u najvećoj meri zavise od stepena i trajanja bolesti. Oni se najčešće ispoljavaju u drugoj polovini trudnoće, kada je i potreba za gvožđem u organizmu trudnice najveća.

Početni i laki slučajevi obično protiču bez naročitih simptoma. U takvoj situaciji trudnica je blede kože i vidljivih sluzokoža i lako se zamara. Bolest se u ovoj fazi i pored oskudnih simptoma otkriva na osnovu pregleda krvne slike, koji se vrši rutinski kod svih tudnica već na početku trudnoće i ponavlja u više navrata sve do porođaja. U srednje teškim i teškim slučajevima javljaju se već izraženiji simptomi: trudnica se žali na zamor, dispneu (otežano disanje), lupanje srca. Trudnica je upadljivo bleda i otečena. Nadalje ona obično pati od gastrointestinalnih smetnji, ponekada i od parestezija a nekada može imati i uvećanu slezinu.

Po nekim autorima anemija favorizuje pojavu graviditetnih gestoza. Osim toga, opasnost od krvarenja u toku porođaja je veća, a febrilna stanja u babinjama su češća.

Dijagnoza se postavlja na osnovu klinićčke slike i pregleda krvi. Terapija se sprovodi davanjem preparata gvožđa koji se unose oralnim ili pareneteralnim putem. Transfuzija krvi se izbegava u trudnoći.

Megaloblastna anemija

Ovaj tip oboljenja se veoma retko sreće udružen sa trudnoćom. Karakteriše ga pojava povišenog procenta megaloblasta u koštanooj srži i makrocita u perifernoj krvi, kao i vrednost hemoglobina.

Uzroci nastajanja ove anemije se nedostatakk folne kiseline i vitamina B12 u organizmu trudnice. Zato je za pojavu megaloblastne anemije samo retko odgovorna neadekvtna ishrana, a češće poremećaji u digestivnom traktu koji onemogućavaju pravilno iskorišćavanje ovih supstanci. Simptomi su slični simptomima hipohromne anemije, samo su izraženiji.

Dijagnoza se postavlja na osnovu pregleda periferne krvi i koštane srži. Lečenje se sprovodi davanjem folne kiseline i vitaminna B12. Lečenje se sprovodi tokom cele trudnoće i nastavlja se u puerperijumu.

Hemolitičke i aplastične anemije

Hemolitičke i aplastične anemije se retko javljaju u trudnoći i za njih, kao i za već pomenute oblike malokrvnosti kod trudnica treba konsultovati hematologa i zajedno sa njim propisati terapiju i kontrolisati njen efekat.