Ово овде вам је село Кошаре!

– Ово овде вам је село Кошаре – показао је на тачку неких два километра удаљено од карауле према Ђаковици – То вам се само назива селом, али у ствари то је пар планинских уџерица које су углавном користили чобани. Годинама долазим на терен и никога не затичем на тој локацији која је још позната као Мусина кућа. Од ње до карауле води пинц стаза која је једини проходан пут и веза карауле са остатком државе. На њој имате пар кривина на које се увек мора водити рачуна јер су згодне за заседу. Овај део стазе, наставио је да вуче маркером по мапи, познат је као „плава земља“ и то је најбитнији део који би требало да буде под сталном присмотром. Ако на овом делу пукне наша линија, караула ће бити потпуно одсечена од остатка војске. Караула је ова тачка овде, а од ње до граничне линије скоро се може каменом добацити. Пут који води према граничној линији, у ствари је пут за летњу караулу и коту 403, али то вам зими неће бити битно јер је непроходно и тај део терена се зими и не чува. Одатле не би требало да вам прети опасност. Зато добро обратите пажњу на тачке лево и десно од карауле. Лево, овај вис је Маја глава и ту се налази гранични камен Ц4. Веома битна тачка која је уједно спој са људима на суседној караули „Морина“. Људи на Маја глави штите леви бок карауле. Десно од зграде је вис Раса Кошарес или Врх Кошара, и ту је кота 601. Било који од ова два виса ако се некада изгуби, губи се и караула јер је немогуће бранити је на оваквом положају а камоли ако остане без заштите са леве или десне стране. Испред тих тачака је Албанија и њихова караула „Падеж“. Као што видите, албанске планине су више од наших положаја и морате се навикнути на чињеницу да вас Албанци стално гледају и да од њих зависе ваше судбине. Памет у главу када се крећете тереном. Немој да чујем да је неко без панцира и шлема био! Никад се не зна да ли си нечија мета за вежбање и када ће неки нервозни прст повући ороз. Судбина ваших другова нека вам буде увек пред очима и за наук.

Даље, иза Маја главе је локација Опљаз, а иза Расе Кошарес је кота 502 позната као Ливаде Шабани или Шабанове ливаде. Те тачке када се повежу, иако на нижој надморској висини, биће непремостива препрека свима који би евентуално туда кренули. И добро запамтите Шкозу, јер нам она може бити најслабија тачка. На том вису који раздваја наш терен од терена карауле „Морина“ налази се она танка пукотина на коју се стално мора пазити. Момци, упамтите добро све ове локалитете, мапу имајте у сваком трену у глави. Овде су густе шуме, потоци су ћудљиви, лако се човек изгуби и залута, а ово вам није војна вежба. Грешке се прескупо плаћају.

– Заставниче, ви причате као да је рат већ почео? – упита га неко.

– Ја причам као да ће сада почети јер га морамо спремни дочекати, а Бога молим да вам ово знање никад не устреба – искрено одговори.

Рече он нама да упамтимо мапу и ја је, рођени, добро упамтих. Ево и дан данас, а године су прошле, још ми је пред очима. Свака линија на њој, свака боја, све исцртано маркером. Када затворим очи, да ставиш папир испред мене, без гледања бих је могао нацртати. И признајем да је био у праву. Заиста нам је послужило све што нам је тада испричао. Ја сам ти, рођени, само укратко рекао о састанку који је трајао више од сат. На сваком делу терена показао нам је мане и могуће проблеме. Указао нам где би могли да пролазе терористи и шверцери. Знао је, као да се овде одгајао, где су чисти извори воде, скривена места, увале и пећине, и где је понајбоље скровиште направити. Хвала му, што је сво то знање поделио са нама. И те како нам је то значило у данима који су долазили независно од наше воље.