भक्त्या मामभिजानाति यावान्यश्चास्मि तत्त्वत: । ततो मां तत्त्वतो ज्ञात्वा विशते तदनन्तरम् ॥18.55॥ Постичь Меня в Таттве можно только с помощью Бхакти
3.8.7 रुधादिः - रुध् धातु: рудхАдиХ – рудх дхАтуХ
विकरण प्रत्ययः श्नम् викараНа-пратйайХ «шнам» - суффикс замены. В нем 4 буквы श्नम्=श्+न्+अ+म्
Оригинальный суффикс изменяется, и остается «на»→ न. Особенность – он встает в середину корня. Добавляем суффикс лакары:
रुध् + श्नम्-प्रत्यय: + तिङ्-प्रत्ययः rudh + śnam-pratyayaḥ + tiṅ-pratyayaḥ
श्नम्=श्+न+म् => न śnam=ś+na+m => na,
रुध्+न+ति = रुणद्धि rudh+na+ti = ruṇaddhi – препятствует
По данному типу будут склоняться глаголы - छिद् (छिनत्ति чхинатти), तृद् (तृणत्ति тРНатти), भिद् (भिनत्ति бхинатти), भुज् (भुनक्ति бхунакти, भुङ्क्ते бхуГкте), युज् (युनक्ति йунакти, युङ्क्ते йуГкте )
A) अभ्यास: रुधादिगणीयानां क्रियापदलकारानाम् उदाहरणानि दृष्ट्वा , भिन्नेषु लकारेषु स्वस्य-वाक्यानि लिखतु рудхАдигаНИйАнАМ крийАпадалакАрАнАм удАхараНАни дРШТвА, бхиннеШу лакАреШу свасйа вАкйАни ликхату – посмотрев примеры спряжения глаголов в рудхАди гане, напишите свои предложения в разных временах:
युनक्ति йунакти, युङ्क्ते [1] йуГкте – связывает, соединяет (БГ 18.59) [1] https://ashtadhyayi.com/dhatu/07.0007
प्रकृतिस्त्वां नियोक्ष्यति prakṛtis tvāṁ niyokṣyati – природа заставит тебя
(досл: применит, задействует тебя в сражении) (लृट् युनक्ति 1.1)
Для примеров употребления глагола युनक्ति, युङ्क्ते проанализируйте шлоки:
6.12 (विधिलिङ् युनक्ति 1.1); 6.10 (विधिलिङ् युङ्क्ते 1.1);
भुङ्क्ते бхуГкте – ест, потребляет [2] https://ashtadhyayi.com/dhatu/07.0017
Для примеров употребления глагола भुङ्क्ते [2] проанализируйте шлоки:
3.12 (लट् 1.1); 3.13 (लट् 1.3); 2.37 (लृट् 2.1); 11.33 (लोट् 2.1); 2.5 (विधिलिङ् 3.1)
छिनत्ति чхинатти – режет (БГ 2.23)
नैनं छिन्दन्ति शस्त्राणि nainaṁ chindanti śastrāṇi – ее (душу) не рассекают оружия (लट् 1.3)
भुनक्ति бхунакти – испытывает, наслажд-ся, кушает
तृणत्ति тРНатти – убивает, разрушает
भिनत्ति бхинатти – режет, разделяет
विनक्ति винакти – разделяет
हिनस्ति хинасти – убивает, разрушает
पिनष्टि пинаШТи - измельчает, раздавливает, убивает, разрушает
Посмотрите на глагол पिनष्टि пинаШТи [3] в повелительном наклонении (लोट् 1.1)
श्री शिक्षाष्टकम् Śrī Śikṣāṣṭakam (8й куплет)
आश्लिष्य वा पाद-रतां पिनष्टु माम् अदर्शनान्मर्म-हताम्-हतां करोतु वा
यथा तथा वा विदधातु लम्पटो मत्प्राण-नाथस्तु स एव नापरः ॥८॥
āśliṣya vā pāda-ratāḿ pinaṣṭu mām adarśanān marma-hatāḿ karotu vā
yathā tathā vā vidadhātu lampaṭo mat-prāṇa-nāthas tu sa eva nāparaḥ ॥8॥
पदार्थ: падАртхаХ значение слов:
āśliṣya - обнимет с огромным удовольствием; vā - или; pāda-ratāḿ - припавшего к лотосным стопам;
пинашту - пускай Он растопчет पिनष्टु (पिषॢ सञ्चूर्णने, रुधादिगण, लोट्, प्रथमपुरुषः, एकवचनम् - pinaṣṭu (piṣḷ sañcūrṇane, rudhādigaṇa, loṭ, prathamapuruṣaḥ, ekavacanam);
mām - Меня; adarśanāt - не показываясь Мне на глаза; marma-hatāḿ - разобьет Мое сердце; karotu - пускай; vā - или; yathā - как (Он хочет); tathā vā - так; vidadhātu - пускай и поступает; lampaṭo - распутник, знающий многих других женщин; mat-prāṇa-nātha: - Господь Моей жизни; tu - все равно; sa: - Он; eva - лишь один; nāparaḥ - и больше никто.
अन्वय: анвайаХ
Пусть Он обнимет меня, припавшего к Его стопам, или растопчет;
Или, не показываясь мне на глаза, разобьет мое сердце,
Он волен делать все, что пожелает, Проказник
но Он, несмотря ни на что, Господин моей жизни (досл: жизненного воздуха), Он и никто другой
Грамматический разбор данной шлоки здесь: https://sites.google.com/view/tattvajignasu/samskritam/classes/5/3/4
Деванагари и транслитерация всех стихов Шикшаштаки тут http://kksongs.org/unicode/c/cetodarpanamarjanam_deva.html
Пословный перевод тут https://veda.co.ua/bhadgani-i-molitvi/shri-shikshashtaka
Глагол आश्लिष्यति АшлиШЙати - обнимает https://ashtadhyayi.com/dhatu/10.0059
Анвая всей Шикшаштаки (англ) https://nangia.in/shikshashtakam.html
В) अभ्यास: लिङ्गं, वचनं, विभक्तिं च अनुसृत्य कः किं करोति/अकरोत्/करिष्यति/करोतु/कुर्यात् इति लिखतु
liṅgaṃ, vacanaṃ, vibhaktiṃ ca anusṛtya kaḥ kiṃ karoti/akarot/kariṣyati/karotu/kuryāt iti likhatu
Внимание – с целью тренировки, пожалуйста, ставьте все слова в предложении в то число, в котором стоит глагол. 2ая и 3я Глава данного учебника были направлены на изучение Падежей Существительных и Времен Глаголов. Во всех 10 уроках по Классам глаголов вы найдете подобное упражнение, в которых сможете потренировать навыки, полученные во 2 и 3 главах.
Субъект, объект, инструмент, место действия и т.д. – ставьте все в соответсвующее число согласно падежу (для примера обратитесь к такому же упражнению в теме 3.8.1).
1. स्तेनः भोगं देवाय अप्रदाय stenaḥ bhogaṃ devāya apradāya । त्वम् उत्तमं कृष्णप्रसादं tvam uttamaṃ kṛṣṇaprasādaṃ ।
अहं कर्मफलं ahaṃ karmaphalaṃ
स्तेनः भोगं देवाय अप्रदाय भुङ्क्ते stenaḥ bhogaṃ devāya apradāya bhuṅkte
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
त्वंम् उत्तमं कृष्णप्रसादं भुङ्क्षे tvam uttamaṃ kṛṣṇaprasādaṃ bhuṅkṣe
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
अहं कर्मफलं भुञ्जे ahaṃ karmaphalaṃ bhuñje
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
2. वीरः राज्यम् vīraḥ rājyam | त्वं पुण्यपापफलम् tvaṃ puṇyapāpaphalam | अहं पापं जित्वा पुण्यलोकम् ahaṃ pāpaṃ jitvā puṇyalokam
वीरः राज्यम् अभुनक् vīraḥ rājyam abhunak
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
युवां पुण्यपापफले अभुङ्क्तम् yuvāṃ puṇyapāpaphale abhuṅktam
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
वयं पापानि जित्वा पुण्यलोकान् अभुञ्ज्म vayaṃ pāpāni jitvā puṇyalokān abhuñjma
3. पाण्डवः युद्धे जित्वा महीं pāṇḍavaḥ yuddhe jitvā mahīṃ | त्वं कामं त्यक्त्वा शान्तिं tvaṃ kāmaṃ tyaktvā śāntiṃ |
अहं विषयासक्तिं त्यक्त्वा मोक्षं ahaṃ viṣayāsaktiṃ tyaktvā mokṣaṃ
_________________________________________________________________
पाण्डवौ युद्धयोः जित्वा मह्यौ भोक्ष्येते pāṇḍavau yuddhayoḥ jitvā mahyau bhokṣyete
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
यूयं कामान् त्यक्त्वा शान्तीः भोक्ष्यध्वे yūyaṃ kāmān tyaktvā śāntīḥ bhokṣyadhve
अहं विषयासक्तिं त्यक्त्वा मोक्षं भोक्ष्ये ahaṃ viṣayāsaktiṃ tyaktvā mokṣaṃ bhokṣye
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
4. ज्ञानी आत्मना आत्मानं आत्मनि jñānī ātmanā ātmānaṃ ātmani | त्वं तव चिन्तनं विष्णौ tvaṃ tava cintanaṃ viṣṇau |
अहं मम इच्छां गोविन्दे ahaṃ mama icchāṃ govinde
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
ज्ञानिनः आत्मभिः आत्मनः आत्मसु युञ्जन्तु jñāninaḥ ātmabhiḥ ātmanaḥ ātmasu yuñjantu
त्वं तव चिन्तनं विष्णौ युङ्ग्धि tvaṃ tava cintanaṃ viṣṇau yuṅgdhi
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
वयम् अस्माकम् इच्छाः गोविन्देषु युनजाम vayam asmākam icchāḥ govindeṣu yunajāma
5. रहसि स्थितः योगी सततम् आत्मानं rahasi sthitaḥ yogī satatam ātmānaṃ | त्वं बुद्धिं कृष्णे सर्वदा tvaṃ buddhiṃ kṛṣṇe sarvadā |
अहं मनः गुरूपदेशे ahaṃ manaḥ gurūpadeśe
_________________________________________________________________
रहसि स्थितौ योगिनौ सततम् आत्मानौ युञ्जीयाताम् rahasi sthitau yoginau satatam ātmānau yuñjīyātām
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
यूयं बुद्धीः कृष्णेषु सर्वदा युञ्जीध्वम् yūyaṃ buddhīḥ kṛṣṇeṣu sarvadā yuñjīdhvam
अहं मनः गुरूपदेशे युञ्जीय ahaṃ manaḥ gurūpadeśe yuñjīya
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
C) अभ्यासः रुधादि-गणीय-क्रियापदानां लकारं, पुरुषं, वचनं च परिशीलयतु rudhādi-gaṇīya-kriyāpadānāṃ lakāraṃ, puruṣaṃ, vacanaṃ ca pariśīlayatu
१) सः भूतानि संयुनक्ति , सः एव वियुनक्ति च saḥ bhūtāni saṃyunakti , saḥ eva viyunakti ca (ŚB 1.13.41) (लट्, 1.1)
२) भगवान् नूनं भूतानि युनक्ति वियुनक्ति च bhagavān nūnaṃ bhūtāni yunakti viyunakti ca (ŚB 10.82.42) (लट्, 1.1)
३) सः (रेवतः) अन्तः-समुद्रे आस्थितः, विषयान् अभुङ्क्त । तस्य पुत्र-शतम् जज्ञे [दिवादिः] saḥ (revataḥ) antaḥ-samudre āsthitaḥ, viṣayān abhuṅkta | tasya putra-śatam jajñe [divādiḥ] (ŚB 9.3.28) (अभुङ्क्त - लङ्, १.१ , जज्ञे - लिट्, 1.1)
४) विभो ! व्यक्तं स्थूलम् इदं शरीरं त्वम् भुङ्क्षे vibho ! vyaktaṃ sthūlam idaṃ śarīraṃ tvam bhuṅkṣe (ŚB 7.3.33) (लट्, 2.1)
५) तस्मात् त्वम् उत्तिष्ठ [भ्वादिः], यशः लभस्व [भ्वादिः], जित्वा शत्रून् राज्यं भुंक्ष्व tasmāt tvam uttiṣṭha [bhvādiḥ], yaśaḥ labhasva [bhvādiḥ], jitvā śatrūn rājyaṃ bhuṃkṣva (Bg. 11.33) (लोट्, 2.1)
६) भगवान् हृदय-ग्रन्थिम् आशु निर्भिनत्ति bhagavān hṛdaya-granthim āśu nirbhinatti (ŚB 5.25.8) (लट्, 1.1)
७) कोविदाः असिना कर्म-ग्रन्थि-निबन्धनम् छिन्दन्ति kovidāḥ asinā karma-granthi-nibandhanam chindanti (ŚB 1.2.15) (लट्, 1.3)
८) पुरुषः अन्त-काले असङ्ग-शस्त्रेण स्पृहाम् छिन्द्यात् puruṣaḥ anta-kāle asaṅga-śastreṇa spṛhām chindyāt (ŚB 2.1.15) (विधिलिङ्, 1.1)
९) श्रीकश्यपः उवाच - न हिंस्यात् [रुधादिः] भूत-जातानि , न शपेत् [भ्वादिः], न अनृतं वदेत् [भ्वादिः], न छिन्द्यात् [रुधादिः] नख-रोमाणि , न स्पृशेत् [तुदादिः] यत् अमङ्गलम् śrīkaśyapaḥ uvāca - na hiṃsyāt [rudhādiḥ] bhūta-jātāni , na śapet [bhvādiḥ], na anṛtaṃ vadet [bhvādiḥ], na chindyāt [rudhādiḥ] nakharomāṇi , na spṛśet [tudādiḥ] yat amaṅgalam (ŚB 6.18.47) (विधिलिङ्, 1.1)
अभ्यास: कथां पठतु। क्रियापदानि परिशीलयतु लिखतु च катхАМ паТхату. крийАпадАни паришИ-лайату, ликхату ча – прочитайте рассказ, глаголы проанализируйте, запишите (БГ 4.33-42)
ज्ञानकर्मसन्न्यासयोगः
कृष्णः वदति -
- परन्तप! द्रव्यमयात् यज्ञात् ज्ञान-यज्ञः श्रेयान्। सर्वं कर्म आत्मज्ञाने परिसमाप्यते। आत्मज्ञान-प्राप्त्यर्थं त्वया यतनीयम्। कथम्?
ज्ञानिनां प्रणिपातेन (नमस्कारेण), परिप्रश्नेन, सेवया (शुश्रूषया) च। ते तत्त्व-दर्शिनः तुभ्यं ज्ञानम् उपदेक्ष्यन्ति। तेन ज्ञानेन त्वं भूतानि स्वात्मनि अभेदेन द्रक्ष्यसि, अनन्तरम् आत्मानं मयि (परमात्मनि) अभेदेन द्रक्ष्यसि।
पापिनः अपि ज्ञान-प्लवेन पापरूपं समुद्रं तरिष्यन्ति। ज्ञानाग्निः सर्वकर्माणि भस्मसात् कुरुते। इह लोके ज्ञानेन सदृशं पवित्रं न विद्यते। उत्तमः योगी तद् ज्ञानं कालेन स्वयमेव आत्मनि प्राप्नोति।
ज्ञानं नाम आत्मज्ञानम् एव। योगः नाम ज्ञान-आकार-कर्मयोगः एव।
श्रद्धावान् ज्ञानं लभते। ज्ञानं लब्ध्वा परां शान्तिं प्राप्नोति। अज्ञाः च अश्रद्दधानः संशयात्मा अस्मिन् लोके वा अन्यस्मिन् वा सुखं न प्राप्नोति।
हे धनञ्जय! यः योगेन भगवदर्पितानि कर्माणि करोति, यस्य च संशयाः ज्ञानेन छिन्नाः, यः आत्मनिष्ठः , तं कर्माणि न लिम्पन्ति। हे भारत! तस्मात् ज्ञानासिना एनं संशयं चित्वा, कर्मयोगम् आचर!
jñāna-karma-sannyāsa-yogaḥ
kṛṣṇaḥ vadati -
- parantapa! dravyamayāt yajñāt jñāna-yajñaḥ śreyān| sarvaṃ karma ātmajñāne parisamāpyate| ātmajñāna-prāptyarthaṃ tvayā yatanīyam| katham?
jñānināṃ praṇipātena (namaskāreṇa), paripraśnena, sevayā (śuśrūṣayā) ca| te tattva-darśinaḥ tubhyaṃ jñānam upadekṣyanti| tena jñānena tvaṃ bhūtāni svātmani abhedena drakṣyasi, anantaram ātmānaṃ mayi (paramātmani) abhedena drakṣyasi|
pāpinaḥ api jñāna-plavena pāparūpaṃ samudraṃ tariṣyanti| jñānāgniḥ sarvakarmāṇi bhasmasāt kurute| iha loke jñānena sadṛśaṃ pavitraṃ na vidyate| uttamaḥ yogī tad jñānaṃ kālena svayameva ātmani prāpnoti|
jñānaṃ nāma ātmajñānam eva| yogaḥ nāma jñāna-ākāra-karmayogaḥ eva|
śraddhāvān jñānaṃ labhate| jñānaṃ labdhvā parāṃ śāntiṃ prāpnoti| ajñāḥ ca aśraddadhānaḥ saṃśayātmā asmin loke vā anyasmin vā sukhaṃ na prāpnoti|
he dhanañjaya! yaḥ yogena bhagavadarpitāni karmāṇi karoti, yasya ca saṃśayāḥ jñānena chinnāḥ, yaḥ ātmaniṣṭhaḥ , taṃ karmāṇi na limpanti| he bhārata! tasmāt jñānāsinā enaṃ saṃśayaṃ citvā, karmayogam ācara!
Гйана-карма-саннйаса-йога
Кришна говорит –
- Парантапа! Подношение в виде знания лучше, чем материальные подношения. (В конечном счете) все виды предписанной деятельности приводят к духовному знанию. Ты должен стараться обрести знание о душе. Как?
Мудрецам (которые имеют это знание) кланяясь, вопрошая со смирением и служа им. Они, познавшие духовную Истину, тебе это знание даруют. С помощью этого знания ты всех живых существ без двойственности сначала увидишь в себе, потом себя во Мне (в Параматме) неотличным увидишь.
Даже грешники с помощью корабля знания океан грехов преодолевают. Огонь духовного знания все (последствия) деятельности превращает в пепел. В этом мире в сравнении с духовным знанием нет ничего более очищающего. Наилучший йог это знание со временем само внутри обретает.
Знание – это знание о душе только. Йога – это действия, совершенные в форме одухотворенного знания и в виде подношения Господу и без привязанности к плодам
Исполненный стабильной веры достигает знания. Достигнув знания обретает умиротворение. Неразумный, не имеющий стойкой веры сомневающийся человек в этом ли в следующем ли мире счастья не обретает.
О, Дхананджая! Тот, кто с помощью йоги поднося Господу деяния совершает, чьи сомнения духовным знанием отрублены, тот, кто постиг свое «я», его последствия действий не затрагивают.
О, Бхарата! Поэтому с помощью меча знания эти сомнения разрубив, следуй карма-йоге!
वदति
परिसमाप्यते приставка परि + приставка सम् +корень आप् , लट् 1.1 आत्मनेपदी (атм)
यतनीयम्
उपदेक्ष्यन्ति
द्रक्ष्यसि кореньदृश् в लृट् 2.1 परस्मैपदी
इष्टान्भोगान्हि वो देवा दास्यन्ते यज्ञभाविताः ।
तैर्दत्तानप्रदायैभ्यो यो भुङ्क्ते स्तेन एव सः ॥ १२ ॥
iṣṭān bhogān hi vo devā dāsyante yajña-bhāvitāḥ
tair dattān apradāyaibhyo yo bhuṅkte stena eva saḥ (3.12)
पदपरिचयः पदार्थः च padaparicayaḥ padārthaḥ ca – грамматика и значение слова:
ишт̣а̄н — желаемые; (м, 2.3)
бхога̄н — жизненные блага; (м, 2.3)
хи — безусловно; (ав)
вах̣ — вам; (йуШмабхйам, сарв, 4.3)
дева̄х̣ — полубоги; (м, 1.3)
да̄сйанте — даруют; (лРТ, 1.3)
йаджн̃а-бха̄вита̄х̣ — удовлетворенные жертвами; (м, 1.3)
таих̣ — теми; (тад, сарв, 3.3)
датта̄н — данные; (м, 2.3)
апрада̄йа — не предложив; (ав)
эбхйах̣ — этим (полубогам); (идам, сарв, м, 4.3)
йах̣ — который; (йад, сарв, м, 1.1)
бхун̇кте — наслаждается; (лаТ, 1.1)
стенах̣ — вор; (м, 1.1)
эва — конечно; (ав)
сах̣ — он (тад, сарв, м, 1.1)
अन्वय: anvayaḥ
यज्ञभाविताः देवाः वः इष्टान् भोगान् दास्यन्ते। तैः दत्तान् एभ्यः अप्रदाय यः भुङ्क्ते सः स्तेनः एव।
yajñabhāvitāḥ devāḥ vaḥ iṣṭān bhogān dāsyante| taiḥ dattān ebhyaḥ apradāya yaḥ bhuṅkte saḥ stenaḥ eva|
Удовлетворенные подношениями полубоги вам желаемые блага дадут.
Тот, кто ими данными (благами) им же не предложив наслаждается, тот вор.
Мультфильм по рассказу выше
BG cartoon 4.33-42 ज्ञानकर्मसन्न्यासयोगः jñāna-karma-sannyāsa-yogaḥ
Видеоурок
3.8.7 रुधादिः - chant