Дрина вода, племенита међа

Некад је била поприште историјски важних битака и делила Источно и Западно царство, па Аустроугарску и Србију, данас је Дрина граница између Србије и Босне и Херцеговине.

Скоро читавим током Дрина усеца планинске масиве правећи клисуре, да би сасвим неочекивано ушла у равницу и као вешт глумац потпуно променила свој карактер. Њена ћудљивост успе да превари и најпроницљивије, али њена лепота смекшава и најкрутнија срца.

Прелепо језеро Перућац на Дрини и најпробирљивији обожаваоци пецања називају сцојим рајем, док са сплавова и обала спокојно, у најдубљем миру, лове крупну дринску рибу и одмарају поглед на смарагдној површини воде кристалног сјаја.

Ипак, одважни учесници регата тврде да је управо њима најлепше на Дрини када их запљускују њени таласи, а брза река носи час лево, час десно низ узане кањоне.

Обично им тада застаје дах од налета адреналина и осећаја страхопоштовања када од литица високих 1 км једва успеју да назру комад плавог неба и орлове у неспутаном лету.

Након узбудљивог спуста, регаташи по правилу кампују на обалама Срине, веселе се уз роштиљ, пиће и трубаче, спавају под ведрим небом и удишу чист ваздух којег доноси ветирћ из шума планине Таре.

Увек узбидљива Дрина рађа се спајањем хладних и брзих планинских река Таре и Пиве код Шћепан поља, у Црној Гори. Одатле је свом снагом пробила себи пут ка Босни и Херцеговини, а касабама које су ницале на њеним обалама дала посебну историјску вредност.

Једна од најславнијих вароши на Дрини је Вишеград, у коме се на реци уздиже посебан украс од белог камена - чувени стари мост великог везира Мехмад паше Соколовића. Још чувенијим учинио га је књижевник Иво Андрић у роману "На Дрини ћуприја", за кога је добио Нобелову награду за књижевност.

Дрина улази у Србију појачана снагом Лима који се у њу улива пре границе и прави Међеђанску клисуру, једну од две највеће на овој реци.

Одавде она још дуго вијуга граничним пределима Србије у којима је природа раскошно лепа, биљни и животињски свет изузетно богат, а сама Дрина - најлепша.

Ту се, уоквирена мрким стрмим литицама, налази и највећа дринска, Клотијевачка, дугачка 38 км.

Кањон води даље право на језеро Перућац, настало кад је моћна Дрина укроћена браном. Иако вештачко, ово је једно од најлепших језера у Србији. Над њиме де готово вертикално издиже планина Тара чинећи језерску боју још интензивнијом, а њега још лепшим.

Дрина кроз јако лепе пределе наставља да вијуга све до Лознице, где се претвара у мирну равничарску реку и у прозирном магличастом испаравању некако лењо урања у Саву код Сремске Раче, као да никада није ни била она дивља необуздана река.

Већи градови кроз које Дрина протиче су: Фоча (Србиње), Горажде, Вишеград, Бајина Башта, Љубовија, Зворник, Лозница.

Веће притоке са леве стране Дрине су : Сутјеска, Бистрица, Прача, Дрњача и Јања, а са десне: Ћехотица, Лим, Рзав, Љубовиђа и Јадар.

На Дрини су израђене три хидроелектране: у Вишеграду, Бајиној Башти и Зворнику.

Данас једну трећину Дрине чине језера, то је донекле нарушило њен природни изглед, али и сама језера плене лепотом.

Језера на овој реци су Вишеградско, Перућачко и Зворничко.

Дрина у народној традицији

Река Дрина увек је значајно одређивала животе људи који су се скрасили на њеним обалама. Утицала је на многе обичаје, инспирисала настанак бројних песама и других уметничких дела, а како је због рељефа кроз који протиче изузетно непредвидна и кривудава, у народу је овековечена и изреком "Ко ће криву исправити Дрину?!" који се користи када се указује да је неки посао узалудан.

Народна традиција нагласила је још једну њену важну одлику - нестварно зелену боју. Некада су је називали "Зеленика" због боје која је толико интензивна, као да неки посвећени сликар непрестано у њу сипа своје темпере.

Када сте већ овде, не пропустите...

Дринске регате у летњем периоду: крајем јуна регата за особе са инвалидитетом, првог викенда јула почиње Лозничка, друга субота јула припада регати у Љубовији, средином јула на реду је Студентска регата, а у последњих десет дана јула организује се најмасовнија Велика Дринска регата у Бајиној Башти.

Током регате која води до Перућца, видећете речицу Врело, једну од најкраћих река у свету, дугачку само 365 метара, па се за њу каже да је "дугачка као година".

Планина Тара, односно Национални парк у свако доба године, оставиће вес без даха својом чаробном природом.

Посетите манастир Рача из 13. века, задужбину краља Драгутина.

Тара се скоро додирује са Златибором, а на путу до њега наићи ћете на Дрвенград, етно село Емира Кустурице. У овом крају не треба пропустити вожњу Шарганском осмицом у старом возу кога и даље зову као некада Ћира.

На оближњим планинама уживајте у мирисима и укусима које ће обрадовати јела спремљена како належе традицонална кухиња.

Лажијада, заита необично манифестација, која се организује у Дрлачама крај Љубовије, у првој половини јула и предсавља такмичење у изговарању лажи.