भक्त्या मामभिजानाति यावान्यश्चास्मि तत्त्वत: । ततो मां तत्त्वतो ज्ञात्वा विशते तदनन्तरम् ॥18.55॥ Постичь Меня в Таттве можно только с помощью Бхакти
3.8.2 अदादिः - अद् धातु: адАдиХ – ад дхАтуХ
विकरण प्रत्ययः नास्ति викараНа-пратйайХ нАсти – суффикса замены нет. Другими словами, мы говорим शप् इत्यस्य लुक् (लोपः) śap ityasya luk (lopaḥ) – суффикса शप् произошла लोपः исчезновение
अद् + 0 + तिङ्-प्रत्ययः ad + 0 + tiṅ-pratyayaḥ
अद्+ति = अत्ति ad+ti = atti - кушает
Дополнительные правила -
• Корни, оканчивающиеся на долгий आ , сохраняют её во всех формах спряжения -
या - याति yā - yāti идти (याति यातः यान्ति yāti yātaḥ yānti и др)
वा => वाति vā => vāti дуть (वाति वातः वान्ति vāti vātaḥ vānti и др)
• Корень इण् गतौ iṇ gatau (двигаться, ходить) имеет особую форму спряжения –
एति eti इतः itaḥ यन्ति yanti
एषि eṣi इथः ithaḥ इथ itha
एमि emi इवः ivaḥ इमः imaḥ
• Корни на उ в сильных формах (выделены цветом) перед окончанием на согласный имеют ступень вриддхи, перед окончанием может появиться ई –
स्तवीति , स्तौति stavīti , stauti स्तुतः , स्तुवीतः stutaḥ , stuvītaḥ स्तुवन्ति stuvanti
स्तवीषि , स्तौषि stavīṣi , stauṣi स्तुवीथः , स्तुथः stuvīthaḥ , stuthaḥ स्तुवीथ , स्तुथ stuvītha , stutha
स्तवीमि , स्तौमि stavīmi , staumi स्तुवीवः , स्तुवः stuvīvaḥ , stuvaḥ स्तुवीमः , स्तुमः stuvīmaḥ , stumaḥ
• Глагол ब्रू => ब्रुते brū => brute, в сильных формах принимает ई перед окончаниями, начинающимися на согласный - ब्रवीमि bravīmi
ब्रवीति , आह bravīti , āha ब्रूतः , आहतुः brūtaḥ , āhatuḥ ब्रुवन्ति , आहुः bruvanti , āhuḥ
ब्रवीषि , आत्थ bravīṣi , āttha ब्रूथः , आहथुः brūthaḥ , āhathuḥ ब्रूथ brūtha
ब्रवीमि bravīmi ब्रूवः brūvaḥ ब्रूमः brūmaḥ
• Глагол हन् => हन्ति han => hanti имеет также особую форму спряжения – в некоторых слабых формах он утрачивает न् , а в некоторых случаях меняет ह् на घ्
• Ввиду особенности форм, вы найдете спряжения глаголов हन्ति и अस्ति ниже, приведенные полностью
По данному типу будут склоняться глаголы - अस् (अस्ति асти), हन् (हन्ति ханти), वच् (वक्ति вакти); आस् (आस्ते Асте), शी (शेते шете)
Для примеров употребления глагола ब्रवीति , आह [1] проанализируйте шлоки:
БГ 1.20, 11.35 (लट्, 1.1); 3.42 (लट्, 1.3); 10.13 (लट्, 2.1); 1.7 (लट्, 3.1); 1.1 (लिट् 1.1); 4.16, 7.2 (लृट् 3.1); 2.7, 5.1 (लोट् 2.2); 1.2 (लङ् 1.1)
А) अभ्यास: अदादिगणीयानां क्रियापदलकारानाम् उदाहरणानि दृष्ट्वा , भिन्नेषु लकारेषु स्वस्य-वाक्यानि लिखतु адАдигаНИйАнАМ крийАпадалакАрАнАм удАхараНАни дРШТвА, бхиннеШу лакАреШу свасйа вАкйАни ликхату – посмотрев примеры спряжения глаголов в адАди гане, напишите свои предложения в разных временах:
पाति пАти – защищает
प्रपन्नं पाहि मामीश [1] прапаннаМ пАхи мАм ИШа – предавшегося Тебя меня защити, о Господь! लोट् 2.1 (лоТ-лакАра, мадхйама-пуруШаХ , екавачанам)
[1] https://vedabase.io/ru/library/sb/11/27/46/
नमस्ते वासुदेवाय सर्वभूतक्षयाय च । हृषीकेश नमस्तुभ्यं प्रपन्नं पाहि मां प्रभो ॥ ३०॥ [2]
namas te vāsudevāya sarva-bhūta-kṣayāya ca hṛṣīkeśa namas tubhyaṁ prapannaṁ pāhi māṁ prabho
Поклоны Тебе, о, сын Васудевы, в ком обитают все живые существа. О, повелитель ума и чувств, я вновь и вновь в почтении склоняюсь перед Тобой. О, Господин, пожалуйста, защити меня — душу, предавшуюся Тебе (ШБ 10.40.30) (पाहि - लोट् 2.1)
[2] https://vedabase.io/ru/library/sb/10/40/30/
अस्ति асти – быть
हन्ति ханти – убивает
ब्रवीति бравИти – говорит
वक्ति вакти – говорит
आस्ते Асте – сидит
शेते шете – лежит, отдыхает
द्वेष्टि двеШТи – ненавидит
दोग्धि догдхи – доит
रोदिति родити – плачет
ख्याति кхйАти – объясняет
शास्ति шАсти – приказывает
निंस्ते ниМсате – целует ______________________________________________________________
В) अभ्यास: लिङ्गं, वचनं, विभक्तिं च अनुसृत्य कः किं करोति/अकरोत्/करिष्यति/करोतु/कुर्यात् इति लिखतु
liṅgaṃ, vacanaṃ, vibhaktiṃ ca anusṛtya kaḥ kiṃ karoti/akarot/kariṣyati/karotu/kuryāt iti likhatu
Внимание – с целью тренировки, пожалуйста, ставьте все слова в предложении в то число, в котором стоит глагол. 2ая и 3я Глава данного учебника были направлены на изучение Падежей Существительных и Времен Глаголов. Во всех 10 уроках по Классам глаголов вы найдете подобное упражнение, в которых сможете потренировать навыки, полученные во 2 и 3 главах.
Субъект, объект, инструмент, место действия и т.д. – ставьте все в соответсвующее число согласно падежу (для примера обратитесь к такому же упражнению в теме 3.8.1).
1. विष्णुः अनन्तशेषे viṣṇuḥ anantaśeṣe । त्वं शय्यायां tvaṃ śayyāyāṃ । अहं शयने ahaṃ śayane
विष्णुः अनन्तशेषे शेते viṣṇuḥ anantaśeṣe śete
विष्णू ________________________viṣṇū _____________
विष्णवः अनन्तशेषेषु _____________viṣṇavaḥ anantaśeṣeṣu _____________
त्वं __________________tvaṃ _____________________
युवां ________________yuvāṃ ____________________
यूयं _________________yūyaṃ ____________________
________________________________________________
________________________________________________
________________________________________________
2. भीतः शिशुः bhītaḥ śiśuḥ | त्वम् उच्चैः tvam uccaiḥ | अहम् उद्विग्नेन aham udvignena
भीतः शिशुः अरोदत् bhītaḥ śiśuḥ arodat
भीतौ _____________bhītau _________________
भीताः _____________bhītāḥ ________________
त्वम् tvam________________________________
________________________________________
________________________________________
अहम् aham_______________________________
________________________________________
________________________________________
3. गुरुः मां guruḥ māṃ | त्वं भवन्तं tvaṃ bhavantaṃ | अहं भवतीं ahaṃ bhavatīṃ
गुरुः मां वक्ष्यति guruḥ māṃ vakṣyati
____________________________________________
____________________________________________
____________________________________________
____________________________________________
यूयं भवतः वक्ष्यथ yūyaṃ bhavataḥ vakṣyatha
____________________________________________
____________________________________________
वयं भवतीः वक्ष्यामः vayaṃ bhavatīḥ vakṣyāmaḥ
4. जनः धेनुं janaḥ dhenuṃ | त्वं पशुं tvaṃ paśuṃ | अहं मृगं ahaṃ mṛgaṃ
जनः धेनुं मा हन्तु janaḥ dhenuṃ mā hantu
____________________________________________
____________________________________________
____________________________________________
युवां पशू मा हतम् yuvāṃ paśū mā hatam
____________________________________________
____________________________________________
____________________________________________
वयं मृगान् मा हनाम vayaṃ mṛgān mā hanāma
5. विकर्मणि आसक्तिः vikarmaṇi āsaktiḥ| त्वं सेवायां स्थिरः tvaṃ sevāyāṃ sthiraḥ| अहं कुपितः ahaṃ kupitaḥ
____________________________________________
____________________________________________
विकर्मसु आसक्तयः न स्युः vikarmasu āsaktayaḥ na syuḥ
____________________________________________
____________________________________________
यूयं सेवासु स्थिराः स्यात yūyaṃ sevāsu sthirāḥ syāta
अहं कुपितः न स्याम् ahaṃ kupitaḥ na syām
____________________________________________
____________________________________________
C) अभ्यासः अदादिगणीय-क्रियापदानां लकारं, पुरुषं, वचनं च परिशीलयतु adādigaṇīya-kriyāpadānāṃ lakāraṃ, puruṣaṃ, vacanaṃ ca pariśīlayatu
१) राजा वचनमब्रवीत् rājā vacanamabravīt (Bg. 1.2) (लङ्, 1.1)
२) अस्मद्-अयोग-भीत्या त्वं किम् अपि न अब्रवीः asmad-ayoga-bhītyā tvaṃ kim api na abravīḥ (ŚB 10.60.56) (लङ्, 2.1)
३) यस्य बुद्धिः न लिप्यते, सः हत्वा अपि न हन्ति न निबध्यते yasya buddhiḥ na lipyate, saḥ hatvā api na hanti na nibadhyate (Bg. 18.17) (हन्ति - लट्, 1.1)
४) यः न अभिनन्दति [भ्वादिः] न द्वेष्टि [अदादिः] , तस्य प्रज्ञा प्रतिष्ठिता
yaḥ na abhinandati [bhvādiḥ] na dveṣṭi [adādiḥ] , tasya prajñā pratiṣṭhitā (Bg. 2.57) (अभिनन्दति - भ्वादिः, द्वेष्टि - अदादिः - लट्, 1.1 )
५) न द्वेष्टि कुशलं कर्म , कुशले न अनुषज्जते [भ्वादिः]
na dveṣṭi kuśalaṃ karma , kuśale na anuṣajjate [bhvādiḥ] (Bg. 18.10) (सज्जते - भ्वादिः, द्वेष्टि - अदादिः - लट्, 1.1 )
६) अस्य जननी मा रोदीत् , यथा अहं मृतवत्सा अर्ता रोदिमि
asya jananī mā rodīt , yathā ahaṃ mṛtavatsā artā rodimi (ŚB 1.7.47) (मा रोदीत् - लुङ्, १.१, रोदिमि - लट्, 3.1)
७) वत्स , कस्मात् हि रोदिषि ? vatsa , kasmāt hi rodiṣi ? (ŚB 1.18.40) (लट्, 2.1)
८) आख्याहि मे कः भवान् उग्ररूपः ? ākhyāhi me kaḥ bhavān ugrarūpaḥ ? (Bg. 11.31) (आख्याहि - लोट्, 2.1)
९) एतद् विद्वान् न निन्दति [भ्वादिः], न च स्तौति , लोके सूर्यवत् चरति [भ्वादिः]
etad vidvān na nindati [bhvādiḥ], na ca stauti , loke sūryavat carati [bhvādiḥ] (ŚB 11.28.8) (लट्, 1.1)
१०) अहं स्वभावविषमं जनं न निन्दे [भ्वादिः], न च स्तौमि [अदादिः] । एतेषां श्रेय आशासे [अदादिः] उत ऐकात्म्यं महात्मनि । ahaṃ svabhāvaviṣamaṃ janaṃ na ninde [bhvādiḥ], na ca staumi [adādiḥ] | eteṣāṃ śreya āśāse [adādiḥ] uta aikātmyaṃ mahātmani | (ŚB 7.13.42) (निन्दे , स्तौमि , आशासे - लट्, 3.1)
अभ्यास: कथां पठतु। क्रियापदानि परिशीलयतु लिखतु च катхАМ паТхату. крийАпадАни паришИ-лайату, ликхату ча – прочитайте рассказ, глаголы проанализируйте, запишите (БГ 3.21-32)
तत्त्ववित् कथम् आचरेत्
भगवान् ब्रवीति स्म -
- श्रेष्ठः यथा आचरति, तथैव अन्याः जनाः आचरन्ति अपि। पार्थ! मम किमपि कर्म नास्ति। परन्तु यदि अहं कर्म न करोमि, तर्हि सर्वे जनाः अपि न कुर्युः। अहं कर्म न आचरेयं चेत् , इमे लोकाः विनश्येयुः।
अज्ञानिनः कर्मणि आसक्ताः भूत्वा कर्म आचरन्ति, ज्ञानिनः अनासक्ताः लोकहिताय कर्म कुर्वन्ति। युक्तः विद्वान् कर्मासक्तानां बुद्धिभेदं न उत्पादयेत्। स्वयं सत्कार्याणि कुर्वन्, अन्येषां जनानाम् अपि सत्कार्येषु प्रीतिं वर्धयेत्।
इह सर्वाणि कर्माणि प्रकृतेः गुणैः कृतानि। परन्तु अहङ्कारेण विमूढात्मा अहं कर्ता इति चिन्तयति , इन्द्रियार्थेषु च आसक्तः भवति।
तत्त्ववित् तु गुणाः गुणेषु (=इन्द्रियानि इन्द्रियार्थेषु) वर्तन्ते इति ज्ञात्वा ममतां न प्राप्नोति। अपि च तत्त्ववित् आसक्तान् जनान् न विचालयेत्।
हे अर्जुन! अध्यात्मचेतसा सर्वाणि कर्माणि मयि समर्प्य निष्कामः निर्ममः विगतभयः च भूत्वा युध्यस्व।
ये मम मतम् अनुतिष्ठन्ति, ते श्रद्धावन्तः कर्मभिः मुच्यन्ते। ये तु अभ्यसूयन्तः मम मतं न अनुसरन्ति, ते अविवेकिनः नष्टाः भवन्ति।
tattvavit katham ācaret
bhagavān bravīti sma -
- śreṣṭhaḥ yathā ācarati, tathaiva anyāḥ janāḥ ācaranti api| pārtha! mama kimapi karma nāsti| parantu yadi ahaṃ karma na karomi, tarhi sarve janāḥ api na kuryuḥ| ahaṃ karma na ācareyaṃ cet , ime lokāḥ vinaśyeyuḥ|
ajñāninaḥ karmaṇi āsaktāḥ bhūtvā karma ācaranti, jñāninaḥ anāsaktāḥ lokahitāya karma kurvanti| yuktaḥ vidvān karmāsaktānāṃ buddhibhedaṃ na utpādayet| svayaṃ satkāryāṇi kurvan, anyeṣāṃ janānām api satkāryeṣu prītiṃ vardhayet|
iha sarvāṇi karmāṇi prakṛteḥ guṇaiḥ kṛtāni| parantu ahaṅkāreṇa vimūḍhātmā ahaṃ kartā iti cintayati , indriyārtheṣu ca āsaktaḥ bhavati|
tattvavit tu guṇāḥ guṇeṣu (=indriyāni indriyārtheṣu) vartante iti jñātvā mamatāṃ na prāpnoti| api ca tattvavit āsaktān janān na vicālayet|
he arjuna! adhyātmacetasā sarvāṇi karmāṇi mayi samarpya niṣkāmaḥ nirmamaḥ vigatabhayaḥ ca bhūtvā yudhyasva|
ye mama matam anutiṣṭhanti, te śraddhāvantaḥ karmabhiḥ mucyante| ye tu abhyasūyantaḥ mama mataṃ na anusaranti, te avivekinaḥ naṣṭāḥ bhavanti|
Как мудрец выполняет действия
Господь говорил –
- Как ведет себя великий человек, точно также ведут себя другие люди. О, Партха! Для Меня не существует никакого долга. Но если я не буду выполнять обязанности, все люди тоже не будут. Если я не буду выполнять Своих обязанностей, весь мир исчезнет.
Невежественные (люди) исполняют деятельность, будучи привязанными к плодам; свободные от привязанностей мудрецы выполняют деятельность на благо мира. Осознавшие себя мудрецы не должны вводить в заблуждение людей, привязанных к плодам. Сами выполняя благие дела, они должны у других людей побуждать интерес к духовной деятельности.
В этом мире вся деятельность совершается качествами природы. Однако душа, введенная ложным отождествлением в заблуждение, думает, что это она деятель. И привязывается к объектам наслаждения.
Мудрец, знающий истину, понимает, что чувства существуют в своих объектах, и он не обретает чувства собственничества. Такой мудрец также не вводит в заблуждение людей, привязанных (к деятельности ради плодов).
О, Арджуна! Пребывая в одухотворенном сознании, всю деятельность посвяти мне, сражайся без привязанности к результату, без чувства собственничества и без страха!
Те, кто Моим наставлениям следуют, такие исполненные веры (люди) от последствий деятельности избавляются. Но те, кто завистливы, Моим наставлениям не следуют, такие глупцы потеряны будут.
Выпишите глаголы и их формы с суффиксами, которые мы уже прошли, проанализируйте их лакАру, лицо, число; проспрягайте
ब्रवीति
आचरति
आचरन्ति
नास्ति
करोमि
कुर्यु:
आचरेयं विधिलिङ् 3.1 видхилиГ уттама-пуруШаХ екавачанам
विनश्येयु: विधिलिङ् 1.3 видхилиГ пратхама-пуруШаХ бахувачанам
कार्पण्यदोषोपहतस्वभावः पृच्छामि त्वां धर्मसम्मूढचेताः ।
यच्छ्रेयः स्यान्निश्चितं ब्रूहि तन्मे शिष्यस्तेऽहं शाधि मां त्वां प्रपन्नम् ॥ ७ ॥
kārpaṇya-doṣopahata-svabhāvaḥ
pṛcchāmi tvāṁ dharma-sammūḍha-cetāḥ
yac chreyaḥ syān niścitaṁ brūhi tan me
śiṣyas te ’haṁ śādhi māṁ tvāṁ prapannam (2.7)
पदपरिचयः पदार्थः च padaparicayaḥ padārthaḥ ca – грамматика и значение слова:
ка̄рпан̣йа-доша-упахата-сва-бха̄вах̣ — пораженный пороком малодушия; (м, 1.1)
пр̣ччха̄ми — прошу; (лаТ, 3.1)
тва̄м — Тебя; (йушмад, сарв, 2.1)
дхарма-саммӯд̣ха-чета̄х̣ — (пребывая) в сознании, заблужденном относительно долга; (м, 1.1)
йат — что; (с, 1.1)
ш́рейах̣ — всеблагое; (с, 1.1)
сйа̄т — может быть; (видхилиГ, 1.1)
ниш́читам — определенно; (с, 1.1)
брӯхи — скажи; (лоТ, 2.1)
тат — то; (с, 2.1)
ме — мне; (мама, асмад, сарв, 6.1)
ш́ишйах̣ — ученик; (м, 1.1)
те – твой; (йушмад, сарв, 6.1)
ахам — я; (асмад, сарв, 1.1)
ш́а̄дхи — научи; (лоТ, 2.1)
ма̄м — меня; (асмад, сарв, 2.1)
тва̄м — Тебе; (йушмад, сарв, 2.1)
прапаннам — предавшегося (м, 2.1)
अन्वय: anvayaḥ
कार्पण्यदोषोपहतस्वभावः धर्मसम्मूढचेताः त्वां पृच्छामि - यत् निश्चितं श्रेयः स्यत् , तत् मे ब्रुहि। अहं ते शिष्यः, त्वां प्रपन्नं मां शाधि।
kārpaṇyadoṣopahatasvabhāvaḥ dharmasammūḍhacetāḥ tvāṃ pṛcchāmi - yat niścitaṃ śreyaḥ syat , tat me bruhi| ahaṃ te śiṣyaḥ, tvāṃ prapannaṃ māṃ śādhi|
Пораженный пороком малодушия, (пребывая) в сознании, заблужденном относительно долга тебя спрашиваю – что наверняка лучшим является, то мне скажи. Я Твой ученик, предавшегося Тебе меня наставляй
Мультфильм по рассказу выше
BG cartoon 3.21-32 तत्त्ववित् कथम् आचरेत्
tattvavit katham ācaret
Видеоурок
3.8.2 अदादिगणः adādigaṇaḥ - chant