Невидљиви подвижник
На почетку књиге писао сам о невидљивим подвижницима. То су монаси који су обдарени посебним Божјим даровима; приказују се коме желе и када желе. Обитавају око врха Атоса и преживљавају уз Божју помоћ, са врло мало хране. Има их седам, десет или дванаест; мишљења су различита. Када се причешћују, одлазе у неку од светогорских келија, код старца који је достојан њиховог присуства. Ако старац те келије другим монасима исприча о њиховој посети, невидљиви подвижници никада више неће доћи код њега.
Посетио сам неколико келија у којима су се ови свети подвижници раније причешћивали. Иако ми је жеља да неког од њих упознам, сигуран сам да се то никада неће десити. Они се откривају само смиренима и онима са чистим срцем. Али, упознао сам једног пустињака који ми је потврдио да невидљиви подвижници и данас постоје. Испричао ми је интересантну причу везану за њих. Причу сам чуо 2018. године.
„Познајем једног јеромонаха који се сусрео са невидљивим подвижником“, започео је причу пустињак. „Тај јеромонах, још док је био млад монах, често се кретао светогорском пустињом. Једном је угледао старијег монаха, али му је исти убрзо нестао из видног поља. Након неколико година, можда је прошло чак и десет, исти монах је на истом месту поново видео истог монаха. Овог пута, мистични подвижник није нестао. Пришао је монаху, ословио га по имену и започео разговор:
„Видео сам те на овом месту пре много година. Након двадесет година, ти си први монах са којим разговарам“, причао је подвижник (пустињак који ми је испричао овај догађај каже да је подвижник можда рекао и четрдесет, а не двадесет година!). Стари подвижник је младом монаху рекао неке ствари које се тичу његове будућности и додао:
„Постаћеш јеромонах. Када се то деси, дођи овде да ме причестиш.“
Тако је и било. Убрзо је млади монах постао јеромонах. Отишао је у пустињу да потражи невидљивог старца. Нашао га је на истом месту где га је и први пут срео.
„Када се упокојим, сруши ову моју колибу. Сахрани ме без обележја, не желим да се зна где ми је гроб“, била је жеља невидљивог подвижника.
Након што га је јеромонах причестио, подвижник се упокојио. Јеромонах каже да је, у тренутку старчевог упокојења, подвижниково лице сијало неисказаном светлошћу и било сјајније од Сунца!
Јеромонах је испоштовао последњу жељу невидљивог подвижника и данас само он зна тачну локацију старчевих светих моштију.
Овај догађај десио се у блиској прошлости, што значи да Светом Гором и даље ходе невидљиви подвижници, тако да ипак има наде и за нас овде и за вас у свету“, завршио је причу пустињак.