13.6-7


महाभूतान्यहङ्कारो बुद्धिरव्यक्तमेव च ।

इन्द्रियाणि दशैकं च पञ्च चेन्द्रियगोचरा: ॥ ६ ॥


इच्छा द्वेष: सुखं दु:खं सङ्घातश्चेतना धृति: ।

एतत्क्षेत्रं समासेन सविकारमुदाहृतम् ॥ ७ ॥


mahā-bhūtāny ahaṅkāro

buddhir avyaktam eva ca

indriyāṇi daśaikaṁ ca

pañca cendriya-gocarāḥ


icchā dveṣaḥ sukhaṁ duḥkhaṁ

saṅghātaś cetanā dhṛtiḥ

etat kṣetraṁ samāsena

sa-vikāram udāhṛtam


पदच्छेद: पदपरिचय: पदार्थ:  padacchedaḥ padaparicayaḥ padārthaḥ

разбиение слов, грамматика слов, значение слов


маха̄-бхӯта̄ни — грубые стихии; (c, 1.3)

ахан̇ка̄рах̣ — ложное эго; (м, 1.1)

буддхих̣ — разум; (ж, 1.1)

авйактам — непроявленное; (с, 1.1) मूलप्रकृतिः / प्रकृतिः / त्रिगुणात्मकं प्रधानम्

эва — безусловно; (ав)

ча — и; (ав)

индрийа̄н̣и — органов чувств; (с, 1.3)

даш́а - (1.3) दशन् , लिङ्गभेदः नास्ति

экам — одиннадцать; (c, 1.1

ча — также; (ав)

пан̃ча — пять; (1.3) पञ्चन् , लिङ्गभेदः नास्ति 

ча — также; (ав)

индрийа-го-чара̄х̣ — объекты чувств; (м, 1.3)


иччха̄ — желание; (ж, 1.1)

двешах̣ — ненависть; (м, 1.1)

сукхам — счастье; (с, 1.1)

дух̣кхам — горе; (с, 1.1)

сан̇гха̄тах̣ — совокупность материальных элементов; (м, 1.1)

четана̄ — признаки жизни; (ж, 1.1)

дхр̣тих̣ — решимость; (ж, 1.1)

этат — все это; (с, 1.1)

кшетрам — поле деятельности; (с, 1.1)

сама̄сена — в совокупности; (м, 3.1)

са-вика̄рам — с взаимодействиями; (с, 1.1)

уда̄хр̣там — определяется как (с, 1.1)


अन्वय:  anvayaḥ


महा-भूतानि, अहङ्कारः, बुद्धिः, अव्यक्तम् एव च , दश इन्द्रियाणि च, एकम् (मनः) इन्द्रिय-गोचराः पञ्च च,

इच्छा, द्वेषः, सुखम्, दुःखम्, संघातः, चेतना, धृतिः, एतत् सविकारम् क्षेत्रम् (मया) समासेन उदाहृतम् ।

mahā-bhūtāni, ahaṅkāraḥ, buddhiḥ, avyaktam eva ca , daśa indriyāṇi ca, ekam (manaḥ) indriya-gocarāḥ pañca ca,

icchā, dveṣaḥ, sukham, duḥkham, saṃghātaḥ, cetanā, dhṛtiḥ, etat savikāram kṣetram (mayā) samāsena udāhṛtam |


तात्पर्यम् tātparyam