Док испијам први јутарњи гутљај кафе посматрам град.

Тачније посматрам део града са моје терасе. Још прецизније, посматрам улицу Николе Пашића и њену околину са терасе једног од највећих објеката у граду. Посматрам тај невероватни хаос који функционише на неки чудни начин. Мала, сабијена улица, мноштво паркираних возила по путу, велики проток саобраћаја, уски тротоари кроз које пролази велики број људи. Преко пута још једна зграда слична попут ове у којој се налазим, у врло занимљивом архитектонском стилу који је био препознатљив за шездесете. У даљини се могу видети шумарци, куће набацане као у неком случајном распореду. Када би Ужице могло да се представи једним малим делом мислим да би овај кратки фрагмент био адекватан.

Град у којем сам одрастао на његовој периферији, у Чукаловини, фамозној Романијској за коју се шале да само Чак Норис може да прође уз њу другом брзином. Нека можда финансијски тешка времена, али опет на неки начин безбрижнија, живља, лепша. Када нисмо избијали ван улице, када смо правили смицалице у комшилуку, играли фудбала или кошарке и ишли у "губарење" где би се окомили на неки воћњак у околини.

Сам град се од времена пре двадесет година није променио. Остао је исто онако специфичан, благо хаотичан, са евентуално већим бројем возила која су се нагурала по центру. И даље има неку своју душу и дивљу лепоту за коју су заслужна околна брда, природа, архитектура брутализма, хаос улица, кућа и саобраћаја али и људи који му дају душу, оно што јесте. Често волим да уживам, и пролазим неким улицама које су мало сакривеније, да изнова откривам нешто што овај град има. Иако је тешко, трудим се да зграде, као и цео град гледам као да је први пут, као да је неки град који први пут посећујем. На мене увек остави утисак, као и многобројним посетиоцима који први пут сврате.

Не могу да верују да постоје оволике зграде заробљене међу брдима, помало стиснуте и нестварне, са својом фасцинатном лепотом одају неки посебан утисак. Слично је и са људима, који су некако другачији него било где у Србији, поносити, јаки, бистроумни и темпераментни, спремни увек да испричају неку своју причу на нама специфичан начин.

И даље имамо нешто што краси овај народ, нешто најбоље што су нам преци оставили у аманет. Помало се то губи, али ипак има наде за овај град и ове људе. Његова лепота ће и даље остати ту, у самом изгледу и духу града. То је Ужице, град хаоса, темпераментних људи, град невероватних неиспричаних прича и град дивље лепоте.

БИОГРАФИЈА

Бранко Кујунџић, познатији као DJ QB је по професији инжењер информатике, музички продуцент, диџеј и стручњак у области интернет маркетинга. Рођен је 1986. у Ужицу где тренутно живи. Неколико његових спотова је објављено на МТВ-у, наступао је на многобројним фестивалима са познатим светским и домаћим именима. Власник је издавачке куће Qbed која тренутно броји око 20 издања. Тренутно ради на неколико пројеката и видео спотова.