Писати о успешном развоју је афирмативно и не изазива негативне реакције. Насупрот томе уколико се могло и морало постићи више и о томе сведочити сигурно ће узроковати негативне реакције на које је аутор спреман. Пођимо редом.

Развијени свет је одавно индустријско доба заменио «добом знања» чиме је економија знања постала стварност. Комплексност пословања је све више изражена па успех било ког појединца се везује за његову способност да управља информацијама и да их користи, да учи нове вештине и да се осећа угодно у највећем броју радних ситуација.

Да би тржишно оријентисан пословни систем (ПС) могао успешно пословати у области економије знања, он мора мењати своје вредности у смислу креирања и коришћења интелектуалног капитала. Повећање, како организационих, тако и индивидуалних способности, примарни је фактор успеха ПС-а у економији знања. ПС повећава своје способности према потребама тржишта, што му омогућава и да га обликује.

Интелектуални капитал и менаџмент знања су парадигме друге декаде Трећег Миленијума. Европска унија (ЕУ) је на тој парадигми у Стратегији „Европа 2020“ исказала визију европске социјалне тржишне економије а 21-ви век са следећим приоритетима: 1. Паметан раст економије, засноване на знању и иновацији, 2. Одржив раст економије, која ефикасније искоришћава ресурсе, а у исто време је зеленија и конкурентнија и 3. Укључив раст економије, који подразумева високу стопу запослености која доноси друштвену и територијалну повезаност Европске уније.

Србија није у ЕУ. Из њима знаних разлога су Србију маргинализовали, као и већину држава насталих распадом СФРЈ. Слободан сам устврдити да су нас жељели могли су СФРЈ примити у ЕУ и спречити све настале сукобе и данас би се овде далеко лагодније живело.

Након извршене пљачкашке приватизације и потпуне деиндустријализације изгубили су се индустријски центри у Србији. Индустрија која се развија углавном не спада у високе технологије. Тако у Србији је средња висока и висока технологија заступљена у индустрији са 23%, што је 5 пута мање него у Словенији и 10 пута мање него у Немачкој. Уместо да повећавамо удео високе технологије у индустријској производњи (ИТ, фармацеутика, биотехнологије, нанотехнологије), фаворизујемо прехрамбену, дуванску, текстилну и индустрију намештаја. Да бисмо постали земља са стабилном економијом и већим стопама раста, неопходна нам је визија, правац развоја и дугорочан план.

Ужице је некада било међу прва четири града у Србији по зарадама. Било је велики извозник. Ницали су нови погони и у Ужицу, и у Севојну, али и у Рибашевини, Карану, Луновом селу, Мокрој Гори, Кремнима, Биоски и Равнима. Села су била пуна деце. Данас зараде у Златиборском округу су међу најлошијим у Србији, а поменутих погона по селима нема, а број становника у њима стално опада.

Наука и високо образовање су највећи генератор развоја развијеног света. Тај сегмент у Ужицу заслужује детаљну анализу, јер му није посвећивана потребна и довољна пажња.

ВИСОКО ШКОЛСТВО У УЖИЦУ

Традиција високог образовања у Ужици дужа је од четири деценије. Данас у Ужицу послују две акредитоване државне институције: Педагошки факултет у саставу Универзитета у Крагујевцу и Висока пословно техничка школа струковних студија. Поред ове две државне институције у Ужицу су пословале или послују и следеће приватне високошколске установе: Универзитет „Браћа Карић“ Београд, Универзитет „Мегатренд“ Београд, Универзитет „Привредна академија“ Нови Сад, Универзитет ПИМ Бања Лука, Висока техничка школа Чачак, Висока школа ПЕП Београд, Факултет за индустријски манаџмент Крушевац и др.

ПЕДАГОШКИ ФАКУЛТЕТ

Образовање учитеља у Ужицу има традицију од једног века. Развој образовања учитеља и васпитача добро је осликан на сајту „www.pfu.kg.ac.rs/. Цитирам: „ Прво педагошко одељење, званично отворено 1919. године, радило је у саставу ужичке Гимназије и из њега је три године касније изашла прва генерација од 35 учитеља.

Одлуком Министарства просвете, у Ужицу је 1925. године основана Државна мешовита учитељска школа, прва школа за образовање учитеља у западној Србији. За педесет три године постојања диплому ове школе понело је преко 3000 учитеља. За то време школа је неколико пута мењала зграду у којој је радила. Тај проблем коначно је решен 1965. године, када је школа најзад добила нову школску зграду у којој се данас налази Учитељски факултет.

Успешан полувековни рад Учитељске школе у Ужицу пресудно је утицао на одлуку да се 1972. године оснује Педагошка академија за образовање наставника разредне наставе. Четири године касније (1976) отворен је и одсек за васпитаче предшколских установа. Оснивање Учитељског факултета у Ужицу темељи се на вишедеценијској мисији Учитељске школе и две деценије трајања и рада Педагошке академије. Усвајањем Закона о оснивању учитељских факултета и промени делатности педагошких академија и виших школа, Педагошка академија прерасла је 1993. године у Учитељски факултет, када је започело образовање прве генерације студената на студијском смеру професор разредне наставе.

Факултет се убрзано и плански развијао, уз велики ентузијазам запослених и подршку друштвене заједнице. Kадровски се попуњавао најпре довођењем већ афирмисаних стручњака с других високошколских установа, а онда и младим и талентованим људима који су на Факултету започели да граде универзитетску каријеру.Такође, значајна пажња посвећена је модернизацији опреме неопходне за успешно функционисање и реализацију наставе. Обогаћиван је библиотечки фонд, а 1998. године покренут је часопис Зборник радова.

Прилагођавајући свој рад савременим кретањима у високом образовању, Учитељски факултет је увео и акредитовао нове студијске програме основних академских и мастер академских студија. Студијски смер за васпитаче уведен је 2005. године. Настава на мастер студијама на оба студијска смера (Учитељ и Вапитач) реализује се на Факултету од школске 2007/2008. године.

Учитељски факултет је 2007. године акредитован као државни факултет за обављање научноистраживачке делатности. Три године касније (2010) акредитоване су и докторске студије из области Методика наставе.“ У резултату свеукупног развоја данас Факултет организује наставу на свим нивоима студија, и то: 1. Основне академске студије (Учитељ и Васпитач); 2. Мастер академске студије (Учитељ и Васпитач); и 3. Докторске студије (Методика разредне наставе). Факултет такође организује и Програм педагошко-психолошко-методичког образовања наставника за стицање најмање 36 ЕСПБ.

ВИСОКА ПОСЛОВНО-ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА УЖИЦЕ

Више и високо струковно образовање у Ужицу започело је школске 1976/76 године. Рад и развој Школе одвијао се различитом динамиком и у различитим правним оквирима, због чега издвајамо фазу развоја у време важења Закона о вишој Школи и касније Закона о високом образовању у који су имплементиране одредбе Болоњске декларације.

РАЗВОЈ ШКОЛЕ ПО ОСНОВУ ЗАКОНА О ВИШОЈ ШКОЛИ

Развој школе текао је од Школе за више образовање радника са пет одсека и 11 смерова, основане 1975. године, затим модерне Више техничке школе од 1987. године, која 2000. године школа добија Одсек за предузетни менаџмент и иновира наставне планове и програме 2001. године, када је школа добила сагласност да примени нове наставне планове за 9 студијских програма из два научна поља : 1. информатике (техничка и пословна информатика), 2. заштите животне средине, која је уведена уместо нерентабилне металургије и 3. туризма и трговине.

Године 2005. Школа добија назив Виша пословно - техничка школа у Ужицу, на којој се реализује наставни план и програм трогодишњих студија вишег образовања на Машинском, Технолошком, Грађевинском, Информатичком одсеку, Одсеку за Менаџмент и Одсеку за Туризам и трговину.

Школа 2007. године наставља са радом остваривањем првог степена струковних студија и постаје Висока пословно -техничка школа струковних студија у Ужицу, којој се одобрава извођење студијских програма основних струковних студија: Производно – инжењерска информатика, Инжењерство заштите животне средине, Грађевинско инжењерство- општи смер, Информатика и Менаџмент, којима се, 2009 године, придружује и студијски програм Туризам.

РАЗВОЈ ШКОЛЕ ПОСЛЕ ДОНОШЕЊА ЗАКОНА О ВИСОКОМ ОБРАЗОВАЊУ

Процес напредовања се у нашој Школи одвијао у различитим пољима. Он је понекад био спор, али сигуран, уз сталну градњу инфраструктуре, учионица, лабораторија, повезивање са системима у земљи и иностранству.

Развијањем процеса предавања и учења, уз стално побољшање у краћем или дужем времену, исход је био одрживост процеса предавања и учења уз запошљавање студената у мањем или већем обиму.

Процес учења и предавања тече кроз стално побољшање, с тим што се приоритет даје сарадњи са индустријом, потребним институцијама ван Школе у земљи и иностранству. Значајан напредак је остварен активностима на разним пројектима које је начешће финансирала Европска унија. Ова сарадња ће континуално обезбедити одрживост саме институције, задовољство студената и професора и шансу за њихово запошљавање.

Фокус је усмерен на основна фундаментална изучавања, опште образовних предмета, предмете струке (стручних и стручно апликативних предмета, стране језике, посвећеност раду, тимски рад и одрживост.

Ова енергија је дала замах развоју школе, тако да је могуће поређење са свим школама на националном нивоу, а задњих година кроз учешће професора и студената на ТЕМПУС пројектима остварена су поређења и са светским центрима у Енглеској, Немачкој, Чешкој, Словачкој и др.

Студијски програми струковних специјалистичких студија високошколске установе су заживели 2011. године, када је Школа добила уверења о акредитацији за следеће студијске програме: Менаџмент туристичких дестинација, Менаџмент, Инжењерство заштите животне средине, Грађевинско инжењерство, Информационе технологије, Безбедност и здравље на раду и Производно машинство.

Школа 2012. године добија Уверење о акредитацији за све постојеће студијске програме основних струковних и специјалистичких студија, као и основне струковне студија студијског програма Менаџмент у јединици у Крагујевцу.

Године 2013. акредитован је нов студијски програм основних струковних студија-Рачуноводство и ревизија и исте године, основне струковне студије - Информационе технологије са 2 модула: Информациони системи и Мултимедија и дигитална телевизија.

Даљи развој школе употпуњен је 2014. године акредитовањем специјалистичких струковних студија за студијски програм Туризам са 2 модула: Менаџмент туристичке дестинације и Екотуризам.

Тренутно Школа има акредитоване Основне, Специјалистичке и Мастер студије и то:

1. ОСНОВНЕ СТУДИЈЕ: Информационе технологије, Менаџмент и предузетништво,

Машинство, Грађевинско инжењерство - општи смер, Инжењерство заштите животне

средине, Туризам, Рачуноводство и ревизија, Технолошко инжењерство , Здравствена нега

и Унутрашња архитектура.

2. СПЕЦИЈАЛИСТИЧKЕ СТУДИЈЕ: Инжењерство заштите на раду и заштите животне

средине, Грађевинско инжењерство, Машинство, Менаџмент, Туризам, Информационе

технологије и Рачуноводство и ревизија. И

3. МАСТЕР СТУДИЈЕ: Безбедност и здравље на раду

НАУЧНО-ИСТРАЖИВАЧКИ И РАЗВОЈНИ РАД У УЖИЧКОМ РЕГИОНУ

Ужички регион је дуги низ година био лидер у развоју Србије. Свој развој ослањао је на три привредна гиганта: СОУР Ваљаоница бакра и алумунијума „Слободан Пенезић Крцун“ Севојно, СОПУ „Први партузан“ Ужице и РО ФАП Прибој. Ваљаоница је имала своје фабрике у Ариљу, Косјерићу, Чајетини, као и погоне у Карану и Равнима. Први партизан је имао погон у Биоски. На ФАП-ов програм ослањале су се општине Пријепоље (ЛИВНИЦА), Нова Варош (СЛОГА и „Златар“) и Прибој (Полиестер). Шта је било заједничко овим привредним гигантима? Мислили су на свој развој, а и шире заједнице. Већину стамбених зграда и трговинског простора у Ужицу изградили су привредни гиганти из тада Титовог Ужица. Нови Прибој је изграђен захваљујући ФАП-у. Све три ове сложене производне организације имале су добро осмишљен Развој, као засебну организациону целину.

Ваљаоница је имала „Севојно-инжењеринг“ на нивоу СОУР и РЈ на нивоу Ваљаонице бакра и посебно на нивоу Ваљаонице алуминујума. Сопственим снагама Ваљаоница је изградила Ваљаоницу алуминијума, „Ситару“ у Ариљу, „Елкок“ у Косјерићу, „Металопластику“ у Чајетини, „Биарт“ у Бранешком пољу“, Погон за израду ролетни у Равнима, Погон за израду ливених производа у Карану, свих пратећих погона у Севојну и Крчагову. Велики интелектуални капитал у овом СОУР учествовао је у реализацији низа Научноистраживачких пројеката са Теехнолошко-металуршким факултетом из Београда, Институтом Винча, Рударским факултетм, Машинским факултетом и другим НИО. Са Машинским факултетом из Београда успешно је реализовала последипломске студије из Управљања производњом. Своје кадрове упућивала је и на последипломске студије које је организовала Основна заједица науке региона Титово Ужице, али и на Економском факултету и Технолошко-металуршком факултету. Формирана је акредитована Лабораторија која је издавала Атесте о квалитету, који су били обавеза за сваки извозни посао. Ваљаоница је располагала са таквим кадровима, које су радо примали Институти и Факултети у Београду и шире. У време кризе 1990. године за пола године стручњаци

СОУР-а добро осмишљеним тимским радом урадили су 23 инвестициона програма за запошљавање преко 2500 нових радних места, заснованих на финализацији производа на бази полупроизвода на бази бакра и алуминијума. Доласком транзиције сви ти програми су реализовани ван ужичког краја, а „Севојно – инжењеринг“ је угашен. Сада се у двема Ваљаоницама развојем баве мали број људи.

СОУР „Први партизан“ имао је Сектор за развој и инвестиције на нивоу СОУР-а, али и развојне јединице у свакој радној организацији. У резултату сопственог или заједничког развојног рада освојена је више производњи на бази металургије праха („Синтер“, “Тврди метал“, „Воксал“ и ПП Корун), које су у то време представљале врхунске високе производне технологије.

ФАП Прибој имао је Радну организацију РАЗВОЈ, али и заједнички развој ФАП ФАМОС БЕНЦ, уз континуирану сарадњу са Института за моторе и возила у саставу Института за нуклеарне науке Винча. У резултату се појавило више оригиналних производа како камиона, тако и надградњи, као и програм производње прикључних пољопривредних машина.

ОСНОВНА ЗАЈЕДНИЦА ЗА НАУКУ И ЊЕН ДОПРИНОС РАЗВОЈУ УЖИЧКОГ РЕГИОНА

Основне заједнице науке биле су регионалног карактера. Основане су крајем седамдесетих и трајале су око деценију, а затим је све централизовано. Биле су замишљене да финансирају науку и развој за регионалне и општинске потребе. Средства су издвајана за:

1. образовање кадрова за научноистраживачки рад (магистарске студије, докторати),

2. финансирање истраживања у области техничко-технолошких, биотехничких, медицинских,

културно-историјских и мултидисциплинарних наука, као и у

3. инвестиције у научноистраживачку опреме, зграде и сл.

Како су, у то време, у Титовом Ужицу функционисала три Оделења факултета Универзитета из Београда (Машински, Економски и Правни) то је њихове будуће потребе помоћ остварило преко 100 најталентованијих студената и кадрова из привреде. У сарадњи са Машинским факултетом ишколована је на магистарским студијама у Ужицу, група од близу тридесет стручњака из привреде. Када су затворена Оделења преко 90% оних који су финансирани су потражили посао и срећу ван Ужица. То је стратешки посматрано највећи развојни промашај Ужица. Да су ти Факултети прерасли у самосталне високошколске установе имали би услове за оснивање Универзитета, а то би значило и стални прилив младих, а не тихо умирање, кроз стално смањење броја становника у овом крају. Поред поменутих кадрова помоћ су остварили и кадрови из Медицинских наука (докторате су одбранили: др Борко Поповић, Др Милан Читаковић, др Миодраг Симић, др Ђорђе Шундерић, др Евгеније Хошовски, др Мишо Дамјановић, др Предраг Мијаиловић др Душан Сврзић, као и магистри Мико Поповић, Славко Калаба, Здравко Калаба, и др. ). Ови кадрови су били добра основа за формирање Клиничког центра или бар Истраживачке јединице из Медицинских наука. Из Биотехничких наука радило се на прерастању Завода за пољопривреду „Моравица“ у Институт за биотехничке науке са нагласком на потребе региона Титово Ужице. Докторате су одбранили Миле Перонијевић, Момчило Шуљагић, Никола Бајић и Слободан Драгутиновић, а мр рад Петар Јоковић. У оквиру Народног музеја планирана је Истраживачка јединица из културно-историјских наука. Носилац те активности били су др Михаило Зотовић, Јаворка Бућић, Гила Станимировић и др.

Реализовано је, преко ОЗН, преко 100 различитих пројеката везаних за индустријски развој. Освојен је низ нових производа у тзв, носиоцима развоја (нови типови возила ФАП, специјалне надградње камиона ФАП-а, Прикључне пољопривредне машине у Ливници Пријепоље, нови производи у „Слоги“ из Нове Вароши, на десетине нових производа и унапређења технологија оквиру СОУР Ваљаоница бакра и алуминијума „Слободан Ппенезич Крцун“ и СОУР „Први партизан“ и др.): Водило се рачуна о свакој општини па су, рецимо, развијене нове технологије производње пектина и сирупа у Предузећу „Будимка“ из Пожеге, развијени нови производи и направљен погон у оквиру Предузећа „Котроман“ из Мокре Горе, нови производи у Предузећу „Металопластика“ у Чајетини итд.

У пољопривреди освојена је производња нових сорти дувана (Берлеј и Вирџинија као крупнолисни дуван уместо ситнолисног Бајновца), нових сорти јагодичастог воћа, нових сорти лешника и ораха, борба против дидимела апланате, борба против вароле и др.

Завршена су археолошка истраживања: праисторијске некроплоле у Крајчиновићима, у Пожеги.

Истражене су бројне историјске теме. Уз сарадњу са Архивима издати су Турски тефтери од 14 до 17-

тог века, и низ других публикација.

Из медицинских наука истражен је: утицај продуката створених у производњи у СОУР Ваљаоница бакра и алуминијума на кардиоваскуларни систем и притисак запослених, утицај надморске висине на лечење крдиовскуларних оболења на примеру Златара.

ОЗН је била једина у Србији која је у сарадњи са Регионалном привредном комором израдила простор на оснивање Међународног Института за материјале (око 1000 м2). Укидањем ОЗН тај простор је пренет Вишој техничкој школи, а ова га је уступила на коришћење НИЦ-у, а касније је судском одлуком тај простор враћен Високој пословно.техничкој школи и још увек није у функцији. Постојао је покушај Регионалне привредне коморе да се у том и у простору РПК формира Технолошки центар (резултат ИПА пројекта ТИСАФ, где је ЕУ требала да буде главни финансијер), али наставно веће Високе пословно-техничке школе то није прихватило.

ИРЦ НИЦ А. Д. Ужице

ИРЦ НИЦ А. Д. Ужице је настао трансформацијом ДП за научно-развојни рад »НИЦ« и почео са радом 18.03.1992. године, при чему је тада регистрован под именом Истраживачки институт "Научноистраживачки центар" Ужице. Од тада самостално и у сарадњи са другим истраживачким и привредним организацијама реализује различите пројекте фундаменталног, развојног и примењеног значаја.

Решењем, број БД 21902/2005 од 17.06.2005. године, издатим од стране Агенције за привредне регистре, НИЦ је уведен у Регистар привредних субјеката. Делатност му је била: Истраживање и развој у осталим природним и техничко-технолошким наукама. Матични број му је био: 07956576

У време највећих активности НИЦ је имао 15 запослених (4 др техничких наука, 3 магистра техничких наука, 5 истраживача са високом стручном спремом, 2 стручна сарадника са вишом школском спремом и 1 техничар са средњом стручном спремом) и око 20 спољњих сарадника.

Централно место у »ИРЦ НИЦ« А. Д. заузимали су Истраживачко развојна јединица (ИРЈ) и три Сектора за: металургију, екологију и за инжењеринг, консалтинг и стручне послове.

ИРЈ је у сарадњи са Научним инсттуцијама из Београда учествовао у реализацији преко 15 научно-истраживачких пројеката. Сектор за металургију је у сарадњи са другим привредним организацијама, реализовао преко 20 пројеката. Сектор за екологију, такође кроз сарадњу са другим привредним организацијама, реализовао је преко 15 пројеката, око 50 Претходних и Детаљних анализа утицаја објеката и радова на животну средину, односно Студија о процени утицаја објеката и радова на животну средину, као и велики број мерења и испитивања услова радне средине и одређивања места са посебним условима рада. У оквиру Сектора за инжењеринг, консалтинг и стручне послове, »ИРЦ НИЦ« АД је у свом досадашњем раду реализовао: 1.преко 50 идејних и главних грађевинских пројеката, 30 инвестиционих пројеката, 60 техничких контрола техничке документације, 95 мишљења на техничку документацију из области заштите на раду, 10 надзора над изградњом грађевинских објеката, 70 техничких прегледа грађевинских објеката, и 15 вештачења из области металургије, технологије и машинства. Поред наведеног, »ИРЦ НИЦ« А. Д. је био лиценциран и за све послове у области безбедности и здравља на раду.

Оснивањем НИЦ-а Виша пословно-техничка школа Ужице је изгубила велики део послова из своје додатне делатности. Сарадња између ове две институције није била на задовољавајућем нивоу. У резултату Ужице није добило ни једну нову фабрику.

Због унутрашњих слабости НИЦ је слабио и највећи број запослених је раскинуо радни однос и запослио се на сигурнјим пословима. НИЦ је код АПР-а уписан 29.11.2006. године. Након приватизације Уговором о продаји друштвеног капитала методом јавне аукције, закљученог 17.09.2007. године у Ужицу власник НИЦ-а постао је Конзорцијум кога је заступао Милош Тасић, Никопе Пашића 6, Ужице, ЈМБГ 2907957790022. Након приватизације делатност НИЦ-а се угасила и он избрисан 30.04.2012. године из регистра привредних субјеката.

РЕГИОНАЛНА РАЗВОЈНА АГЕНЦИЈА ЗЛАТИБОР

Регионална развојна агенција (РРА) Златибор је формирана са циљем да допринесе одрживом социо-економском развоју и стабилности Златиборскe области, подстицањем конкурентних заједница погодних за живот, рад и пословање, применом стратешког планирања, промоцијом погодног пословног окружења, маркетингом територије и реализацијом развојних иницијатива заједнице.

Регионална развојна агенција Златибор је отворена и креативна организација која континуирано охрабрује чланове свог тима да преузимају одговорност, препознају неуспех и уче из њега. (извор: http://www.rrazlatibor.rs).

„РРА је настала на основу идентификованих потреба општина Златиборске области трансформацијом Регионалног центра за развој малих и средњих предузећа и предузетништва Златибор д.о.о.. који је основан 22. октобра 2002. године, у оквиру Пројекта „Нефинансијска подршка МСП у Србији“, финансираном од стране Европске Уније, а реализованом од стране Европске агенције за реконструкцију. Регионални центар за развој МСПП Златибор основали су: Влада Републике Србије, Скупштина општине Ужице, Регионална привредна комора Ужице, Опште удружење предузетника Ужица, Војвођанска банка А.Д. Нови Сад, Аlpha bank Србија А.Д. Београд.

Основне активности Регионалног центра за развој МСПП Златибор биле су: 1. пружање пословних информација и савета потенцијалним и постојећим малим и средњим предузећима и предузетницима; 2. едукација потенцијалних и постојећих МСПП; 3. консалтинг услуге за потенцијална и постојећа МСПП; 4. патнерски односи са локалним властима/општинама; 5. кооперација са финансијским организацијама, донаторима; и 6. промоције, обуке, пословне берзе, консалтинг.

У мају 2007. године РЦ Златибор је започео опсежну кампању промоције модела регионалног развоја, као једног од начина стратешког и дугорочног развоја Златиборског Округа, као и свих његових општина појединачно. Као резултат те иницијативе извршена је трансформација РЦ Златибор у Регионалну развојну агенцију. На скупштини оснвача РЦ Златибор, одржаној 21. фебруара 2008. године донета је одлука о трансформацији РЦ Златибор у Регионалну развојну агенцију Златибор. 90% општина Златиборске области су оснивачи РРА Златибор.“ ( извор: http://www.rrazlatibor.rs).

РРА Златибор има Директора, Заменика директора и Финансије РРА. Своју делатност обавља кроз четири организационе јединице: 1. Развој приватног сектора, 2. Одрживи развој територије, 3. Стратешко планирање и 4. Правне послове, људске ресурсе и администрацију. Током досадашњег пословања РРА је реализовала преко 50 различитих пројеката, а тренутно учествује у реализацији 6 пројеката, који су највећим делом донирани из предприступних фондова Европске уније. Сви пројекти су били уклопљени у правила донатора – инвеститора.

УМЕСТО ЗАКЉУЧКА

Ужице није искористило шансу да формира Универзитет. Оно је један од регионалних центара, који нема ни једну Научноистраживачку организацију (Институт ни Технолошки центар). Педагошки факултет по Закону има право да се бави научноистраживачким радом у својој области. Техничко-технолошке и остале науке су непокривене са Научноистраживачком организацијом која је оријентисана на развој привреде Златиборског управног округа. Висока пословно-техничка школа по Закону не може се бавити научноистраживачким радом али може имати истраживачко - развојну јединицу, коју треба осмислити и основати.

Наука и високо школство су велика неискоришћена шанса Ужица и Златиборског округа. Њиховом развоју, као предуслову складног и одрживог развоја Западне Србије треба посветити потребну и довољну пажњу кроз СТРАТЕГИЈУ ДУГОРОЧНОГ РАЗВОЈА ГРАДА УЖИЦА, коју треба донети са јасним Акционим планом. Много је проблема које Стратегијом треба решити, а издвојићу најактуелније:

• повећање наталитета,

• оптималан привредни развоја града и руралних подручја (формирање Савета за привредни развој, боље пвезивање са дијаспором и омогућавање да они више улажу у свој крај, повећање стипендирања, субвенције и сл.),

• - оптимални развој образовања (оснивање Универзитета, мреже високих струковних, средњих и основних школа) према стварним друштвеним потребама,

• Развој научних и и истраживачких капацитета (Института, Технолошких центара, ИРЈ и сл.)

• решење инфраструкуре (спајање Ужица са аутопутевима, решавање саобраћаја у граду, активирање аеродрома Поникве, побољшање квалитета железнице како у превозу људи тако и роба),

• решење проблема аеро загађености Ужица,

• решење проблема пречишћавања отпадних вода у граду и по селима,

• развоја аграра који ће обезбедити оживљавање села и др.