О ЦИНИЧНИМ АТЕИСТИМА
Марко Радаковић
Имам много пријатеља атеиста и агностика. Никад им нисам наметао веру нити су они покушавали да ме од ње удаље. Понекад водимо разговоре о тим темама али с уважавањем и поштовањем, иако нам се ставови разликују.
Осим оваквих атеиста постоје и они који наступају цинично и нападачки, иако често понављају да поштују сваку религију. Уколико се с њима упустим у дијалог о вери, схватим да они веру доживљавају као идеологију или псеудо-науку коју треба доказати. Сваки покушај да сеобјасни како су неки ставови вере изнад логике и науке дочекују као победници у дебати. Иронично, иако су противници веронауке и „индоктринације” деце, неки од њих не увиђају да су они индоктринирани атеизмом у време комунизма. Деведесетих се појавио талас повратка православља, нажалост, често сувише прожет идејама национализма. Нека деца комунизма су се (неоправдано) осетила угроженим, сасвим заборављајући страх и скривање које су православни имали за време владавине марксистичких идеја. У ово ново доба, у којем се под маском једнакости, слободе, сексуалних, социјалних и уопште људских права, религија посматра као оков који спречава особу да буде „слободна”, стари и нови атеисти налазе погодан терен да упиру прстом и проналазе непријатеље у верујућима. Чак кад им они ништа ни не раде. А у главном им ништа не раде. Верујући су "задрти, примитивни, фанатици, заспали у средњем веку", за разлику од "просвећених" атеиста који не дозвољавају да правила религије спутавају њихов интелектуални, сексуални и емотивни развој.
Драги моји борци за атеизам. Чините управо оне ствари за које оптужујете инквизицију. Бога је заменио ваш его. Све остало је исто. Ви сматрате: ко год не верује у оно што ви верујете, он је у заблуди, може постати непријатељ друштва, морала и истине; манипулише другима, испира им мозак, повређује психу. Све ово је средњовековна инквизиција мислила о иноверницима и јеретицима.
Наравно, свако има право да заступа и брани своје (не)веровање, али са поштовањем оне друге стране. Сваки цинизам, гледање с висине, ругање, подсмевање или вређање, сложићете се, није начин како се води дијалог.
И не доживљавајте православље као низ правила, заповести и догми које верници морају да следе, иначе ће завршити на острву таме и смрти.
То је био Тито и комунизам, то нису Христос и православље.