Болест је последица греха
Једном се код оца Д. задесио отац П, Македонац. Чини ми се да је П. млађи од мене, али ко ће га знати; монаси увек изгледају млађе него што то заиста јесу. Отац П. је из Македоније, подвизава се на Кожуф планини, у пустињи на 600 метара надморске висине. Веома је смирен и продуховљен. И веома крупан телом, али и духовно.
Ноћ се спустила на Каруљу. Тада је у светогорској пустињи све другачије. Монаси се моле; почињу видљиве и невидљиве борбе са демонима. Ноћу су и духовни разговори другачији. Почео сам да причам са оцем П.
„Оче П, једна моја пријатељица има рак. Шта да ради? Дајте ми неки савет“, упитао сам.
„Видиш, иако има рак, та особа не сме да ропће. Не треба да се пита зашто ја, зашто мени? То је самољубље, то није добро. То је хула на Бога. Бог зна зашто шаље болест. Углавном ради смирења. Болест је последица греха, кроз болест се чистимо и спасавамо. Ти, када си болестан, да ли мислиш на грех? Наравно да не, само ти је у глави да што пре оздравиш, не мислиш ни на шта осим на здравље. Смирен си и тако не упадаш у грех! Бог шаље болест зато што смо заборавили на њега. Када смо болесни, сетимо се Бога и обраћамо му се за помоћ. И он ће помоћи, ако му с вером приступимо. Нека се та особа моли и нека пости. И биће добро. Не брини се, од поста још нико није умро! Питај у Хиландару за лек против рака, знам да га они имају. Има и овде на Каруљи неких травки које лече рак, показаће ти их отац Д.”, рекао је отац П.
„Шта ти мислиш?”, обратио сам се потом оцу Д.
„Брате Ненаде, ја мислим да Бог говори кроз људе. Мислим да ти је Бог послао оца П. да од њега добијеш савет. И ја мислим исто што и он”, рекао је Д.
„Оче, у Хиландару сам срео оца Н, кога сам упознао код тебе. Дошао је код лекара у Хиландар, да се договори за операцију желуца у Београду. Рекао ми је да операција сада није потребна; желудац је у реду, проблем је нестао. Претходно је два месеца носио Богородичин појас из Ватопеда, око оболелог места. Десило се чудо!“, казао сам оцу Д.
„Ето, је ли ти сад јасно? Уверио си се у моћ нашег Господа на живом примеру. Шта се онда бринеш? Препусти све Богу и не брини!“, рекао ми је отац Д.
Као што је отац П. и предвидео, а отац Д. потврдио, тако се и збило. Пријатељица је применила неке од савета оца П. Оздравила је и данас је потпуно излечена. Слава Богу!