Пакао је пун добрих људи
Разговор који следи, водио сам са монахом са Каруље, 2018. године. Нису ми све коцкице биле на броју, па сам потражио савет од овог пустињака. Био сам мало филозофски настројен, па сам тако и започео конверзацију.
„Оче, шта је циљ твог пустињачког живота? Зашто си сам у пећини?“, упитао сам га.
„Мој циљ је сједињење са Богом и очишћење од страсти. Зато сам и одабрао исихију, да будем одсечен од људи. Али од тебе не могу да побегнем“, насмејао се отац. „Ја се овде у миру молим, за сваког коме је потребна помоћ. И за цео свет, а нарочито за нас Србе. Видиш како страдамо, човече? А све због наших грехова! Никако да се опаметимо! Види колико је абортуса? Знаш ли колики је то грех? Жене су емотивне, па их ђаво лако савлада. Неће Српкиње да рађају, само гледају каријеру и новац. Ма, све бих ја то по дупету, па да видиш како би се промениле! Нема нас, нестајемо као народ! Деца се не рађају. Отпали смо од Бога. Погледај само колико је некрштених душа“, причао је монах.
„Види, знам доста људи који нису крштени, али су веома добре душе. Никоме зло нису нанели и увек су спремни да помогну“, рекох му.
„Брате мој, знаш ли ти колико је добрих људи завршило у Паклу? Пакао је пун добрих људи, рекао ми је један старац. А зашто? Зато што се нису крстили. А нико некрштен не може да уђе у Рај“, уздахнуо је монах.
„Па како да се спасавамо? Шта да радимо? Ужасно је тешко. Знаш ли ти како је у Београду постало неподношљиво? Содома и Гомора!“, рекох му.
„Брате, све знам. Веома је тешко. Ђаво напада са свих страна. Погледај само шта раде содомити. Имају већа права од свих вас! Нико се не каје. Ниједан владар не ради за добробит српског народа. Тешко њима на Страшном суду. Не схватају да новац не могу да понесу са собом на онај свет. Јадне и несрећне душе!“, причао је монах. „Али, Бог је и даље са нама. Страдамо, зато што нас воли. Када бисмо се сви више молили, све би било другачије. Било би мање поплава, суша, непогода, убистава, абортуса... Треба само мали напор да се учини, да се свако моли колико може. И да живи јеванђељски. Тада ћемо и Косово да повратимо“, наставио је исихаста.
„Погледај колико је само растурених бракова. Зато што се сви жене из страсти, а не из љубави. Данас се човек спашава трпљењем. Нисмо ми као подвижници из 5. века. Трпљењем се спашавате и ви у свету, а и ми, монаси. И у браку је трпљење. Велика су искушења, стално. Али, ако призиваш Бога у помоћ, све ће доћи на своје. Неће девојке да се удавају? Чекају да им све буде потаман – посао, стан, новац, кола итд. Исто је и са мушкарцима, сви би да све буде савршено. Знаш кад ће све то да се сложи? Никад! То им све ђаво убацује у главу! Монаси то зову ударац спреда. Ђаво нам растура породицу, која је основ свега. Нема деце, нема ни Срба. Још нам организују содомске параде, уместо да тим новцем лече болесну дечицу“, констатовао је пустињак.
„Али, има наде. Цркве у Србији су пуне младих људи. Значи да има снаге да се нешто промени. Овде, у Грчкој, углавном старци одлазе у цркву. И то пред смрт, када осете да им се ближи крај. Молите се и живите по Божјим заповестима. Када то виде ваши пријатељи и они ће се променити, на све ће сићи Божја благодат. Запамти, Бог је увек ту, чека те пред вратима. Само треба да покуцаш и Он ће ти отворити“, завршио је монах своју беседу.