КРАТКО О КРСТОВДАНУ

Марко Радаковић

Сутра је Крстовдан, празник посвећен Часном Крсту. Празник парадокса. На крсту су вековима убијани најгори злочинци и био је симбол срамоте. На крсту је убијен и Сам Бог. Од симбола срамоте постао је симбол радости. Не поштујемо крст као оружје којим је наш Господ убијен. Поштујемо га јер је у смрти на крсту побеђена смрт. Опет парадокс. Бог слободно бира смрт због нас, да бисмо ми слободно бирали вечни живот у Њему. Не целивамо и не клањамо се крсту због материјала и облика који носи. Крсту се поклањамо и крст целивамо јер поштујемо Христову жртву и добровољно узимамо на себе свој крст. Без роптања и без жаљења, захвални смо Богу на добром, али и на злу које трпимо због верности Истини. Крстом је изображен сусрет Бога и човека, и сусрет човека и човека - зато се обликом креће вертикално и хоризонтално. На Крстовдан се пости, јер је то видљив знак захвалности Богу, скроман и од срца упућен подвиг. Крст нас не штити сам по себи, магија је далеко од хришћанства. Бог нас штити кроз Крст, али и то у мери наше вере и љубави. У мери прихватања сопственог крста. Ако смо тужни, усамљени, оптерећени бригом, знајмо да је Сам Бог то искусио пре нас. И да је уз нас ако је наша брига племенита и наш труд подстакнут љубављу. Празник Крста је празник свих нас. Јер нико од нас није без свог крста. И камо среће да што чешће поногнемо једни другима, и понесемо терет, свако по својој снази. Хвала Богу на Његовој љубави и жртви. На дариваном животу. Нека је сретан празник!

Марко Радаковић

За више текстова погледајте Марков БЛОГ: