Структура и садржај Споразума

Структуру званичне верзије Војнотехничког споразума (ВТС), познатог и под незваничним називом Кумановски споразум, који је закључен – потписан 9. јуна 1999. године у Куманову, чине: његов назив, шест чланова и 2 прилога (Прилог 10). Његовим називом утврђен је његов војнотехнички карактер и стране уговорнице, које су експлицитно одређене као: 1) Међународне снаге безбедности (КФОР) и 2) владе СРЈ и РС.

Чланом I, под називом „Опште обавезе“, стране уговорнице најпре потврђују документ А/Ч, укључујући посебно покровитељство УН над снагама КФОР и распоређивање тих снага на Космет, тек по доношењу одговарајуће резолуције СБ УН (т. 1 и 2). Након тога (т. 3), дефинише се значење израза који ће се користити у тексту споразума, међу којима су најзначајнији: 1) снаге СРЈ, 2) ваздушна зона безбедности (ВЗБ), 3) копнена зона безбедности (КЗБ) и 4) дан ступања на снагу Споразума. Тачком 4, као кључни, дефинисани су следећи циљеви споразума: 1) успостављање трајног прекида непријатељстава, 2) могућност повратка ограниченог броја снага СРЈ и РС на Космету, у КЗБ и ВЗБ, уз претходну сагласност команданта КФОР-а, 3) право локалне полиције да остане у КЗБ, 4) повратак особља СРЈ и РС на Космет према сепаратном споразуму који ће касније бити закључен, и 5) овлашћење КФОР-а да, ради поштовања ВТС и сопствене заштите може употребити потребна средства, укључујући и употребу неопходне силе.

Чланом II, под називом „Прекид непријатељстава“, поред уздржавања од непријатељских и провокативних дејстава (т. 1), предвиђено је и фазно повлачење копнених снага СРЈ и РС са Космета синхронизовано (без безбедносног вакуума) са уласком и размештајем снага КФОР на Космет (т. 2). Kao предуслов за почетак фазног повлачења, предвиђено је да СБ УН усвоји одговарајућу резолуцију о томе, као и да оно (према прилогу А), укупно траје 11 дана од дана потписивања споразума (т. 2а до 2г). У тачки 2а и 2г предвиђена је суспензија ваздухопловних напада НАТО са почетком повлачења, а тачком 2е и потпуно окончање тих напада са завршетком потпуног повлачења снага СРЈ са Космета и из КЗБ и ВЗБ, уз право команданта КФОР да, у вези са тим, одобри посебне захтеве за изузетке.

Тачком 2х истог члана, КФОР је преузео обавезу обезбеђења и контроле прелажења преко државне границе СРЈ на Космету, према Албанији и Македонији, до доласка Цивилне мисије УН. Тачком 3, суспендоване су све активности снага и средстава југословенског РВ и ПВО, без сагласности команданта КФОР-а, и њихово фазно повлачење са територије Космета и изван ВЗБ, у року од 3 дана од дана потписивања споразума (т. 3а и 3б). Тачком 3ц, предвиђено је право команданта КФОР да контролише и координира коришћење ваздушног простора изнад Космета и ВЗБ, да предузме војну акцију укључујући и употребу неопходне силе у случају неовлашћеног летења и активирања ПВО система, као и да контролу цивилног ваздушног саобраћаја изнад Космета и ВЗБ делегира или врати овлашћеним органима СРЈ.

Чланом III, под називом „Обавештења“ предвиђено је да се споразум одмах достави свим снагама СРЈ (т. 1), као и да Владе СРЈ и РС, у року од 2 дана од потписивања Споразума доставе команданту КФОР-а посебне информације о статусу својих снага (т. 2). Те информације, посебно укључују податке о врстама својих мина, других минско-експлозивних средстава, препрека и других средстава СРЈ која представљају ризик за безбедно кретање људи на Космету (т. 2а), као и податке војне или безбедносне природе које се односе на распоред снага СРЈ и РС на територији Космета, КЗБ и ВЗБ, по захтеву команданта КФОР (т. 2б).

Чланом IV, предвиђено је успостављање Заједничке комисије за спровођење Споразума, док је чланом V предвиђена коначна надлежност команданта КФОР-а у тумачењу Споразума и аспеката безбедности мировног решења које он подржава. Чланом VI утврђено је да Споразум ступа на снагу одмах по потписивању.

Као посебни прилози споразума утврђени су: 1) Прилог А и 2) Прилог Б . Прилогом А, под називом Фазно повлачење снага СРЈ са Космета, графички су означене географске зоне (1–3) и места изласка (1–4) снага СРЈ и РС са Космета током њиховог фазног повлачења утврђеног Споразумом. Прилогом Б под називом Операције КФОР-а, поред осталог, предвиђено је да ће се стране „сагласити са Споразумом о статусу снага (СОФА), што је могуће пре“ (т. 3), као и право КФОР-а да прати и обезбеђује поштовање Споразума и да одговара брзо на свако његово кршење, користећи војну силу, ако је то потребно (т. 4) и да присили на уклањање, повлачење или дислокацију специфичних снага и наоружања и да нареди престанак било каквих активности, кад год установи потенцијалну претњу или за снаге КФОР или за њихову мисију или за другу страну – СРЈ и РС (т. 5).