Био на кастингу, Академији или у продавници, једно од првих упућених ми питања је: “А одакле си ти?”, на које ја одговорим: “Не, нисам из Црне Горе, из Ужица сам”... И, након тога, зову ме “мали Ужичанин”... Тако су ме професори са Академије звали, тако ме сада зове екипа серије... Мада нисам навијао за Слободу, и не планирам да живим у Ужицу, волео сам град у коме сам рођен, али, да будем искрен, нисам знао да га оволико волим, и да ћу бити толико поносан што из њега долазим... А јесам, много поносан, и срећан, што сам суграђанин Љубомиру Симовићу, и што се у мом граду сваке године организује један од највећих позоришних фестивала на овим просторима, и што певам код говорим... Да, што певам кад говорим, јер образовани људи знају, а остали се ругају, да је чист и правилан ужички - чист и правилан српски... За сад - београдски само кад снимам ... Сигурно ћу и даље бити мали, и даље ћу бити из Ужица, и, са задовољством, бити “Мали из Ужица”...