Кључни проблеми Споразума

Као што је раније истакнуто, за квалитет закљученог ВТС примарну одговорност имају чланови преговарачког тима, док је за квалитет његовог спровођења примарна одговорност на надлежним органима страна у преговорима. То, другачије речено, значи да су се у пракси могле појавити различите комбинације квалитета закљученог ВТС и квалитета његовог спровођења. Било је, дакле могуће да се добар споразум лоше спроводи, као што је било могуће да се лош споразум добро спроводи. Свака страна у преговорима очекивала је, логично, да са другом страном закључи добар споразум и да такав споразум добро спроведе.

Полазећи од претходно анализираних вредности и значаја ВТС, постоје јасни индикатори који указују на то да се његов квалитет може сматрати бољим од квалитета његовог спровођења. На то указују бројни проблеми којима се умањују очекивани ефекти спровођења ВТС, међу којима су најзначајнији: 1) његово погрешно тумачење и 2) непотпуно спровођење.

Кључне одредбе ВТС, које се често, чак и данас, погрешно тумаче, односе се на: 1) идентитет друге стране потписнице, 2) квалификације и последице његовог закључења, 3) статус снага КФОР, 4) одговорност за безбедност у КЗБ, 5) редослед најзначајнијих последица и ефеката његовог закључења, 6) квалификације стања насталог насиљем албанских екстремиста пре, током и након агресије НАТО на СРЈ, и 7) на бројно стање особља СРЈ и РС којем је требало бити дозвољен повратак на Космет.

Из политичких, ређе из научно-стручних разлога, ВТС је критикован па и осуђиван, не само у изјавама политичара и аналитичара различитог образовног профила, већ и у бројним научним и стручним радовима. Погрешним тумачењима његових одредби, неретко се, најчешће у медијима, истичу следећи нетачни ставови: 1) да је ВТС закључен са НАТО као противничком страном у међународном оружаном сукобу, 2) да његово закључење представља незаконит акт капитулације и да је последица његове примене окупација дела територије РС, 3) да су снаге КФОР војне и/или мировне снаге НАТО, 4) да одговорност за стање безбедности у КЗБ нема КФОР, 5) да су се након закључења ВТС снаге СРЈ и РС повукле са Космета, да су затим снаге КФОР ушле на Космет, након чега је агресија НАТО обустављена, 6) да насиље албанских екстремиста, пре, током и након агресије НАТО на СРЈ није тероризам, већ оружана побуна или етнички мотивисано насиље, као и 7) да је максимално бројно стање особља СРЈ и РС којем је требало да буде дозвољен повратак на Космет 999 припадника.

Супротно томе, како је претходно објашњено, тачно тумачење појединих одредаба ВТС, пре свега подразумева: 1) да је ВТС закључен са међународним безбедносним снагама КФОР под окриљем УН, које чине и снаге држава које нису чланице НАТО, а којима је поверена одговорност за успостављање и одржавање безбедног окружења на Космету, 2) да се због тога закључење тог споразума, у војном смислу, не може квалификовати као капитулација нити окупација дела територије РС, 3) да снаге КФОР нису ни војне (НАТО) нити мировне, већ су споразумом одређене у статусу међународних безбедносних снага, 4) да је КФОР преузео одговорност за безбедно окружење, не само на територији Космета већ и у КЗБ, као и 5) да су закључењем ВТС и почетком повлачења снага СРЈ и РС са Космета, ваздухопловни напади НАТО суспендовани, а да су се војнополицијске снаге СРЈ и РС повукле са Космета, након што су снаге КФОР ушле на ту територију и формално преузеле одговорност за безбедност свих грађана Космета.

Не мање битно, тачно тумачење ВТС, подразумева и то: 6) да је насиље албанских екстремиста пре, током и након НАТО агресије на СРЈ имало и има сва или већину конститутивних својстава тероризма, независно од тога што се у неким његовим фазама могло и сада се може квалификовати и као претходница и садржај (не)међународног оружаног сукоба или оружане побуне и што је увек било етнички мотивисано, као и то: 7) да је, сагласно ранијем објашњењу, максимално бројно стање особља СРЈ и РС којем је требало да буде дозвољен повратак на Космет 1999, а не 999 припадника.

Иако ВТС сам по себи, као што је већ истакнуто, није најбоље решење косметских проблема, кључни проблеми РС у вези са тим споразумом, узроковани су његовим неспровођењем, а не његовим закључењем. Повлачење војних и безбедносних снага са Космета и распоређивање на ту територију РС безбедносног и цивилног присуства (КФОР и УНМИК) као, у основи, неповољан резултат спровођења ВТС, може се оценити као значајно повољнија последица од последицâ његовог неспровођења.

Као што је, такође, већ истакнуто, најважније од преузетих обавеза које КФОР ни до данас, уопште или у потпуности, није реализовао у складу са ВТС, јесу: 1) избегавање „безбедносног вакуума“; 2) стварање и одржавање безбедног окружења; 3) обезбеђење и контрола прелажења државне границе СРЈ са Албанијом и Македонијом; 4) омогућавање повратка ограниченог броја припадника војних и полицијских снага СРЈ и РС на Космет; и 5) обавеза суштинске демилитаризације ОВК. Неспровођење тих обавеза, узроковало је ескалацију насиља албанских екстремиста чије су најзначајније последице: 1) убиства, телесна повређивања, отмице, злостављања и друге непосредне последице насиља, 2) живот у страху од небезбедности и ограничена слобода кретања на Космету, 3) изостанак повратка на Космет прогнаних и интерно расељених лица, 4) преливање насиља у КЗБ и у Западну Македонију; и 5) самопроглашење независности „Републике Косово“ и њено признавање од стране значајнијих субјеката међународне заједнице (Више о томе, у: Одељак 7.2. овог рада).

Полазећи од тога, може се, без сумње, закључити да кључни безбедносни проблеми изазвани продуженим насиљем албанских екстремиста на Космету и у општинама Прешево, Бујановац и Медвеђа, нису последице закључења и спровођења ВТС, већ су последице његовог неспровођења, пре свега од стране КФОР и других међународних снага на том делу територије РС. Следствено томе, решавање бројних проблема на Космету и у КЗБ могуће је решити применом а не променом тог споразума. На тај начин, дозволом команданта КФОР за улазак снага безбедности СРЈ и РС у КЗБ и његовом одлуком о смањивању ширине ВЗБ, ВТС није промењен већ је доследно примењен у складу са својим одредбама о правима команданта КФОР. Чак и данас, упркос супротним, углавном политичким иницијативама, потреба за доследном применом ВТС у решавању неких од актуелних проблема (контроле летења, смањивања или укидања ВЗБ и КЗБ или подизање нивоа безбедности за све грађане Космета), већа је од потребе за његовом променом.