Да нема смрти, сви би пошли за ђаволом

„Оче Д, један мој веома добар друг кренуо је путем који ми се не свиђа. Никако не може да се смири, не зна шта хоће, као да бежи од нечега. Из побожне је породице, крстио се као мали и зна много више о Цркви и вери од мене. Али, никако не успева да се смири“, изразио сам своју забринутост оцу Д.

„Ух, то није добро. Знаш, ђаво јаче напада оне које су целог живота окренути вери, стално покушава да их скрене са правог пута. Такви људи трпе много већа искушења него остали. Твој пријатељ је добар човек, али мора да се врати на прави пут”, рекао је Д. Затим је рекао нешто што ћу памтити целог живота:

„Да нема смрти, сви би пошли за ђаволом. Нико се не би спасао! Међутим, страх од смрти чини да људи живе побожно и пазе шта раде у овом животу. Наш највећи страх, у ствари је наше спасење! Највише се бојимо смрти, а управо нас она води у Рај! Да можемо вечно да живимо, сви бисмо уживали у страстима и нико не би мислио на душу. Сви бисмо пропали. Направили би Пакао на Земљи! Овако имамо избор, вечни живот или вечну смрт. И све то захваљујући страху од смрти“, додао је отац Д. и оставио ме без текста.

„Оче Д, приметио сам да побожни људи ни у чему не оскудевају, свега имају довољно. Чини ми се да се Господ посебно брине за њих, је ли тако?“, упитао сам оца Д.

„Види, брате, ако живиш јеванђељски, Бог ти шаље благодат. Ако следиш Његове заповести, добијаш и додатак: новац, храну, посао итд. Ни у чему не оскудеваш. Ако се трудиш да живиш по јеванђељу, све материјално што добијеш ти је плус. Бог види твој труд и твоју вољу да следиш Његове заповести и зато ти даје награду и чува те. Само се труди да идеш Божјим путем и Господ ће уредити да имаш све што ти је потребно за живот, видећеш. А добићеш и духовну награду“, одговорио ми је Д.