Убиће нас култура несећања!

Убиће нас култура несећања. Заборав ће прекрити приче о нама и местима на којима смо положени, и мало људи ће знати да је најлепша биљка израсла баш на оном месту на ком је јунак пао. Та биљка расте из срца, кроз груди и очи. Новим животом да сачува стари. Зар смо спремни да се тако лако одрекнемо свих оних који су пали? Ако не будемо памтили жртве и мученике, страдалнике у улози бранилаца и брањених, децу из логора, сељаке у својим кућама, учитеље са својим ђацима, јунаке са оружјем, мајке са бебама у рукама, а шта ћемо онда памтити? Зашто немамо спискове страдалих људи и места? Зашто не памтимо ко их је побио? Колико ће још морати да прође како бисмо о томе причали?

Не дозволи, роде, да те погрешно уче. Не прихватај оптужбе да си геноцидан јер геноцидности у теби нема. На многим местима где су нам преци живели, семе су нам затрли. Ни писма ни куће ни кућишта. Чак су и гробове уништили. Злочином брисали наше постојање, а тврде да смо ми геноцидни. Изврћу нам чињенице и лажно их представљају јер танка је граница између жртве и починиоца геноцида.

Не дај, роде, да те жедна преко воде преводе. Обећањима да ти савест поткупљују. Не веруј лажима које само на истину личе, али истини нису ни приближне. Веруј чињеницама, а не причама људи који људскости немају. Води се бројевима и подацима, а не онима који податке изврћу зарад своје користи.

Одбаци све оно што нуде као нове вредности. Какве параде поноса? Чиме се они то поносе те нам у јавности набијају на нос своју различитост? Какве ријалити емисије и њене вредности? Којим вредности и којим лекцијама оне могу да нас науче? Немој се, роде, затупљивати стварима и живети туђе животе, док твој живот клизи ка вечној ватри. Не дозволи да блуд и неморал, педофилија, лаж, Содома и Гомора, буду оличење оног чему треба да тежимо, ма колико нас убеђивали да је то исправно, док нам са друге стране уништавају породицу, школство, васпитање, моралност. Историју, рођени, док нам газе историју и традицију!

Учи своју децу, роде, да остају овде јер шта ће нам земља из које ћемо сви отићи? Нас је више, њих је мање. Маса изникла из семена часних и поштених људи, која кућу гради на костима палих другова, мора да буде покретач бољег живота. Шта ће нам Србија без младих учитеља, доктора, инжењера, радника, научника? Остајмо овде и учинимо ову земљу бољом.

За мене је, рођени, ионако касно. Земља ме све више у себе увлачи, а све мање по њој ходим. Одлазим са бригом. Да ли је ово земља за коју сам се борио? Да ли је ово друштво за које су моји другови животе дали?

Ускоро ћу се придружити Бесмртном батаљону, рођени, чекају ме, знам! Чујем их и осећам. У снове ми долазе и зову ме да им се придружим. Међутим, много је тешко умирућем када са бригом одлази, а моја највећа брига је моја држава. Вековима стварана за пар лета да се уништи и понизи. Могуће је, рођени, и те како је могуће. Само се надам да ће се наћи снаге у неким новим изворима, и да ће новом снагом и ово зло време бити превазиђено.

Не због нас, јер ми више и нисмо битни, већ због оних који после нас долазе.