भक्त्या मामभिजानाति यावान्यश्चास्मि तत्त्वत: । ततो मां तत्त्वतो ज्ञात्वा विशते तदनन्तरम् ॥18.55॥ Постичь Меня в Таттве можно только с помощью Бхакти
3.8.10 चुरादिः - चुर् धातु: чурАдиХ – чур дхАтуХ
विकरण प्रत्ययः शप् викараНа-пратйайХ «шап» - суффикс замены. В нем 3 буквы शप्=श्+अ+प्
स्वार्थे णिच् प्रत्ययः свАртхе Нич пратйайаХ – собственный суффикс «Нич» [1]
[1] णिच्प्रत्यय: Нич-пратйайаХ – суффикс Нич, подробнее в ЧАСТИ 5, теме 5.1.1
Оригинальный суффикс शप् изменяется, и остается «а»→ अ. От «णिच्» пратйайаХ остается इ и. Здесь дополнительно участвует еще несколько правил и сутр, в итоге остается от обоих суффиксов अय «айа». Добавляем суффикс лакары:
चुर् + णिच्-प्रत्ययः + शप्-प्रत्यय: + तिङ्-प्रत्ययः cur + ṇic-pratyayaḥ + śap-pratyayaḥ + tiṅ-pratyayaḥ
चुर् + इ + अ + ति = चोरयति cur + i + a + ti = чорайати – ворует
Дополнительные правила –
• Если предпоследняя буква в корне (оканчивающегося на одну согласную) – это короткие इ, उ, ऋ, то произойдет гуна –
इ => ए, उ => ओ, ऋ => अर् i => e, u => o, ṛ => ar
स्निह् => स्नेहयति snih => snehayati
चुर् => चोरयति cur => corayati
पृथ् => पर्थयति pṛth => parthayati
По данному типу будут склоняться глаголы - क्षल् (क्षालयति кШАлайати), कथ (कथयति катхайати), गण (गणयति гаНайати), चिन्त् (चिन्तयति чинтайати), भक्ष् (भक्षयति бхакШйати)
А) अभ्यास: चुरादिगणीयानां क्रियापदलकारानाम् उदाहरणानि दृष्ट्वा , भिन्नेषु लकारेषु स्वस्य-वाक्यानि लिखतु чурАдигаНИйАнАМ крийАпадалакАрАнАм удАхараНАни дРШТвА, бхиннеШу лакАреШу свасйа вАкйАни ликхату – посмотрев примеры спряжения глаголов в чурАди гане, напишите свои предложения в разных временах:
चिन्तयति чинтайати – думает (БГ 6.25) आत्मसंस्थं मनः कृत्वा न किञ्चिदपि चिन्तयेत्
ātma-saṁsthaṁ manaḥ kṛtvā na kiñcid api cintayet (विधिलिङ् 1.1)
сделав ум сосредоточенным на духовном уровне, пусть не думает ни о чем другом
कथयति катхайати – рассказывает. Для глагола कथयति [2] проанализируйте шлоки:
[2] https://ashtadhyayi.com/dhatu/10.0389
18.75 (लट् 1.2); 2.34 (लृट् 1.3); 10.19 (लृट् 3.1);
क्षालयति кШАлайати – моет
गणयति гаНайати – считает
भक्षयति бхакШйати – кушает
चोरयति чорайати – ворует
पीडयति пИДайати – причиняет боль
बाधयति бАдхайати – связывает, сдерживает
बन्धयति, бандхайати – связывает, сдерживает
श्लेषयति шлеШайати – обнимает
ताडयति тАДайати – бьет
गर्जयति гарджайати – рычит
दंशति/ दंशयते даМшати/ даМшайате – кусает(ся)
मन्त्रति/ मन्त्रयते мантрати/мантрайате – консультирует(ся)
В) अभ्यास: लिङ्गं, वचनं, विभक्तिं च अनुसृत्य कः किं करोति/अकरोत्/करिष्यति/करोतु/कुर्यात् इति लिखतु
liṅgaṃ, vacanaṃ, vibhaktiṃ ca anusṛtya kaḥ kiṃ karoti/akarot/kariṣyati/karotu/kuryāt iti likhatu
Внимание – с целью тренировки, пожалуйста, ставьте все слова в предложении в то число, в котором стоит глагол. 2ая и 3я Глава данного учебника были направлены на изучение Падежей Существительных и Времен Глаголов. Во всех 10 уроках по Классам глаголов вы найдете подобное упражнение, в которых сможете потренировать навыки, полученные во 2 и 3 главах.
Субъект, объект, инструмент, место действия и т.д. – ставьте все в соответсвующее число согласно падежу (для примера обратитесь к такому же упражнению в теме 3.8.1).
1. वधूः पत्युः विषये vadhūḥ patyuḥ viṣaye । त्वम् बुद्ध्या देवं tvam buddhyā devaṃ ।
अहम् 'एतत् पुस्तकं समीचीनम्' इति aham 'etat pustakaṃ samīcīnam' iti
वधूः पत्युः विषये चिन्तयति vadhūḥ patyuḥ viṣaye cintayati
वध्वौ पत्योः ______________________________________________________________
वध्वः ___________________________________________________________________
_______________________________________________________________________
युवां बुद्धिभ्याम् देवौ चिन्तयथः yuvāṃ buddhibhyām devau cintayathaḥ
_______________________________________________________________________
_______________________________________________________________________
आवाम् 'एते पुस्तके समीचीने' इति चिन्तयावः āvām 'ete pustake samīcīne' iti cintayāvaḥ
_______________________________________________________________________
2. राधा कृष्णस्य हृदयम् rādhā kṛṣṇasya hṛdayam | त्वं गोप्याः दुग्धम् tvaṃ gopyāḥ dugdham |
गोपः कथयति 'मातः ! अहं धेनुं न …’ इति gopaḥ kathayati 'mātaḥ ! ahaṃ dhenuṃ na …’ iti
राधा कृष्णस्य हृदयम् अचोरयत् rādhā kṛṣṇasya hṛdayam acorayat
राधे ___________________________________________________________________
_______________________________________________________________________
_______________________________________________________________________
युवां गोप्योः दुग्धे _________________________________________________________
यूयं गोपीनां दुग्धानि अचोरयत yūyaṃ gopīnāṃ dugdhāni acorayata
गोपः कथयति 'मातः ! अहं __________________________________________________
गोपौ कथयतः 'मातरौ ! आवां धेनू न अचोरयाव' इति gopau kathayataḥ 'mātarau ! āvāṃ dhenū na acorayāva' iti
_______________________________________________________________________
3. मुनिः पूरणं muniḥ pūraṇaṃ | त्वं वार्तां tvaṃ vārtāṃ | अहं रहस्यं न ahaṃ rahasyaṃ na
मुनिः पुराणं कथयिष्यति muniḥ purāṇaṃ kathayiṣyati
_______________________________________________________________________
_______________________________________________________________________
त्वं वार्तां कथयिष्यसि tvaṃ vārtāṃ kathayiṣyasi
_______________________________________________________________________
_______________________________________________________________________
_______________________________________________________________________
_______________________________________________________________________
वयं रहस्यानि न कथयिष्यामः vayaṃ rahasyāni na kathayiṣyāmaḥ
4. पुत्रः वस्त्रं putraḥ vastraṃ | त्वं भोजनप्रकोष्ठं tvaṃ bhojanaprakoṣṭhaṃ | अहं मन्दिरं ahaṃ mandiraṃ
पुत्रः वस्त्रं क्षालयतु putraḥ vastraṃ kṣālayatu
_______________________________________________________________________
_______________________________________________________________________
_______________________________________________________________________
युवां भोजनप्रकोष्ठौ क्षालयतम् yuvāṃ bhojanaprakoṣṭhau kṣālayatam
_______________________________________________________________________
_______________________________________________________________________
आवां मन्दिरे क्षालयाव āvāṃ mandire kṣālayāva
_______________________________________________________________________
5. मनुष्यः सत्यं manuṣyaḥ satyaṃ | त्वम् अवाच्यवादं मा tvam avācyavādaṃ mā | अहम् आत्मज्ञानस्य विषये aham ātmajñānasya viṣaye
मनुष्यः सत्यं कथयेत् manuṣyaḥ satyaṃ kathayet
_______________________________________________________________________
_______________________________________________________________________
_______________________________________________________________________
_______________________________________________________________________
यूयम् अवाच्यवादान् मा कथयेत yūyam avācyavādān mā kathayeta
_______________________________________________________________________
_______________________________________________________________________
वयम् आत्मज्ञानस्य विषये कथयेम vayam ātmajñānasya viṣaye kathayema
C) अभ्यासः चुरादि-गणीय-क्रियापदानां लकारं, पुरुषं, वचनं च परिशीलयतु curādi-gaṇīya-kriyāpadānāṃ lakāraṃ, puruṣaṃ, vacanaṃ ca pariśīlayatu
१) महा-मुनिः राज्ञा विप्रकृतः , तत् अघम् न एव अचिन्तयत् mahā-muniḥ rājñā viprakṛtaḥ , tat agham na eva acintayat (ŚB 1.18.49) (लङ्, 1.1)
२) (नारदः) तस्मिन् अरण्ये आत्मना आत्मानम् आत्मस्थं यथा श्रुतम् अचिन्तयम्
(nāradaḥ) tasmin araṇye ātmanā ātmānam ātmasthaṃ yathā śrutam acintayam (ŚB 1.6.15) (लङ्, 3.1)
३) वयं धन्यतमाः न विचिन्तयामः vayaṃ dhanyatamāḥ (самые удачливые) na vicintayāmaḥ (не волнуемся) (ŚB 7.2.38) (लट्, 3.3)
४) जनार्दन ! आत्मनः योगं विभूतिं च भूयः विस्तरेण कथय janārdana ! ātmanaḥ yogaṃ vibhūtiṃ ca bhūyaḥ vistareṇa kathaya (Bg. 10.18) (लोट्, 2.1)
५) महाभाग ! यथा अहम् अखिलात्मनि कृष्णे मनः निवेश्य कलेवरं त्यक्ष्ये [भ्वादिः] कथयस्व mahābhāga ! yathā aham akhilātmani kṛṣṇe manaḥ niveśya kalevaraṃ tyakṣye [bhvādiḥ] kathayasva (ŚB 2.8.3) (आत्मनेपदम् - कथयस्व लोट्, 2.1, त्यक्ष्ये - लृट्, 3.1)
६) नारदोऽकथयत् सर्वम् nārado'kathayat sarvam (ŚB 10.55.36) (लङ्, 1.1)
७) एके नरकान् एक-विंशतिम् गणयन्ति eke narakān eka-viṃśatim gaṇayanti
(Одни [мудрецы] адские планеты 21 насчитывают) (ŚB 5.26.7) (लट्, 1.3)
८) वृकः तं (हरिणं) भक्षयति vṛkaḥ taṃ (hariṇaṃ) bhakṣayati (ŚB 5.8.18)
९) ततः महादेवः भूतभावनः कृपया हालाहलं विषम् अभक्षयत् tataḥ mahādevaḥ bhūtabhāvanaḥ kṛpayā hālāhalaṃ viṣam abhakṣayat (ŚB 8.7.42) (लङ्, 1.1)
१०) म्लेच्छाः राजन्यरूपिणः रजसा तमसा आवृताः प्रजाः भक्षयिष्यन्ति
mlecchāḥ rājanyarūpiṇaḥ rajasā tamasā āvṛtāḥ prajāḥ bhakṣayiṣyanti (ŚB 12.1.39-40) (लृट्, 1.3)
अभ्यास: कथां पठतु। क्रियापदानि परिशीलयतु लिखतु च катхАМ паТхату. крийАпадАни паришИ-лайату, ликхату ча – прочитайте рассказ, глаголы проанализируйте, запишите (БГ 5.23-29)
ब्रह्मनिर्वाणे कः वर्तते?
केशवः उपदिशति -
- यः अस्मिन् जीवने कामं च क्रोधं च जेतुं शक्नोति, सः एव सुखी। यः आत्मनि एव सुखवान्, यः च आत्मज्ञानेन ज्ञानवान् , तादृशः योगी ब्रह्मभूतः ब्रह्मनिर्वाणम्* अधिगच्छति। (*ब्रह्मनिर्वाणम्=आत्मानुभवसुखम्)।
ये नष्टपापाः, अपगतसम्शयाः, लोक-उपकारिणः ते ऋषयः ब्रह्मनिर्वाणं लभन्ते।
कामक्रोधवियुक्तानां यतचेतसां विदितात्मनां यतीनां ब्रह्मनिर्वाणम् सर्वतः (=जीवतां मृतानां च इति) विद्यते।
यः बाह्यान् स्पर्शान् बहिः कृत्वा , दृष्टिं भ्रुवोः मध्ये संस्थाप्य, प्राणापानौ समौ कृत्वा, इन्द्रियाणि मनः बुद्धिं च नियम्य मोक्षपरायणः भवति, सः सदा मुक्तः एव। परन्तु इन्द्रियादि-संयम-मात्रेण एव मुक्तः न, ज्ञान-द्वारेण एव मुक्तिः भवति। अयं मुनिः मां यज्ञतपसां पालकम्, सर्वलोकानां महेश्वरम्, सर्वभूतानां मित्रं च ज्ञात्वा , सः शान्तिं प्राप्नोति।
brahmanirvāṇe kaḥ vartate?
keśavaḥ upadiśati -
- yaḥ asmin jīvane kāmaṃ ca krodhaṃ ca jetuṃ śaknoti, saḥ eva sukhī| yaḥ ātmani eva sukhavān, yaḥ ca ātmajñānena jñānavān , tādṛśaḥ yogī brahmabhūtaḥ brahmanirvāṇam* adhigacchati|
(*brahmanirvāṇam=ātmānubhavasukham)|
ye naṣṭapāpāḥ, apagatasamśayāḥ, loka-upakāriṇaḥ te ṛṣayaḥ brahmanirvāṇaṃ labhante|
kāmakrodhaviyuktānāṃ yatacetasāṃ viditātmanāṃ yatīnāṃ brahmanirvāṇam sarvataḥ (=jīvatāṃ mṛtānāṃ ca iti) vidyate|
yaḥ bāhyān sparśān bahiḥ kṛtvā , dṛṣṭiṃ bhruvoḥ madhye saṃsthāpya, prāṇāpānau samau kṛtvā, indriyāṇi manaḥ buddhiṃ ca niyamya mokṣaparāyaṇaḥ bhavati, saḥ sadā muktaḥ eva| parantu indriyādi-saṃyama-mātreṇa eva muktaḥ na, jñāna-dvāreṇa eva muktiḥ bhavati| ayaṃ muniḥ māṃ yajñatapasāṃ pālakam, sarvalokānāṃ maheśvaram, sarvabhūtānāṃ mitraṃ ca jñātvā , saḥ śāntiṃ prāpnoti|
Кто находится в Брахма-нирване?
Кешава наставляет –
- Тот, кто в этой жизни желание и гнев победить может, тот счастлив. Тот, кто в себе счастлив, тот, кто обладает знанием о своем истинном «я», такой йог, обладающий духовной природой, достигает духовного бытия*
(брахма-нирвана – блаженство бытия будучи самим собой истинным).
Те, кто избавился от грехов, чьи сомнения ушли, кто все делает на благо другим, такие мудрецы достигают духовного состояния.
Для святых, освобожденных от вожделения и гнева, чей ум обуздан, для тех, кто осознал свое «я» (для них) духовное бытие на всех сторонах (=будь они в живом состоянии или оставили тело) существует.
Тот кто, оставив внешние объекты чувств во вне, взор в середине межбровья сосредоточив, уравновесив восходящий и нисходящий воздушный потоки, чувства, ум и разум держа под контролем и будучи нацелен на освобождение, такой (йог) итак уже всегда освобожден. Но не только посредствам обуздания чувств и т.д. он освобожден, но посредствам знания о душе – такой мудрец, сознавая Меня, как принимающим все подношения, Господа всех миров и друга всех живых существ – обретает умиротворение (т.е. освобождение)
उपदिशति लट् 1.1
जेतुं cуффикс तुमुन् с глаголом जयति – побеждает
शक्नोति
अधिगच्छति
लभन्ते
श्रेयो हि ज्ञानमभ्यासाज्ज्ञानाद्ध्यानं विशिष्यते ।
ध्यानात्कर्मफलत्यागस्त्यागाच्छान्तिरनन्तरम् ॥ १२ ॥
śreyo hi jñānam abhyāsāj jñānād dhyānaṁ viśiṣyate
dhyānāt karma-phala-tyāgas tyāgāc chāntir anantaram (12.12)
पदपरिचयः पदार्थः च padaparicayaḥ padārthaḥ ca – грамматика и значение слова:
ш́рейах̣ — лучше; (с, 1.1)
хи — безусловно; (ав)
джн̃а̄нам — знание; (с, 1.1)
абхйа̄са̄т — чем практика; (м, 5.1)
джн̃а̄на̄т — чем знание; (с, 5.1)
дхйа̄нам — медитация; (с, 1.1)
виш́ишйате — считается лучше; (лаТ, 1.1)
дхйа̄на̄т — чем медитация; (с, 5.1)
карма-пхала-тйа̄гах̣ — отречение от результатов деятельности; (м, 1.1)
тйа̄га̄т — благодаря отречению; (м, 5.1)
ш́а̄нтих̣ — покой; (ж, 1.1)
анантарам — затем (ав)
अन्वय: anvayaḥ
अभ्यासात् हि ज्ञानं श्रेयः, ज्ञानात् ध्यानं विशिष्यते। ध्यानात् कर्मफलत्यागः। त्यागात् अनन्तरं शान्तिः।
abhyāsāt hi jñānaṃ śreyaḥ, jñānāt dhyānaṃ viśiṣyate| dhyānāt karmaphalatyāgaḥ| tyāgāt anantaraṃ śāntiḥ|
Чем практика - знание лучше. Лучше знания – созерцание. Лучше созерцания – отречение от результатов деятельности. Благодаря такому отречению умиротворение в итоге (появляется)
***
अभ्यासः = अभ्यासयोगः (१२.९) - चित्तस्य पुनः पुनः स्थापनेन (१२.८ - मयि एव मनः आधत्स्व)
abhyāsaḥ = abhyāsayogaḥ (12.9) - cittasya punaḥ punaḥ sthāpanena (12.8 - mayi eva manaḥ ādhatsva)
Мультфильм по рассказу выше
BG cartoon 5.23-29 ब्रह्मनिर्वाणे कः वर्तते?
brahmanirvāṇe kaḥ vartate?
Видеоурок
3.8.10 चुरादिः - chant