भक्त्या मामभिजानाति यावान्यश्चास्मि तत्त्वत: । ततो मां तत्त्वतो ज्ञात्वा विशते तदनन्तरम् ॥18.55॥ Постичь Меня в Таттве можно только с помощью Бхакти
3.8.1 भ्वादिः - भू धातु: бхвАдиХ – бхУ дхАтуХ
विकरण प्रत्ययः शप् викараНа-пратйайХ «шап» - суффикс замены «шап». В нем 3 буквы शप्=श्+अ+प्
По определенным правилам, записанным Панини в сутрах, оригинальный суффикс «шап» изменяется, и остается только «а» → अ. Таким образом, к изначальному корню добавляется оставшаяся अ + суффикс, указывающий лакару:
भू + शप्-प्रत्यय: + तिङ्-प्रत्ययः bhū + śap-pratyayaḥ + tiṅ-pratyayaḥ
शप्=श्+अ+प् => अ śap=ś+a+p => a
भू+अ+ति = भवति bhū+a+ti = bhavati - существует
Каким образом корень «бхУ» превратился в «бхав»? Для этого есть правила Гуны (усиления гласных корня) и правило Сандхи [1].
[1] Мы будем изучать их в ЧАСТИ 6 этого учебника, поэтапное разложение глагола bhavati смотрите в предыдущем уроке
Зачем нужны дополнительные буквы в विकरण प्रत्ययः शप् викараНа-пратйайХ “шап” ?
Данные буквы маркируют грамматическую операцию, которая должна произойти при присоединении корня с суффиксом, при этом сами они исчезают и не участвуют в операции -
विकरणप्रत्यये श् इत्यस्य कार्यं— गुणस्य कृते प्रेरयति | (धातौ अन्तर्भूतस्य स्वरस्य गुणं कारयति |)
vikaraṇapratyaye ś ityasya kāryaṃ— guṇasya kṛte prerayati | (dhātau antarbhūtasya svarasya guṇaṃ kārayati |)
श् маркирует грамматическую операцию «гуна»
विकरणप्रत्यये प् इत्यस्य कार्यं— प् नास्ति चेत्, गुणस्य कृते अवरोधं करोति | (प् अस्ति चेत्, गुणस्य न कोऽपि अवरोधः |)
vikaraṇapratyaye p ityasya kāryaṃ— p nāsti cet, guṇasya kṛte avarodhaṃ karoti |
(p asti cet, guṇasya na ko'pi avarodhaḥ |)
Если есть प् – это говорит о том, что нет никаких запрещения для правила «гуна»
(то есть, гуна наверняка будет иметь место быть)
भ्वादिगणे श् अस्ति, अतः गुणस्य कृते प्रेरणा अस्ति | bhvādigaṇe ś asti, ataḥ guṇasya kṛte preraṇā asti |
प् अपि अस्ति, अतः गुणस्य कृते न कोऽपि अवरोधः | p api asti, ataḥ guṇasya kṛte na ko'pi avarodhaḥ |
अतः गुणः भवति | ataḥ guṇaḥ bhavati |
कृष् + शप् + ति = कर्षति | kṛṣ + śap + ti = karṣati |
Обратите внимание на правило, общее для корней всех ган глаголов, примеры которого мы с вами рассмотрим относительно этой ганы:
हलन्तधातूनाम् उपधायां रेफः वा वकारः वा अस्ति चेत्, तयोः वर्णयोः पूर्वम् इकः दीर्घः भवति
halantadhātūnām upadhāyāṃ rephaḥ vā vakāraḥ vā asti cet, tayoḥ varṇayoḥ pūrvam ikaḥ dīrghaḥ bhavati[1]
Корни, оканчивающиеся на согласный, имеющие предпоследнюю букву в корне र् или व् и у которых перед предпоследней буквой стоят буквы इक् (इ, उ, ऋ, ऌ), эти буквы इक् удлиняются:
कुर्दँ (लौकिकधातुः - कूर्द) => कूर्दते (भ्वादिः) kurdaँ (laukikadhātuḥ - kūrda) => kūrdate (bhvādiḥ)
खुर्दँ (लौकिकधातुः - खूर्द्) => खूर्दते (भ्वादिः) khurdaँ (laukikadhātuḥ - khūrd) => khūrdate (bhvādiḥ)
गुर्दँ (लौकिकधातुः - गूर्द्) => गूर्दते (भ्वादिः) gurdaँ (laukikadhātuḥ - gūrd) => gūrdate (bhvādiḥ)
[1] ४. उपधादीर्घः https://worldsanskrit.net/wiki/03---dhaatuvijjaanam/2---dhaatuvijjaanam
Дополнительные правила для भ्वादिगण -
1. भ्वादिगणे, धातोः अन्तिमः वर्णः इ, ई, उ, ऊ, ऋ, ॠ अस्ति चेत्, तस्य वर्णस्य गुणः भवति |
bhvādigaṇe, dhātoḥ antimaḥ varṇaḥ i, ī, u, ū, ṛ, ṝ asti cet, tasya varṇasya guṇaḥ bhavati |
Корни, оканчивающиеся на i, ī, u, ū, ṛ, ṝ вступают в степень гуна
भू → भो bhū → bho
जि → जे ji → je
सृ → सर् sṛ → sar
2. भ्वादिगणे, धातोः उपधा इ, उ, ऋ अस्ति चेत्, तस्य वर्णस्य गुणः भवति | उपधा नाम अन्तिमवर्णात् पूर्वं यः वर्णः, सः |
bhvādigaṇe, dhātoḥ upadhā i, u, ṛ asti cet, tasya varṇasya guṇaḥ bhavati | upadhā nāma antimavarṇāt pūrvaṃ yaḥ varṇaḥ, saḥ |
Если предпоследняя буква в корне (оканчивающегося на одну согласную) – это i,u, ṛ они тоже вступают в степень гуна
बुध् → बोध् budh → bodh
कृष् → कर्ष् kṛṣ → karṣ
धेयं यत् दीर्घः स्वरः उपधा चेत्, तस्य गुणः न भवति dheyaṃ yat dīrghaḥ svaraḥ upadhā cet, tasya guṇaḥ na bhavati |
Внимание – если предпоследняя гласная в корне – длинная, она не вступает в степень гуна
जीव् → जीवति jīv → jīvati
3. Сандхи обязательно при соединении морфем –
जि => जे + अ => जयति ji => je + a => jayati
प्लु => प्लो + अ => प्लवति plu => plo + a => plavati
नी => ने + अ => नयति nī => ne + a => nayati
भू => भो + अ => भवति bhū => bho + a => bhavati
4. विशेषरूपाणि viśeṣarūpāṇi -
गम् => गच्छति (छ) gam => gacchati (cha)
यम् => यच्छति (छ) yam => yacchati (cha)
पा => पिबति (द्वित्वम्) pā => pibati (dvitvam)
स्था => तिष्ठति (द्वित्वम्) sthā => tiṣṭhati (dvitvam)
По данному типу будут склоняться глаголы - खाद् (खादति кхАдати), पठ् (पठति паТхати), क्रीड् (क्रीडति крИДати), वद् (वदति вадати); शुच् (शोचति шочати), वृत् (वर्तते вартате); जि (जयति джайати), स्रु (स्रवति сравати - течь), हृ (हरति харати)
Для примеров употребления глагола भवति [1] проанализируйте шлоки:
БГ 1.39, 1.43, 4.7 (लट् 1.1); 14.17 (लट् 1.2); 3.14, 8.18 (लट् 1.3); 12.7, 4.6, (लट् 3.1); 2.9 (लिट् 1.1); 2.20 (लुट् 1.1); 11.32 (लृट् 1.3); 2.12 (लृट् 3.3); 2.45 (लोट् 2.1); 1.13 (लङ् 1.1); 1.45, 11.12, (विधिलिङ् 1.1)
A) अभ्यास: भ्वादिगणीयानां क्रियापदलकारानाम् उदाहरणानि दृष्ट्वा , भिन्नेषु लकारेषु स्वस्य-वाक्यानि लिखतु бхвАдигаНИйАнАМ крийАпадалакАрАнАм удАхараНАни дРШТвА, бхиннеШу лакАреШу свасйа вАкйАни ликхату – посмотрев примеры спряжения глаголов в бхвАди гане, напишите свои предложения в разных временах:
जयति джайати – побеждает पाण्डवा: युद्धम् अजयन् пАНДавАХ йуддхам аджайан – लङ्, 1.3 (=лаГ-лакАраХ, пратхама-пуруШаХ, бахувачанам)
खादति кхАдати – кушает
पठति паТхати - учит
क्रीडति крИДати – играет
वदति вадати – говорит
शोचति шочати – переживает
अतति атати – постоянно движется _____________________________________________________
वर्तते вартате – существует
स्रवति сравати – течет
हरति харати – ворует
स्पर्धते спардхате – соревнуется
वन्दते вандате – кланяется
स्वदते свадата – пробует (на вкус)
कूर्दते кУрдате – прыгает
यतते йатате – старается
ईक्षते ИкШате – смотрит
कम्पते кампате – дрожит
भाषते бхАШате – говорит
लभते лабхате – обретает
В) अभ्यास: लिङ्गं, वचनं, विभक्तिं च अनुसृत्य कः किं करोति/अकरोत्/करिष्यति/करोतु/कुर्यात् इति लिखतु
liṅgaṃ, vacanaṃ, vibhaktiṃ ca anusṛtya kaḥ kiṃ karoti/akarot/kariṣyati/karotu/kuryāt iti likhatu
Внимание – с целью тренировки, пожалуйста, ставьте все слова в предложении в то число, в котором стоит глагол. 2ая и 3я Глава данного учебника были направлены на изучение Падежей Существительных и Времен Глаголов. В последующих 10 темах по Классам глаголов вы найдете подобное упражнение, в которых сможете потренировать навыки, полученные во 2 и 3 главах.
Субъект, объект, инструмент, место действия и т.д. – ставьте все в соответсвующее число согласно падежу. Первое упражнение прописано полностью для примера. Обратите внимание, что и субъект и объект приняли двойное и множественное число, но число глагола зависит от субъекта.
1. ज्ञानी ज्ञानम् jñānī jñānam। त्वं वरम् tvaṃ varam । अहम् आशीर्वादम् aham āśīrvādam
ज्ञानी ज्ञानं लभते jñānī jñānaṃ labhate
ज्ञानिनौ ज्ञानौ लभेते jñāninau jñānau labhete
ज्ञानिनः ज्ञानानि लभन्ते jñāninaḥ jñānāni labhante
त्वं वरं लभसे tvaṃ varaṃ labhase
युवां वरौ लभेथे yuvāṃ varau labhethe
यूयं वरान् लभध्वे yūyaṃ varān labhadhve
अहम् आशीर्वादं लभे aham āśīrvādaṃ labhe
आवाम् आशीर्वादौ लभावहे āvām āśīrvādau labhāvahe
वयम् आशीर्वादान् लभामहे vayam āśīrvādān labhāmahe
2. गुरुः उपदेशम् guruḥ upadeśam| त्वं वाक्यम् tvaṃ vākyam| अहं कथाम् ahaṃ kathām
गुरुः उपदेशम् अवदत् guruḥ upadeśam avadat
गुरू उपदेशौ ____________ gurū upadeśau ____________
गुरवः उपदेशान् ____________ guravaḥ upadeśān ____________
त्वं वाक्यम् ____________ tvaṃ vākyam ____________
युवां वाक्ये ____________ yuvāṃ vākye ____________
यूयं वाक्यानि ____________ yūyaṃ vākyāni ____________
अहं कथाम् ____________ ahaṃ kathām ____________
आवां कथे ____________ āvāṃ kathe ____________
वयं कथाः ____________ vayaṃ kathāḥ ____________
3. भक्तः प्रसादं bhaktaḥ prasādaṃ | त्वं फलं tvaṃ phalaṃ | अहं द्राक्षां ahaṃ drākṣāṃ
भक्तः प्रसादं खादिष्यति bhaktaḥ prasādaṃ khādiṣyati
भक्तौ प्रसादौ _____________bhaktau prasādau _____________
भक्ताः प्रसादान् _____________bhaktāḥ prasādān _____________
त्वं फलं ______________tvaṃ phalaṃ _____________
युवां ________________yuvāṃ ___________________
यूयं फलानि खादिष्यथ yūyaṃ phalāni khādiṣyatha
अहं द्राक्षां _____________ahaṃ drākṣāṃ _____________
आवां _________________āvāṃ ____________________
वयं __________________vayaṃ ____________________
4. योगी देवं yogī devaṃ | त्वं राधां tvaṃ rādhāṃ | अहं गुरुं ahaṃ guruṃ
योगी देवं वन्दताम् yogī devaṃ vandatām
योगिनौ _____________yoginau _____________
योगिनः _____________yoginaḥ _____________
त्वं ____________tvaṃ ____________________
________________________________________
________________________________________
________________________________________
आवां _____________āvāṃ _________________
________________________________________
5. राधा पत्रं rādhā patraṃ | त्वं गीतां tvaṃ gītāṃ | अहं पूरणं ahaṃ pūraṇaṃ
राधा पत्रं पठेत् rādhā patraṃ paṭhet
राधे पत्रे _____________rādhe patre _____________
राधाः _____________rādhāḥ ___________________
त्वं गीतां पठेः tvaṃ gītāṃ paṭheḥ
युवां _____________yuvāṃ ____________________
___________________________________________
अहं _____________ahaṃ _____________________
___________________________________________
___________________________________________
C) अभ्यासः भ्वादिगणीय-क्रियापदानां लकारं, पुरुषं, वचनं च परिशीलयतु bhvādigaṇīya-kriyāpadānāṃ lakāraṃ, puruṣaṃ, vacanaṃ ca pariśīlayatu
१) जयति तेऽधिकं जन्मना व्रजः jayati te'dhikaṃ janmanā vrajaḥ (ŚB 10.31.1)
[त्वया जन्मना व्रजः अधिकं जयति - tvayā janmanā vrajaḥ adhikaṃ jayati] (लट्, 1.1)
२) शापमोहितः सौदासः राजा ब्राह्मणं व्याघ्रः पशुम् इव अखादत् śāpamohitaḥ saudāsaḥ rājā brāhmaṇaṃ vyāghraḥ paśum iva akhādat (ŚB 9.9.33) (लङ्, 1.1)
३) भ्रमराः शिष्याः इव सामवेदं पठन्ति, गायन्ति , ऋषि-गणाः इव वेद-शाखाः भजन्ति bhramarāḥ śiṣyāḥ iva sāmavedaṃ paṭhanti, gāyanti, ṛṣi-gaṇāḥ iva veda-śākhāḥ bhajanti (ŚB 5.2.9) (लट्, 1.3)
४) बुधाः इदम् आख्यानम् सदा पठेयुः budhāḥ idam ākhyānam sadā paṭheyuḥ (ŚB 6.13.22-23) (विधिलिङ्, 1.3)
५) यः एतत् इतिहासं प्रातः उत्थाय हरिं स्मृत्वा श्रद्धया पठेत् , सः परमां गतिं याति yaḥ etat itihāsaṃ prātaḥ utthāya hariṃ smṛtvā śraddhayā paṭhet, saḥ paramāṃ gatiṃ yāti (ŚB 6.17.41) (पठेत् - विधिलिङ्, 1.1)
६) प्रमदाः सुरसेविताः क्रीडन्ति pramadāḥ surasevitāḥ krīḍanti (ŚB 8.15.13) (लट्, १.३)
७) बुधः बालक-वत् क्रीडेत् , कुशलः जड-वत् चरेत् , विद्वान् उन्मत्त-वत् वदेत् , नैगमः गो-चर्याम् चरेत् budhaḥ bālaka-vat krīḍet, kuśalaḥ jaḍa-vat caret, vidvān unmatta-vat vadet, naigamaḥ go-caryām caret (ŚB 11.18.29) (क्रीडेत् , चरेत् , वदेत् - विधिलिङ्लकारः, 1.1)
८) यः न हृष्यति [दिवादिः], न द्वेष्टि [अदादिः], न शोचति [भ्वादिः], न काङ्क्षति [भ्वादिः], सः भक्तिमान् मे प्रियः yaḥ na hṛṣyati [divādiḥ], na dveṣṭi [adādiḥ], na śocati [bhvādiḥ], na kāṅkṣati [bhvādiḥ]| saḥ bhaktimān me priyaḥ (Bg. 12.17) (शोचति, काङ्क्षति - लट्, 1.1)
९) ब्रह्मभूत: प्रसन्नात्मा न शोचति न काङ्क्षति brahmabhūtaḥ prasannātmā na śocati na kāṅkṣati(Bg. 18.54) (शोचति, काङ्क्षति - लट्, 1.1)
१०) न मे पार्थ अस्ति कर्तव्यं , परन्तु अहं कर्मणि एव वर्ते na me pārtha asti kartavyaṃ, parantu ahaṃ karmaṇi eva varte (Bg. 3.22) (लट्, 3.1)
११) कथं ते कृपणाः मां विना वर्तेरन् ? kathaṃ te kṛpaṇāḥ māṃ vinā varteran ? (ŚB 1.13.45) (विधिलिङ्, 1.3)
१२) वन्दे गुरोः श्रीचरणारविन्दम् vande guroḥ śrīcaraṇāravindam (Sri Gurvastakam) (लट्, 3.1)
१३) योगी पौर्व-देहिकम् बुद्धि-संयोगम् लभते , भूयः संसिद्धौ यतते yogī paurva-dehikam buddhi-saṃyogam labhate, bhūyaḥ saṃsiddhau yatate(Bg. 6.43) (लभते, यतते - लट्, 1.1)
१४) अशोच्यानन्वशोचस्त्वं प्रज्ञावादांश्च भाषसे aśocyānanvaśocastvaṃ prajñāvādāṃśca bhāṣase (Bg. 2.11) (लट्, 2.1)
१५) येन सर्वभूतेषु एकं भावम् अव्ययम् ईक्षते , तत् ज्ञानं सात्त्विकम् विद्धि [अदादिः] yena sarvabhūteṣu ekaṃ bhāvam avyayam īkṣate, tat jñānaṃ sāttvikam viddhi [adādiḥ] (Bg. 18.20) (ईक्षते - लट्, 1.1)
अभ्यास: कथां पठतु। क्रियापदानि परिशीलयतु लिखतु च катхАМ паТхату. крийАпадАни паришИ-лайату, ликхату ча – прочитайте рассказ, глаголы проанализируйте, запишите (БГ 3.11-20)
लोकहिताय कर्म कुर्याम
गोविन्दः कथयति स्म -
- जगति बहवः देवाः सन्ति। ते जगत्-पालनं कुर्वन्ति। मनुष्याः देवेभ्यः यज्ञं कुर्युः , देवाः मनुष्येभ्यः इष्टान् भोगान् दद्युः । यः अप्रदाय भोगान् भुङ्क्ते, सः स्तेनः।
ये यज्ञशेषं भोजनं अश्नाति, ते पापेभ्यः मुक्ताः भवन्ति। परन्तु ये आत्मार्थं पचन्ति, ते पापम् एव भुञ्जते।
कर्म वेदात् उत्पन्नम्। वेदः च परमात्मनः उत्पन्नः। यः मनुष्यः कर्तव्यकर्म न करोति, सः इन्द्रियारामः व्यर्थं जिवति।
ये जनाः आत्मनि सन्तुष्टाः भवन्ति, तेषां कार्यं न विद्यते। आत्मतृप्तस्य पुरुषस्य कृतेन कर्मणा , अकृतेन कर्मणा अपि प्रयोजनं नास्ति।
- हे अर्जुन! तस्मात् सङ्गरहितः भूत्वा कर्तव्यं कर्म आचर , तदा परं धाम प्राप्नोति। त्वं लोकहिताय कर्म कर्तुम् अर्हसि।
lokahitāya karma kuryāma
govindaḥ kathayati sma -
- jagati bahavaḥ devāḥ santi| te jagat-pālanaṃ kurvanti| manuṣyāḥ devebhyaḥ yajñaṃ kuryuḥ , devāḥ manuṣyebhyaḥ iṣṭān bhogān dadyuḥ | yaḥ apradāya bhogān bhuṅkte, saḥ stenaḥ|
ye yajñaśeṣaṃ bhojanaṃ aśnāti, te pāpebhyaḥ muktāḥ bhavanti| parantu ye ātmārthaṃ pacanti, te pāpam eva bhuñjate|
karma vedāt utpannam| vedaḥ ca paramātmanaḥ utpannaḥ| yaḥ manuṣyaḥ kartavyakarma na karoti, saḥ indriyārāmaḥ vyarthaṃ jivati|
ye janāḥ ātmani santuṣṭāḥ bhavanti, teṣāṃ kāryaṃ na vidyate| ātmatṛptasya puruṣasya kṛtena karmaṇā , akṛtena karmaṇā api prayojanaṃ nāsti|
- he arjuna! tasmāt saṅgarahitaḥ bhūtvā kartavyaṃ karma ācara , tadā paraṃ dhāma prāpnoti| tvaṃ lokahitāya karma kartum arhasi|
Нам следует выполнять обязанности ради блага всего мира
Говинда рассказывал –
- Во вселенной есть много полубогов. Они заботятся о вселенной. Люди полубогам подношения должны делать, а полубоги людям должны давать желаемые вещи. Тот, кто не предложив эти объекты (чувственного наслаждения) наслаждается сам, он вор.
Те, кто ест пищу, оставшуюся после предложения, они от грехов освобождаются. Однако те, кто для себя (пищу) готовит, он ест лишь грех.
Предписанная деятельность изошла из Вед. Веды изошли от Господа. Те, кто предписанные обязанности не исполняет, такой привязанный к чувствам человек впустую живет.
Те люди, которые удовлетворены в себе, для них не существует никаких обязанностей. Такой умиротворенный человек не преследует никакой выгоды в выполнении обязанностей или их невыполнении.
- Арджуна! Поэтому, будучи свободным от привязанностей, выполняй свои обязанности, так ты достигнешь высшего прибежища. Ради блага всего мира тебе следует сражаться.
Выпишите глаголы и их формы с суффиксами, которые мы уже прошли, проанализируйте их лакАру, лицо, число; проспрягайте
कथयति लट् 1.1 лаТ лакАраХ, пратхама-пуруШаХ екавачанам (проспрягайте в лаТ лакАре)
सन्ति
कुर्वन्ति
कुर्युः
दद्युः विधिलिङ् 1.3 видхилиГ лакАраХ, пратхама-пуруШаХ, бахувачанам (проспрягайте в видхилиГ)
भुङ्क्ते
अश्नाति
भवन्ति
पचन्ति
भुञ्जते लट् 1.3 лаТ лакАраХ, пратхама-пуруШаХ, бахувачанам (проспрягайте в лаТ лакАре)
यो न हृष्यति न द्वेष्टि न शोचति न काङ्क्षति ।
शुभाशुभपरित्यागी भक्तिमान्य: स मे प्रिय: ॥ १७ ॥
yo na hṛṣyati na dveṣṭi na śocati na kāṅkṣati
śubhāśubha-parityāgī bhaktimān yaḥ sa me priyaḥ 12.17
पदपरिचयः पदार्थः च padaparicayaḥ padārthaḥ ca – грамматика и значение слова:
йах̣ — который; (йад, сарв, м, 1.1)
на хр̣шйати — не ликует; (лаТ, 1.1)
на двешт̣и — не горюет; (лаТ, 1.1)
на ш́очати — не скорбит; (лаТ, 1.1)
на ка̄н̇кшати — не желает; (лаТ, 1.1)
ш́убха-аш́убха-паритйа̄гӣ — от хорошего и плохого отрекшийся; (м, 1.1)
бхакти-ма̄н — преданный; (м, 1.1)
йах̣ — который; (йад, сарв, м, 1.1)
сах̣ — тот; (тад, сарв, м, 1.1)
ме — Мой; (мама, асмад, сарв, 6.1)
прийах̣ — дорогой (м, 1.1)
अन्वय: anvayaḥ
यः न हृष्यति, न द्वेष्टि , न शोचति, न काङ्क्षति, शुभाशुभपरित्यगी भक्तिमान् च सः मे प्रियः।
yaḥ na hṛṣyati, na dveṣṭi , na śocati, na kāṅkṣati, śubhāśubhaparityagī bhaktimān ca, saḥ me priyaḥ|
Тот, кто не ликует, не горюет, не скорбит, не желает, для кого не существует ни хорошего, ни плохого, кто предан Мне, тот Мне очень дорог.
Мультфильм по рассказу выше
BG cartoons 3.11-20 लोकहिताय कर्म कुर्याम lokahitāya karma kuryāma
Видеоурок
3.8.1 भ्वादिगणः bhvādigaṇaḥ - chant