ДА СЕ ИСПОШТУЈЕ
Марко Радаковић
Наш народ има јако ружну узречицу “да се испоштује”.
То се чак чешће говори него ,,да испоштујем”, јер лични облик глагола би означавао нашу личну укљученост. Мада и ово друго указује на наше ,,одрађивање” ствари.
Рецимо, многи иду на крсне славе ,,да испоштују” свечаре. Род су, кумови, дужници, обавеза је отићи. А лепше је ићи на крсну славу јер волимо те људе и желимо да се с њима помолимо Богу.
Има и оних који крсну славу прослављају ,,да се испоштује”. Да не буде забуне, наравно да је поштовање према светитељу, родбини, прецима и обичајима итекако укључено у прославу крсне славе, али оно се подразумева, јер је садржано у љубави коју имамо и према Богу, светоме, и према гостима и прецима. Дакле, не слави се крсна слава да се испоштује, већ јер то волимо да чинимо, јер је то празник љубави, један од многих таквих празника у хришћанству.
А доста наших домаћина обележава славу зарад неке необјашњиве потребе да по сваку цену ставе обичај и јело пре Бога и љубави. Славе славу, у цркву не иду, или чак ни у Бога не верују. Зову у госте особе које не подносе, јер имају наследно кумство, или су ови њих звали, па ,,је ред”.
Красан је то ред.
Али ,,испоштовало се”, јер би био грех од космичког поретка са којим су наши преци сачинили савез, био би грех од обичајних сила које гледају и обраћају пажњу да ли се све испоштовало.
Безлично и страшно српско божанство Испоштовање, пројављено кроз друга, скоро безбројна, зла божанства обичаја и сујеверја, мора бити задојено нашим безличним служењем: покретима, храном, пићем, новцем, и надасве – безличним међуљудским односима. Ако не служиш Испоштовању, неко зло ће те снаћи, јер је оно једно веома стриктна и обавезујућа сила. Ако служиш Испоштовању, оно ће испоштовати и тебе.
И онда не чуди да многи који имају такво виђење Бога престану да верују у било шта након што их задеси било каква невоља. Њихово Испоштовање их није испоштовало, дакле – Бога нема.
Немојмо, дакле, то чинити. Не можемо бити људи само зато да бисмо испоштовали идеју онога шта значи бити човек. Не можемо веровати у Бога само зато да бисмо испоштовали веру наших предака и комшија. И никад, никад не можемо бити срећни ако ћемо и живот живети, ето, да бисмо хладно испоштовали околности, људе, па и Бога.
Не можеш волети ако само поштујеш, али можеш поштовати док волиш, а тада је то поштовање нормално, природно, ненаметнуто.
Христос је рекао да је Бог Љубав.
Да је Бог Испоштовање, сви бисмо се смарали на крсним славама.