Југославије више нема!

Србин има три светиње, а то су крсна слава, породица и отаџбина. Крсну славу, хвала Богу, славиш и преузећеш је од оца. Породицу ћеш тек да оснујеш. Млад си, леп, јуриће те девојке, а ти ћеш себи кућаницу наћи и са њом децу изродити. А отаџбина, ако мене питаш, е то ти је највећа светиња. Ако је не чуваш, пазиш и не волиш, онда ти џаба и крсна слава и породица.

Ми, синак, имамо ту срећу, да је наша отаџбина Србија. Родити се као Србин највећи је дар богова који ти неко по рођењу може дати. Али да би била лепа, јака и успешна, она мора да се чува, пази и негује. Знам да је било лутања задњих деценија. Стварајући нека заједништва изгубили смо оно своје. Утапајући се у већу државу, своју смо смањили. Зло је то и наопако. Ипак, прошло је. И добро и зло пролазе, па је и то прошло. Сад поново наша Србијица добија крила. Хоће да својим несигурним крилима замахне и бар постане оно што је била за времена краља Петра Ослободиоца. Да би поново порасла и ојачала, она мора имати јаку војску.

Знам, рећи ћеш да је то Војска Савезне Републике Југославије. Али не лажимо се, синак, Југославије више нема. Ово је држава Срба и Црногораца, а шта су Црногорци него најтврђи орах и срце српске нације. Буди поносан што баш сада идеш у војску. Опет се невоље спремају, опет на нас кидишу безбожници. Мисле слаби смо, па да нам отму што мисле да могу. Не могу ништа. Не могу, јер ми имамо младост, част, поштење, дух предака, клетву потомака и веру прадедовску. Све то, синак, и ти носиш у себи. Са тим у души храбро крени у строј, и своју младост, своју снагу, мишиће, вољу, памет, предај отаџбини.

И немој да се питаш како се она одужила нама. Мом оцу није, мени није, вероватно неће ни теби, нити икоме после тебе. И нема шта да ти се одужује. Ступајући у војску, ти не штитиш само њу, него и ову кућу која се данас весели, и ову трпезу са које сви једемо, и ону цркву доле са које си звона јутрос чуо, али и ону – насмешио се па је штапом показао према капији, кроз коју је управо улазило моје друштво, са Јеленом међу њима – која ће те у војску испратити и из војске дочекати.