Злакуса

Јединствен је доживљај прошетати сокацима и улицама Злакусе, малог села покрај Потпећке пећине. Нестварна природа која га окружује, старе сеоске куће претворене у ресторане са очуваним огњиштима и дворишта препуна злакуске лончарије, дочаравају изглед праве српске сеоске идиле.

Иако позната по прелепој природи, импознатној пећини, и музеју на отвореном "Терзића авлија", за Злакусу је свет пре свега чуо због глиненог посуђа које се овде прави на стари, непромењен начин. За лонце, ђувечаре, пржуље, сачеве и многе друге употребне судове, злакуски грнчари су прави мајстори.

Посуда има у разним величинама, облицима и шарама. Многи их користе као украсне предмете за стан, канцеларију, ресторан или двориште. Али, то није основна намена овим ручно израђеним, уникатним предметима. Иако лепа на изглед, злакуска грнчарија није обично посуђе.

Свако ко је пробао било који специјалитет из српске традиционалне кухиње припремљен у некој злакуској посуди, зна о чему се ради. Храна која се прави у злакуској грнчарији има посебан укус и мирис. Поред тога, кување хране у овим посудама је здраво, а јело има јединствен и богат укус који се никада не може добити припремањем у обичном посуђу.

Сировина за израду лонаца и друге грнчарије је прерађена глина "гњила", која се копа у селу Врањани, надомак Пожеге, на дубини од 2 до 8 метара. Глина се меша са беличастим каменом-минералом калцита, која се вади у суседном селу Рупељеву из мајдана старог преко 200 година. Глина се меша са млевеним калцитом у односу 1 : 1, који омогућава "зидање" веома великих форми.

Тајна квалитета злакуске грнчарије није строго чувана. Мештани који се баве израдом често дозволе радозналим посетиоцима да погледају како они то раде. Ипак, за усавршавање у овом веома старом занату потребно је доста рада, труда и искуства. Зато је Злакуса једино место у коме се задржава вековима стара техника израде грнчарских предмета на ручном и дрвеном точку.

Оно што злакусу разликује од других грнчарија, је израда посуда од мешавине камена и глине. Многи грнчари ван Злакусе посуђе праве само од глине. Због тога се њихови производи могу користити искључиво за сервирање или украс, а злакуска грнчарија и за припремање јела.

Још једна посебност злакуске грнчарије захваљујући којој је Србија постала јединствена у Европи, су начини израде грнчарских предмета. Наиме, израда грнчарије се дели на три начина: без кола, израда на ручном колу и израда грнчарије на ножном колу. У Злакуси су задржана сва три начина.

Око двадесетак домаћинстава у Злакуси, данас се активно бави израдом овог посуђа. Сви они поштују начин производње, у коме је једина новина употреба машине за ситњење камена. Све остало је исто као и пре четири стотине година. Традиција бављења овим старим занатом садашњи мајстори ће пренети генерацијама које долазе, како ова вредна уметност не би била заборављена.

Злакусу је лепо посетити у било које доба године. Фасцинантна природа која има својствене чари независно од времена и годишњих доба, многобројне занимљиве манифестације и укусна јела припремљена у чувеној злакуској лончарији, само су неки од разлога за посету овом малом месту.

Злакуска лончарија у дијаспори и свету

За мајсторе из Злакусе и њихов четири века стар начин израде глиненог посуђа, чули су и људи ван граница Србије. Многи туристи који су посетили овај крај имали су прилику да продају српска традиционална јела из посебног ручног прављеног посуђа и да се увере у њихов специфични укус.

Поред тога, одржавањем међународног еко кампа у Злакуси, студенти из Кореје, Шведске, Немачке, Пољске, Француске, Шпаније, Словачке, Чешке, Грчке, Турске, Русије и других земаља, боравили су у Злакуси. Они су учествовали у чишћењу и обнављању пешачких стаза, али су имали прилику и да се упознају са свим специфичностима овог краја, као и израдом злакуске лончарије.

Производи из Злакусе тражени су и омиљени и у дијаспори. Људи из Србије знају за вредност и значај овог посуђа, као и за специфичан укус који храна припремљена у њему има. Из тог разлога га радо купују и на тај начин настављају да чувају и преносе српску традицију.